Zašto treba da jedemo supu od kostiju

Za pripremu bujona potrebno nam je malo više vremena i recept po kome su naše bake pripremale veoma zdrav obrok od pilećih nogica ili junećih kolenica

Sigurno se sećamo da su naše bake kuvale supe u kojima je bilo pilećih nogica i kostiju. One su takve supe/bujone odavno proglasile za zdrave obroke, a mi im se danas vraćamo jer su izvor izvanrednih sastojaka, bilo da ih pravimo od kostiju i vezivnih tkiva piletine, junetine, teletine, svinjetine ili ribe.

Da bismo uživali u ukusu i istovremeno čuvali zdravlje, najbolje je da za ove supe u mesari tražimo zglobove, repove, rebra… Ovi delovi naročito su bogati raznim mineralima, kalcijumom, magnezijumom, fosforom, kao i termostabilnim vitaminima. Njihovo izdvajanje iz kostiju i tkiva može se još više pospešiti ako pri laganom kuvanju dodamo malo sirćeta.

Da bi bujon bio što bogatiji hranljivim sastojcima, bitno je koristiti razne kosti, vezivna tkiva i povrće

Koštana srž – riznica vitamina A i K

Vezivna tkiva otpuštaju sastojke hrskavice i tu je najbitniji kolgen koji se pri kuvanju pretvara u želatin, obezbeđujući amino-kiseline koje su bitni gradivni sastojci proteina. Da bi bujon bio što bogatiji ovim sastojcima, bitno je koristiti razne kosti i vezivna tkiva, ali to bi uvek trebalo da bude istog porekla (od jedne vrste domaćih životinja ili mesa).

U pojedinim kostima ima koštane srži, koja je bogata vitaminima A i K, esencijalnim masnim kiselinama, kao i gvožđem, selenom, cinkom i manganom, a tokom kuvanja deo toga pređe u bujon. Ako se dodaju povrće i začini, on postaje još zdraviji i bogatiji raznim hranljivim sastojcima. Kako je želatin sastavni deo bujona, on može imati ulogu u zaštiti zglobova. Vremenom, hrskavica se troši i postaje tanja (zbog godina), a nekada i zbog loše ishrane, gojaznosti ili sportskih povreda.

Kako je želatin sastavni deo bujona, on može imati ulogu u zaštiti zglobova

Goveđi bujon bogatiji od pilećeg

Pominje se da pojedine amino-kiseline iz ove neobično lekovite supe imaju antizapaljenska svojstva. U studiji objavljenoj u časopisu Neuropsychopharmacology navodi se da amino-kiselina glicin utiče na bolji san i manji umor sledećeg dana, kao i na povećanje energije. Bujon, takođe, ubrzava metabolizam. On je niskokalorična hrana koja utiče na razvoj mišića. Služi da se telo pročisti, jer se ne jedu šećeri, hleb. U njegove vrline ubraja se i to što jača imunosistem, smanjuje celulit, jača kosu i nokte. Inače, goveđi bujon bogatiji je od pilećeg.

Postoji i dijeta koja se zasniva na konzumiranju bujona (po dr Kellyann’s), jer se uz njegovu pomoć obezbeđuju vrlo bitni hranljivi sastojci, a smanjuje težina. Ovakva vrsta ishrane (i uopšte konzumiranje bujona) vrlo je bogata proteinima, što nas dugo čini sitim i smanjuje potrebu za unosom više kalorija.

Osim žarke želje, za pripremu bujona, potrebni su nam recept i malo više vremena.

PROBAJTE RECEPT