Vozom kroz Švajcarsku, pogled kroz prozor.

Mislili smo da su švajcarski Alpi savršen beg od vrućine, a onda smo krenuli za Švajcarcima uzbrdo…

Piše: NovinarkaNađa Irena Fišićseptembar 21, 2026septembar 21, 2026

Sadržaj:

1. Ma možemo mi to, nikakav problem
2. Šta znači „ozbiljna alpska tura”
3. Kad noge otkažu, tu je švajcarska železnica
4. Za kraj – švajcarski Veliki kanjon

Otići u švajcarske Alpe usred toplotnog talasa činilo se kao sjajna ideja. I jeste bila sjajna, bez daljnjeg. Temperature su se noću spuštale na oko 12 stepeni, jutra su bila sveža, nije bilo dreke i cike kao na morskoj obali, a Švajcarci su neviđeno pažljivi, obzirni i pristojni ljudi. Jedino nismo računali na sitnicu zvanu – planinarenje. Jer svi, ali apsolutno svi u Švajcarskoj planinare i nije im teško da se popnu ni iznad dve hiljade metara. Zapravo, to je neka norma.

No, krenimo redom.

Ma možemo mi to, nikakav problem

Doputovali smo do Hura (Chur), prekrasnog srednjovekovnog gradića usred Alpa, koji je ujedno najstariji grad u Švajcarskoj. Na području današnjeg grada pronađeni su tragovi ljudskog boravka stari oko 13.000 godina, još iz paleolita, a Rimljani su ovamo stigli 15. godine pre Hrista. Računa se da je Hur bio prva stanica nakon Alpa gde su se odmarali.

Danas je Hur glavni grad kantona Graubinden (Graubünden), a iz grada odmah možete doslovno zakoračiti u planine: žičara iz Hura vodi prema Brambriešu (Brambrüesch) na oko 1600 metara nadmorske visine.

Mi smo, predvođeni našim prijateljem Švajcarcem, odlučili da se popnemo prvog dana. Ma možemo mi to, nikakav problem. Negde na pola uspona, ja više ne mogu, bole me stopala, zadihana sam, moram da sednem. Ispostavilo se da sam samo mislila da je pola uspona, nije bila ni četvrtina. Ali ajde, mogu ja to, ne smem biti najslabija karika.

Pogled sa vrha planine je veličanstven, vreme je savršeno, s modrim nebom i oblačićima. Sve liči na neko mesto gde živi Hajdi. U stvari, Hajdilend – turistička regija odmah severno od Hura, koja je spisateljici Johani Špiri poslužila kao inspiracija za svet njene Hajdi – nije ni tako daleko.

Idilično je, čuje se jedino huk vetra i zvonca krava koje pasu. Još je bolje što nas pri povratku čeka planinarski dom, gde se može jesti i popiti neko hladno piće. Misija prvog dana uspešno je odrađena. Da smo samo znali šta nosi drugi dan…

Pogled sa jednog od vrhova na švajcarskim Alpima.

Šta znači „ozbiljna alpska tura”

Domaćini su nas poveli na pravi spektakl koji se nalazi iznad Trina. Alp Mora leži na više od 2000 metara, a poznata je po prirodnim kamenim bazenima koje je oblikovala voda. Do njih vodi ozbiljna alpska tura, a najviša tačka rute doseže oko 2200 metara.

Iz nekog razloga, reč ozbiljna nije nas zabrinula. Krenuli smo sa nadmorske visine od 850 metara i lepo je pisalo da uspon traje 3 i po sata. Ma sigurno nije tako – mislili smo. Od samog početka bio je oštar i zavojit. Nije dao ni trenutka predaha. Nije bilo ravnog dela, a kad smo se nakon 1500 metara popeli na visoravan, nestalo je i hlada, sunce je nemilosrdno pržilo, verali smo se zajedno s divokozama, proklizavali i hvatali vazduh, te popili poslednju kap vode do vrha. Na koji smo stigli gotovo u suzama od muke. Prekrasna hladna jezerca nisu nas posebno razveselila, jer – trebalo je sići nazad!

Pouka cele priče glasila bi – ne pentrajte se ako niste spremni!

Kad noge otkažu, tu je švajcarska železnica

Ostatak drugog i treći dan bili smo neupotrebljivi za hodanje pa smo obišli prekrasna jezera, a onda smo seli na slavnu švajcarsku železnicu!

Iz Hura smo krenuli prema Sent Moricu, i to legendarnom Albula Line, istorijskom prugom koja, na 67 kilometara između Tuzisa (Thusis) i Sent Morica, prolazi kroz 42 tunela i galerije, te preko 144 mosta i vijadukta, savladavajući Alpe zavojima i spiralnim tunelima. Nalazi se na Uneskovoj listi svetske baštine. Posebna je upravo po tome koliko se skladno uklopila u pejzaž – kao da pruga nije građena protiv planine, nego se s njom – dogovorila. Prizori su kao iz filma, kao i ulazak u Sent Moric. Koji nas je, ruku na srce – razočarao. Ništa se ne događa, osim što ima nebrojeno mnogo luksuznih prodavnica, kao što su Dior, Louis Vuitton i sličnih, koje vas „napadnu” na ulazu u grad.

Za kraj – švajcarski Veliki kanjon

Pobegli smo stoga nazad u Hur, koji se svake večeri hladio na prijatnih 14 stepeni. Za kraj smo ostavili Ruinaultu, klanac reke Rajne koji zovu – švajcarski Veliki kanjon (Grand Canyon). Rajna je tokom milenijuma probila put između Ilanca (Ilanz) i Rajhenaua (Reichenau) i stvorila dramatičan kanjon svetlih stena, šume i tirkizne vode.

Švajcarci voze kanue i plivaju, ali iako izgleda kao savršen beg od vrućine – voda je prehladna! Kupanje je ipak za najhrabrije.

Sledeći put ipak malo ozbiljnije pripreme

I taman kad smo naučili najvažnije švajcarsko pravilo – da se iza svakog prekrasnog pogleda obično krije nekoliko sati uspona – morali smo kući. Ostalo je još toliko planina, jezera i vozova da je povratak već dogovoren.

Samo ćemo sledeći put, pre nego što krenemo za Švajcarcima uzbrdo, ipak morati na neke ozbiljnije fizičke pripreme.