Cvekla – benefiti, nutritivna vrednost i recepti
Cvekla, na latinskom Beta vulgaris, pripada familiji Loboda (Amaranthaceae), kao i spanać. Zbog brojnih zdravstvenih benefita, cvekla je našla svoju primenu i u savremenoj medicini i preporučuje se u svakodnevnoj ishrani, a može se jesti u svim oblicima – sirova, kuvana ili kao sok od cvekle.
Gaji se uglavnom zbog korena koji može biti loptast ili valjkast. Mada je i lišće jestivo, ono ima gorak ukus, za razliku od korena koji je slatkast. Najslađa je i najmekša od juna do oktobra, a iz zemlje se vadi pre mrazeva i skladišti u trapovima.
U nastavku teksta saznajte koje sve zdravstvene benefite donosi cvekla, sve o njenoj primeni u ishrani, kao i recepte za zdrava i ukusna jela sa cveklom.
Cvekla kao lek – tradicionalna lekovita svojstva cvekle
Cvekla se gaji na Srednjem istoku još od antičkih vremena, a poznato je i da su je gajili strari Egipćani, Grci i Rimljani. O cvekli se pisalo još u Mesopotamiji, pre oko 3000 godina, a njeni ostaci pronađeni su i u piramidama u Egiptu. U to doba, gajena je prvenstveno zbog jestivog lišća.
Cvekla se u rimsko doba gajila zbog korena, koji se prvenstveno koristio kao lek protiv glavobolje i zubobolje, a stari Grci su je koristili za regulisanje telesne temperature.
Lekovitost cvekle povezivana je i sa pročišćavanjem krvi i usporavanjem starenja. U srednjem veku pominje se kao narodni lek za varenje i krv. Polovinom 19. veka sok od cvekle često se dodavao vinu da bi imalo lepšu boju.
Važnost koju je cvekla imala u istoriji, potvrđuje i to da postoje i različita verovanja vezana za nju, a jedno od njih je da će se muškarac i žena emotivno povezati i zbližiti ukoliko podele cveklu.
Danas se najviše gaji u istočnoj i centralnoj Evropi, ali ima dugu tradiciju gajenja u celom svetu, od Kine do Amerike i Afrike.
Cvekla – kalorije, nutritivna vrednost i brojni hranjivi sastojci u cvekli
Cvekla se pretežno sastoji od vode koje ima 87%, šećera 8%, proteina oko 1.5%, dok vlakana ima 2-3%. Od ugljenih hidrata najviše ima saharoze, glukoze i fruktoze – oko 80%.
Cvekla sadrži dosta vitamina i minerala, dok se u njoj nalazi jako malo masti i kalorija. Iako spada u povrće koje sadrži najviše šećera, sto grama cvekle sadrži oko 36 kilokalorija. Najpoznatija je po tome što je bogata gvožđem. Od ostalih minerala u njoj možete pronaći fosfor, kalcijum, kalijum, jod, bakar, fluor, magnezijum, natrijum, mangan, sumpor, brom, stroncijum i litijum.
Cvekla zdravlje – pozitivan uticaj cvekle na organizam
Zbog svog lekovitog dejstva, cvekla je poznata i pod nazivom crveno blago, kao i kraljica povrća, a svoju primenu našla je kako u nardonoj tako i u savremenoj medicini.
Odakle početi kada govorimo o zdravstvenim benefitima konzumiranja cvekle u različitim oblicima?
Biljni pigment koji cvekli daje crvenu boju, betacijanin, smatra se važnom supstancom u borbi protiv kancera i lečenju leukemije. Cvekla za pritisak takođe može biti veoma korisna jer je bogata nitratima koji pospešuju protok krvi, opuštaju krvne sudove i utiču na snižavanje krvnog pritiska za 4 -10 mgHH u roku od nekoliko sati, što sve povoljno deluje na zdravlje kardiovaskularnog sistema i umanjuje šanse za infarkt srca. Zbog ovih odlika cvekle, ona je među namirnicama koje će doktori najčešće preporučiti kao deo balansirane ishrane za povišen ili snižen krvni pritisak i slične kardiovaskularne probleme.
