Gojaznost – šta je gojaznost, tipovi gojaznosti i lečenje

Gojaznost je hronična, ozbiljna i skupa bolest današnjice koja je pandemijskih razmera. Sve je veći broj mladih i odraslih sa prekomernom težinom, što značajno utiče na njihovo zdravlje i kvalitet života.

U nastavku teksta pročitajte šta je gojaznost, kako se ona meri, koji tipovi gojaznosti postoje, koje su posledice gojaznosti na zdravlje i kako se ona leči.

Gojaznost – šta je gojaznost i kako se meri?

Prekomerna težina ili gojaznost predstavlja telesnu masu koja je veća od one koja se smatra zdravom težinom za određenu visinu. Za procenu telesne težine koristi se indeks telesne mase (engl. Body Mass Index – BMI), koji predstavlja odnos telesne mase i kvadrata telesne visine. 

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (2000. godina), osoba ima prekomernu telesnu težinu kada je vrednost BMI ≥ 25 kg/m², a gojazna je ako je vrednost BMI ≥ 30 kg/m². Kod normalne uhranjenosti BMI se kreće od 18,5 do 24,9 kg/m².

Merenje gojaznosti preko obima struka

Merenje obima struka je metoda značajna za procenu distribucije masnog tkiva u telu, zahvaljujući kojoj identifikujemo osobe sa povećanim rizikom za nastanak bolesti povezanih sa nagomilavanjem intraabdominalnog masnog tkiva. 

Povišen rizik za razvoj metaboličkih komplikacija postoji ukoliko je vrednost obima struka kod muškaraca ≥ 94 cm i kod žena ≥ 80 cm, dok visok rizik postoji ukoliko je obim struka ≥ 102 cm kod muškaraca, odnosno ≥ 88 cm kod žena.

Masni depoi u organizmu mogu se procenjivati i drugim metodama: bioelektrična impedansa, merenje kožnih nabora kaliperom, pletizmografija, magnetna rezonancija, itd.

Kategorija uhranjenosti	BMI	Obim struka (cm)
Žene	Muškarci
Pothranjenost	<18.5
Normalna uhranjenost	18.5-24.9	< 80	<94
Prekomerna uhranjenost	>25	>80	>94
Predgojaznost	25 – 29.9	80-88	94-102
Gojaznost	>30	>88	>102
Gojaznost I stepena	30-34.9
Gojaznost II stepena	35-39.9
Gojaznost III stepena	>40

Pandemija gojaznosti – zdravstveni problem na svetskom nivou

U svetu, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, prevalencija gojaznosti je utrostručena od 1975. do 2016. godine, tako da govorimo o pandemiji gojaznosti. U 2016. godini broj gojaznih osoba, uzrasta 18 i više godina, bio je 650 miliona, a sa prekomernom telesnom težinom 1,9 milijardi. 

Prevalencija prekomerne telesne težine odraslih je 39 odsto (39 odsto za muškarce i 40 odsto za žene), a gojaznosti 13 odsto (11 odsto za muškarce i 15 odsto za žene). Interesantno je da se trend porasta prevalencije gojaznosti u razvijenim zemljama usporava, a i dalje raste u zemljama u razvoju.

Prema podacima Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. godine, koje su sproveli Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, među stanovništvom uzrasta 15 i više godina svaka druga odrasla osoba ima prekomernu telesnu težinu (tj. prevalencija prekomerne telesne težine je 56 odsto), a svaka peta je gojazna (tj. prevalencija gojaznosti je 21 odsto).

Gojaznost i umiranje – da li su povezani?

U 2020. godini, prekomerna telesna težina bila je peti vodeći rizik umiranja i odgovorna je za oko 10 odsto svih smrtnih ishoda, kao i za 6,3 odsto izgubljenih godina zdravog života (tj. DALY-ja), na svetskom nivou. 

Kod oba pola, između 1990. i 2017. godine, došlo je dvostrukog porasta broja umrlih usled gojaznosti (sa 1,2 miliona u 1990. na 2,4 miliona u 2017. kod žena, a kod muškaraca sa 1,0 miliona na 2,3 miliona u 2017). 

Prekomerna telesna težina je, 2017. godine, bila odgovorna za oko 90 odsto smrtnih ishoda usled kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i bolesti bubrega, i neoplazmi.

