Mislila sam da će mi pomoći psiholozi… Na kraju me spasao Dule iz teretane

Kada me je život slomio, mislila sam da će mi pomoći psiholozi i rad na sebi. Na kraju su me spasli tegovi, disciplina i trener Dule.

Kada vas život sastavi sa samim sobom

Pre dve godine bila sam na jednom od onih mesta na kojima se čovek nađe kada život odluči da mu održi nekoliko lekcija odjednom. Raspad jedne ljubavne priče (bože me sačuvaj, šta je meni bilo, lik od glave do pete luzer), izgubljeno veliko prijateljstvo (ispostavilo se da mi je bez njega bolje), poslovi kojih ima pa nema (a kad baš zapneš, nekako ih opet ima). Bila sam umorna, tužna i izgubljena. Pitala sam se – zašto ja? Nije fer.

Znate onaj osećaj kada se probudite ujutru i već ste iscrpljeni od sopstvenih misli? E, to.

Probala sam sve što jedna žena mojih godina danas treba da proba. Psihologe. Rad na sebi. Meditacije. Podkaste. Self-help knjige. Razgovore sa prijateljima. Sve je to pomagalo, ali nisam se baš osećala kao ona stara. I onda sam jednog dana pomislila kako bi, možda, trebalo da probam nešto što još nisam. I da uz bildovanje svoje psihe, počnem da bildujem i mišiće. I postanem jaka u svakom smislu. Tako sam završila u teretani.

Kako je u moj život ušao Dule

Do teretane me doveo očaj, a u njoj me zadržao moj trener Dušan. Zašto trener? Zato što dovoljno dobro poznajem sebe. Nisam osoba koja će sama od sebe disciplinovano tri puta nedeljno odlaziti na trening. Ja sam osoba koja će pronaći vrlo kreativne razloge zašto baš danas ne može. Pada kiša. Prevruće je. Hladno je. Umorna sam. Nisam se naspavala. Merkur je retrogradan. Bilo šta.

Dule takve argumente ne priznaje. Čovek sa obe noge čvrsto na zemlji, ispravnih stavova i neko ko tačno vidi i zna kada mu prećutite burek ili vam se jednostavno ne vežba. Njegova filozofija je jednostavna do brutalnosti. Trening tri puta nedeljno. U isto vreme. Keto ishrana. Bez šećera. Bez dana ʼza varanjeʼ (cheat day). Bez pregovora. Hoćeš rezultate? Onda treniraj i nemoj da jedeš gluposti.

Prvo se promenila glava, tek kasnije telo

Prva dva meseca bila su mi grozna. Bila sam gladna gotovo stalno. Gledala sam kroasane kao što tinejdžeri gledaju simpatiju iz razreda. Nisam u početku videla nikakve rezultate. Pritom nisam bila gojazna. Nisam došla da izgubim trideset kilograma. Samo nisam vežbala i malo sam se opustila.

A onda se dogodilo nešto što nisam očekivala. Prvo se promenila glava. Tek kasnije telo. Nakon svakog treninga osećala sam se malo bolje. Nije to bio neki holivudski trenutak prosvetljenja. Nisu nestali svi problemi. Nisam odjednom postala srećnija osoba. Ali misli su bile manje haotične, glava bistrija, a život nekako podnošljiviji. Danas znam da za to postoji vrlo konkretno naučno objašnjenje.

© Dušan Todorović/teretana Morphosis

Nauka potvrđuje ono što sam osetila na svojoj koži

Velika analiza objavljena 2023. godine u uglednom časopisu British Journal of Sports Medicine, koja je obuhvatila više od 1000 kliničkih studija i preko 128.000 ispitanika, pokazala je da je fizička aktivnost među najefikasnijim nefarmakološkim metodama za smanjenje simptoma depresije, anksioznosti i psihološkog stresa. Autori su zaključili da bi redovno vežbanje trebalo da bude jedan od temelja pristupa mentalnom zdravlju. (1) Istraživači sa Univerziteta Harvard godinama upozoravaju da redovno kretanje povećava nivo dopamina, serotonina i endorfina, neurotransmitera koji imaju ključnu ulogu u regulaciji raspoloženja. Upravo zato mnogi ljudi osećaju ono poznato olakšanje nakon treninga koje često nazivamo “hormonom sreće”, iako je zapravo reč o složenoj kombinaciji hemijskih procesa u mozgu.

Još zanimljivije, studije pokazuju da trening snage ne utiče samo na raspoloženje nego i na samopouzdanje, otpornost na stres i osećaj lične kontrole nad životom. A kada vam se život čini kao da se raspada na nekoliko frontova odjednom, upravo vam taj osećaj kontrole najviše nedostaje.

Najveća promena nije se videla u ogledalu

Posle šest meseci počeli su da se vide i fizički rezultati. Odeća je bolje stajala. Telo je bilo čvršće. Nestao je deo masnih naslaga koje sam godinama uspešno ignorisala.

Ali iskreno, to mi danas deluje gotovo kao nuspojava. Najveća promena dogodila se u mojoj glavi. Postala sam otpornija. Smirenija. Fokusiranija. Prestala sam da odustajem od sebe nakon prvog neuspeha. Kada tri puta nedeljno dolazite na trening, čak i onda kada vam se ne vežba, počnete drugačije da gledate i na ostale stvari u životu. Neću vas lagati i reći da danas obožavam teretanu. Ne obožavam. I dalje postoje jutra kada bih radije ostala kod kuće uz kafu i gledala u zid nego radila čučnjeve sa tegovima. Ali sada znam razliku između dana kada odem na trening i dana kada ga preskočim. Ta razlika nema veze sa kilogramima, nego sa tim kakva sam osoba tog dana.

Zato danas mislim da je novac koji sam uložila u svog trenera Duleta verovatno jedna od najboljih investicija koje sam napravila u životu. Pomogao mi je da vratim osećaj da ipak mogu da utičem na sopstveni život onda kada mi se činilo da više ništa nije u mojim rukama. I možda je upravo to najveća lekcija cele priče.

Ponekad mislimo da moramo da rešimo sve svoje emocionalne probleme pre nego što krenemo dalje. A ponekad je dovoljno samo da se pojavite u teretani u ponedeljak u šest uveče i uradite prvi čučanj. Sve ostalo se nekako posloži.

©Dušan Todorović/teretana Morphosis

Naslovna fotografija-©Dušan Todorović/teretana Morphosis

Referanca

1. https://bjsm.bmj.com/content/57/18/1203