Osim toga, pokazalo se da sok od cvekle povećava izdržljivost, nivo energije i poboljšava rezultate pri treniranju. Takođe, utiče na brži oporavak mišića posle vežbanja, jer nitrati u cvekli pomažu da više kiseonika dopre do mišićnih ćelija.
Cvekla je bogati izvor glutamina, aminokiseline neophodne za zdravlje našeg digestivnog sistema. Sadrži i puno vlakana koja dobro utiču na probavu i korisne bakterije u crevima.
Ovo povrće našlo je svoju primenu i u svetu lepote i nege kože. Crvena boja njenog korena potiče i od betalaina koji ima snažno antioksidativno i antizapaljensko dejstvo, što je bitno u borbi protiv starenja, a velika količina folne kiseline pozitivno utiče na smanjenje bora i na ostale probleme sa kožom. Takođe, u tradicionalnoj medicini voda u kojoj se kuvala cvekla utrljava se u kosu kako bi se eliminisala perut.
Kada je u pitanju cvekla, vitamini i minerali u njoj su brojni. Najviše ima vitamina C, koji dobro utiče na imunitet i zdravlje kože, kao i kalcijuma, mangana i kalijuma koji povoljno utiču na koštani i kardiovaskularni sistem.
Kod nekih ljudi, cvekla može da izazove pojavu crvenog ili roze urina i stolice, što je potpuno bezopasno. S druge strane, lišće cvekle sadrži oksalate, i to u mnogo većem procentu od korena, tako da osobe koje su imale problem sa kamenom u bubregu treba da ga izbegavaju ili koriste umereno.
Cvekla kao lek za dijabetes
Cvekla ne utiče na nagli skok šećera u krvi, kao što je to slučaj sa čokoladom, na primer. Koren cvekle sadrži antioksidanse koji snižavaju nivo glukoze i istovremeno povećavaju osetljivost insulina.
Međutim, njen glikemijski indeks je 66 i poželjno je da ishrana dijabetičara sadrži cveklu u sirovom obliku, na primer rendanu, jer se kuvanjem povećava glikemijski indeks i gube neki vitamini, kao na primer vitamin C koji je rastvorljiv u vodi.
Cvekla za anemiju – za regulaciju krvne slike
Veoma često se osobama koje su anemične prepisuje redovna konzumacija cvekle. Ona je bogata gvožđem, koje je neophodno za transport kiseonika do crvenih krvnih zrnaca.
Gvožđe i folna kiselina podstiču nastanak crvenih krvnih zrnaca i pomažu u lečenju anemije. Upravo zbog visokog procenta gvožđa, ona može da bude korisna za popravljanje krvne slike, a pogotovo se preporučuje u trudnoći zbog podatka da čak 20% trudnica pati od anemije. Cvekla pruža plodu količinu gvožđa koja mu je neophodna za rast.
Zahvaljujući jodu, cvekla pomaže i u borbi sa zakrečenim arterijama. Bogata je nitratima koji pospešuju protok krvi, jer opuštaju krvne sudove i utiču na snižavanje krvnog pritiska, što sve povoljno deluje na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Saponini i antocijanini, koje cvekla takođe ima, vezuju holesterol u digestivnom traktu, smanjujući rizik od srčanih oboljenja.
Kada su u pitanju vitamini, ovo povrće bogato je vitaminom C, vitaminima B1 i B2, B9, kao i vitaminom B12 ( folna kiselina) koji je jako redak u biljnim proizvodima. Takođe, sadrži i kobalt koji je neophodan za sintezu folne kiseline i preporučuje se vegeterijancima i veganima.
Cvekla u ishrani – kuvana, sirova ili pečena cvekla?
