Hipertenzija – visok krvni pritisak: zašto je „tihi ubica”

Globalno, hipertenzija se javlja kod 32 odsto žena i 34 odsto muškaraca uzrasta od 30 do 79 godina, zbog čega predstavlja veliki javnozdravstveni problem. Osim toga, može da dovede do niza posledica kao što su srčani udar, moždani udar, srčana insuficijencija, gubitak vida, otkazivanje bubrega, angina pektoris, bolesti perifernih sudova, itd. Visok krvni pritisak je „tihi ubica”, jer je skoro uvek bez simptoma. U većini slučajeva, visok krvni pritisak ne izaziva glavobolju ili krvarenje iz nosa. Ne može se izlečiti, ali se može kontrolisati promenom načina života i, kada je potrebno, lekovima. Neophodno je razviti svest o važnosti merenja krvnog pritiska i kontroli hipertenzije.

U daljem tekstu bićete upoznati sa faktorima rizika i posledicama hipertenzije, kako se dijagnostikuje hipertenzija, pravilnim merenjem krvnog pritiska, prevencijom i lečenjem hipertenzije. Naučite kako da kontrolom hipertenzije obezbedite dugovečnost i dobar kvalitet života.

 Hipertenzija – učestalost i rasprostranjenost

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, procenjuje se da danas 1,28 milijardi odraslih osoba uzrasta od 30 do 79 godina širom sveta ima hipertenziju, a od njih, dve trećine živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Svaka druga odrasla osoba ne zna da boluje od hipertenzije, a manje od polovine odraslih (42%) sa hipertenzijom se dijagnostikuje i leči. Procene su da tek svaka peta odrasla osoba sa hipertenzijom adekvatno sprovodi kontrolu svoje hipertenzije. Hipertenzija je jedan od vodećih uzroka prevremenog umiranja. Jedan od globalnih ciljeva za prevenciju nezaraznih bolesti je smanjenje prevalencije hipertenzije za 33 odsto između 2010. i 2030. godine. Sve češće dolazi do pojave hipertenzije kod mladih, što je u vezi sa lošim životnim navikama (kao što su prekomerna telesna težina, nedovoljna fizička aktivnost, neadekvatna ishrana, itd. )

Hipertenzija – definicija

Krvni pritisak se prikazuje kroz dva broja. Prvi broj je vrednost koja se odnosi na sistolni pritisak – pritisak u krvnim sudovima kada se srce kontrahuje ili kuca, drugi predstavlja vrednost za dijastolni pritisak – pritisak u krvnim sudovima kada se srce odmara između otkucaja.

U skladu sa većinom glavnih smernica, preporučuje se da se hipertenzija dijagnostikuje kada je sistolni krvni pritisak (SBP) osobe u ordinaciji ili na klinici ≥ 140 mmHg i/ili dijastolni krvni pritisak (DBP) ≥ 90 mmHg nakon ponovljenog merenja (pogledajte klasifikaciju hipertenzije). Visok normalan krvni pritisak zahteva da osobe koriguju životne navike! Takođe, hipertenzija zahteva promene u načinu života i davanje lekova za krvni pritisak na osnovu rizika od aterosklerotične kardiovaskularne bolesti, kao što su srčani udar ili moždani udar. U slučaju hipertenzivne krize (SBP ˃ 180 mmHg i/ili DBP ˃ 120 mmHg) osobe odmah treba da se obrate lekaru. Izolovana sistolna hipertenzija podrazumeva stanje gde je SBP 140 ili više mmHg, a DBP 90 ili manje.

Klasifikacija hipertenzije

Klasifikacija hipertenzije je prikazana na tabeli, a prezentovana je u okviru Smernica za menadžment arterijske hipertenzije od strane Radne grupe za lečenje arterijske hipertenzije Evropskog kardiološkog društva i Evropskog društva za hipertenziju 2018. godine u časopisu Journal of Hypertension.

Faze hipertenzije	Sistolni krvni pritisak (mmHg)		Dijastolni krvni pritisak (mmHg)
Optimalni krvni pritisak	manje od 120	i	manje od 80
Normalni krvni pritisak	120–129	i/ili	80–84
Visoko normalan pritisak	130–139	i/ili	85–89
Hipertenzija prvog stepena	140–159	i/ili	90–99
Hipertenzija drugog stepena	160–179	i/ili	100–109
Hipertenzija trećeg stepena	180 i više	i/ili	110 i više
Izolovana sistolna hipertenzija	140 i više	i	manje od 90

U 2017. godini, Američki koledž za kardiologiju i Američko udruženje za srce objavili su nove smernice za upravljanje hipertenzijom i definisali hipertenziju kao krvni pritisak od 130/80 mmHg i više (pogledajte tabelu ispod teksta).

