Posao je bio poslednje utočište za druženje, a onda je stigla veštačka inteligencija

Do pre samo godinu ili dve obraćali ste se svojim kolegama za sve vrste konsultacija, poslova, velikih i malih. Ako vam je trebalo da pravougaoni logo pretvorite u kvadratni, poslali biste poruku nekom od dizajnera. Ako biste želeli da se napravi nova stranica na sajtu ili nova kontrolna tabla, zakazali biste sastanak sa inženjerima.

Danas je dovoljno da pokrenete ChatGPT, Gemini ili Claude i da u roku od nekoliko sekundi dobijete to što vam treba. Činjenica je da završavate više posla nego ikada ranije. Ali, postoji jedno veliko „ali” – u poslednje vreme sve više ljudi tuguje zbog cene koju je ta produktivnost donela.

Sada, kada više ne zavisite od svojih kolega za pomenute vrste poslova, procena je da s njima komunicirate oko 50 odsto manje nego ranije. Tako bar navode istraživanja širom sveta.

• „Tužno je videti taj gubitak.”
• „Želim da budem u kontaktu s ljudima.”
• „Želim tu interakciju.”

Ovo su samo neke od izjava koje su kao komentare zaposlenih objavili israživači, prateći veliku promenu koja se dešava dok alati veštačke inteligencije gutaju korporativni svet.

„Ljudi sve više biraju da rade sami”, kaže Džesika Rajf, profesorka menadžmenta na Wharton-u, koja proučava efekte AI na timski rad.

„Znaci napetosti već se uveliko pojavljuju. Kompanije uočavaju da njihovi zaposleni koji su najaktivniji korisnici AI imaju manje poverenja u svoje timove nego povremeni korisnici – verovatno zato što aktivniji AI korisnici provode više vremena sami, a manje s kolegama.”

Platforma za koučing BetterUp otkrila je da se neki zaposleni okreću veštačkoj inteligenciji za vrstu povratnih informacija koje su ranije tražili od mentora i menadžera. Ti zaposleni su češće prijavljivali niži nivo timske koordinacije, uz višu stopu sagorevanja i veću želju da napuste posao.

„Mi smo društvene životinje”, kaže Kejt Niderhofer, glavni naučnik u BetterUp-u. Biti društven je „više od goriva. To je način na koji preživljavamo.”

Shutterstock.com

AI razbija društveno tkivo posla

Pored napornog rada i neprijatnosti na poslovima, ono što ih je činilo podnošljivim, pa čak i smislenim, bio je način na koji su svakodnevno spajali ljude jedne s drugima. Svako je bio u potrazi za mentorom, osobom od poverenja, poslovnim prijateljem, a ponekad i životnim partnerom. Prirodno je da su se ljudi u poslovnom okruženju jadali jedni drugima zbog loših šefova, ogovarali nakon sastanka i udruživali umove da bi postigli stvari koje sami ne bi mogli. Sada te interakcije blede.

„Ako ne budemo promišljeni u vezi sa svim ovim, rizikujemo da posao pretvorimo u nešto što je izolovano i automatizovano”, rekao je Rajf. „Samo ćemo obavljati poslove koji će više ličiti na fabričku traku nego na živu radnu sredinu.”

U ranijoj istoriji, rad je uglavnom bio samostalan poduhvat. Velika većina ljudi bili su farmeri i zanatlije koji su radili za sebe. Industrijska revolucija je to promenila. Kompanijama je odjednom bio potreban veliki broj ljudi za upravljanje novim mašinama. Koordinacija tog rada zahtevala je potpuno novu klasu radnika sa sve užim specijalizacijama: menadžere, računovođe, inženjere, službenike i prodavce. Ljudi su od situacije u kojoj nemaju kolege prešli u situaciju da ih imaju mnogo – kolege s kojima su provodili većinu svojih budnih sati. Posao je, zauzvrat, postao duboko društvena kategorija.

To je posebno bio slučaj sa „kancelarijskim” poslovima koji su zahtevali od ljudi da kombinuju različite oblasti stručnosti. Da bi to uradili, morali su da budu u stalnom kontaktu, daju povratne informacije, pregovaraju o prioritetima, dijagnostikuju probleme i pronalaze rešenja. Kako je svet postajao složeniji, rasla je i potreba za saradnjom unutar korporacija. Tehnologije poput imejla, mobilnih telefona, Zoom-a, olakšale su tu saradnju.

A onda je stigla veštačka inteligencija. Kako su sve moćniji modeli povećavali produktivnost, predviđalo se da će kompanijama uskoro trebati manje zaposlenih, što znači da se ljudi vraćaju u svet u kome ima manje kolega. Svakodnevno možete da čitate o novim otkazima i najavama narednih. Pitanje je da li će AI revolucija otići još dublje, da li će, osim što će smanjiti radnu snagu, oslabiti i odnose između zaposlenih koji su ostali unutar sistema.

Ako su prethodni kancelarijski alati olakšavali kolegama da se povežu, čini se da AI te veze u potpunosti zamenjuje. „ChatGPT i slični alati daju nam alternativni način da akumuliramo znanje koje bi se inače delilo interpersonalno”, kaže Rajf. „To ljudima daje opciju da se isključe iz zajednice.”

