Pet razloga za vinsku glavobolju i kako da je izbegnemo

Verovatno ste i sami nakon konzumacije nekih vina osetili glavobolju. Fenomen nije lako objasniti, pa sam pregledom literature pokušao da pronađem sve razloge, kao i načine kako da je se rešimo. Ispostavilo se da ima mnogo faktora koji dovode do glavobolje, ali i da isto tako možemo da iskoristimo dosta stvari da bismo sprečili glavobolju.

Razlozi – zašto vino izaziva glavobolju?

Postoji nekoliko potencijalnih razloga:

1. Histamin

Vino sadrži histamin, prirodno jedinjenje koje može izazvati glavobolju kod nekih ljudi. On se proizvodi tokom procesa fermentacije, kada kvasac razgrađuje amino-kiselinu histidin, koja je prisutna u grožđu. Prisutan je u većim količinama u crnom nego u belom vinu. U vinu, nivo histamina može da varira, u zavisnosti od različitih faktora, uključujući vrstu grožđa, proces fermentacije i proces starenja. Neki ljudi mogu biti osetljiviji na histamin u vinu od drugih, i mogu imati simptome čak i nakon konzumiranja samo male količine vina.

Oni koji su osetljivi na histamin ili imaju netoleranciju na histamin, treba da izbegnu i ograniče konzumaciju vina, ali i druge hrane koja sadrži visok nivo histamina. Jako je važno da se ograniči i hrana, posebno ona koja se konzumira sa vinom, kao na primer sirevi ili zimi kiseli kupus, jer oni takođe sadrže histamin.

2. Sulfiti

Sulfiti se često dodaju vinu kao konzervans da bi se sprečio rast štetnih bakterija i kvasaca koji mogu da ga pokvare, i da bi se održala svežina i ukus vina. Sulfiti, takođe, pomažu u sprečavanju oksidacije, što može dovesti do kvarenja vina ili gubitka ukusa. Sulfiti se prirodno javljaju u vinu kao nusprodukt procesa fermentacije, ali vinari dodaju i dodatne sulfite kako bi osigurali da vino ostane stabilno i pitko tokom vremena. Količina sulfita koja se može dodati vinu regulisana je u mnogim zemljama kako bi se osiguralo da ne prelaze nivoe za bezbednu konzumaciju. Međutim, neki ljudi mogu biti osetljivi ili alergični na sulfite, što može izazvati neželjene reakcije kao što su glavobolja, koprivnjača ili otežano disanje.

Kao rezultat toga, mnogi vinari sada nude vina bez sulfita, ili sa niskim sadržajem sulfita, kako bi zadovoljili i one koji su osetljivi na sulfite.

3. Dehidratacija

Alkohol je diuretik, što znači da povećava proizvodnju urina i može dovesti do dehidratacije. Kada pijete vino (ili bilo koje drugo alkoholno piće), organizam može da izbaci više tečnosti nego što uzima, što može dovesti do dehidratacije i doprineti glavobolji.

Važno je da ostanete hidrirani pijući puno vode dok konzumirate vino.

4. Tanini

Tanini su jedinjenja koja se nalaze u vinu i doprinose njegovom ukusu, teksturi i potencijalu starenja. Oni su vrsta polifenola koji se nalaze u kožici, semenkama i stabljikama grožđa, kao i u hrastovim bačvama koje se koriste za odležavanje vina. Ukus tanina može se opisati kao opor i gorak, ili kao osećaj sušenja u ustima, a oni igraju važnu ulogu u strukturi i ravnoteži vina.

Crvena vina uglavnom imaju više tanina nego bela, jer su fermentisana sa ljuskom grožđa koja je bogata taninima. Tanini pomažu da crna vina dobiju karakterističnu strukturu i složenost, a takođe mogu doprineti sposobnosti vina da stari i razvija se tokom vremena. Tanini mogu da reaguju sa kiseonikom tokom vremena, što dovodi do omekšavanja ukusa i teksture vina. Neki ljudi mogu smatrati da su tanini neprijatni, posebno ako su osetljivi na gorčinu ili oporost. Međutim, za mnoge entuzijaste vina, tanini su suštinski deo iskustva ispijanja vina koji doprinose složenosti i dubini ukusa i teksturi vina.

5. Jeftino vino

Jeftino vino svakako može doprineti vinskom mamurluku. Kada je u pitanju jeftino vino, ono se često pravi od grožđa lošijeg kvaliteta, što može dovesti do vina koje ima više šećera i manje alkohola. Ovo može učiniti ukus vina slađim i manje snažnim. Pored toga, šećer u vinu dovodi do dodatne dehidratacije i može da izazove skok i pad nivoa šećera u krvi, što dovodi do glavobolje i mučnine. Osim toga, jeftinija vina mogu sadržati veći nivo nečistoće (congeners) koja se formira tokom procesa fermentacije, kao što su metanol i drugi alkoholi, aceton, acetaldehid, estri, i aldehidi. Nečistoće su češće u vinima tamnije boje, kao što je crno vino, i poznato je da izazivaju jači mamurluk.

Kako da izbegnemo ili izlečimo glavobolju od vina

Najbolji način da izbegnemo glavobolju od vina jeste da pijemo alkohol umereno i da ostanemo dobro hidrirani vodom pre, za vreme i posle pijenja vina.

Ipak, ako završite sa mamurlukom, nudimo savete koji mogu pomoći u ublažavanju simptoma:

1. Pijte puno vode

Ovo može pomoći u rehidrataciji organizma i može pomoći u smanjenju nekih simptoma mamurluka.

2. Konzumiranje hranljivog obroka

Konzumacija hranljivog obroka može pomoći da se nadoknade esencijalni nutrijenti i vitamini u vašem telu, koji su iscrpljeni usled konzumiranja alkohola.

3. Uzimanje lekova protiv bolova

Lekovi protiv bolova koji se prodaju bez recepta, poput aspirina ili ibuprofena, mogu pomoći u smanjenju glavobolje, bolova u telu i drugih simptoma mamurluka.

4. Konzumiranje sportskih pića ili napitaka bogatih elektrolitima

Ovo može pomoći da se nadoknade elektroliti izgubljeni tokom konzumiranja alkohola i mogu pomoći u smanjenju simptoma kao što su umor i slabost.

5. Odmaranje

Odmor može pomoći organizmu da se oporavi i može pomoći u ublažavanju nekih simptoma mamurluka.

Vredi napomenuti da ne postoji „lek” za mamurluk, a jedini pravi način da ga izbegnete jeste da pijete alkohol umereno, ili da ga potpuno izbegnete.

Ukoliko su glavobolje česte i mislite da nisu od vina, moglo bi biti od pomoći da porazgovarate sa svojim lekarom, kako biste isključili druga medicinska stanja koja bi mogla da izazovu glavobolje.