Faze hipertenzije	Sistolni krvni pritisak (mmHg)		Dijastolni krvni pritisak (mmHg)
Optimalni krvni pritisak	manje od 120	i	manje od 80
Visoko normalan pritisak	120–129	i	manje od 80
Hipertenzija prvog stepena	130–139	ili	80–89
Hipertenzija drugog stepena	140 i više	ili	90 i više
Hipertenzivna kriza	160–179	ili	100–109

Često se govori o „hipertenziji belog mantila”, koja podrazumeva da postoji razlika u vrednostima krvnog pritiska izmerenim u ambulantnim i kućnim uslovima, ali tako da ambulantna merenja ukazuju na hipertenziju, a kućna ukazuju na normalne vrednosti krvnog pritiska. „Maskirana hipertenzija” je fenomen suprotan „hipertenziji belog mantila”.

Hipertenzija – čemu vodi?

Hipertenzija oštećuje krvne sudove, a LDL („loš”) holesterol počinje da se akumulira u zidovima arterija. Ovo dovodi do suženja arterija i povećanja opterećenja cirkulatornog sistema, što smanjuje njegovu efikasnost. Koronarne arterije se sužavaju od plaka – nakupljanja masti, holesterola i drugih supstanci, odnosno dolazi do ateroskleroze. Kako se arterije stvrdnjavaju plakom, veća je verovatnoća da će se formirati krvni ugrušci. Kada se arterija začepi zbog nakupljanja plaka ili krvnog ugruška, protok krvi kroz srčani mišić se prekida, zbog čega mišić gubi kiseonik i hranljive materije. Oštećenje ili smrt dela srčanog mišića koje nastaje kao rezultat toga je – srčani udar.

Hipertenzija – druge posledice

Visok krvni pritisak (hipertenzija) ugrožava zdravlje svake osobe i ukoliko se ne kontroliše može da dovede ne samo do srčanog udara nego i do niza drugih posledica, kao što su:

• angina pektoris – čiji je čest simptom bol u grudima (hipertenzija može dovesti do srčanih oboljenja uključujući mikrovaskularnu bolest);

• moždani udar (hipertenzija može dovesti do začepljenja ili pucanja krvnih sudova koji snabdevaju mozak krvlju i kiseonikom);

• srčana insuficijencija (povećano opterećenje zbog visokog krvnog pritiska može dovesti do povećanja srca i nemogućnosti snabdevanja tela krvlju);

• insuficijencija bubrega (hipertenzija može oštetiti arterije bubrega i ometati njihovu sposobnost da efikasno filtriraju krv);

• bolest perifernih arterija (ateroskleroza uzrokovana hipertenzijom može dovesti do suženja arterija npr. u nogama i rukama, što uzrokuje bol ili umor;

• seksualna disfunkcija (može nastati erektilna disfunkcija kod muškaraca, a kod žena smanjenje libida);

• slepilo (hipertenzija može da ošteti krvne sudove oka).

Način merenja krvnog pritiska

Manometri sa živom daju najpreciznije rezultate merenja krvnog pritiska, ali se danas najčešće koriste automatski (digitalni) manometri. Rezultati merenja dobijeni ovim uređajima su obično niži od onih dobijenih na klasičan način (auskultacijom). Manžetna se postavlja tako da njena sredina bude iznad mesta gde se palpiraju pulsacije brahijalne arterije i ukoliko je moguće 2-3 cm iznad antekubitalne jame, da bi se izbegao šum koji bi mogao nastati kontaktom glave stetoskopa i same manžetne. Osoba treba da sedi opušteno, naslonjena i sa rukom oslonjenom na čvrstu podlogu u nivou srca. Ruka na kojoj merimo krvni pritisak ne sme slobodno da visi, jer će tada izmereni krvni pritisak biti veći za 10-12 mmHg. Pre merenja krvnog pritiska, osoba treba da sedi bar 5 minuta. Mnoge osobe mogu biti uplašene od susreta sa lekarom, što može uzrokovati porast krvnog pritiska („hipertenzija belog mantila”). Nije do sada utvrđeno koliko često treba meriti krvni pritisak da bi se postavila dijagnoza ili kontrolisala terapija hipertenzije. Preporuka je da se krvni pritisak meri tokom najmanje sedam dana, kako ujutro, tako i uveče. Takođe, u cilju dijagnostike kardiološkog oboljenja moguća je primena holtera za merenje i monitoring krvnog pritiska neprestano tokom 24 sata.