Očekivana dužina trajanja života osoba sa prekomernom težinom

U 26 evropskih zemalja, u 2012. godini, procenjeno je da je potencijalni dobitak u očekivanom životnom veku pri rođenju, eliminisanjem umiranja od svih uzroka smrti koji se mogu pripisati gojaznosti, 1,22 godine kod muškaraca i 0,98 godina kod žena.

Koji tipovi gojaznosti postoje?

Postoji više podela gojaznosti. Prema rasporedu masnog tkiva postoji androidna (muška) i gindoidna (ženska) gojaznost. Kod ginoidne gojznosti višak masnog tkiva se nagomilava na butinama i oko karlice, dok se kod androidnog tipa gojaznosti višak nagomilava u predelu abdomena, grudnog koša i ramena.

Osim ove podele postoji i podela prema karakteristikama masnog tkiva, kao i podela prema životnoj dobi nastanka gojaznosti.

Posledice gojaznosti na zdravlje – gojaznost kao uzrok brojnih bolesti

Gojaznost dokazano povećava rizik od brojnih bolesti. To su najčešće:

• kardiovaskularne bolesti – ishemijska bolest srca, srčana insuficijencija, arterijska hipertenzija, cerebrovaskularni insult, oboljenje perifernih krvnih sudova;
• metabolički poremećaji – dijabetes tipa 2, hiperlipoproteinemija, hiperurikemija;
• respiratorni poremećaji – apnea pri spavanju, Pikvikov sindrom;
• gastrointestinalne komplikacije – masna infiltracija jetre, litijaza žučnih puteva;
• muskuloskeletni poremećaji – gonartroza, spondiloza, koksartroza, artroza skočnih zglobova;
• maligne bolesti – rak endometrijuma, dojke, jajnika, prostate, jetre, žučne kese, bubrega i debelog creva;
• bolesti kože – strije, hirzutizam, intertrigo;
• seksualne disfunkcije – smanjenje fertiliteta, komplikacije pri porođaju, poremećaj menstrualnog ciklusa, erektilna disfunkcija;
• psihosocijalni problemi – osećaj izolacije i diskriminacije, osećaj manje vrednosti, depresivnost, anksioznost, emocionalni poremećaji.

Bolesti srca – gojaznost i visok pritisak

Porast telesne težine za 10 kg povećava rizik od ishemijske bolesti srca za 12 odsto i ujedno vodi porastu sistolnog krvnog pritiska za 3  mmHg i dijastolnog za 2,3  mmHg. Povećanje BMI za 1 kg/m² uzrokuje porast rizika od ishemijskog moždanog udara za 4 odsto i hemoragičnog za 6 odsto.

Prema podacima Framingamske studije, porast BMI za 1 kg/m² povećava rizik od srčane insuficijencije za 5 odsto u slučaju muškaraca i 7 odsto u slučaju žena.

Studije o srčanoj insuficijenciji pokazuju da je 32–49 odsto pacijenata koji pate od srčane insuficijencije gojazno, a 31–40 odsto sa prekomernom telesnom težinom. U slučaju prekomerne telesne težine i gojaznosti, srčana insuficijencija se razvija 10 godina ranije nego kod ispitanika sa normalnom uhranjenošću.

Gojaznost i dijebetes

Odrasle predgojazne osobe imaju tri puta veći rizik da obole od dijabetesa tipa 2 u odnosu na normalno uhranjene osobe, dok je kod osoba sa BMI ≥ 35 kg/m² rizik 20 puta veći. 

Rezultati Kolaboracije prospektivnih istraživanja, na 900 hiljada ispitanika, pokazuju da sa povećanjem BMI za 5 kg/m² raste sistolni krvni pritisak za 5 mmHg (kod muškaraca za 5,8 mmHg, a kod žena za 5,2 mmHg), a dijastolni za 4 mmHg (kod muškaraca za 4,9 mmHg, a kod žena za 3,3 mmHg).

Gojaznost i rak

Žene sa prekomernom težinom i gojazne imaju od dva do četiri puta veći rizik od raka endometrijuma nego normalno uhranjene žene, a posebno žene koje nikada nisu koristile hormonsku supstitucionu terapiju (HST) tokom menopauze.

Rak jednjaka, gornjeg dela želuca, jetre i bubrega se dva puta češće javlja kod osoba sa prekomernom telesnom težinom u odnosu na normalno uhranjenje. Gojazni imaju za 30 odsto veći rizik od raka debelog creva i za 60 odsto veći rizik od raka žučne kese, nego ljudi normalne telesne mase.