Shutterstock.com

Manje konflikata

Neki ljudi možda ne vide antisocijalne tendencije AI kao veliki problem. Tokom godina, kancelarijski posao je postao toliko timski da je možda postao previše timski. Neprekidni sastanci i stalne poruke otežali su mnogima da urade bilo kakav stvarni posao.

U nekim slučajevima, manje interakcija može čak učiniti radna mesta prijatnijim. Piter Peng, suosnivač i tehnički direktor platforme Creao AI, kaže da ima manje konflikata među njegovim zaposlenima otkako je reorganizovao rad tako da AI agenti obavljaju većinu posla. Sa upravljanja ljudima, koje mu je oduzimalo 60 odsto vremena, prešao je na svega 10 odsto.

„Moji odnosi sa suosnivačima i inženjerima su zapravo bolji, jer ne moramo stalno da se raspravljamo”, rekao je. „Raspravljanje nije naročito konstruktivan način za izgradnju odnosa.”

Skrivena vrednost malih razgovora

Ovi stavovi zanemaruju nešto važno. Male interakcije na koje su svakoga primoravali poslovi bile su ono što je činilo da timovi dobro funkcionišu zajedno. To često niko nije ni primećivao, jer se podrazumevalo. Te male interakcije su gradile dobru volju koja je kolegama potrebna da prebrode neslaganja koja se neizbežno javljaju. Podjednako važno, pomagale su zaposlenima da prate šta drugi rade i tako predupredile da se radi dupli posao.

„AI nam daje neverovatnu brzinu”, kaže Rajf. „Ali i dalje je potrebno mnogo interakcije i strateškog usklađivanja kako bismo bili sigurni da je ta brzina usmerena ka pravom cilju.”

Pa, šta je rešenje? „Jedna opcija”, kaže Niderhofer iz BetterUp-a, „jeste da koristimo ove alate na načine koji poboljšavaju naše odnose s kolegama, umesto da ih zamenjuju. Neki ljudi to već rade, tražeći od Claude-a da im pomogne da sroče saosećajan imejl kolegi ili da simuliraju težak razgovor koji treba da vode sa zahtevnim šefom. Istraživanje pokazuje da ljudi koji koriste AI na ovaj način zapravo imaju više interakcija nego godinu dana ranije. „Učite novi način odnosa prema ljudima.”

Drugo rešenje je da svesno vratimo deo „društvenog vremena” koje nam AI oduzima. Čak i ako imamo manje prilika da se povežemo preko svakodnevnih zadataka, i dalje možemo da kreiramo druge načine za izgradnju tih veza. Vrlo je verovatno da većinu posla možete da uradite bez oslanjanja na svojih nekoliko kolega, zahvaljujući sistemima koji u tome pomažu. Ali, ipak se trudite da ostanete s njima u kontaktu.

Izgleda da će ljudi ipak morati da se potrude i rade malo više na tome da pronađu te veze i smisao u odnosima.

Izazovno balansiranje

Balansiranje ovih novih kompromisa će biti izazov za sve: trenutne koristi u produktivnosti od manje zavisnog radnog mesta, nasuprot ljudskoj potrebi za timovima koji dobro funkcionišu i poslovima koji i dalje pružaju osećaj povezanosti.

Težak je to balans. Težak u praksi.

„Zato je, na kraju, na kompanijama i ljudima koji redizajniraju način na koji se posao obavlja, da pronađu sistemske načine za očuvanje društvenih aspekata naših poslova. A mi, zapravo, znamo kako se to radi. Nakon pandemije, kada su kompanije shvatile koliko su važne svakodnevne interakcije zaposlenih, mnoge od njih primorale su ljude da se vrate u kancelarije. Druge su pokušale nešto drugačije: zadržale su rad na daljinu, ali su osmislile načine da rekreiraju te interakcije kroz mentorske programe, zajednička putovanja i češće sastanke ʼjedan na jedanʼ između menadžera i zaposlenih. Namerno su dizajnirali interakcije koje su se ranije dešavale slučajno”, rekao je Rajf.

Tako obično teku velike promene: čovek prihvati nešto novo, otkrije efekte promena, a zatim preoblikuje svoje navike i menjaju se i institucije. Trenutni bum AI podseća na rane dane društvenih mreža. Svakome su trebale godine da shvati koliku moć imaju te platforme da izoluju, posebno decu. Tek sada škole, roditelji i vlade konačno uvode zaštitne mere. Što se svakodnvne primene AI alata tiče, još uvek ljudi nisu svesni šta su oslobodili i pustili u etar, niti kako da se to efikasno koristi.

Ovo sve je posebno važno danas kada su ljudski životi već postali prilično usamljeni. Ljudi ne posećuju jedni druge, ne odlaze na druženja, lokalne klubove. Toga je sve manje i manje. Ali, i dalje rade, idu na posao. Čak i kada sve te druge zajedničke institucije uvenu, posao će sve okupirati.

Ako zbog veštačke inteligencije izgubimo i to, postaćemo efikasniji nego ikada, ali i mnogo usamljeniji.

Naslovna fotografija-Shutterstock.com