Mirjana Bobić Mojsilović – žena sa stavom
Kad ona napiše i obrazloži koji su muškarci gospoda, a koji džukci, onda se to čuje i poštuje. Mirjana Bobić Mojsilović sme da kaže da je nešto što je moderno u stvari ružno i pogrešno ili da je promovisani ideal ženske lepote u stvari porno-luk, zato što ona svoje stavove potkrepljuje argumentima.
Kao što se ni na početku karijere nije sklanjala od teških tema, tako ni danas Mirjana Bobić Mojsilović ne propušta da ukaže na pogubne promene u obrazovanju ili na „globalističke predstave sa pucanjem i prenemaganjem”, o čemu je pisala na našem portalu.
Nedavno je izjavila da je sada, u 63. godini, bolja nego u ranoj mladosti, jer se sada „manje ljuti na ljude, a više prašta”. Ono što je, ipak, ostalo do danas nepromenjeno jeste strast sa kojom Mirjana Bobić Mojsilović iznosi i brani svoje stavove i obrazlaže mišljenja.
Mirjana Bobić Mojsilović – biografija za poštovanje
Već dvadesetak godina se ne bavi novinarstvom, mada je završila žurnalistiku i pisala za novine od svoje 19. godine. Radila je u Omladinskim novinama, Dugi, uređivala Intervju, pisala za Politiku, Danas, Mladinu, Oslobođenje, Nin i mnoge druge medije.
Čitaoci su je voleli jer je u svojim kolumnama uvek jasno pokazivala i svoj stav, ali je znala i da ih rasplače. Sa istom kombinacijom informativnosti i emotivnosti radi danas TV serijal Srećna Srbija.
Iako za sebe danas kaže da je bivša novinarka i dalje piše za naš portal vanserijski čitanu i popularnu kolumnu Majke mi, bajka, koja redovno izaziva brojne reakcije čitalaca.
Moguće je biti sam protiv svih
Smatrana je novinarskom elitom u vreme kad je odlučila da napusti stalni angažman i postane profesionalni pisac. Postala je jedan od prvih autora – samostalnih izdavača u Srbiji. Sama je izdavala svoje knjige, sama ih distribuirala po knjižarama.
Na promocije po Srbiji išla je u razvaljenom autu, sa malom ćerkom na zadnjem sedištu i svojim knjigama u gepeku. „Ali, neverovatno, tada mi nije padao moral jer sam osećala da se borim za nešto veće. Borila sam se prvo za svoju i Milinu egzistenciju, ali i zato što sam htela da pokažem da je moguće biti sam protiv svih. I danas se toga sećam sa humorom i nostalgijom”, kaže Mirjana Bobić Mojsilović.
Upravo kombinacijom emotivnosti i lucidne analitičnosti osvojila je čitaoce već prvim naslovom Baba, nemoj ništa da me pitaš. Zatim smo voleli Mirjanin Dnevnik srpske domaćice, koji govori o (ne)snalaženjima Titovih pionira u Miloševićevoj Srbiji. Čitaoci su osećali da Mirjana Bobić Mojsilović piše baš o njima i njihovom iskustvu i u narednim knjigama: Happy End (2002), Majke mi, bajka (2003), Ono sve što znaš o meni (2005), Tvoj sam (2006), Srce moje (2007), Azbuka mog života (2008).
Knjigu Glad (2009) više su voleli muškarci, posebno oni mlađi, jer ih je oslobađala potrošačkog matriksa, „jezive poruke da su niko i ništa ako ne vrte ključeve od BMW-a”. Niko nije ostao ravnodušan ni na romane Gospodin pogrešni (2010) i Traži me (2012)…
Tvoj anđeo čuvar, knjiga koju svaka žena treba da pročita
Romanom Tvoj anđeo čuvar (2016) Mirjana Bobić Mojsilović stavila je pod lupu jedan od ključnih savremenih ženskih mitova – feminizam. Roman govori o paru koji spolja izgleda savršen, a njihova veza se zapravo zasniva na strahu. „Nismo ni svesni koliko smo podložni strahu i koliko svako može biti upleten u tu mrežu”, rekla je Mirjana Bobić Mojsilović. „Ovo je priča o psihičkoj torturi i o tome koliko možemo biti ucenjeni nečijim besom.” Ali je to takođe i knjiga o pobedi nad strahom, o ženi koja je ukapirala, kako bi rekla Mirjana.
Zapravo, knjiga počinje duhovito, pričom o ljubavi, pa se lagano pretvara u priču o ljubomori, o strahu i gubitku sebe, da bi, nakon što je „ukapirala”, junakinja ponovo pronašla sebe. Zbog toga je moto ove knjige „Snaga je ženskog roda”.
Odnose koje je opisala u romanu Tvoj anđeo čuvar, i koje vidimo svuda oko nas, Mirjana objašnjava činjenicom da živimo u jednoj izuzetno egoističnoj kulturi. „Na globalnom nivou promoviše se ʼkoncept JAʼ, ali iza tog JA uglavnom stoje nesrećne i nesigurne osobe. To JA se dopunjava ili potrošačkim mentalitetom ili insistiranjem da se stalno bude u centru pažnje.”
