Alkohol – rizik za kardiovaskularne i ostale nezarazne bolesti

Svojevremeno smo pisali o razlikama u konzumiranju alkohola između žena i muškarca: Međutim, tada nismo govorili o preporukama u vezi sa unosom alkohola.

Tokom bavljenja nefarmakološkim pristupom kod hroničnih nezaraznih oboljenja, pokazalo se da naše društvo podjednako malo poštuje preporuke u vezi sa alkoholom koliko i preporuke o fizičkoj aktivnosti.

Prema poslednjoj objavi Eurostata o kardiovaskularnoj smrtnosti, Srbija zauzima treće mesto, što zaista nije lako objasniti ako se uzme u obzir da se kod nas ne poštuje skoro nijedna preporuka za zdrave životne stilove.

Redni broj	Zemlja	Broj umrlih od KVB	na 100.000
1	Bugarska	69635	1052,8
2	Rumunija	145328	830,0
3	Srbija	52408	816,3
4	Latvija	15020	770,6
5	Litvanija	20863	731,7
6	Mađarska	63528	714,8
7	Hrvatska	21977	572,8
8	Estonija	7685	570,3
9	Slovačka	22806	567,8
10	Češka	47490	529,5
11	Poljska	161863	492,5
12	Slovenija	8022	393,6
13	Austrija	32283	362,9
14	Turska	157649	358,9
15	Nemačka	332425	348,9
16	Grčka	43893	327,6
17	Lihtenštajn	93	322,1
18	Finska	18305	310,9
19	Malta	1248	298,9
20	Portugalija	32427	278,8
21	Island	692	273,8
22	Švedska	28341	272,0
23	Kipar	1697	271,2
24	Italija	214977	270,7
25	Irska	8867	258,4
26	Holandija	37787	238,7
27	Luksemburg	1120	237,4
28	Švajcarska	20045	232,9
29	Belgija.	27423	228,5
30	Danska	11608	215,4
31	Španija	115567	214,5
32	Norveška	9759	208,4
33	Francuska	144030	190,4

Načelno, svi bi trebalo da znamo da su gojaznost, povišene masti i šećer u krvi, visok krvni pritisak, pušenje, alkohol, ali i stres i usamljenost, faktori rizika koje bi trebalo da kontrolišemo, ako želimo da budemo zdravi.

Alkohol kao faktor rizika

Pošto je tema alkohol, evo nekoliko statističkih podataka o konzumiranju alkohola:

• Procenjuje se da širom sveta 2,3 milijarde ljudi konzumira alkohol, pri čemu je 28 odsto ljudi starijih od 15 godina prijavilo da često pije alkohol (tj. konzumiraju 60 ili više grama alkohola barem jednom u poslednjih 30 dana /jedno pivo ima 25 grama alkohola/).
• Procenjuje se da je alkohol odgovoran za oko tri miliona smrti širom sveta svake godine, što čini 5,3 odsto svih smrtnih slučajeva. Upotreba alkohola je vodeći faktor rizika za preranu smrtnost i invalidnost, čineći 5,1 odsto globalnog tereta bolesti i povreda.
• Što se tiče potrošnje alkohola po glavi stanovnika, najviše vrednosti su pronađene u Evropi, a zatim u Americi i zapadnom Pacifiku. Afrika i regioni istočnog Mediterana imaju najniži nivo potrošnje alkohola po glavi stanovnika, što je u velikoj meri pitanje religije, kulture i kupovne moći.

Ovi statistički podaci predstavljaju globalne trendove, a obrasci konzumacije alkohola variraju unutar i između zemalja na osnovu niza individualnih, kulturnih i društvenih faktora. S obzirom da je problem alkoholizma najveći u razvijenim zemljama i zapadnom društvu, onda je logično da većina preporuka dolazi odatle. Izgleda da su po tom pitanju stavovi usaglašeni i između kardioloških asocijacija Amerike i Evrope, ali i specifičnih instituta kao što je Nacionalni institut za zloupotrebu alkohola i alkoholizam (NIAAA) iz SAD.

