Alopecija – šta je alopecija, koji su uzroci i kako se leči?

Alopecija je gubitak kose iliti – opadanje kose, ali može da se manifestuje gubitkom dlake na bilo kojem delu tela. Postoji nekoliko tipova gubitka kose koji se razlikuju po uzroku, načinu opadanja i lečenja. 

Alopecia areata – autoimuni poremećaj, jedno je od najčešćih oblika i manifestuje se opadanjem kose u pečatima, a u težim slučajevima dolazi i do potpunog gubitka kose. 

Kod osoba koje nemaju alopeciju, dnevno opada oko 50 do 100 dlaka, međutim ako dnevno gubite znatno više dlaka, može se govoriti o alopeciji. Neki oblici su prolazni, drugi se rešavaju terapijom, dok određeni tipovi alopecije mogu biti izuzetno uporni i zahtevaju ozbiljnije tretmane. 

Ako želite da saznate više o alopeciji, njenim uzrocima, prevenciji i lečenju alopecije, možete da pročitate u našem tekstu!

Alopecija – tipovi

Alopecia areata (AA) predstavlja autoimuno obojenje koje se može ispoljiti kod osoba oba pola bilo kog uzrasta, pa se tako javlja alopecija kod žena i muškaraca, ali i alopecija kod dece. Prepoznaje se kao opadanje kose u pečatima. Takođe, mogu se javiti i drugi tipovi gubitka kose koji se različito manifestuju, kao što su:

• Difuzna alopecija; 
• Ožiljna alopecija;
• Androgena alopecija (androgentska alopecija); 
• Anageni efluvijum (AE) – obično kod osoba koje prolaze hemoterapiju;
• Telogeni efluvijum (TE) – kosa se tanji i postaje sve ređa; 
• Druge. 

Alopecija – uzroci opadanja kose

Alopecija kose može nastati iz brojnih razloga, među kojima ćemo izdvojiti nekoliko najznačajnijih:

• Alopecija može biti nasledni faktor
• Starenje (proređivanje kose)
• Androgena alopecija, ili ćelavost muškaraca i žena, je nasledna ćelavost, vezana za pojačano opadanje kose usled genetske osnove, ali i zbog povećanog lučenja muških polnih hormona – androgena. Međutim, uloga androgena kod žena nije još uvek dovoljno jasna.  U časopisu iz 2020.  Eksperimentalna dermatologija  složena interakcija između hormona i gena izaziva ovu vrstu ćelavosti.
• Hormonski poremećaji mogu dovesti do alopecije  tokom trudnoće, nakon porođaja, usled nepravilnog rada štitne žlezde i tokom menopauze. 
• Primena  lekova za kancer, artritis, depresiju, srčane probleme, itd; 
• Zračenje; Nakon nekog vremena kosa se vraća u normalu, odnosno počinje da raste bez posledica. 
• Stresan događaj ili stres koji dugo traje; Mnogi ljudi tokom života dožive opadanje kose nekoliko meseci nakon emotivne ili fizičke traume. Ovakva alopecija je takođe privremena. 
• Određeni tretmani kose mogu izazvati trakcionu alopeciju, kada je koren dlake stalno izložen izvlačenju. Ako nastanu ožiljci, gubitak kose može biti trajan.

Lečenje alopecije uz ishranu – na šta obratiti pažnju ako patite od alopecije? 

Uloga ishrane u lečenju alopecije zahteva sprovođenje opsežnih istraživanja. Danas se poseban akcenat stavlja na ispitivanje značaja mikronutrijenata, vitamina A, C, D, E, vitamina B grupe i minerala, kao što su gvožđe, selen i cink za rešavanje alopecije.

Alopecija i vitamini – koliko su oni važni za lečenje i prevenciju?

Dobro je poznato da ljudsko vlasište sadrži oko 100.000 folikula dlake i da je od toga 90% u anagenoj fazi (fazi rasta) kada nema alopecije, kao i da su za rast kose neophodni makro i mikronutrijenti, uključujući vitamine i minerale u tragovima. 

