Da vidite dobro i danju i noću – vitamin A

Kada neodgovarajući stil života duže traje, postoji potreba za unošenjem suplemenata, a vitamin A je zbog brojnih koristi neophodan dodatak ishrani

Da nismo pod stresom svakodnevnih obaveza i da se optimalno hranimo raznovrsnom hranom koja sadrži antioksidanse, ne bi bilo neophodno uzimati suplemente. Međutim, u današnje vreme svakodnevnih pritisaka, užurbanosti i želje da što više stane u jedan dan i ishrana može trpeti, te se može desiti da i ne primetimo da u dužem periodu nismo naročito razmišljali o tome šta i kako unosimo u organizam. Ponekad je samo bitno da utolimo glad.

Zato je veoma važno voditi računa o zdravoj ishrani, a za suplementima posegnuti u slučajevima kada neodgovarajući stil života duže traje ili kada držimo dijetu i sl. Najbitnije je dodati vitamine A, C, E i selen. Oni neutrališu delovanje slobodnih radikala koji izazivaju oksidativni stres i za koje se smatra da doprinose razvoju nekih hroničnih bolesti, a igraju ulogu i u degenerativnim procesima koji se javljaju s godinama.

Suplementi koji se još mogu dodati su koenzim Q10, neophodan za dobar nivo energije, kao i alfa lipoinska kiselina koja je snažan antioksidans.

Ako redovno unosimo razne antioksidanse bićemo manje podložni bolestima ili ćemo se lakše oporavljati.

Na trpezi mora da bude plodova jarkih boja

Vitamin A je otkriven u prošlom veku. Otkriće vitamina pripisuje se engleskom naučniku Frederiku Hopkinsu. U svom najpoznatijem radu iz 1912. on je pokazao da su nepoznati faktori koji se nalaze u mleku, a nisu ugljeni hidrati, proteini i masti, bili neophodni za rast životinja. Te hipotetičke supstance nazvao je pomoćnim faktorima hrane, a kasnije je ovaj termin preimenovan u vitamine. Za ovo otkriće on je, zajedno sa Kristijanom Ajkmanom, 1929. dobio Nobelovu nagradu. Njegovo saznanje su 1913. potvrdili i Elmer Makolum i Margaret Dejvis sa Univerziteta Viskonsin. Objavili su da su ti faktori rastvorljivi u mastima, a 1920. su dobili i ime – vitamin A.

Najbolji izvor vitamina A je džigerica (juneća, svinjska, pileća, ćureća). Međutim, džigericu ne treba jesti suviše često, naročito ako nije organskog porekla

Karotenoidi, ukljućujući beta karoten, su prekursori vitamina A koji se nalazi u biljkama i u telu se konvertuju u retinoid. Konverzija beta karotena u vitamin A može varirati od osobe do osobe. Neko vitamin A označava kao retinol, a naziv verovatno potiče od retine u kojoj stvara pigmente, te je vrlo bitan za dobar vid, naročito pri slabom svetlu. Inače, karotenoidi su pigmenti koji povrću ili voću daju žutu, narandžastu ili crvenu boju. Međutim, nalazi se i u zelenom povrću.

Nedostatak vitamina A može da izazove probleme sa vidom i noćno slepilo

Najbolji izvor vitamina A je džigerica (juneća, svinjska, pileća, ćureća). Međutim, džigericu ne treba jesti suviše često, naročito ako nije organskog porekla. Sledi šargarepa, koja je odličan izvor beta karotena, koji se u organizmu koristi za stvaranje vitamina A. Najbolje se usvaja iz kuvane šargarepe. Vitamin A sadrže i brokoli, kelj, puter, spanać, bundeva, kajsije, jaja, mleko, žumance, dok žitarice ne sadrže mnogo ovog vitamina. Najbolji izbor su povrće i voće, jer ne sadrže zasićene masne kiseline i holesterol.

Pravilno doziranje

Nedostatak vitamina A može da izazove probleme sa vidom i noćno slepilo.

Usled nedostatka vitamina A u ranom uzrastu, deca, nažalost, čak mogu i oslepeti, što je prisutnije u nerazvijenom svetu, naročito u Africi.

Sa vitaminom A ne treba preterivati, jer može izazvati kontraefekat, tako da je maksimalna dnevna doza 1,5 mg

Takođe, bitno je da se sa vitaminom A ne pretera, jer može da izazove kontraefekat, tako da je maksimalna dnevna doza za vitamin A 1,5 mg.

Prevelike doze izazivaju mučninu, zamagljen vid, glavobolje, slabost, anemiju itd.

Preporučena dnevna doza ovog vitamina je 0,9 mg ili 900 mikrograma za muškarce, odnosno 0,7 mg ili 700 mikrograma za žene. Rastvorljiv je u mastima i u telu se resorbuje 100 odsto. Nalazi se u jetri, bubrezima itd. Interesantno je da ako jedemo puno šargarepe koža može da nam postane narandžasto-žuta.

Divan osmeh i zdrave kosti

Ovaj vitamin je potreban za razvoj i očuvanje zuba i kostiju. Učestvuje u stvaranju i obnavljanju vezivnih tkiva, regulaciji sinteze proteina i utiče na stabilnost ćelijskih membrana, sluzokože, kože i kose. Ako ga nemamo dovoljno, imaćemo lomljive nokte, a koža će nam se ljuštiti. Dobar je za normalno funkcionisanje žlezda, organa za varenje i jetre. Kada se povredimo, pomaže kod zarastanja rana. Reguliše proizvodnju antitela, mobiliše leukocite i stimuliše fagocitozu. Ako imamo nedostatak ovog vitamina, bićemo podložniji infekcijama.

Takođe, igra ulogu u reprodukciji i u periodu dojenja. Poznato je da se koristi i u tretiranju problematične kože, a čest je dodatak raznim anti-aging kremama.

Međutim, sa njim treba biti obazriv i strogo se pridržavati propisane doze, naročito u toku trudnoće, jer može izazvati malformacije ploda.