HDL holesterol i sve što treba da znate o “dobrom” holesterolu

HDL holesterol, poznat je i kao “dobar” holesterol.

Saznajte u ovom blogu šta je HDL – “dobar” holesterol, zašto je bitan, da li je povišen HDL koristan, šta znači non HDL holesterol, kako se određuje, kao i da li je LDL holesterol zaista loš. U nastavku teksta pročitajte i druge važne informacije vezane za ovu temu, kao i koja je veza između LDL-a, HDL-a i ateroskleroze.

Šta je HDL (dobar holesterol) u krvi i zašto je važan?

Holesterol je voštana supstanca nalik masti koja se nalazi u svim ćelijama našeg organizma i može se podeliti na nekoliko tipova koji se razlikuju po gustini, od kojih se kao jedni od najvažnijih izdvajaju HDL holesterol (high-density lipoprotein) i LDL holesterol (low-density lipoprotein).

Dobar holesterol je lipoprotein najveće gustine i najmanje veličine od svih lipoproteina. Njegov zadatak je da “skuplja” loš holesterol, odnosno da za sebe vezuje višak holesterola i transportuje ga do jetre, gde se on metaboliše i izbacuje iz organizma. 

Takođe, ima važnu antiinflamatornu i antioksidativnu ulogu, a smanjuje i rizik od tromboze. On je u obrnutom odnosu sa osetljivošću prema insulinu (niži je kod insulinske rezistencije).

Ljudi kod kojih je koncentracija preko 60 mg/dL imaju niži rizik od fatalnih srčanih ishoda. To znači da nije nerazumno što su lekari i naučnici pretpostavili da se uticanjem na povećanje vrednosti može još više sniziti rizik od srčanih bolesti i to gotovo na sličan način kao što se dešava sa snižavanjem vrednosti lošeg (LDL) holesterola lekovima kao što su statini.

Šta je non HDL holesterol?

Vrednosti nakon analize krvi često mogu da zbune mnoge, posebno kada u svojim rezlutatima vide snižene ili povišene vrednosti holesterola.

Ako ste prilikom vađenja krvi i izrade lipidnog statusa dobili i dodatni rezultat koji pokazuje non HDL holesterol i njegove vrednosti, imate još kompletniju sliku stanja vašeg kardiovaskularnog sistema. 

On se dobija oduzimanjem HDL vrednosti holesterola od ukupne vrednosti holesterola.

Ova analiza koristi se za procenu rizika od kardiovaskularnih bolesti, srčanog i moždanog udara i predstavlja smernicu za dalje lečenje pacijenata sa određenim oboljenjima. 

Da li je LDL holesterol zaista loš?

Da, ono što je dobro poznato to je da visoke vrednosti lošeg (LDL) holesterola doprinose taloženju lipida na unutrašnjim zidovima krvnih sudova, što dovodi do njihovog začepljenja i bolesti kao što su infarkt srca, moždani udar i periferna vaskularna bolest. Ukoliko su vrednosti LDL holesterola visoke, potrebno je preduzeti sve mere za njihovo redukovanje.

Svako smanjenje LDL holesterola od 40 miligrama po decilitru (mg/dL) doprinosi opadanju umiranja od bolesti srca za 19 %. Takođe, pokazano je u brojnim studijama da se samo sa smanjenjem LDL holesterola može smanjiti obolevanje i umiranje od ishemijske bolesti srca za oko 40 %.

Kako odrediti vrednosti dobrog (HDL) holesterola u krvi?

Jednostavnim odlaskom u najbližu laboratoriju mogu se odrediti lipidni status i  sagledati vrednosti ukupnog holesterola, LDL holesterola, HDL holesterola i triglicerida. Priprema za vađenje krvi uglavnom podrazumeva noćno gladovanje do 12 h, kako bi rezulltati bili najmerodovniji, osim kada lekar ne preporuči drugačije.

Normalne vrednosti dobrog holesterola razlikuju se kod muškaraca i žena. Osobe ženskog pola tokom celog života prirodno imaju više vrednosti.

Za muškarce dobre vrednosti HDL holesterola su 40 mg/dL ili više, a za žene 50 mg/dL ili više. Visoke vrednosti za oba pola su 60 mg/dL , a vrednosti ispod 40 mg/dL , odnosno ispod 50 mg/dL smatraju se niskim.