Cvekla može da se jede presna, ali češće na trpeze dospeva kuvana, pečena, grilovana, kao umak, ukiseljena ili konzervirana, a negde se od nje pravi čak i vino. Termičkom obradom gube se neki hranljivi sastojci iz cvekle, ali ostaje slast.
Ovo povrće jede se kao varivo, salata ili sastavni deo raznih čorbi. Starije lišće koje nije duže od 15 santimetara može da se sprema na isti način kao spanać ili blitva, a mlado se koristi presno u salatama samostalno ili služeno sa drugim povrćem za salatu. Takođe, kuvana cvekla može biti i sastavni deo turšije.
Najbolje je cveklu kuvati u kori, koja se potom lako ljušti, ili peći u rerni u aluminijumskoj foliji, jer tako zadržava najviše hranljivih sastojka i karakterističnu bordo boju.
Prilikom kuvanja ili pečenja, cveklu ne treba ubadati da ne bi iscurili hranljivi sastojci. Kada se skuva, može da se seče ili blendira.
U indijskoj kuhinji, kuvana i isečena cvekla meša se sa dosta začina i koristi kao prilog mesu. U Poljskoj, Rusiji i Ukrajini, ona se meša sa renom i koristi za sendviče ili kao dodatak uz hladno pečenje. Njihovo tradicionalno jelo je boršč – čorba od cvekle kojoj se dodaje razno povrće, a može biti sa i bez mesa.
U Švedskoj i ostalim nordijskim zemljama, rendana sirova cvekla dodaje se u mleveno meso za ćufte i burgere. U Australiji se koristi neobična kombinacija – kada se servira hamburger, poznat kao Aussie burger, dodaje se pečeno jaje, grilovani luk, ananas i zakiseljena tanko isečena cvekla.
Kod nas, cvekla se često jede kao zimska salata, začinjena uljem, sirćetom, solju i belim lukom. Inače, ona donekle ublažava miris belog luka koji ostaje u dahu.
Cvekla je često sastojak zdravih prirodnih sokova, gde se najčešće meša sa šargarepom, jabukom ili, na primer, celerom. Betalain, crveni pigment iz cvekle, može da se koristi kao prirodna boja za hranu, na primer, za pastu od paradajza, deserte, džemove, sladoled ili slatkiše.
Sok od cvekle – recept i saveti za konzumaciju
Naučno je dokazano da jedna čaša soka od cvekle dnevno pozitivno utiče na smanjenje krvnog pritiska, a prvi efekti se mogu videti samo nakon pola sata od konzumacije. S obzirom na to da poboljšava protok kiseonika i generalno poboljšava kardiovaskularni sistem, daje snagu i jača ceo organizam, ovaj sok redovno konzumira veliki broj profesionalnih sportista.
Naime, ovaj sok ubrzava i metabolizam, pa je veoma često sastavni deo režima zdrave ishrane i ishrane za mršavljenje. Pored uticaja na fizičko zdravlje ima i pozitivan uticaj i na mentalno zdravlje, pravilan rad nervnog sistema ali i pamćenje i koncentraciju.
Sok od cvekle se može koristiti i za negu kose i kože, tako što se pomeša sa sirćetom i tom mešavinom se namažu problematična mesta – koža lica, tela ili koža glave.
Njegova svakodnevna konzumacija je u potpunosti bezbedna za zdravlje i nema neželjene efekte pa se preporučuje svima, pa čak i deci i trudnicama.
Kako se pije sok od cvekle?
Ukoliko do sada niste pili sok od cvekle, počnite sa malim dozama koje ćete postepeno povećavati. Dva puta dnevno popijte po 50 mililitara soka, a nakon nekog vremena ovu dozu povećajte na 100 i 150ml, kako bi se vaš organizam navikao na ukus soka i sve njegove blagodeti.
Kada pravite sok važno je da on bude 100% prirodan – bez konzervanasa, boja, aroma i veštačkih šećera. Najbolje je cediti ga samostalno, ali ga možete mešati i sa drugim povrćem kao što je na primer šargarepa.
