Da li se sećate domaće mode devedesetih?
- Sadržaj:
- 1. Moda nastala uprkos svemu
- 2. Gde su danas autori domaće modne scene?
- 3. Vratila se estetika, ali ne i sećanje
- 4. Šta odeća pamti?
- 5. Moda kao kulturni legat
Poslednjih nekoliko godina svedočimo velikom povratku devedesetih. Vraćaju se siluete, materijali, krojevi i vizuelni kodovi jedne epohe. Ponovo nosimo široke pantalone, minimalističke haljine, predimenzionirane sakoe, ravnu obuću i monohromatske kombinacije. Vraćaju se muzički stilovi, filmovi, televizijske serije i čitava estetika jednog vremena.
Ali dok se devedesete vraćaju kao trend, postavlja se jedno drugo pitanje: Da li se vraćaju i ljudi koji su ih stvarali?
Jer kada govorimo o modi devedesetih u Srbiji, najčešće govorimo o opštim mestima. O vremenu sankcija, nestašica i društvenih promena. O fenomenu turbo-folka, televizije i popularne kulture. Mnogo ređe govorimo o domaćim modnim dizajnerima koji su upravo u takvim okolnostima gradili ozbiljnu, autorsku i često veoma sofisticiranu modnu scenu.
Moda nastala uprkos svemu
Devedesete nisu bile samo period krize. Bile su i period intenzivne kreativnosti. Uprkos ograničenim mogućnostima, nastajale su kolekcije, modne revije, autorski brendovi i čitava jedna scena koja je pokušavala da ostane u dijalogu sa savremenim međunarodnim tokovima.
Kreativnost je često nastajala upravo iz nedostatka. Ono što danas nazivamo održivošću, reciklažom, prenamenom materijala i malim autorskim serijama, tada je često bilo pitanje snalažljivosti i potrebe.
Danas sa velikim interesovanjem govorimo o vintage modi, Y (upcycling) LINK i sporijoj potrošnji. Paradoksalno, mnoge od tih praksi bile su svakodnevica devedesetih.
Gde su danas autori domaće modne scene?
Kada danas govorimo o povratku te epohe, mnogo ređe govorimo o autorima koji su je oblikovali. Koliko se danas govori o radu Zorana Stanića, Vesne Matijević, Maje Davidovac, Dejane Momčilović, Aleksandra Protića, Nataše Šarić ili dizajnerskog tandema JSP, odnosno sestara Jelene i Svetlane Proković?
To su samo neka od imena koja su obeležila domaću modnu scenu tog perioda, uz mnoge druge autore čiji su rad i doprinos ostali nedovoljno prisutni u javnom prostoru. Njihove kolekcije, revije i autorski pristupi predstavljali su važan deo kulturnog pejzaža devedesetih i dvehiljaditih godina, a njihov uticaj na razvoj domaće modne scene mnogo je veći nego što se danas često prepoznaje.
Važno je reći da oni nisu nestali. Mnogi od njih i danas stvaraju, razvijaju kolekcije, rade sa klijentima, izlažu i ostaju dosledni svom autorskom jeziku. Međutim, u vremenu koje favorizuje stalnu vidljivost, društvene mreže i neprekidnu samopromociju, njihovo stvaralaštvo često ne zauzima mesto koje zaslužuje u javnoj svesti.
Možda pitanje nije gde su danas ti dizajneri. Oni su tu. Pitanje je zašto ih ređe primećujemo.
Namera nije da se sastavi konačan spisak zaslužnih autora, već da se podsetimo koliko je bogata i raznovrsna bila domaća modna scena tog perioda i koliko još uvek dugujemo njenom sistematskom istraživanju, predstavljanju i valorizaciji.
Vratila se estetika, ali ne i sećanje
Zanimljivo je da danas mnogo lakše prepoznajemo različite fenomene devedesetih, nego njihove autore. Pamtimo muziku, reklame, televizijske emisije i događaje, ali mnogo teže nabrajamo dizajnere koji su oblikovali domaću modnu kulturu tog vremena.
Kao da se estetika vratila, a sećanje nije.
Danas nosimo široke sakoe, duge suknje, ravnu obuću, minimalističke krojeve i monohromatske kombinacije. Divimo se estetici koju prepoznajemo kao savremenu, a često zaboravljamo da su mnogi domaći autori te ideje razvijali još pre tri decenije.
Šta odeća pamti?
Upravo tu dolazimo do pitanja koje me već neko vreme zaokuplja: Šta odeća pamti?
Naravno, odeća ne oseća. Ali pamti. Pamti vreme u kojem je nastala. Pamti tehnologiju, društvo, ekonomske okolnosti i ljude koji su je stvarali. U svakom odevnom predmetu postoji trag epohe kojoj pripada.
Zato moda nije samo pitanje trendova. Ona je i oblik kulturnog pamćenja.
Kada zaboravimo autore, ne gubimo samo podatak o tome ko je nešto dizajnirao. Gubimo deo kulturne istorije. Gubimo priču o tome kako je jedna sredina mislila, stvarala i zamišljala budućnost u određenom trenutku.
Moda kao kulturni legat
Možda zato danas nije najvažnije da se devedesetih sećamo sa nostalgijom. Mnogo je važnije da ih razumemo. Da otvorimo arhive, razgovaramo sa autorima, sačuvamo njihove skice, fotografije i kolekcije. Da domaću modu posmatramo kao deo kulturnog nasleđa, a ne samo kao prolaznu pojavu.
Jer ako se već vraćaju trendovi devedesetih, možda je vreme da se vratimo i njihovim autorima.
Njihov rad, kao i rad mnogih drugih dizajnera te generacije, zaslužuje daleko veću prisutnost u medijima, izložbama, stručnim analizama i obrazovanju. Ne kao uspomena na neko prošlo vreme, već kao legat koji je oblikovao domaću modnu scenu i koji i danas ima šta da kaže novim generacijama.
Moda nije samo ono što nosimo.
Moda je i ono čega se sećamo.
A ponekad je upravo ono što smo zaboravili najvažniji deo priče.