Gojazne žene u postmenopauzi imaju od 20 do 40 odsto veći rizik od razvoja raka dojke u poređenju sa ženama normalne težine. Gojaznost je, takođe, faktor rizika za rak dojke kod muškaraca. Povećanje BMI za 5 kg/m² doprinosi porastu rizika od 10 odsto za rak jajnika kod žena koje nisu koristile HST tokom menopauze, kao za karcinom štitne žlezde kod oba pola.

Gojaznost i zarazne bolesti

Dobro je poznato da je gojaznost bolest sama po sebi, ali i faktor rizika za nastanak širokog spektra nezaraznih bolesti. Međutim, manje je poznato da gojaznost dovodi do ozbiljnih posledica kod zaraznih bolesti. Ovo je postalo najjasnije u globalnoj pandemiji kovida-19.

U Atlasu o gojaznosti i kovidu-19, 2020. godine, prikazano je kako je prekomerna telesna težina izuzetno značajan prediktor razvoja komplikacija od kovida-19, uključujući potrebu za hospitalizacijom, intenzivnom negom i mehaničkom ventilacijom. Ujedno, ona je prediktor smrtnog ishoda usled kovida-19.

Od 2,5 miliona smrtnih ishoda usled kovida-19 prijavljenih do kraja februara 2021. godine, 2,2 miliona bilo je u zemljama u kojima je više od polovine stanovništva klasifikovano da ima prekomernu težinu. Stajnberg i saradnici ukazuju da je u Americi gojaznim osobama dva puta češće neophodna hospitalizacija, više od šest puta češće zahtevaju mehaničku ventilaciju i više od šest puta češće umiru posle kovida-19.

Mehanizmi koji doprinose pojavi različitih hroničnih oboljenja usled gojaznosti

Gojazni ljudi često imaju hroničan proces „tihog zapaljenja” koje favorizuje sekreciju citokina (interleukin 6, TNF alfa i drugi), što tokom vremena može prouzrokovati oštećenje DNK koje dovodi do raka. Takođe, kod gojaznih osoba može da dođe do hroničnog lokalnog zapaljenja koje može voditi nastanku malignih oboljenja (npr. zapaljenje jednjaka usled gastroezofagealne refluksne bolesti ili Baretov jednjak dovode do adenokarcinoma jednjaka).

Gojaznost može da dovede do nastanka kamenja u žučnoj kesi, a ono vodi zapaljenju žučne kese, što obično prethodi pojavi raka žučne kese. Takođe, kod gojaznih se češće javljaju hronično ulcerozno zapaljenje debelog creva, polipoza i zapaljenje divertikula u debelom crevu, što su prediktori raka debelog creva.

Kod gojaznih osoba dolazi do značajnih hormonskih promena, kao što su prekomerna sinteza insulina, visok nivo slobodnog insulinu, faktora rasta (IGF-1), visok nivo hormona leptina u masnom tkivu i ženskih polnih hormona – estrogena, kao i do smanjene sinteze zaštitnih hormona GLP-1 iz creva i adiponektina (hormona masnog tkiva).

Višak estrogena povećava rizik od raka dojke, endometrijuma, jajnika i drugih hormonski zavisnih tumora. Visok nivo insulina i IGF-1 može doprineti razvoju raka debelog creva, bubrega, prostate i endometrijuma. Takođe se navodi da masne ćelije proizvode adipokine, hormone koji mogu stimulisati ili inhibirati rast ćelija.

Na primer, nivo adipokina zvanog leptin može da pospešuje proliferaciju ćelija, a u krvi raste sa povećanjem telesne masti. Masne ćelije mogu, takođe, imati direktne i indirektne efekte na druge regulatore rasta ćelija, što je posebno važno kada su u pitanju maligna oboljenja.

Gojaznost lečenje – redukcija i prevencija gojaznosti

Prevencija gojaznosti je moguća kroz stalnu edukaciju stanovništva o principima pravilne ishrane i značaju svakodnevne fizičke aktivnosti, kao i o posledicama gojaznosti. U cilju redukcije prekomerne telesne težine, pa i same gojaznosti, neophodno je redukovati telesnu težinu adekvatnom ishranom i fizičkom aktivnošću. Retko je neophodna medikamentozna terapija i hirurško lečenje.