Sok od cvekle i šargarepe koji poboljšava krvnu sliku
Ukoliko imate problem sa anemijom i krvnom slikom uopšte, preporučuje se svakodnevno konzumiranje soka od cvekle, a u nastavku delimo sa vama recept za sok čiji sastojci imaju pozitivan uticaj u borbi protiv anemije.
Sastojci koji su vam potrebni:
- 200 ml soka od cvekle
- 200 ml meda
- 200 ml soka od šargarepe
- 200 g suvog grožđa
- 200 g oraha
- 2 limuna
Način pripreme:
Operite limun, presecite ga na pola i uklonite semenke iz njega. Zatim ga zajedno sa korom sameljite u blenderu. U staklenu teglu ređajte sastojke ovim redosledom: na dno tegle stavite izblendan limun, preko njega med, a zatim sok od cvekle, pa sok od šargarepe. Zatim sve dobro izmešajte da bi se masa sjedinila. Dodajte orahe i suvo grožđe i promešajte ponovo.
Cvekla i med – sok za imunitet i jačanje creva
Najbolji način da ojačate svoj imunitet je da napravite sok od cvekle i meda koji ćete da pijete ukupno 250 ml soka, podeljeno na više puta u toku dana, a ukoliko su u pitanja teža oboljenja savetuje se čak i konzumacija 1 litre soka dnevno.
Sastojci:
- med
- limun
- sok od cvekle
Način pipreme:
Tanko oljuštite cveklu i i sitno je narendajte a zatim u njega dodajte med i sok od limuna. Odlužite u teglu i ostavite da odstoji nekoliko sati, nakon čega je sok spreman za piće.
Ukoliko niste ljubitelj čistog soka od cvekle, donosimo vam još jedan precept za sok koji će ojačati vaš imunitet.
Cvekla, mrkva, jabuka i med – recept savršen sok
Sok od cvekle, šargarepe, jabuke i meda je odličan za imunitet, poboljšava cirkulaciju i doprinosi zdravlju očiju i kože! Priprema se jednostavno, a evo koji sastojci su vam neophodni:
- 1 srednja cvekla
- 2 šargarepe
- 1 velika jabuka
- 1 ili 2 kašike meda (po ukusu)
- Opciono, malo soka od limuna
- Voda po potrebi
Način pripreme:
Cveklu, jabuku i šargarepe iseckajte, kako bi ih sokovnih lakše obradio. Jabuku obavezno oljuštite. Stavite sve iseckane sastojke u sokovnik, a možete koristiti i blender. Izmiksujte sastojke, a ako koristite med ili limun, dodajte ih u svež sok i dobro promešajte.
Ovi sastojci ublažiće ukus cvekle, a istovremeno će pozitivno uticati na vaše zdravlje i doprineti jačanju vašeg organizma.
Cvekla – recepti za jela sa cveklom
Kako se cvekla konzumira u različitim oblicima i priprema na mnogo ukusnih načina, teško je odlučiti se za jedan od njih. U nastavku teksta donosimo vam recepte za različita jela sa cveklom.
Rižoto sa cveklom
Ovaj rižoto neobične boje vrlo je ukusan i lako se sprema, jer se kuvanje završava u rerni. Od preporučene količine sastojaka mogu se pripremiti 4 porcije rižota.
Sastojci:
- 500 g sveže cvekle
- 2 kašike maslinovog ulja
- 1 kašika putera
- 1 sitno iseckan luk
- 1 čen belog luka, sitno isečen
- 250 g arborio pirinča
- 150 ml belog vina
- 700 ml vruće supe od kocke
- parmezan po ukusu
- 4 kašike kisele pavlake
- opciono – sitno iseckana mirođija
Način pripreme:
Zagrejati rernu na 180 stepeni Celzijusa. Očistiti cveklu, iseći na kriške i premazati maslinovim uljem i začinima. Staviti je u pleh obložen papirom za pečenje i peći jedan sat ili dok ne omekša. Kada se izvadi cvekla iz rerne, izblendirati je, a deo iseći na kockice.
