zivotni-stil
Da li nam je neophodan vitamin C - To sam ja
vitamin C pomorandza

Da li nam je neophodan vitamin C

U pitanju je esencijalni nutrijent – što znači ne samo da je neophodan, već mora biti unet hranom ili suplementima, jer naš organizam, za razliku od nekih životinja i biljaka, ne može ni pod kojim uslovima da ga napravi iz nečeg drugog

Toliko se piše i priča o vitaminu C da je normalno pitanje: zašto i ovaj tekst? Ideja je da odgvorimo na neka osnovna pitanja, a ne da podstičemo nebrojene dileme. Prvo, da li nam je neophodan, ako jeste da li mora suplement i da li može da šteti, a drugo, aktuelno, može li on da spreči obolevanje od korona virusa?

Kratko i jasno, odgovor na drugo pitanje je NE. Vitamin C nema nikakav uticaj na to da li će neko da oboli od korona virusa, niti od bilo kog drugog, uključujući grip! Nekakav uticaj može da ima tokom bolesti, a posebno na oporavak, zato kliničarima treba ostaviti da procene kome i koliko terapijski treba vitamina C. Za sada nigde nije registrovan kao lek jer, iako se rade klinička ispitivanja sa velikim dozama, rezultati nisu baš konzistentni.

Problem kod nas jeste što analize kažu da veliki broj ljudi ne unosi svakodnevno ni povrće, ni sveže voće. To može biti nekakav razlog da posegnu za suplementima

Nazad na prvo pitanje. Važno i nedovoljno poznato – vitamin C je esencijalni nutrijent, što znači ne samo da je neophodan, već mora biti unet hranom ili suplementima, jer naš organizam, za razliku od nekih životinja i biljaka, ne može ni pod kojim uslovima da ga napravi iz nečeg drugog.

Više nije i bolje

Tako je otkriven i skorbut, kao posledica neunošenja vitamina C kod mornara na dugim plovidbama. Rezerve koje imamo u organizmu su oko 1000–2000 mg i mogu da potraju najduže dva meseca. To je važna informacija i za sve one koji su na raznim mesnim, keto i sličnim dijetama bez ugljenih hidrata.

Koliko dnevno nam treba vitamina C? SZO kaže 45 mg, Englezi kažu 40 mg, a Amerikanci 75 mg. I to sigurno pokriva potrebe svih odraslih osoba. Logika većine – bolje je više – u slučaju ovog vitamina je pogrešna, pa i štetna.

Kada se unese preko 100 mg, a najviše 200 mg, koncentracija u krvi više ne raste, odnosno dostiže plato. To znači, višak se direktno izbacuje – nešto preko stolice, a većina preko bubrega. I tu ovaj vitamin pravi probleme.

Svaki unos preko 1000 mg ima potencijalno štetne efekte – najčešće se oni ogledaju u vidu nadimanja, gasova i diareje, ređe kao oksalatni bubrežni kamenčići.

Mnogim mojim pacijentima koji dođu sa tegobama poput nadimanja, sve nestane kada izbace suplement vitamina C, pa probajte i vi ako ste u sličnoj situaciji.

Posegnite za povrćem

Jasno je da nam je neophodan, ali – možemo li ga uneti dovoljno hranom? Naći ćete na raznim sajtovima da ga ima puno u južnom i jagodičastom voću, ali bih istakla povrće, i to paprike! Jedna paprika ima bar 3 do 4 puta više vitamina C nego što je dnevna potreba i to redom: najbogatija je crvena, pa žuta, pa zelena.

Ko voli crvenu ljutu papričicu – super, završio je „posao” sa unosom vitamina C. I još nešto, iako je on osetljiv na temperaturu, uvek ostane bar 50 odsto, pa je i to više nego dovoljno! Ljudi koji vole pečene paprike, paprike sa jajima, punjene paprike, uneće ga dovoljno i na taj način, a ne samo preko salate.

Rezerve koje imamo u organizmu su oko 1000–2000 mg i mogu da potraju najduže dva meseca

Problem kod nas jeste što analize kažu da veliki broj ljudi ne unosi svakodnevno ni povrće, ni sveže voće. To može biti nekakav razlog da posegnu za suplementima, ali moj savet bi bio – ne više od 200 mg dnevno – i nikad odjednom preko 1000 mg. To je dobar način da izbegnete sve potencijalno loše efekte.

Iako je ovo tekst o vitaminu C, ideja je da razmislite o povećanju količine povrća u svojoj ishrani – pored paprika, tu si i kupus, kelj i svi zeleniši. Ne samo zbog ovog vitamina, nego i mnogih drugih izuzetnih nutrijenata, a posebno vlakana koja, hraneći naše crevne bakterije, i te kako povećavaju imunitet, pa i ovaj specifični o kome govorimo.