Hipertenzija-faktor rizika za lošiji ishod kovid-19 infekcije?

Prema rezultatima Istraživanja zdravlja stanovnika Republike Srbije iz 2006. godine 46,5 odsto stanovnika starijih od 20 godina imalo je povišen pritisak ili je uzimalo lekove za snižavanje krvnog pritiska, a 2013. godine skoro svaka druga osoba (47,5 odsto)

Hipertenzija je vodeći uzrok kardiovaskularnih bolesti (KVB) i prevremenog umiranja širom sveta. Prema vodiču Evropskog udruženja za hipertenziju i Evropskog kardiološkog društva, pod arterijskom hipertenzijom (AH) ili povišenim krvnim pritiskom (KP) smatraju se vrednosti sistolnog krvnog pritiska (SKP) ≥ 140 mm Hg i/ili dijastolnog krvnog pritiska (DKP) ≥ 90 mm Hg.

Najveći problem je što preko 80 odsto pacijenata sa hipertenzijom ima loše regulisane vrednosti KP. Skoro svaka druga osoba sa hipertenzijom ne zna da ima hipertenziju, a samo polovina onih koji znaju za hipertenziju – adekvatno se leči. Ostali koji se leče, neredovno uzimaju terapiju.

Hipertenzija je „tihi ubica”, jer godinama može biti prisutna bez simptoma, a obično se dijagnostikuje kada se otkrije neka od komplikacija (npr. infarkt miokarda, moždani udar, itd.).

Učestalost hipertenzije u svetu i Srbiji

Kako raste broj faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti tako raste i rizik od teške forme kovid-19 infekcije

Procenjuje se da u svetu ima 31,1 odsto odraslih (1,39 milijardi) sa AH i da je ona češća u zemljama sa niskim (31,5 odsto; 1,04 milijarde ljudi) nego u zemljama sa visokim prihodima (28,5 odsto; 349 miliona ljudi).

Prema rezultatima Istraživanja zdravlja stanovnika Republike Srbije iz 2006. godine, 46,5 odsto stanovnika starijih od 20 godina imalo je povišen SKP (≥ 140 mm Hg) i/ili DKP (≥ 90 mm Hg), ili je uzimalo lekove za snižavanje krvnog pritiska, a 2013. godine skoro svaka druga osoba (47,5 odsto).

Niže granične vrednоsti hipertenzije u Americi

Prema novim smernicama Američkog udruženja za srce i Američkog kardiološkog koledža iz 2017. godine, hipertenzija se definiše kao SKP (KP) ≥ 130 mm Hg i/ili DKP ≥ 80 mm Hg. Ovako niže postavljene granične vrednosti AH dozvoljavaju da se ranije započne sa preduzimanjem mera, na prvom mestu sa promenom životnih navika, a potom i primenom terapije.

Skoro polovina odraslih u Sjedinjenim Državama (45 odsto; 108 miliona) ima hipertenziju definisanu kao SKP ≥ 130 mm Hg i/ili DKP ≥ 80 mm Hg ili uzimaju lekove za hipertenziju.

Muškarci imaju veći rizik od arterijske hipertenzije (AH) do 45. godine, od 45. do 54. godine rizik se gotovo izjednačava, a posle 55. godine žene imaju veće šanse za razvoj AH

Ogroman problem i ovde predstavlja činjenica da tek svaka četvrta odrasla osoba (24 odsto) sa hipertenzijom ostvaruje adekvatnu kontrolu hipertenzije. Oko polovine odraslih (45 odsto) živi sa nekontrolisanom hipertenzijom i ima KP od 140/90 mm Hg ili veći.

Posledice hipertеnzije

U opservacionoj studiji koja je uključila više od milion odraslih pacijenata ≥ 30 godina, veći SKP i DKP bili su povezani sa povećanim rizikom od pojave kardiovaskularnih bolesti, angine pektoris, infarkta miokarda, srčane slabosti, moždanog udara, bolesti perifernih arterija i aneurizme abdominalne aorte.

Metaanaliza, koja je obuhvatila 61 prospektivnu studiju, pokazala je da su SKP veći za 20 mm Hg i DKP za 10 mm Hg povezani sa udvostručavanjem rizika za umiranje od moždanog udara, bolesti srca ili drugih vaskularnih bolesti.

Promenljivi faktori koji vode hipertenziji

• Šećerna bolest (dijabetes). Oko 6 od 10 osoba sa dijabetesom ima hipertenziju. Dijabetes doprinosi povećanju rizika od kardiovaskularnih bolesti.

• Gojaznost ili prekomerna težina. Gojaznost je povezana sa višim nivoima „lošeg” holesterola i triglicerida, kao i sa nižim nivoima „dobrog” holesterola.

Smanjivanje telesne težine za 4 kg doprinosi redukciji SKP za 10 mm Hg, a DKP za 4 mm Hg. Pored visokog krvnog pritiska, gojaznost može dovesti do bolesti srca i dijabetesa.

• Neadekvatan način života (sedentarni način života, neodgovarajuća ishrana, prekomerno konzumiranje alkohola, pušenje). Ishrana u kojoj je previše natrijuma, a premalo kalijuma, vodi visokom krvnom pritisku. Kalijum se nalazi u mnogim namirnicama: banane, krompir, pasulj i jogurt. Ishrana bogata voćem, povrćem, kao i nezasićenim masnim kiselinama vodi redukciji KP.