Hipertenzija – razvija se polako i bez simptoma

Visok krvni pritisak je „tihi ubica” jer ne daje simptome. Polako se razvija tokom vremena i može biti povezan sa mnogim uzrocima. Ako osoba ignoriše svoj krvni pritisak jer misli da će se pojaviti određeni simptomi ili znaci upozorenja, rizikuje sopstveni život. Samo merenjem krvnog pritiska možemo postati svesni da bolujemo od hipertenzije. S druge strane, najbolji načini da se osoba zaštiti od hipertenzije je da se bori protiv faktora rizika koji vode hipertenziji.

Hipertenzija – faktori rizika

U 90-95% slučajeva javlja se primarna ili esencijalna hipertenzija. To je hipertenzija bez utvrđenog uzroka. Smatra se da su za nastanak ove hipertenzije odgovorni genetski faktori, starenje, muški pol, ulazak žene u menopauzu, rasa (Latinoamerikanci i Afroamerikanci), pušenje, konzumiranje alkohola, hiperlipidemija, prekomeran unos soli, nedostatak fizičke aktivnosti, gojaznost, loša ishrana, stres, itd. Sekundarna hipertenzija se javlja u oko 5 do 10 odsto slučajeva i obično je prati iznenadni porast hipertenzije koji može biti povezan sa oboljenjem bubrega, opstruktivnom apnejom u snu, urođenom srčanom manom, problemima sa štitastom žlezdom, neželjenim efektima lekova, upotrebom droge, alkohola, problemima sa nadbubrežnom žlezdom, itd.

Hipertenzivna kriza

Visok krvni pritisak je hronično stanje koje tokom niza godina uzrokuje oštećenje. Ali, ponekad krvni pritisak može da nastane iznenada (hipertenzivna kriza), i tada zahteva hitan tretman, često uz hospitalizaciju. U ovim situacijama, visok krvni pritisak može izazvati slepilo, bol u grudima, infarkt, kod trudnica preeklampsiju ili eklampsiju, gubitak pamćenja, promenu ličnosti, probleme sa koncentracijom, razdražljivost ili progresivni gubitak svesti, disekciju aorte, moždani udar, iznenadno poremećeno pumpanje srca, koje dovodi do zadržavanja tečnosti u plućima, što rezultira otežanim disanjem (plućni edem), iznenadnim gubitkom funkcije bubrega, itd.

Hipertenzija – procena kardiovaskularnih rizika

Više od 50 odsto osoba sa hipertenzijom ima neke od kardiovaskularnih faktora rizika. Najčešće je kod osoba sa hipertenzijom prisutan dijabetes (15–20%), povišene vrednosti LDL („lošeg”) holesterola i triglicerida (30%), gojaznost (40%), hiperurikemija (25%) i metabolički sindrom (40%), kao i nezdrave životne navike (npr. pušenje, visok unos alkohola, sedentarni način života). Kod osoba sa hipertenzijom prisustvo jednog ili više kardiovaskularnih faktora rizika proporcionalno povećava rizik od koronarnih, cerebrovaskularnih i bubrežnih bolesti. Zbog navednog, uvek je neophodno da deo dijagnostičke obrade ovih pacijenata bude procena kardiovaskularnog rizika.

Pouzdana procena kardiovaskularnog rizika obuhvata: starost (>65 godina), pol (muškarci>žene), otkucaje srca (>80 otkucaja/min.), povećanu telesnu težinu, postojanje dijabetesa, visoke vrednosti LDL („lošeg”) holesterola i/ili triglicerida, postojanje pozitivne porodične istorije za kardiovaskularne bolesti, postojanje pozitivne porodične istorije za hipertenziju, rani ulazak u menopauzu, pušenje, psihosocijalne ili socioekonomske faktore. Takođe, veći rizik imaju osobe sa komorbiditetima: prethodna koronarna bolest srca, moždani udar, periferna vaskularna bolest, atrijalna fibrilacija, itd.

