Otišla sam u Lihtenštajn da vidim šta uopšte tamo ima: Nisam srela nijednog čoveka, ali sam otkrila zemlju punu bizarnih priča

Jeste li ikada bili u Lihtenštajnu? Ja čak nikada nisam ni čula da je neko tamo kročio nogom. Mislim, šta uopšte ima u tom Lihtenštajnu? Ali kad sam se već dokopala švajcarskih Alpa i našla se praktično u susedstvu, pomislila sam – pa zašto ne otići?

U mojoj glavi Lihtenštajn je oduvek bio neka zemlja iz bajke, gde svi žive u dvorcima i pevaju. Ali istina glasi ovako: u celom Lihtenštajnu, koji se prostire na svega 160 kvadratnih kilometara – što je otprilike veličina jednog Bora ili Kikinde – nisam srela skoro nijednog jedinog čoveka!

Dobro, naravno da ima ljudi. Samo ih je pet puta manje nego, na primer, u Novom Beogradu: tamo živi oko 210 hiljada duša, a u čitavom Lihtenštajnu oko 40 hiljada. Ali na ulici nisam srela nijednog.

Izgleda, doduše, baš kao iz te moje zamišljene bajke. Ima dvorce, prelepe brežuljke, okružen je Švajcarskom i Austrijom, ali nije baš neko veselje. Prve ljude ugledala sam tek u glavnom gradu Vaduzu, a bogami sam tamo otišla i na lokalno pivo, da vidim o čemu se tu zapravo radi i ima li igde neke zabave.

Pivnica je bila baš onako – otmena, unutra se, naravno, ne puši, pivo košta osam švajcarskih franaka – koriste, naime, istu valutu kao Švajcarci – a jelo oko 30. Za stolovima su sedeli neki otmeni, fini, tihi ljudi i sve je, sve u svemu, bilo miljama daleko od atmosfere u jednoj beogradskoj pivnici. Ali ako ste pomislili da tako mala i na prvi pogled mirna zemlja nema dovoljno materijala za dobre priče – grdno ste se prevarili.

Švajcarska ih je jednom – slučajno okupirala

Ništa nismo znali o Lihtenštajnu, ali smo vozeći ka njemu pročitali neverovatnu činjenicu. Naime, Švajcarci su ih jednom okupirali, a niko to nije shvatio.

Zvuči kao početak vica, ali dogodilo se 2007. godine. Oko 170 švajcarskih vojnika je tokom vežbe zalutalo preko neoznačene granice i ušlo više od kilometar u Lihtenštajn pre nego što su shvatili da više nisu u Švajcarskoj. Nosili su puške, ali bez municije. Najbolji deo priče? Lihtenštajn, koji nema sopstvenu vojsku, invaziju navodno nije ni primetio dok ih Švajcarci nisu obavestili šta se dogodilo. Diplomatska kriza, srećom, nije usledila.

Jednom godišnje – svi kod princa na piće

Nacionalni praznik, 15. avgust, u Lihtenštajnu ima detalj koji zvuči kao nešto iz bajke o malom kraljevstvu, onako kao što sam ja to zamišljala.

Privatna rezidencija kneževske porodice otvara svoje kapije za javnost, a služe se besplatno pivo, vino iz prinčevih vinograda, sokovi i hrana. Za razliku od drugih evropskih monarhija, ovde nema komplikovanog protokola niti ogromnog bezbednosnog kordona. Knez Hans-Adam II i njegov sin, nasledni princ Alojz, šetaju među masom i razgovaraju sa ljudima.

© pribatna arhiva © Nađa Irena Fišić

Nekada ste mogli da iznajmite celu državu

Godine 2011. ponuđena je mogućnost da se Lihtenštajn iznajmi za oko 70.000 dolara po noći. Paket je uključivao smeštaj za 150 gostiju, personalizovane ulične table, simbolični ključ države, degustaciju vina s princom, pa čak i sopstvenu privremenu valutu.

Izgleda da niko na kraju nije zaista rezervisao državu. Snup Dog je, međutim, još godinu ranije pokušao da dobije Lihtenštajn za snimanje spota – i bio odbijen.

Mala zemlja, ogroman biznis!

Mene je, recimo, zapanjila sledeća činjenica: u mestu Šan (Schaan) sedište ima kompanija Ivoclar, koja je vodeći svetski proizvođač veštačkih zuba! Prema tim podacima, proizvodila je desetine miliona setova godišnje u više od 10.000 različitih modela.

Lihtenštajn, dakle, možda nema more, ali ima ozbiljan razlog za širok osmeh.

Država bez mora – dva puta

Lihtenštajn je jedna od samo dve države na svetu koje su „dvostruko kontinentalne”. Ne samo da nema izlaz na more, nego ga nemaju ni njegove jedine susedne države, Švajcarska i Austrija.

Da biste iz Lihtenštajna stigli do mora, morate preći najmanje dve državne granice. Jedina druga zemlja s istom geografskom neobičnošću je Uzbekistan.

© privatna arhiva-Nađa Irena Fišić

Žene su pravo glasa dobile tek 1984.

Iza idilične slike alpske kneževine krije se i podatak koji danas prilično iznenađuje. Žene su pravo glasa na nacionalnim izborima dobile tek 1984. godine, nakon što su prethodna tri referenduma propala. Odluku su, naravno, donosili muškarci, a prošla je sa samo 51,3 odsto glasova. Na lokalnim izborima žene su pravo glasa dobile još kasnije, 1986. godine. Isto tako, sve donedavno, Lihtenštajn je imao jedno od najstrožih pravila u Evropi prema kojem su tron mogli naslediti isključivo muški potomci. Međutim, u avgustu 2026. godine, Kneževska kuća zvanično je promenila porodični zakon i uvela pravilo da i ženski potomci mogu naslediti tron podjednako kao i muškarci.

Pa iako se na prvu Lihtenštajn činio onako sterilan, ipak je ponudio sasvim pristojnu količinu zapleta za jednu zemlju koju možete preći dok još traje vaša omiljena pesma u automobilu.

Naslovna fotografija Vaduz © privatna arhiva Nađa Irena Fišić