Kontroverze o alkoholu
O njemu sam već pisao, jer ne postoji sigurna količina alkohola, a prihvaćene doze za muškarce i žene se razlikuju, dok ga žene bolje podnose, ali duplo sporije metabolišu.
Mesto alkohola u društvu je sputano kontroverznim informacijama i u nastavku pominjemo neke od njih, sa idejom da razumemo šta je alkohol i da, ako ga konzumiramo, to radimo odgovorno.
Šta je alkohol?
Alkohol je najpopularnija psihoaktivna supstanca na svetu. Međutim, kad se kaže alkohol, misli se na etanol, jer je to glavna supstanca koja utiče na opijanje. Alkohol proizvode kvasci, koji vare šećer u određenim namirnicama bogatim ugljenim hidratima, kao što su grožđe, koje se koristi za pravljenje vina ili žitarice, koje se koriste za pravljenje piva. Neki ljudi piju male do umerene količine alkohola, dok drugi imaju tendenciju da preterano piju.
Opijanje podrazumeva ispijanje velikih količina odjednom. Glavni toksični metabolit etanola je acetaldehid koji nastaje kada jetra razlaže alkohol. Znatno je toksičniji od samog etanola i doprinosi mnogim neprijatnim simptomima povezanim sa mamurlukom, kao što su glavobolja i mučnina.
Posebno je važno da nikad ne konzumiramo metanol koji je otrovan i predstavlja organski rastvarač.
Ljudi nekad dodaju metanol da bi pojačali efekat jeftinih pića, a pravilnom proizvodnjom njegovo prisustvo se svodi na minimalno dozvoljenu količinu.
Da li je alkohol nutrijent?
Pored makronutrijenata (ugljeni hidrati, masti i proteini) i mikronutrijenata (vitamini i minerali), iako nije spomenut u udžbenicima, alkohol je nutrijent koji ima svoju istoriju, kalorijsku vrednost, koristi, neželjene efekte, ali ne i nutritivnu vrednost. Sam alkohol može da ometa proces ishrane utičući na varenje, skladištenje, korišćenje i izlučivanje hranljivih materija.
Shutterstock
Od kada je alkohol u upotrebi?
Iako se smatra da je korišćen još u neolitu, prvo alkoholno piće je pronađeno u Kini 7000. godine pre nove ere. Zvanično, ne postoji nijedan narod koji ne koristi alkohol, što važi i za one kojima to zabranjuje vera. On nije stran ni u jednoj nacionalnoj kuhinji, a u nekima je sastavni deo obroka. Smatra se da ga konzumira 85 odsto populacije starije od 18 godina na svetu.
U tradiciji srpskog naroda je prisutan kao rakija, koja ne predstavlja samo piće, već se može reći da odslikava život ljudi u ovim krajevima. Kako piše na jednoj reklami, to je „priča o porodičnom nasleđu, o teškom radu na poljima i u voćnjacima, o radosti zajedničkog okupljanja i slavljenja života”.
Kolika je kalorijska vrednost alkohola?
Jedan gram alkohola ima 7 kcal. Ove kalorije se tretiraju kao „prazne”, jer nemaju hranljivu vrednost. Ipak, istina je malo drugačija – alkoholna pića sadrže antioksidanse, zbog čega imaju značajnu ulogu u očuvanju zdravlja, posebno kod nekih naroda. Kalorijsku vrednost je važno imati na umu jer se ona često ne uračuna, odnosno zanemari se. Dovoljno je znati da 0,5 l piva sa 5% alkohola ima 175 kcal, da 50 ml rakije sa 45% alkohola ima 157,5 kcal, a vino od 120 ml sa 10% alkohola ima 84 kcal. To su skrivene kalorije na koje se ne misli pa je, prema nekim proračunima, prosečan unos 400 kcal na dan u zapadnom svetu nepotreban i doprinosi gojaznosti. Zbog toga se radi na označavanju nutritivne vrednosti alkoholnih pića, jer mnoga u sebi imaju ugljene hidrate.
Iako ove informacije nisu na flašicama, lako su dostupne na internetu. Boca Budweiser piva ima 145 kalorija i 10,6 grama ugljenih hidrata, a Bud Light ima 110 kalorija i 6,6 ugljenih hidrata. Verujemo da će sve biti mnogo lakše kada označavanje nutritivnog sastava alkohola bude obavezno kao i za svu ostalu hranu.