Preporuke za konzumaciju alkohola

Prema svima njima, preporučena količina vina, piva i žestokih pića koju pojedinac može da konzumira zavisi od različitih faktora kao što su starost, pol, telesna težina i opšte zdravlje. Niskorizičnim se smatraju do tri pića dnevno za žene i do četiri pića dnevno za muškarce, sa ne više od sedam pića nedeljno za žene i 14 pića nedeljno za muškarce.

Važno je napomenuti da su preporučene količine između različitih vrsta alkoholnih pića, jer sadrže različite količine alkohola. Standardno piće definiše se kao:

• 350 ml piva (5 odsto alkohola po zapremini)
• 150 ml vina (12 odsto alkohola po zapremini)
• 45 ml destilovanog žestokog pića (40 odsto alkohola po zapremini).

Prema tome, preporučene količine za vino, pivo i viski bile bi:

• Vino: do tri čaše dnevno za žene i do četiri čaše dnevno za muškarce, sa ne više od sedam čaša nedeljno za žene i 14 čaša nedeljno za muškarce.
• Pivo: do tri limenke dnevno za žene i do četiri limenke dnevno za muškarce, sa ne više od sedam limenki nedeljno za žene i 14 limenki nedeljno za muškarce.
• Viski: do tri čašice dnevno za žene i do četiri čašice dnevno za muškarce, sa ne više od sedam čašica nedeljno za žene i 14 čaša nedeljno za muškarce.

Međutim, važno je napomenuti da su ovo opšte smernice i da se možda ne odnose na sve. Efekti alkohola mogu varirati, u zavisnosti od pojedinačnih faktora, kao što su genetika, starost, pol i opšte zdravlje.

Ako uzmemo kao primer jednu našu proslavu, kao recimo odlazak na slavu, onda zasigurno možemo da kažemo da vrlo lako popijemo nedeljnu količinu alkohola, što bi možda i moglo da se podnese kada bismo apstinirali u preostalim danima u nedelji.

Nevidljive kalorije

I nije alkohol problem sam po sebi, već i zbog nevidljivih kalorija. Recimo da osoba popije jednu čašicu rakije od 45 ml i dve čaše vina od 150 ml, pored toga što je konzumirala nedeljnu dozu alkohola, unela je i 486 kcal (kilokalorija) koje su potpuno nevidljive. Dobar primer hrane sa približno 486 kcal je velika porcija Mekdonalds pomfrita. Ova veličina porcije, koja iznosi oko 154 grama, sadrži 487 kcal prema podacima o ishrani Mekdonaldsa. Drugi primeri hrane sa sličnim sadržajem kalorija uključuju parče pice sa sirom, malu porciju goveđeg ili pilećeg prženog mesa sa povrćem ili srednju porciju špageta sa mesnim sosom.

Francuski paradoks

Za kraj, jedna zanimljiva opservacija koja proizilazi iz navedene tabele.

Francuski paradoks se odnosi na zapažanje da Francuzi imaju relativno nisku incidencu srčanih bolesti, uprkos tome što konzumiraju ishranu sa relativno visokim sadržajem zasićenih masti. Jedno od mogućih objašnjenja za ovaj fenomen jeste umerena konzumacija crnog vina, što je uobičajeno u Francuskoj.

Crveno vino sadrži supstancu zvanu resveratrol, koja je vrsta antioksidansa koji može imati zaštitne efekte na kardiovaskularni sistem. Neke studije sugerišu da umerena konzumacija crnog vina može biti povezana sa nižim stopama srčanih bolesti.

Važno je napomenuti da je francuski paradoks kompleksan fenomen, a zaštitni efekti konzumiranja crnog vina samo su jedan od mnogih faktora koji mogu doprineti manjoj incidenci srčanih oboljenja u Francuskoj. Drugi faktori za koje se sugeriše da igraju ulogu uključuju razlike u faktorima životnog stila (kao što su viši nivoi fizičke aktivnosti i niži nivoi stresa), načini ishrane i genetski faktori.