Da li ste znali da vikend slavi 100 godina?

Piše : Biljana Soldatović, novinarka

Kada je Henri Ford dao svojim zaposlenima subotu i nedelju kao slobodne dane, „rođen” je vikend kakav danas poznajemo (odnosno petodnevna radna nedelja, koju prate dva dana odmora).

Naravno, nije on to učinio iz pukog altruizma, već zbog ličnog interesa. Naime, malo pre te odluke, u njegove fabrike postavljene su montažne trake; ova inovacija je značajno podigla produktivnost, ali su podaci pokazivali da su radnici bili iscrpljeni, te da je više od 10 odsto njih zbog toga izostajalo s posla. Uvođenje petodnevne radne nedelje pokazalo se kao ispravan potez: produktivnost je ostala ista, a radnici su bili odmorniji i zadovoljniji.

Nisu svi industrijalci u SAD odmah sledili Fordov primer. Tek u vreme Velike depresije 1938. godine rastući nivo nezaposlenosti uticao je da se širom zemlje uvede petodnevna radna nedelja.

Iz istih razloga zbog kojih je to učinio Ford, američki primer je tridesetih godina u Britaniji prva sledila kompanija Boots, inače najveći britanski lanac apoteka i maloprodajnih objekata za zdravlje i lepotu.

U decenijama koje su usledile, a posebno u periodu od 1940-ih do 1960-ih veliki broj zemalja je prihvatio petodnevnu radnu nedelju, kako bi se harmonizovale sa međunarodnim tržištem.

Dajući svoje objašnjenje vikenda, Bred Biven, profesor socijalne i kulturne istorije na Unverzitetu Portsmut, kaže da se tu ne radi samo o odmoru, već o preuzimanju autonomije od ʼindustrijskog sataʼ.

Šta je uvođenje vikenda promenilo u navikama ljudi?

Pomenuti Henri Ford je verovao da ako radnici imaju više vremena za slobodne aktivnosti, to će rezultirati povećanjem proizvodnje, ali i povećanjem novca za trošenje na automobile i gorivo.

I zaista, uvođenje vikenda je dovelo do revolucije u ljudskim navikama, pomerajući društvo iz kulture stalnog rada u zajednicu usredsređenu na potrošnju, planirano slobodno vreme i porodični (kućni) život. Tako je stvoren savremeni koncept „slobodnog vremena”.

Dogodilo se ono što mnogi nisu očekivali: slobodno vreme, za koje se nekada verovalo da predstavlja suprotnost ekonomiji, postalo je njen sastavni deo.

Vikend je postao vreme u kome je „dozvoljeno” i da lenčarite i da ludujete. To je postalo i vreme za druženje sa porodicom i prijateljima, za odlazak na porodične izlete u prirodu. Železnice širom sveta su prepoznale potencijal vikend-putovanja i uvele jeftinije vikend-karte, dok je masovna proizvodnja i kupovina automobila omogućila veću mobilnost i odlazak van grada. Kasnije, sa pojavom jeftinih avio-karata, počeo je trend kratkih putovanja (city break) u inostranstvo.

Vikend je postao i vreme za sport. Kako za sportske aktivnosti, tako i za praćenje sportskih događaja. Takođe, uvođenje vikenda je značilo i podsticanje potrošnje, a odlazak u kupovinu postao je deo vikend-rituala. U kupovinu se obično išlo subotom, ali je ovaj trend kasnije proširen i na nedelju. Na primer, početkom 21. veka u Srbiji su otvoreni prvi tržni centri koji su radili tokom celog vikenda.

Osim toga, ljudi su vikend (a pre svega petak uveče i subotu) koristili i za odlazak u restorane, na kulturne događaje, na ples…, ali su slobodno vreme koristili i za lično usavršavanje. Uz sve to, hobiji su postali važan deo života, a vikend je bilo savršeno vreme za bavljenje takvim aktivnostima.

Shutterstock.com

A kod nas…

Radnici u Jugoslaviji su dobili dva neradna dana 1960-ih godina, kada je postepeno uvedena petodnevna radna nedelja, a radno vreme skraćeno sa 48 na 42 sata.

Petodnevna radna nedelja za škole je uvedena nešto kasnije, pa se i neki članovi naše redakcije sećaju vremena kad su u školu išli i subotom. U to vreme bilo je rasprava o tome da li će deca za dva dana zaboraviti da „uopšte idu u školu”.

Vikend i različite generacije

Svaka generacija ima svoje rituale. Tako je i sa vikendom.