Kuriozitet je da flaširana voda po zakonu mora da ima nutritivne tabele, a alkohol ne mora.
Da li samo vino ima antioksidanse?
Sva alkoholna pića imaju neki antioksidans, a najpotentniji su oni iz crnog vina. Vino ima polifenole od kojih je najznačajniji resveratrol, viski ima elaginsku kiselinu, a pivo fenole i melanoidine, dok naša rakija ima polifenole koji se izražavaju u ekvivalentima galne kiseline (15).
Antioksidansi, tačnije resveratol, krivi su za tzv. „francuski paradoks”, koji opisuje poboljšane kardiovaskularne rezultate francuskog stanovništva uprkos ishrani sa visokim sadržajem masti, u poređenju sa npr. skandinavskim narodima, kod kojih u ishrani dominira manji sadržaj masti i mnogo više ribe i koji bi zbog toga trebalo da budu zdraviji. Većina ljudi koja je bila u Francuskoj zna da ne postoji večera bez otvorene flaše crnog vina. Činjenica je da je crno vino povezano sa više zdravstvenih koristi nego bilo koje drugo alkoholno piće. (1–5)
Zašto se alkohol prikazuje samo kao štetan?
Pre svega zbog neumerenosti. Kao i kod drugih navika, sve što ljudi unose prekomerno – dovodi do problema. Po tome se alkoholizam može uporediti sa gojaznošću, jer i jedan i drugi problem nastaju zbog prekomerne konzumacije. Međutim, kao kod umerene ishrane, i umeren unos alkohola ima svoje prednosti.
Koje su prednosti umerene konzumacije alkohola?
• Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti (6)
• Povećava „dobar” HDL holesterol u krvotoku (7)
• Smanjuje koncentraciju fibrinogena u krvi, koja doprinosi nastanku krvnih ugrušaka (8)
• Smanjuje rizik od dijabetesa (9)
• Privremeno smanjuje stres i anksioznost (10)
• Smanjuje rizik od demencije i kognitivnog pada kod starijih osoba (11)
• Smanjuje stvaranje žučnih kamenaca (12)
• Smanjuje gubitak koštane mase u menopauzi (13)
• Umerena konzumacija vodi ka mentalnoj ravnoteži (14)
Koji su štetni efekti alkohola?
Prema Američkom centru za kontrolu bolesti (engl. Centers for Disease Control and Prevention – CDC) postoji tri nivoa štetnih efekata alkohola po zdravlje.
Efekti kratkotrajne upotrebe alkohola
• Povrede – sudari motornih vozila, padovi, utapanja i opekotine.
• Nasilje – ubistvo, samoubistvo, seksualno nasilje i nasilje nad partnerom.
• Trovanje alkoholom – visok nivo alkohola u krvi utiče na funkcije tela kao što su disanje i rad srca.
• Predoziranje – nastaje usled upotrebe alkohola sa nekim lekovima, kao što su opioidi.
• Polno prenosive infekcije ili neplanirana trudnoća – upotreba alkohola može dovesti do seksa bez zaštite, što može izazvati ova stanja.
• Pobačaj, mrtvorođenost ili poremećaj fetalnog alkoholnog spektra (FASD) usled upotrebe alkohola tokom trudnoće. FASD je grupa stanja koja se mogu javiti kod osobe čija je majka pila alkohol tokom trudnoće. Ovi efekti mogu uključivati fizičke probleme i probleme sa ponašanjem i učenjem, i oni su doživotni.
Shutterstock
Efekti dugotrajne upotrebe alkohola
• Konzumiranje bilo kakvih alkoholnih pića, uključujući crveno i belo vino, pivo i žestoka alkoholna pića, povezuje se sa rakom: grla, debelog creva, dojke (kod žena), jetre i još mnogo drugih. Svetska zdravstvena organizacija zbog toga klasifikuje alkohol kao kancerogen, što znači da ima potencijal da izazove rak.
• Bolesti srca – prekomerna konzumacija alkohola može dovesti do alkoholne kardiomiopatije, stanja u kojem hronična zloupotreba alkohola slabi srčani mišić i narušava njegovu sposobnost da efikasno pumpa krv. To može dovesti do srčane insuficijencije i drugih ozbiljnih kardiovaskularnih komplikacija.