Kako povećati HDL holesterol?

Situacija da je HDL holesterol nizak, nažalost nije retkost. Nastaje kao posledica loših navika poput sedalačkog načina života, pušenja, konzumiranja alkohola, nezdrave ishrane, a veliki uticaj imaju i oboljenja poput hipertireodizma, diabetes mellitusa, sindroma policističnih jajnika, hroničnog heptitisa, hronične bolesti bubrega, itd.

Primenom lekova statina smanjuje se sinteza holesterola u organizmu, ali se ne utiče mnogo na povećanje dobrog holesterola (svega za 5–15 %). Niacin, vitamin B3, doprinosi povećanju za 25–30 %, fibrati za 10–25 %, a tu su i još efikasniji noviji lekovi.

Promenom životnih navika najviše možemo doprineti porastu vrednosti dobrog holesterola, a ujedno i snižavanju LDL holesterola.

Kako?

Evo nekoliko načina da utičete na povećanje njegovih vrednosti: 

• Vežbajte – svake godine, 10. maja, zemlje članice Evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije, promovišu fizičku aktivnost pod sloganom Kretanjem do zdravlja. Fizičkom aktivnošću povećava se vrednost HDL (dobrog) holesterola za čak 5–30 %. Svaki vid vežbanja je bolji od fizičke neaktivnosti. Krenite u teretanu, šetajte ili isprobajte nešto novo kao što je preskakanje vijače. Neophodno je da starije osobe budu fizički aktivne u skladu sa svojim sposobnostima i zdravstvenim stanjem.

• Redukujte prekomernu telesnu težinu – kod osoba sa prekomernom telesnom težinom, gubitak od 5 do 10 % težine može doprineti porastu vrednosti, zajedno sa smanjenjem krvnog pritiska i šećera u krvi. Smatra se da se na svakih izgubljenih šest kilograma težine, povećava vrednost dobrog holesterola za 1 mg/dL.

• Izbegavajte transmasne kiseline – treba izbegavati transmasti koje se nalaze u tvrdom margarinu, pecivu, mnogim pečenim proizvodima i prženoj brzoj hrani, jer vode snižavanju vrednosti HDL holesterola.

• Unosite zdrave masti – umesto zasićenih, koristite nezasićene masti, jer one pomažu kod balansiranja vrednosti HDL i LDL holesterola, što je cilj ukoliko želimo da imamo zdravo srce. Unos masti treba da čini 25–30 % kalorijskog unosa (manje od 7 % zasićenih, do 10 % polinezasićenih, do 20 % mononezasićenih masti, i manje od 200 mg holesterola po danu).

• Izbegavajte rafinirane ugljene hidrate – umesto rafiniranih ugljenih hidrata (kao što su beli hleb, beli šećer itd.) treba konzumirati integralne žitarice bogate dijetetskim vlaknima.

• Unosite voće i povrće različitih boja – ove namirnice snižavaju vrednosti lošeg, a povećavaju vrednosti dobrog holesterola, jer su bogate dijetetskim vlaknima i različitim sterolima i stanolima. Posebno se stavlja akcenat na orašasto voće (indijski orah, badem, orah, pistaći), mahunarke (grašak, pasulj, bob), povrće (cvekla, kelj, brokoli, luk, kupus) i drugo.

• Prestanite sa pušenjem! Prestankom pušenja vrednosti se povećavaju za 5 %, a unapređuje se zdravlje i na mnogo drugih načina.

• Umereno konzumirajte alkohol! Ako konzumirate alkohol, onda to radite umereno: jedno ili dva pića dnevno doprinosi višim vrednostima. Međutim, to ne znači da osobe koje ne konzumiraju alkohol treba da započnu sa konzumiranjem kako bi povećale vrednosti dobrog holesterola.

Povišen HDL holesterol – dobar ili loš pokazatelj? 

Povišen HDL holesterol može nastati kao posledica hipotiroidizma, insulin zavisnog dijabetesa i još nekoliko oboljenja. Isto kao i situaciji kada je nizak, ako je HDL visok, to može biti pokazatelj loših životnih navika. 

