Čokolada i kardiovaskularne bolesti: koristi i rizici

Rezultati jedne metaanalize pokazuju da konzumiranje 20 g čokolade sa 70 posto kakaoa nedeljno redukuje rizik od srčane slabosti, ishemijskog moždanog udara, hemoragičnog moždanog udara, infarkta miokarda i koronarne bolesti

Svakodnevno konzumiranje čokolade može zvučati previše idealno da bi bilo istinito, ali istraživanja pokazuju da postoje neke odlične zdravstvene koristi povezane sa konzumiranjem čokolade. Međutim, postoje i određeni rizici.

Od davnina se čokolada koristila kao lek, a i danas je predložena u medicini za prevenciju nekih hroničnih bolesti. Čokolada se kritikuje zbog sadržaja zasićenih masti i visoke kalorijske vrednosti, a hvali zbog svog antioksidativnog potencijala (flavonoida).

S obzirom na brzorastuću svetsku potrošnju čokolade i rastući globalni porast obolelih i umrlih od kardiovaskularnih bolesti (KVB), važno je utvrditi povezanost čokolade sa rizikom od KVB.

Vrste čokolada

Čokolada predstavlja smesu kakao praha i šećera. Kakao prah se pravi od zrna kakaoa koje je plod stabla kakaovca, koje vodi poreklo iz Centralne Amerike, a sada se uzgaja u tropskim područjima širom sveta. Kakao je u Evropu doneo Kolumbo 1502. godine. Jedno stablo kakaovca daje od 20 do 30 mahuna godišnje, a svaka mahuna sadrži 20–50 zrna kakaoa. Zrna kakaoa se suše i melju, a neka i peku.

Mnogi proizvodi od čokolade sadrže mleko ili prerađene masti, a njihovi efekti na lipidni status su manje povoljni

Različite vrste čokolada sadrže različit procenat kakaoa. Tamna čokolada ima 50 odsto i više kakaoa, ekstra tamna čokolada (čokolada visokog kvaliteta) 70 odsto ili više, mlečna čokolada 5–7 odsto, a bela čokolada ne sadrži kakao. Crna čokolada sa većim procentom kakaoa ima veći procenat masti, a manji procenat šećera. Tako, 20 g crne čokolade sa 70 odsto kakaoa sadrži nešto više od 8 g masti (od kojih je 5 g zasićenih masti), oko 6 g šećera, 2 g vlakana i 2 g proteina, a 20g čokolade sa 85 odsto kakaoa ima 10 g masti (od čega je 6 g zasićenih masti), 3 g šećera, 2,5 g proteina i 2,5 g vlakana. U crnoj čokoladi ima vrlo malo soli, ako je uopšte i ima – osim ako nije u pitanju tamna čokolada sa dodatkom morske soli.

Tamna čokolada i KVB

Prvi dokazi o pozitivnim efektima kakaoa dobijeni su od Indijanaca (Guna), domorodačkog stanovništva koje živi na ostrvima u blizini obala Paname. Zanimljivo je da oni dnevno konzumiraju ogromne količine kakaoa, koji je ponekad obogaćen i solju, ali imaju niže vrednosti krvnog pritiska i stope mortaliteta od KVB u poređenju sa celokupnim američkim stanovništvom. Faktori koji doprinose ovoj razlici nisu genetski determinisani, jer se ova razlika gubi migracijom Indijanaca u gradsku sredinu, gde umesto domaćeg pripremljenog kakaoa koriste drugu hranu sa nižim sadržajem flavanola.

Prospektivna studija, sprovedena u Ajovi na 34.489 žena u postmenopauzi bez KVB, pokazala je da je posle 16-godišnjeg praćenja hrana bogata flavonoidima doprinela smanjivanju mortaliteta od koronarne bolesti srca. Ova inverzna veza između unosa čokolade i mortaliteta od KVB bila je potvrđena i posle kontrole na brojne druge faktore rizika.

Mnoge kontrolisane studije pokazuju da kakao i tamna čokolada mogu poboljšati protok krvi i sniziti krvni pritisak

U studiji preseka, unos kakaoa obrnuto je povezan sa krvnim pritiskom, a u prospektivnoj studiji uočena je redukcija umiranja usled KVB i opšteg mortaliteta. Nedavna metaanaliza randomizovanih kontrolisanih studija o primeni kakaoa (173 ispitanika; srednja dužina trajanja ispitivanja dve nedelje) ukazala je na značajno smanjenje krvnog pritiska: srednje vrednosti sistolnog pritiska za 4,7 mmHg (p˂ 0,002) i dijastolnog krvnog pritiska za 2,8 mmHg (p˂ 0,006).