Bebi-bumeri, na primer, vole da subotom ujutro čitaju novine, idu u šetnju, a uveče u bioskop. S godinama su se promenile njihove navike, pa sada vikendom za porodični ručak obično okupljaju decu i unuke.

Generacija X vikend koristi da se dobro odmori, ali i da izbalansira kućne i porodične obaveze i druženja sa prijateljima, kao i fizičke aktivnosti napolju (npr. vožnja bicikla ili planinarenje). Vole i da „bindžuju” serije, obilaze sajmove antikviteta, knjižare, prodavnice ploča…

Shutterstock.com

Milenijalci vole vikendom da odlaze na pijacu, a potom i da pripremaju obroke koje će nositi na posao naredne nedelje. Takođe, da provedu kvalitetno vreme sa decom, ali i da deo vremena posvete fizičkoj aktivnosti i druženju sa prijateljima. Ipak, sve ređe idu u kasne večernje izlaske.

Prema jednom istraživanju (npr. američki Harris Poll), pripadnici generacije Z veći deo vikenda provode kod kuće, ali često prijavljuju i da su usamljeni. Oni ne odbacuju društvenu interakciju, ali obraćaju više pažnje na to kako troše slobodno vreme, novac i energiju (npr. nisu skloni ludim žurkama i alkoholu, više vole mirnije okruženje). Pošto su odrasli uz internet i društvene mreže, često „na njima” provode i slobodno vreme, a s druge strane, trendovi sa društvenih mreža utiču i na njihove navike (pa i tokom vikenda).

Da li je četvorodnevna radna nedelja budućnost?

Vikend je već dugo tradicija, a danas se razgovara o uvođenju četvorodnevne radne nedelje.

Zanimljivosti radi, valja reći da je prvi put o četvorodnevnoj radnoj nedelji govorio Ričard Nikson 1956. godine.

Pedro Gomes, profesor ekonomije na Berkbek univerzitetu u Londonu (Birkbeck, University of London) i autor knjige Petak je nova subota, smatra da način na koji danas živimo ne podržava strukturiranje radne nedelje na isti način kao što smo to činili pre 100 godina. On se u svojoj knjizi zalaže za četvorodnevnu radnu nedelju, i objašnjava: „Radna nedelja je društveni, politički i ekonomski konstrukt. Zašto bi ostala ista, kada se sve ostalo u društvu tako duboko promenilo? Mnogi su iznosili „socijalne” argumente za četvorodnevnu radnu nedelju, ali postoji skrivena ideja da bi to naštetilo ekonomiji – ekonomija je cena koju vredi platiti za „dobar život”. Želim da promenim ovaj narativ i pokažem da je četvorodnevna radna nedelja društvena inovacija sa širim političkim prizvukom, koja će poboljšati način na koji organizujemo ekonomsku aktivnost, doneti koristi od ekonomskog rasta svima, pomiriti polarizovano društvo i stvoriti bolji kapitalizam. Trebalo bi da to uradimo upravo zbog ekonomije.”

Inače, Belgija je prva država u Evropi koja je uvela (i unela u zakon) radnu nedelju od četiri dana. Belgijski radnici su u februaru 2022. tražili pravo na četvorodnevnu radnu nedelju, bez odbitka od plate, a novi zakon, koji dozvoljava radnicima da sami odluče da li će raditi četiri ili pet dana, stupio je na snagu u novembru 2023.

I mnoge druge države su testirale ovu ideju. Na Islandu su istraživali koristi od dužeg vikenda, pa je Gradsko veće Rejkjavika od 2015. do 2019. dozvolilo da skoro 3000 radnika radi četiri dana nedeljno uz istu platu. Analiza ovog istraživanja je pokazala da je produktivnost ostala ista, pa se negde i poboljšala, a radnici su se bolje osećali i bili pod manjim stresom. Nemačka, Španija i Portugal takođe ispituju šta donosi četvorodnevna radna nedelja, i za državu, i za industrijalce, i za radnike. Rezultati obećavaju, mada i dalje ima onih koji su skeptični.

Shutterstock.com

Stručnjaci predviđaju da će vikend stalno doživljavati promene, jer se i način rada stalno menja. Jedno je ipak sigurno – u ovom ili onom obliku, vikend će opstati i sledećih sto godina.

Izvori: Guardian, BBC, Wikipedia, Good Housekeeping, RiNewstoday

Naslovna fotografija -Shutterstock.com