Sve visokokalorične namirnice treba izbaciti iz ishrane. Redovna fizička aktivnost (najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno) pomaže srcu i krvnim sudovima da ostanu jaki i zdravi, što može pomoći u snižavanju krvnog pritiska. Redovna fizička aktivnost, takođe, pomaže u održavanju idealne telesne težine pa samim tim vodi i redukciji gojaznosti, borbi protiv stresa, kao i regulaciji krvnog pritiska.

Prekomerno konzumiranje alkohola može povećati krvni pritisak. Žene ne treba da piju više od jednog, a muškarci više od dva pića dnevno. Pušenje povećava rizik od visokog krvnog pritiska, a može voditi i oštećenju srca i krvnih sudova.

Pušenje ubija oko šest miliona ljudi godišnje, a procenjuje se da će pušenje izazvati više od osam miliona smrtnih slučajeva 2030. godine

Hipertenzija je „tihi ubica”, jer godinama može biti prisutna bez simptoma, a obično se dijagnostikuje kada se otkrije neka od komplikacija

Nepromenljivi faktori koji vode hipertenziji

• Nasleđe. Postojanje porodične istorije hipertenzije (kod roditelja, braće i sestara) od dva do četiri puta doprinosi povećanju rizika od hipertenzije. Poslednji podaci govore da mutacija gena STK39 izaziva AH, ali neohodno je nastaviti sa istraživanjima jer hipertenzija nastaje kao rezultat interakcije i mnogih drugih genetskih faktora i faktora sredine.

• Uzrast. Prevalencija AH raste sa starenjem. Kod starijih osoba prevalencija AH je preko 60 odsto.

• Pol. Muškarci, u odnosu na žene, imaju veći rizik od AH do 45. godine, a zatim od 45. do 54. godine rizik se gotovo izjednačava, da bi žene posle 55. godine imale veće šanse za razvoj AH.

• Rasa/etnicitet. Crnci češće razvijaju visok krvni pritisak nego belci, Hispanoamerikanci i Azijati. Podaci govore da crnci dobijaju hipertenziju ranije u životu nego belci.

Prevencija

Obezbediti normalne vrednosti SKP (koje su manje od 120 mm Hg) i DKP (manje od 80 mm Hg) redukcijom unosa soli (manje od pet grama dnevno), fizičkom aktivnošću, prestankom pušenja, redukovanjem konzumiranja alkohola, konzumiranjem više voća i povrća, i eliminisanjem/redukovanjem konzumiranja hrane bogate zasićenim mastima.

Takođe, kod osoba sa hipertenzijom neophodno je redovno merenje KP i kontrola KP odgovarajućom terapijom.

Ishrana u kojoj je previše natrijuma, a premalo kalijuma, vodi visokom krvnom pritisku

Kovid-19 i hipertenzija

Studija sprovedena u Vuhanu, Kina, pokazuje da je značajno veći broj pacijenata umrlih od kovida-19 imalo hipertenziju (48 odsto), kao i druge komorbiditete (dijabetes, ishemijska bolest srca, hronična opstruktivna bolest pluća, hronično oboljenje bubrega), u odnosu na preživele pacijente (23 odsto). Ali, umrli su ujedno bili starijeg uzrasta (69 godina) u odnosu na preživele (52 godine), pa se postavlja pitanje koliki je stvaran značaj hipertenzije za nastanak smrtnog ishoda, ako znamo da učestalost hipertenzije raste sa godinama starosti.

Osim toga, starije osobe podložnije su infekciji, jer hronične bolesti, kao i proces starenja, slabe imunosistem, pa je on manje sposoban da se odbrani od virusa. Takođe, studija sprovedena u Lombardiji, Italija, pokazuje da su osobe, umrle usled kovida-19, koje su boravile u jedinicama intezivne nege (JIN) značajno češće bile sa AH (56,2 odsto) nego osobe otpuštene iz JIN (42,9 odsto), kao i osobe koje su umrle tokom hospitalizacije (61,9 odsto), u odnosu na otpuštene iz bolnice (31,8 odsto).

Međutim, u ovoj studiji hipertenzija, posle kontrole na uzrast, nije bila nezavisan faktor rizika za nastanak smrtnog ishoda usled kovid-19 infekcije.

Međutim, studije pokazuju da osobe koje su hospitalizovane zbog kovida-19 značajno češće imaju veći broj faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti (KVB). Kako raste broj faktora rizika za nastanak KVB tako raste i rizik od teške forme kovid-19 infekcije.

Do sada nema dokaza da je hipertenzija povezana sa lošim ishodima kovid-19 infekcije

Takođe, nije dobijeno da terapija ACE inhibitorima predstavlja nezavisan faktor rizika umiranja od kovida-19. Značajno veći rizik od smtnog ishoda imaju osobe sa AH bez terapije, nego osobe sa AH na terapiji. Nije utvrđena značajna razlika u umiranju osoba sa kovidom-19 u odnosu na vrstu korišćene antihipertenzivne terapije.

Do sada nema dokaza da je hipertenzija povezana sa lošim ishodima kovid-19 infekcije, odnosno da su ACE inhibitori ili upotreba blokatora angiotenzinskih receptora (ARB) štetni ili korisni u pandemiji kovida-19.

Preporuka

Eliminisanjem loših životnih navika, merenjem krvnog pritiska, a ako imamo arterijsku hipertenziju – redovnom primenom lekova, možemo obezbediti duži i kvalitetniji život.