Gvožđe – deficit ovog vitamina nije dokazani uzrok alopecije

Deficit gvožđa je najčešći nutritivni nedostatak na svetu i dobro je poznat kao uzrok gubitka kose. Nije jasno koji stepen deficita doprinosi gubitku kose i nije poznat mehanizam kojim gvožđe utiče na rast kose.

Deficit gvožđa često se javlja iz različitih razloga:

• Kod poremećene apsorpcije – malapsorpcije (kao što je celijakija);
• Kod ahlorhidrije (nedostatak hlorovodonične kiseline u želucu);
• Pri korišćenju nekih lekova (npr. H2 blokatora, jer je potrebna kisela sredina za apsorpciju ovog minerala);
• Kod gubitka krvi iz gastrointestinalnog trakta (erozije sluznice želuca, hijatus hernije – želudačne kile – sa erozijama, ulkusi želuca i dvanaestopalačnog creva, ulcerozni kolitisi, hemoroidi koji krvare, polipi, kancer, dugotrajna upotreba aspirina, itd.); 
• Vegani i vegetarijanci mogu imati deficit ovog minerala, jer su njihove potrebe za ovim mineralom u ishrani 1,8 puta veće nego za konzumente mesa. Utvrđeno je da ne-hem gvožđe u biljkama ima nižu bioraspoloživost, od hem gvožđa u mesu. Veće potrebe su u periodu trudnoće, dojenja, kao i u periodu rasta kod dece, pa se može očekivati deficit gvožđa.
• Hipotireoza;

Međutim, osoba može i dalje da ima anemiju zbog nedostatka gvožđa, čak i ako je vrednost feritina normalna. Nepoznato je da li niska vrednost feritina doprinosi gubitku kose, jer su primećeni suprotni rezultati. Neke studije su otkrile da je nizak feritin češći kod pacijenata sa hroničnim telogenim efluvijumom (TE), gubitkom kose kod žena (FPHL), androgenetskom alopecijom (AGA) i alopecijom areatom (AA), a druge nisu pronašle ovu vezu. 

Međutim, studija koja je isključila žene sa rizikom od deficita gvožđa, pokazala je da žene sa hroničnim TE ili FPHL, u premenopauzi ili postmenopauzi, nemaju značajno češće deficit gvožđa od žena bez alopecije.

Neophodno je da svaka nadoknada gvožđa bude pod nadzorom lekara. Prekomerno unošenje gvožđa vodi toksičnosti. Ovo se može desiti čak i sa preparatima koji sadrže malu dozu minerala, ako se uzimaju tokom dužeg vremenskog perioda. Unos vitamina C zajedno sa preparatima gvožđa je ključan kod pacijenata sa gubitkom kose koji je povezan sa nedostatkom gvožđa.

Cink – moguć rast kose i sprečavanje alopecije uz adekvatan unos 

Cink je esencijalni mineral, čiji tačan mehanizam delovanja nije razjašnjen. On je komponenta brojnih metaloenzima važnih u sintezi proteina i deobi ćelija i ima ogroman značaj za proces morfogeneze folikula dlake. 

Nedostatak cinka može biti nasleđen ili stečen. Deficit može uzrokovati dijareju, imunološke efekte i odloženo zarastanje rana. Često može postojati poremećeno čulo ukusa i mirisa. Takođe, može doći do opadanja kose (telogeni efluvijum – TE).

Deficit cinka javlja se kod autozomne recesivne bolesti pod nazivom acrodermatitis enteropathica (usled poremećene apsorcije cinka), ali i kod sindroma malapsorpcije (inflamatorna bolest creva, kod želudačnog bajpasa), maligniteta, disfunkcije jetre ili bubrega, alkoholizma i tokom trudnoće. 

Neki lekovi (valproična kiselina, neki antihipertenzivi), takođe, mogu uticati na nivo cinka u organizmu. Vegani i vegetarijanci mogu imati deficit cinka, jer je bioraspoloživost cinka iz povrća niža nego iz mesa. Sve namirnice (npr. mahunarke i žitarice od celog zrna) koje sadrže fitate vezuju cink i na taj način inhibiraju apsorpciju cinka. 