• Bolesti jetre – alkoholna bolest jetre je primarni uzrok smrti izazvanih alkoholom u SAD; ona je rezultat hronične zloupotrebe alkohola, što dovodi do upale jetre, masne jetre, fibroze i ciroze. Ovo stanje ozbiljno narušava funkciju jetre i može biti fatalno bez intervencije.
• Alkoholni pankreatitis – stanje u kojem prekomerna konzumacija alkohola dovodi do upale pankreasa. Ovo može izazvati jak bol u stomaku i probleme sa varenjem i predstavlja ozbiljno zdravstveno stanje koje može dovesti do hroničnog pankreatitisa ili drugih komplikacija ako se ne leči pravilno.
• Moždani udar
• Slabiji imunosistem – što je imunosistem slabiji veće su šanse da se razbolite.
• Gojaznost i pivski stomak
• Smrt, jer prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za 2024, konzumacija alkohola je odgovorna za otprilike 2,6 miliona smrtnih slučajeva svake godine.
Socijalna i velnes pitanja
• Stanja mentalnog zdravlja, uključujući depresiju i anksioznost.
• Problemi u učenju i problemi u školi ili na poslu. Vernike-Korsakovljev sindrom je neurološki poremećaj uzrokovan nedostatkom tiamina (vitamina B1) koji je povezan sa hroničnim alkoholizmom. Stanje prvenstveno utiče na mozak, što dovodi do simptoma kao što su konfuzija, gubitak pamćenja i problemi sa koordinacijom.
• Problemi sa pamćenjem, uključujući demenciju. Prekomerno opijanje može dovesti do neurokognitivnog oštećenja kao posledica toksičnih efekata visokog nivoa alkohola na moždane ćelije.
• Problemi u odnosima sa porodicom i prijateljima.
• Lažna ili „holandska” hrabrost odnosi se na osećaj hrabrosti ili samopouzdanja koji neko može iskusiti nakon konzumiranja alkohola. Termin je nastao tokom anglo-holandskih pomorskih ratova u 17. veku, kada su britanski vojnici posmatrali svoje holandske kolege kako piju alkohol pre bitke da bi podigli moral.
Koje je najbezazlenije stanje izazvano prekomernom upotrebom alkohola?
Mamurluk – odnosi se na neprijatne fizičke i mentalne simptome koji se javljaju nakon konzumiranja prekomerne količine alkohola. Uobičajeni simptomi uključuju glavobolju, mučninu, umor i dehidraciju, koji se obično javljaju dan nakon pijenja. Odmor najviše pomaže protiv mamurluka, ali dobar savet je i unošenje dosta tečnosti i vitamina B. Takođe, pre pijenja alkohola trebalo bi nešto pojesti, nekad pomaže kafa, a najviše prestanak dalje konzumacije alkohola.
Shutterstock
Da li konzumiranje alkohola može da vas ugreje?
Alkohol samo može da učini da mislite da vam je toplo, a u stvari je suprotno.
• Direktno dejstvo alkohola izaziva pad unutrašnje telesne temperature. Krvni sudovi se šire na površini kože, pa se krv hladi izlaganjem spoljašnjoj sredini, a temperatura tela se postepeno, ali značajno snižava. Ovaj proces se nastavlja sve dok je alkohol prisutan u telu.
• Alkohol smanjuje osećaj hladnoće i može da umanji neke od prirodnih reakcija koje nam pomažu da ostanemo topli, kao što je drhtavica.
Reference:
1. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17888186/
2. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/19770673/
3. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/12070110/
4. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/9836752/
5. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/16759314/
6. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/12217928/
7. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/12217928/
8. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/8814972/
9. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15735217/
10. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15956807/
11. https://www.dovepress.com/moderate-alcohol-consumption-and-cognitive-risk-peer-reviewed-fulltext-article-NDT
12. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/27926662/
13. https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC3597753/
14. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/4053968/
15.https://www.researchgate.net/publication/257373221_Effect_of_maturation_conditions_on_sensory_and_antioxidant_properties_of_old_Serbian_plum_brandies
Naslovna fotografija: Shutterstock