Hipertenzija – najveći mit

Često osobe smatraju da, ako se osećaju dobro, ne moraju da brinu o visokom krvnom pritisku. Oko 103 miliona odraslih u SAD ima visok krvni pritisak i mnogi od njih to ne znaju jer nemaju simptome. Ako se ne kontroliše, visok krvni pritisak može dovesti do ozbiljnih i teških zdravstvenih problema. Često se greši kada se misli da ljudi sa visokim krvnim pritiskom imaju nervozu, znojenje, teškoće sa spavanjem i da im lice postaje rumeno. Mnogi ljudi imaju visok krvni pritisak godinama, a da to ne znaju. Zato se hipertenzija naziva „tihim ubicom”. Čovek nije svestan činjenice da hipertenzija, za koju i ne zna da je ima, kontinuirano i neprimetno oštećuje njegove arterije, srce i druge organe. Visok krvni pritisak ne treba da pregleda samo lekar, nego svako krvni pritisak mora sam da proverava kod kuće. Pošto krvni pritisak može da varira, kućno praćenje i beleženje očitavanja krvnog pritiska može vašem lekaru pružiti vredne informacije za utvrđivanje da li zaista imate visok krvni pritisak i, ako imate, da li vaš plan lečenja funkcioniše. Važno je da se krvni pritisak meri svaki dan u isto vreme, kao što su ujutro i uveče, ili prema preporuci vašeg lekara. Većina ljudi sa dijagnozom hipertenzije želi da ima krvni pritisak ispod 130/80 mmHg, ali vaš lekar može da vam kaže koji bi vaš lični ciljni krvni pritisak trebalo da bude.

Rezistentna hipertenzija – visok krvni pritisak koji je teško lečiti

Osobe koje imaju hipertenziju mogu da promene životne navike i da uzimaju diuretik i najmanje dva druga leka za krvni pritisak, ali da i dalje ne mogu da snize krvni pritisak. Ovo se zove rezistentna hipertenzija. To znači da se hipertenzija teško leči i da može da postoji sekundarni uzrok. Zato lekari obično istražuju da li postoji sekundarni uzrok hipertenzije, kao što su: abnormalnosti u hormonima koji kontrolišu krvni pritisak; akumulacija plaka koji začepljuje arterije u krvnim sudovima bubrega, stanje koje se naziva stenoza bubrežne arterije; problemi sa spavanjem, odnosno postojanje opstruktivne apneje za vreme spavanja; gojaznost ili veliki unos alkohola ili drugih supstanci koje mogu uticati na krvni pritisak.

Da li visok krvni pritisak povećava broj otkucaja srca?

Broj otkucaja srca (puls) pre, tokom i posle fizičke aktivnosti, nije isti. Povećava se vežbanjem. Što je veći intenzitet vežbe, više će se povećati broj otkucaja srca. Kada osoba prestane da vežba, broj otkucaja srca se vraća odmah na one vrednosti koje su bile u mirovanju. Što je osoba više utrenirana, pre će se otkucaji srca vratiti u normalu. Normalan broj otkucaja srca varira od osobe do osobe. Ako osoba sedi ili leži i mirna je, broj otkucaja srca je obično između 60 i 100 otkucaja u minuti. Niže vrednosti nekada mogu biti rezultat uzimanja leka kao što je beta blokator. Niži broj otkucaja srca je, takođe, uobičajen za ljude koji sprovode intenzivnu fizičku aktivnost. Mala ili umerena fizička aktivnost obično ne menja mnogo puls u mirovanju. Povećani broj otkucaja srca ne dovodi do povećanja krvnog pritiska istom brzinom. Moguće je da se broj otkucaja srca bezbedno udvostruči, dok se krvni pritisak može samo skromno povećati.

Hipertenzija i erektilna disfunkcija

Istraživanja pokazuju da hipertenzija povećava rizik od erektilne disfunkcije (ED), ali i pojava ED može biti rani znak hipertenzije. U oba slučaja, postoje dokazi da je endotelna disfunkcija uobičajena veza između hipertenzije i ED. ED se definiše kao uporna nemogućnost postizanja i/ili održavanja erekcije za zadovoljavajući seksualni odnos. Procenjuje se da se javlja kod 50 odsto osoba u opštoj populaciji nakon 40. godine života i da se pogoršava tokom hipertenzije. Takođe, zna se da neki lekovi koji se koriste za lečenje hipertenzije mogu izazvati ED i, posledično, dovesti osobe u situaciju da se ne pridržavaju propisane terapije.

Prevencija hipertenzije

U cilju prevencije hipertenzije neophodno je da promenimo neke svoje životne navike:

• Ne pušite i izbegavajte izloženost pasivnom pušenju.

• Ograničite unos alkohola.

• Hranite se pravilno.

• Unosite malo zasićenih i trans masti.

• Nemojte unositi više od 5 grama soli dnevno.

• Izbegavajte slatke napitke i šećerne koncentrate.

• Sprovodite najmanje 150 minuta nedeljno fizičku aktivnost umerenog intenziteta.

• Redukujte prekomernu telesnu težinu.

• Kontrolišite šećer u krvi.

• Redovno kontrolišete zdravlje kod izabranog lekara.

• Uživajte u redovnoj fizičkoj aktivnosti.

• Upravljanje stresom.

• Lečite hipertenziju.

• Ako imate dijabetes, obavezno ga lečite. • Uzimajte lekove tačno kako je propisano.