U jednoj seriji slučajeva, gde je pet osoba imalo TE i deficit cinka, došlo je do rasta kose nakon oralne suplementacije cinkom. Studija na 312 pacijenata koji su imali alopecia areatu, muški gubitak kose (MPHL), ženski gubitak kose (FPHL) ili TE, pokazala je da su sve grupe imale statistički niže koncentracije cinka u poređenju sa 30 zdravih kontrola. Jedino je kod pacijenata sa AA i niskim nivoom cinka u serumu, suplementacija dala željene efekte.

Suplementacija u odsustvu poznatog deficita cinka može dovesti do toksičnih efekata cinka. Akutni neželjeni efekti uključuju bol, povraćanje i dijareju, dok hronični efekti uključuju interakciju sa gvožđem i smanjenu imunološku funkciju. Neophodna su dalja istraživanja u ovoj oblasti.

Selen – značajan za kvalitet dlake i sprečavanje razvoja alopecije

Selen je esencijalni mikronutrijent koji se može naći u tlu, vodi i namirnicama biljnog i životinjskog porekla. On ima važnu ulogu u zaštiti od oksidativnog oštećenja, kao i u morfogenezi folikula dlake. 

Potreban je za biosintezu 25 različitih selenoproteina. Dobri prirodni izvori selena su: orasi (poput brazilskih oraščića i oraha), mnoge vrste ribe (tuna, bakalar, haringa, losos), govedina, perad i žitarice.

Najveći rizik od deficita selena imaju osobe koje žive u oblastima sa niskim sadržajem selena u zemljištu (neki delovi Kine, Tibeta i Sibira), kao i osobe koje su dugo vremena na hemodijalizi, imaju HIV i poremećenu apsorpciju (malapsorpciju). 

U jednom izveštaju opisana je retka kosa kod deteta koja se, posle dodavanja selena u ishranu, poboljšala. Mali je broj istraživanja o nedostatku selena i alopeciji kod ljudi, što zahteva sprovođenje daljih istraživanja. Toksičnost selena usled prekomernog unošenja u organizam može se manifestovati generalizovanim gubitkom kose, kao i pojavom gastrointestinalnih simptoma i poteškoćama u pamćenju.

Vitamin C – oksidativni stres je povezan sa gubitkom kose

Vasko de Gama je još 1497. godine zabeležio da je kod 100 od 160 mornara došlo do smrtnog ishoda usled skorbuta, a tek 300 godina kasnije Džejms Lind je otkrio uzrok skorbuta, odnosno da nedostatak vitamina C dovodi do krvarenja na koži i gubitka kose.

Oksidativni stres je povezan sa gubitkom kose. Vitamin C, askorbinska kiselina, rastvorljiv je u vodi i kao moćan antioksidans, sprečava oksidaciju lipoproteina niske gustine i oštećenja usled delovanja slobodnih radikala. Takođe je važan za sintezu kolagenih vlakana i apsorpciju gvožđa. Zbog toga je unos vitamina C važan kod pacijenata sa gubitkom kose koji je povezan sa nedostatkom gvožđa.

Jedinjenja u biljnoj hrani, kao što su voće, povrće i žitarice, sigurnija su i zdravija u poređenju sa izolovanim, visokim dozama prisutnim u suplementima. Posebno visoke koncentracije vitamina C imaju agrumi, krompir, paradajz, zelena paprika i kupus.

Vitamin A 

Vitamin A predstavlja grupu retinoida rastvorljivih u mastima koji uključuju retinol, retinal i retinil estre. Ovaj vitamin važan je za vid, uključen je u imunološku funkciju i neophodan je za rast i diferencijaciju ćelija. 

Vitamin A unosi se ishranom kao prethodno formirani vitamin A (iz životinjskih izvora) i kao provitamin A karotenoid (iz biljaka). Interesantno je da nedostatak vitamina A nije povezan sa gubitkom kose, ali hipervitaminoza jeste. Potrošnja koja prelazi preporučenu dnevnu granicu od približno 10.000 IU dnevno može dovesti do toksičnosti ovog vitamina. 

Još 1979. godine uočeno je kod 28-godišnje žene koja je bila na dijalizi da dolazi do gubitka kose, jer je svakodnevno uzimala suplement vitamina A (5000 IU), tako da je njegov nivo u serumu bio znatno iznad normalnog (140 mg/dL). Mesec dana nakon prestanka uzimanja vitamina A došlo je do rasta kose. 