U međuvremenu, u posudi koja ima poklopac, i može da ide u rernu, zagrejati puter i maslinovo ulje i kuvati luk i beli luk tri do pet minuta, dok ne postanu prozračni. Umešati pirinač, sipati vino i kuvati pet minuta. Dobro promešati i naliti supom. Promešati, poklopiti i kuvati u rerni 15 minuta, dok pirinač ne omekša.
Kada je pirinač gotov, pomešati ga lagano sa cveklom i parmezanom i služiti preliveno sa kiselom pavlakom i opciono posuto mirođijom.
Čokoladni braunis sa cveklom
Možda deluje neobično, ali kombinacija cvekle i čokolade daje čudesan slatkiš, koji pritom sadrži i zdravo povrće. Za ukupno spremanje potrebno vam je 50 minuta, dok sama priprema smese traje svega 20 minuta. Sa preporučenim količinama može se spremiti 25 komada.
Sastojci:
- 300 g skuvane, oljuštene i izrendane cvekle
- 200 g čokolade
- 100 g putera
- 1 kašičica vanila ekstrakta
- 225 g šećera
- 3 jaja
- 100 g brašna
- 1 prašak za pecivo
- 20 g kakao praha
Način pripreme:
Zagrejati rernu na 180 stepeni Celzijusa. Obložiti pleh, dužine 20 cm, papirom za pečenje.
Izmešati puter i čokoladu i otopiti na šporetu. U posebnoj činiji spojiti jaja, vanilin šećer, šećer i dodati brašno, prašak za pecivo, kakao prah, pa izmešati. Dodati istopljenu čokoladu i izrendanu cveklu, pomešati i presuti u pleh. Peći 30 minuta, dok nije čvrsto u sredini. Pustiti da se ohladi i iseći na kocke.
Umak od cvekle sa jogurtom i zatar začinom
Odlično libansko predjelo koje se može služiti samo, ili sa tostiranim/prepečenim hlebom, premazanim maslinovim uljem i opciono se može utrljati i malo belog luka. Za pripremu vam je potrebno 90 minuta, a sa predloženom količinom sastojaka možete spremiti 6 porcija.
Sastojci:
- 900 g cvekle srednje veličine (oko 500 g posle kuvanja i ljušćenja)
- 2 čena belog luka, isceđenih u presi
- 1 mali čili, iseckan
- 1 šolja grčkog jogurta, guste konzistencije
- 1 1/2 kašika sirupa od urme
- 3 kašike maslinovog ulja
- 1 kašika zatar začina, nabavlja se u prodavnicama zdrave hrane
- so
Za garniranje:
- 2 mlada luka sitno isečena
- 2 kašike tostiranih lešnika ili badema, izmrvljenih
- 100 g mekog kozjeg sira, isitnjenog
Način pripreme:
Zagrejati rernu na 200 stepeni Celzijusa. Oprati cveklu i peći oko jedan sat, dok ne omekša, može se probati nožem koji lako prolazi do centra. Ohladiti ih, oljuštiti i iseći na komade.
Staviti cveklu, beli luk, čili i jogurt u električnu seckalicu za hranu i napraviti pastu, prebaciti u činiju i dodati sirup od urme, maslinovo ulje, zatar i jednu kašičicu soli, probati i dodati još soli, ako je potrebno.
Prebaciti na ravan tanjir za serviranje i posuti sastojcima za garniranje. Služi se na sobnoj temperaturi. Inače, može se spremiti dan ranije.
Cvekla je jedno od najboljih povrća za koje se možete odlučiti. Osim što pomaže lečenju mnogih zdravstvenih problema, može se konzumirati na brojne načine, a pažljivo pripremljena jela od cvekle su istovremeno i veoma ukusna.
Nadamo se da vam je naš tekst bio informativan i da smo vas upoznali sa svim zdravstvenim benefitima cvekle, kao i da ćete se oprobati u pravljenju nekih od recepata koje smo vam predložili.