Rezultati metaanalize, objavljene 2019. godine u časopisu Heart, koja je objedinila rezultate 23 studije u kojima je učestvovalo 405.304 ispitanika, pokazuju da konzumiranje 20 g čokolade nedeljno redukuje rizik od srčane slabosti, ishemijskog moždanog udara, hemoragičnog moždanog udara, infarkta miokarda i koronarne bolesti. Takođe, uočeno je da ne postoji dozno-zavisna veza između konzumiranja čokolade i obolevanja od KVB, ali da je najprihvatljivija količina čokolade koja redukuje rizik od KVB 45 g/nedeljno (relativni rizik (RR) = 0,890; 95 odsto interval poverenja = 0,849 do 0,932).

Crna čokolada sadrži znatno veće količine flavonoida od mlečne čokolade (951 mg katehina u poređenju sa 394 mg po porciji od 40 g)

Grasi i saradnici su uočili smanjenje insulinske rezistencije kod pacijenata sa esencijalnom hipertenzijom posle 15-dnevne ishrane sa 100 g čokolade bogate flavonoidima. Štaviše, kod hipertenzivnih pacijenata sa poremećenom tolerancijom na glukozu, tamna čokolada bogata flavonoidima nije samo smanjila hipertenziju i poboljšala funkciju endotela, nego je poboljšala insulinsku osetljivost i funkciju beta ćelija.

Stearinska kiselina u čokoladi

Stearinska kiselina je dugolančana zasićena masna kiselina koja se obično nalazi u mesu i mlečnim proizvodima. Kakao puter, mast koja se dobija iz biljke kakaoa i koja se pretežno nalazi u tamnoj čokoladi, sadrži u proseku 33 odsto oleinske kiseline, 25 odsto palmitinske kiseline i 33 odsto stearinske kiseline.

Dobro je poznato da zasićene masti doprinose aterosklerozi, a samim tim da su faktor rizika za nastanak KVB. U nizu studija i metaanalizi 60 kontrolisanih eksperimenata zaključeno je da stearinska kiselina ne snižava HDL, niti povećava štetan LDL ili ukupni holesterol. Metaanaliza je takođe procenila da ukoliko se 1 odsto kalorijskog unosa ugljenih hidrata zameni stearinskom kiselinom, dolazi do redukcije serumskih triglicerida za -17,0 nmol/L (p < 0,001).

Pravi mehanizam ovakvog delovanja stearinske kiseline u čokoladi još uvek nije razjašnjen. Uočena je niža apsorpcija kakao putera u poređenju sa kukuruznim uljem. Međutim, heterogenost u apsorpciji može biti posledica prisustva kalcijuma u čokoladi. Istraživanja su otkrila da je apsorpcija kakao putera dodatno smanjena za 13 odsto kada se doda kalcijum (1 odsto po težini), kao što se radi u proizvodnji čokolade. Drugi mehanizam odnosi se na visok procenat desaturacije stearinske kiseline u monozasićenu oleinsku kiselinu, koja se smatra hipoholesterolemičnom i štiti od koronarne bolesti srca.

Sve u svemu, efekti čokolade i njenih različitih komponenti na nivoe lipida nisu konačni, što snažno sugeriše da je neophodno sprovesti velike dobro kontrolisane studije koje bi se bavile ovim problemom. Međutim, mora se naglasiti da mnogi proizvodi od čokolade sadrže mleko ili prerađene masti, npr. palmino ulje, a njihovi efekti na lipidni status mogu biti manje povoljni.

Flavonoidi u čokoladi

Flavonoidi ispoljavaju antioksidativno, antiinflamatorno, antialergijsko, antikarcinogeno i kardioprotektivno dejstvo. Ove supstance stvaraju samo biljke i ima ih preko 6000 različitih vrsta. Flavonoidi se mogu podeliti u različite potklase, od kojih su važni flavoni, flavonoli, flavanoni, katehini, antocijanidini i izoflavoni. Oni sprečavaju agregaciju trombocita, poboljšavaju protok krvi, održavaju elastičnost arterija, snižavaju krvni pritisak i nivo štetnog, LDL holesterola i ukupnog holesterola i jednostavno preveniraju aterosklerozu.