U jednoj studiji koja je imala za cilj da utvrdi dejstvo izotretinoina na akne vulgaris na koži, posebna pažnja je bila posvećena proceni promena u kosi i rastu kose. Kod trideset pacijenata u periodu lečenja od 4 meseca do 7 meseci došlo je do smanjenja broja dlaka, gustine i procenta anagenih dlaka.

Vitamin D

Vitamin D je rastvorljiv u mastima, a sintetiše se u epidermalnim keratinocitima. On ima antiinflamatorno i imunoregulatorno dejstvo, a važan je i za održavanje adekvatnog nivoa kalcijuma i fosfora u serumu. Deficit vitamina D zabeležen je kod nekoliko autoimunih bolesti.

Metaanaliza, koja je obuhvatila 14 studija (1255 osoba sa AA i 784 kontrola bez AA), analizirala je vezu između deficita 25-hidroksivitamina D u serumu i AA. Prosečan nivo 25-hidroksivitamina D u serumu kod osoba sa AA bio je značajno niži od onog u kontrolnoj grupi bez AA, za 8,52 ng/dL. Predloženo je da je neophodno da se meri nivo 25-hidroksivitamina D u serumu kod osoba sa AA. Međutim, metaanaliza nije pronašla nikakve jasne korelacije između stepena gubitka kose i nivoa 25-hidroksivitamina D u serumu.

Da bi se razjasnila uloga vitamina D kod osoba sa AA, neophodna su dodatna istraživanja. Na osnovu podataka 13 relevantnih studija, uočeno je da vitamin D u serumu može da bude dobar indikator za dijagnozu početka i težine AGA. Sa druge strane, hipervitaminoza vitaminom D može da dovede do visokog pritiska, gubitka koštane mase i oštećenja bubrega (stvaranje konkremenata, odnosno kamena u bubregu).

Vitamin E – neophodna dalja istraživanja o uticaju vitamina na opadanje kose

Vitamin E je važan antioksidans i pomaže u zaštiti od oštećenja koja nastaju delovanjem slobodnih radikala. 

Ramadan i kolege su utvrdili da je nivo vitamina E u serumu i tkivu kod 15 ispitanika sa AA niži nego kod zdravih ispitanika iz kontrolne grupe. Ove rezultate nisu potvrdili drugi istraživači. Studija koja je obuhvatila 21 dobrovoljca pokazala je značajno povećanje broja dlaka kod osoba koje su dobijale tokotrienol (100 mg mešanih tokotrienola dnevno) u poređenju sa grupom ispitanika na placebu. 

Međutim, prekomerna suplementacija može dovesti do hipervitaminoze vitaminom E, što može povećati rizik od krvarenja i smanjiti proizvodnju tiroidnih hormona. Neophodna su istraživanja u ovoj oblasti u cilju davanja preporuka za efikasno lečenje gubitka kose suplementima koji sadrže vitamin E.

Alopecija – lečenje 

S obzirom na to da vitamini imaju određeni značaj, ali nisu presudni za lečenje alopecije, pomenućemo i druge načine za rešavanje ovog problema. Oni pre svega zavise od tipa, odnosno od uzročnika opadanja kose sa glave ili drugih delova tela. 

Neki od najčešćih vidova lečenja alopecije su:

• Medikamenti; Lekovi se najčešće koriste za nasledno opadanje kose sa glave.
• Presađivanje kose; 
• Laserska terapija;
• Drugo.

Šamponi protiv opadanja kose imaju ključnu ulogu u prevenciji opadanja kose. Nadamo se da ste se kroz ovaj tekst upoznali sa alopecijom, njenim uzrocima i načinom lečenja. Ukoliko ste primetili da vam je kosa tanja, da opada više nego inače i da je sve ređa i ređa, obavezno posetite odabranog lekara, kako bi vam potvrdio da je reč baš o alopeciji. Nakon detaljne krvne slike, pregleda i razgovora, bićete korak bliže rešenju vašeg problema i znaćete na koji način će alopecija ostati u prošlosti.