Donedavno je visok nivo dobrog holesterola bio dobar znak na rezultatima krvne slike. Ipak, najnovije studije pokazuju da povišen HDL u krvi može povećati rizik za koronarnu bolest – CAD (Coronary artery disease).

Koronarna bolest nastaje kada srčane arterije ne snabdevaju srce dovoljnom količinom krvi, što vremenom dovodi do angioznih bolova, kratkog daha, infarkta miokarda, a nažalost može dovesti i do fatalnog ishoda.

Stoga je, prema najnovijim istraživanjima, važno da dobar holesterol bude u okviru granica.

Rezultati nove studije Univerziteta u Kopenhagenu pokazali su da ljudi sa izuzetno visokim vrednostima imaju veću opštu smrtnost nego ljudi sa normalnim vrednostima. 

Kod muškaraca sa ekstremno visokim vrednostima, stopa smrtnosti je bila 106 % viša nego u grupi sa normalnim vrednostima, a kod žena za 68 % viša.

Kako održati zdravlje srca?

Sprovođenje najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno, ili najmanje 75 minuta energičnije fizičke aktivnosti nedeljno, ili ista količina kombinovane (umerene i energične) fizičke aktivnosti, doprinosi padu rizika od kardiovaskularnih bolesti i drugih hroničnih nezaraznih oboljenja. Neophodno je samo da dužina aktivnosti u kontinuitetu bude najmanje 10 minuta.

Studije su pokazale da samo 60–90 minuta fizičke aktivnosti nedeljno već doprinosi smanjivanju rizika od srčanih bolesti i do 50 %.

Međutim, prema preporukama zdravstvenih profesionalaca Mejo klinike, čak i mali koraci u promeni fizičke aktivnosti mogu imati ogromnu korist za zdravlje srca, pogotovo nakon dužeg perioda mirovanja (osim u situacijama kada lekar ne preporuči drugačije). 

Početne preporuke, tokom nekoliko nedelja, da bi se postepeno ostvarila željena fizička aktivnost, podrazumevaju najmanje 10 minuta umerene fizičke aktivnosti dnevno, ali i pet porcija voća i povrća dnevno i osam sati kvalitetnog sna svake večeri. To ukratko znači: JEDITE 5, KREĆITE SE 10 I SPAVAJTE 8!

Kako su povezani LDL, HDL i ateroskleroza?

Ateroskleroza je progresivna, višefaktorska, difuzna, multisistemska, hronična, zapaljenska bolest, kod koje postoji poremećaj vaskularnog, imunog i metaboličkog sistema.

Ona je prouzrokovana promenama u zidovima krvnih sudova koje se karakterišu deponovanjem lipida i proliferacijom (bujanjem) ćelija. Deponovani lipidi u zidu krvnog suda potiču iz lipoproteina plazme, a povišen holesterol, posebno loš (LDL) holesterol, predstavlja glavni faktor rizika.

Veliku ulogu igra i smanjeni HDL, konzumiranje cigareta, hipertenzija, diabetes mellitus, starost, kao i nasledni faktor, posebno u prvoj liniji rođaka. 

Ateroskleroza je neizbežan proces, započinje još u detinjstvu i napreduje sa starenjem. Procenjuje se da je kod većine ljudi oko 85. godine života, oko 60 % koronarne cirkulacije prekriveno aterosklerotičnim plakovima, i to pod uslovom da u toku života nisu prisutni faktori rizika. U prisustvu faktora rizika, kao što je hiperholesterolemija, takve promene na koronarnim krvnim sudovima javljaju se negde u 42. godini života.

Lečenje ateroskleroze, fokusirano je na komplikacije nastale ovom bolešću kao što su infarkt miokarda, aritmije, angina pectoris, itd. 

Promena životnih navika i zdrav način života mogu pozitivno uticati na nivoe HDL i LDL holesterola, čime se proces može usporiti. Promene životnih faktora zapravo podrazumeva izbegavanje faktora rizika kao što su cigarete, velike količin alkohola, prejedanje i prekomerna težina, i sl. Pravilna i zdrava ishrana, redovan san i fizičke aktivnosti su najbolja kombinacija za sve koji imaju problema ovog tipa.