Prilikom konzimiranja sirove jabuke srednje veličine unosi se 95 kalorija, a konzumiranjem 41 grama tamne čokolade oko 190 kalorija

Flavanoli u tamnoj čokoladi mogu stimulisati endotel da proizvodi azot-monoksid (NO) koji doprinosi vazodilaciji, što smanjuje otpor protoku krvi i samim tim smanjuje krvni pritisak. Međutim, tu su i studije sprovedene na ljudima sa teškom hipertenzijom, gde tamna čokolada nije dala rezultate.

Crna čokolada sadrži znatno veće količine flavonoida od mlečne čokolade (951 mg katehina u poređenju sa 394 mg po porciji od 40 g), a nivoi epikatehina u tamnoj čokoladi su uporedivi sa crvenim vinom i čajem. Osim što tamna čokolada ima veći sadržaj flavonoida, biološki efekti flavonoida takođe mogu biti veći u tamnoj čokoladi, jer mleko u mlečnoj čokoladi može inhibirati crevnu apsorpciju flavonoida.

Rizici zbog konzumiranja čokolade

Sve čokolade, pa tako i tamna čokolada, imaju dosta šećera i masti, i njihovim konzumiranjem unosi se dosta kalorija.

Američka administracija za hranu i lekove (engl. US Food and Drug Administration) je izjavila da je kofein bezbedan do nivoa od 0,02 odsto u kakao-pićima ili kola-napicima. Međutim, populacija pokazuje promenljivu osetljivost na njegove stimulativne efekte. Ova različita tolerancija je delimično nasledna i može biti povezana sa genetskim polimorfizmima. Čak i ako normalna konzumacija čokolade nije povezana sa atrijalnom fibrilacijom, neki simpatomimetički efekti, zbog cirkulišućih kateholamina, mogu biti u stanju da izazovu srčane manifestacije usled predoziranja kofeinom, stvarajući tako tahiaritmije, kao što su supraventrikularna ili ventrikularna tahikardija, a mogu dovesti i do atrijalne i ventrikularne fibrilacije.

Konzumiranje čokolade može ozbiljno narušiti zdravlje dijabetičara. Međutim, ne treba zaboraviti da je tamna čokolada sa visokim procentom kakaoa jedna od namirnica sa niskim glikemijskim indeksom. Glikemijski indeks (GI) je mera koja označava brzinu i intenzitet rasta nivoa glukoze u krvi nakon uzimanja određene hrane. Namirnice sa visokim GI, jednostavni ugljeni hidrati, brzo se apsorbuju u organizmu, čime izazivaju nagli porast šećera u krvi, a složeni ugljeni hidrati sa niskim GI se polako vare, pa ne uzrokuju nagli skok šećera u krvi.

Za sagorevanje unetih 170 kalorija potrebno je 44 minuta hoda, ili 19 minuta džogiranja, ili 14 minuta plivanja, ili 23 minuta vožnje bicikla

Preporuke

Konzumiranje tamne čokolade sa 70 i više odsto kakaoa mora da bude povremeno i umereno i u skladu sa potrebnim kalorijskim unosom date osobe. Prosečnoj odrasloj osobi je potrebno 2.000 kalorija dnevno, a 100 grama tamne čokolade ima 546 kalorija, što je 27 odsto ukupnih dnevnih potreba. Poređenja radi, prilikom konzimiranja sirove jabuke srednje veličine unosi se 95 kalorija, a konzumiranjem 41 grama tamne čokolade oko 190 kalorija. Stoga, ne treba menjati zdravu hranu ovom poslasticom. Pored toga, za sagorevanje unetih 170 kalorija potrebno je 44 minuta hoda, ili 19 minuta džogiranja, ili 14 minuta plivanja, ili 23 minuta vožnje bicikla.

Neophodna su dalja istraživanja koja bi pratila efekte dugotrajnog konzumiranja tamne čokolade na prevenciju KVB u različitim grupama ispitanika (deca, odrasli, trudnice, osobe sa dijabetesom itd.). U nekim metaanalizama koje se bave ovom tematikom postoji strah od toga da ljudi neadekvatno prijavljuju količinu čokolade koju unose. Na primer, gojaznost je značajan faktor rizika za KVB, a ukoliko je gojazne ljude sramota da prijave koliko čokolade zaista konzumiraju, to bi dalo lažne rezultate u istraživanjima.