Roman Tvoj anđeo čuvar razotkriva još jednu zabludu savremenog čoveka – da se usamljenost može izlečiti lažnim životom na mrežama.
Borac za radost života
Razotkrivajući pogrešne kriterijume i opasne fetiše našeg vremena, Mirjana Bobić Mojsilović kao da vodi krstaški rat protiv svega što se urotilo da u ljudima ubije radost života.
„Indukovani smo idejom da treba da budemo nesrećni, jer nam mediji stalno javljaju poruke o našoj vlastitoj nedovoljnosti, da nikada nismo dovoljno mladi, lepi, bogati… Ta kultura pobednika je uništila ovaj svet”, rekla je u jednom intervjuu.
Po njenim knjigama pravljene su pozorišne predstave za koje se tražila karta više. Na promocijama svoje zbirke poezije Obećao si mi (2016), Mirjana je pokazala i izvanredan glumački dar dok je govorila svoje pesme.
Zapravo, poznavaoce je samo podsetila da je kao gimnazijalka sa sestrom bliznakinjom Zoricom imala manju ulogu u domaćem filmu Nije nego. Kamera je i danas voli, što se videlo i u njenom kameo pojavljivanju u ulozi psihijatra u TV seriji Azbuka našeg života, snimljenoj na osnovu njena dva romana Muška azbuka i Azbuka mog života. Po njenoj priči urađen je scenario za TV seriju Tajna vinove loze.
Mirjana Bobić Mojsilović – muž, porodica, deca, lična interesovanja
Vrednosti za koje se Mirjana Bobić Mojsilović zalaže u svojim delima i javnim nastupima zasnivaju se na temeljima onoga što je dobila u „detinjstvu provedenom u skromnosti”, kako sama kaže. Roditelji su je naučili „da je genije onaj ko uspe da napravi ono što želi od onoga što ima, a da je nesrećan onaj koji samo misli o onome što nema”.
Biografija Mirjane Bobić Mojsilović potvrđuje da je u tome uspela. Na prvi pogled, njen put izgleda idealno. Ona je jedna od retkih žena na javnoj sceni kojoj čak i oni koji joj nisu skloni moraju da priznaju i lepotu i pamet.
Družila se i druži sa najinteresantnijim i najtalentovanijim ljudima ovih prostora. Kad joj je izašla knjiga Sve što znaš o meni, Arsen Dedić joj je pevao omiljenu pesmu O, mladosti. O njenom ljubavnom životu se samo zucka, ali se gotovo ništa ne zna, osim da nema afera.
Ćerka joj je bila još beba kad je izgubila muža, ali ona je naslovom svoje drame i sebi i publici rekla Suze su O.K. I nije taj gubitak uzela kao izgovor za odustajanje od ciljeva. Ali se do sada nije udala ponovo.
Ćerka Mirjane Bobić Mojsilović je odrasla i nedavno se udala. Kad preispituje sebe kao roditelja, Mirjana kaže: „Mislim da smo ispali gori roditelji nego što su bili naši, iako smo se više trudili.”
Mirjana je odrasla u porodici sa sestrom bliznakinjom i još jednom starijom sestrom. U kući je morao da se zna red, a bilo je dovoljno da je majka samo strogo pogleda. Majci nije smelo da se kaže – ne.
Kao i većina majki te generacije, i Mirjanina majka je smatrala da se deca ljube i hvale samo kad spavaju. I upravo zbog toga, ona i majke njene generacije svoju decu su obasipale ljubljenjem i grljenjem. „Time smo ugušile svoju rođenu decu”, priznaje ona danas.
Jedno od majčinih pravila vaspitanja bilo je da Mirjana, kao i sve pristojne devojke toga doba, mora da bude kod kuće u 11 uveče. To uopšte nije bilo smetnja da Mirjana bude jedna od najzapaženijih devojaka tadašnjeg korzoa u Knez Mihailovoj ulici.
Kad slikam, znači da sam srećna
Slikarstvo Mirjane Bobić Mojsilović došlo je relativno kasno, mada je, u stvari, bilo prvo. Želela je da posle gimnazije upiše likovnu akademiju, ali je tog leta otišla na more, tamo se „zadržala” i nije stigla da spremi prijemni.
Ali možda, da je Mirjana Bobić Mojsilović postala akademski slikar, nikada ne bi umela da naslika čistu radost kao što ume sada. I sama danas kaže da kad slika i kad pije vino znači da je srećna.
Kad njoj kažu da je uspešna žena, Mirjana Bobić Mojsilović odgovara: „Divim se svakom ko je srećan u sopstvenoj koži, ma čime da se bavi.” I dodaje da sve što radi, radi da ne izgubi to svetlo u tami, jer se sve oko nas trudi da nam ubije radost.
„Očaj je u modi. U modi je kukati, pljuvati, biti depresivan. A čovekov zadatak je da svakoga dana od svog života napravi neki mali događaj”, kaže.
Naravno da se ne može uvek biti radostan, ali Mirjana Bobić Mojsilović smatra da su i „potonuća lepa, jer iz njih uvek nešto izraste”.
