Ratluk ili lokum – dva imena za istu poslasticu

Ratluk ili lokum je poslastica koja se od davnina kod nas služi uz kafu i predstavlja lep znak gostoprimstva, topline i poštovanja gosta. Na našim i okolnim prostorima na Balkanu to je relikt iz perioda kada su te teritorije bile pod uticajem Osmanskog carstva. U nekim krajevima ima i drugu simboliku, kao npr. u Turskoj, gde je na venčanjima obavezno prisutan jer simboliše sreću i prosperitet para u zajedničkom životu.

Danas se uglavnom pravi industrijski, ali ima i starih bombondžijskih radnji gde se samostalno proizvodi.

Od čega se, u stvari, ratluk sastoji, koje sve vrste postoje, kako se pravi, pogledajte dalje u tekstu.

Poreklo naziva i prvih recepata

Reč ratluk (rahat-lokum) potiče od turskih reči rahat (zadovoljstvo) i lokum (zalogaj), koje su verovatno adaptacija arapske sintagme raha(t) al holkum, koja znači zadovoljstvo za grlo.

Recepti za pravljenje ratluka potiču iz Persije gde se lokum pravio od skroba i šećera, i to više vekova pre nego što je počeo da se pravi u Turskoj, odakle je stigao i u naše krajeve.

U Konstantinopolju se pravi od 1777. u radnji za izradu raznih slatkiša, koju je Ali Muhidin Hadži Bekir otvorio kada se doselio iz Kastamonua u deo grada Bahčekapi. I danas njegovi potomci, a reč je o petoj generaciji, održavaju tradiciju i bave se tim poslom.

Od tada se lokum raširio po svetu, jede se u Evropi, Americi, zemljama Komonvelta. Engleski naziv mu je Turkish delight i interesantno je da je on u stvari preteča želatinoznih bombona, tzv. jelly beans.

Shutterstock.com

Od čega se ratluk pravi

Glavni sastojci lokuma su pirinčano ili skrobno brašno, voda i šećer u prahu. Pihtijaste je strukture i da se ne bi lepio kada se jede – posipa se šećerom u prahu, a u nekim novijim varijantama i mlevenim bademom, lešnikom…

Ratluk je jednostavan desert, ali je i posle vekova koji su protekli od prvog recepta – i dalje popularan.

Nešto slično, desert koji se pravi od vode i pirinčanog brašna, glavni je slatki specijalitet u Japanu (mochi). Naravno, ovi slatkiši nastali su potpuno nezavisno jedni od drugih.

Slični deserti postojali su i u Vizantijskom carstvu i zvali su se paloudakin ili apalodaton. Smatra se da su oni recept dobili od Arapa. Lokum koji su oni pravili nekada je nazivan i žuti lokum, zbog meda koji je dodavan u smesu. Još tada, često se dodavala ružina vodica. Svi ti recepti su se održali do danas.

Na Bliskom i Srednjem istoku, kao i u Turskoj, prodavnice lokuma predstavljaju neverovatne prizore – moglo bi se reći da spadaju i u nezaobilazne turističke atrakcije. Pred prepunim staklenim teglama ispunjenim lokumima raznih ukusa, mirisa i tekstura, posetioci su očarani, ali često i zbunjeni jer ne znaju koji da izaberu.

Shutterstock.com

Na bazarima se mogu videti impresivni, ogromni koturovi lokuma nezaboravnih ukusa, gde prodavci objašnjavaju ukuse i arome i potom ih seku po izboru.

U smesu se može dodati pavlaka, razni sokovi, sirup od ružinog cveta, preliv od čokolade, sok od limuna, komadići badema, komadići oraha, komadići lešnika, pistaća, urmi, a ni kombinacije nisu retke.

Ne zaboravite ratluk uz neku sledeću kafu!

Naslovna fotografija – Shutterstock.com