Dijabetes tip 1 i tip 2 – šta je šećerna bolest i ishrana za dijabetičare

Saznajte sve o tome šta je dijabetes, kako se dijagnostikuje šećerna bolest, kako izgleda lečenje dijabetesa, kao i sve o ishrani za dijabetičare

Dijabetes – Diabetes mellitus je grupa metaboličkih bolesti koje utiču na to kako naš organizam koristi šećer iz krvi (glukozu), koji nastaje razgradnjom hrane koju unosimo. Glukoza je izvor energije za naše mišiće, tkiva, a istovremeno je i glavno „gorivo” za mozak.

Razlikujemo dijabetes po tipovima, ali koja god vrsta bila, karakteriše je višak šećera u krvi, koji vodi do raznih problema. Ako ga imamo previše, to znači da pankreas ne luči dovoljno insulina ili ga ne koristi ispravno. U našem tekstu naći ćete veliki broj odgovora na važna pitanja koja se tiču dijabetesa ili sumnje na njegovo prisustvo: kako se utvrđuje da neko ima „šećernu bolest”, koje metode dijagnostike se koriste i, što je posebno važno, na koji način treba formulisati  ishranu i lečenje dijabetesa…

Saznajte više o ovoj složenoj pojavi, koju smo pokušali da detaljnije predstavimo budući da je u pitanju sve rasprostranjeniji problem modernog doba.

Šta je glukoza i zašto je bitna kada govorimo o dijabetesu?

Glukoza je najrasprostranjeniji monosaharid u prirodi. Njenom razgradnjom se oslobađa velika količina energije koja je neophodna za odvijanje osnovnih životnih funkcija. 

Da bi se glukoza neometano kretala kroz krvotok i bila preuzeta od strane mišićnog i drugih tkiva, glukozu potpomaže insulin – jedan od glavnih hormona zaduženih za anaboličke procese u našem telu.

Šta je šećerna bolest? 

Dijabetes je hronična bolest koja utiče na metabolizam šećera u krvi. Hormon insulin ima ulogu da prenosi šećer do ćelija gde se on skladišti ili odmah koristi za energiju.

Međutim, u slučaju ovog oboljenja pankreas ne proizvodi dovoljno insulina ili, ako ga i stvara, organizam ga ne koristi efikasno.

Ako se povišena količina šećera u krvi ne tretira može doći do oštećenja nerava, bubrega, očiju. Povećava se rizik od kardiovaskularnih bolesti, srčanog udara i šloga. Povišene vrednosti šećera utiču i na: gubitak sluha, razne probleme sa kožom, infekcije, teže zarastanje rana. Moguća je i pojava depresije i demencije. Kod muškaraca može da oslabi libido i mišići, a žene su sklonije urinarnim infekcijama, kao i suvoj koži.

Adekvatno upoznavanje sa samom bolešću i preduzimanje određenih mera utiče da se šećer drži pod kontrolom u optimalnim granicama i na taj način organizam zaštiti  od negativnog štetnog uticaja šećera!

Dijabetes tip 1 – uzroci, simptomi i kako prepoznati dijabetes tip 1

Tačan uzrok obolevanja od dijabetesa tipa 1 nije poznat. Postoje pretpostavke da su za to odgovorni određeni geni, a moguće je i da neki virusi budu okidači za nastanak dijabetesa.

Imunosistem greškom počinje da napada i uništava beta ćelije pankreasa koje su odgovorne za sintezu insulina. To znači da je dijabetes tipa 1 autoimuna bolest.

Simptomi oboljenja su ekstremna glad, žeđ, gubitak težine, učestalo mokrenje, zamućen vid, zamor, a moguće su i promene raspoloženja.

Češće se dobija u detinjstvu ili tinejdžerskom dobu, odnosno može biti nasledna bolest. Može se preneti sa roditelja na decu,  a čak i da ga oni nisu razvili, u slučaju  da se pojavi kod  brata ili sestre veća je šansa za obolevanje.

Gestacioni ili trudnički dijabetes

Gestacioni dijabetes javlja se kao rezultat hormonskih promena u toku trudnoće. Naime, placenta luči hormon koji utiče da ćelije trudnice budu manje osetljive na dejstvo insulina. Do ovog poremećaja češće dolazi kod gojaznih trudnica ili onih koje dobiju mnogo na težini u toku trudnoće, ako postoji porodična istorija dijabetesa, kao i ako su starije od 25 godina.

Dijabetes tip 2 – uzroci, simptomi i sve o dijabetesu tipa 2

Sa godinama ili povećanjem telesne težine, naš organizam je više podložan problemima sa povećanom količinom šećera u krvi. Naročito je nepovoljna veća količina masnih naslaga u predelu pojasa, jer utiče da ćelije budu otpornije na dejstvo insulina. To znači da dolazi do povećanog nivoa glukoze i da se ona duže zadržava u krvi . Šanse da do ovog problema dođe znatno se povećavaju ako se ne vežba i uopšte ne kreće dovoljno odnosno,  ako fizička aktivnost nije adekvatna. 

Faktori rizika za ovaj tip dijabetesa su: genetska predispozicija, gestacioni dijabetes (dijabetes koji se javlja u trudnoći), predijabetes (vrednosti nivoa šećera malo povišene), kao i povišen krvni pritisak, holesterol i trigliceridi. Do ovog tipa dijabetesa dolazi usled manjka insulina, jer je on potreban ćelijama za apsorpciju šećera/glukoze.

Uglavnom je slučaj da se ovaj tip dijabetesa javlja posle 30. godine, češće 45. i u tom slučaju se vrlo često može lako kontrolisati pravilnom ishranom i uvođenjem fizičke aktivnosti. 

Simptomi su vrlo slični, kao i kod dijabetesa 1.

Bitno je znati da simptomi ponekad nisu pristuni, sve dok ne dođe do nekih većih zdravstvenih problema, tako da nivo šećera treba redovno kontrolisati, što je obično i uključeno u godišnje sistematske preglede, koje nikako ne treba zaobilaziti.

Ako vrednost šećera padne, mogu se osetiti slabost, drhtavica, uznemirenost, preznojavanje. U tom slučaju, potrebno je popiti čašu vode sa 3 kašičice šećera, pa ponoviti ako treba, a onda i pojesti neki lagani obrok.

Dijagnoza dijabetesa – kako se utvrđuje šećerna bolest?  

Osim redovnih kontrola biohemijskih parametara u krvi, uključujući i nivo šećera, u slučaju bilo koje sumnje ili simptoma treba uraditi analize šećera u krvi.

Trudnice se rutinski testiraju u drugom ili trećem trimestru trudnoće da bi se utvrdio nivo šećera u krvi, otkrio ili isključio trudnički dijabetes.

Merenje glukoze u krvi radi dijagnoze dijabetesa

1. Da bi se analizirao nivo šećera u krvi, potrebno je ne jesti ništa. Uglavnom je to 8-12 časova (određuje laboratorija), tako da se test radi ujutru pre doručka.
2. Rana dijagnoza dijabetesa postiže se određivanjem koncentracije glukoze u krvi.
3. Ukoliko se sumnja na dijabetes, potrebno je bar dva puta odrediti glukozu nakon noćnog gladovanja, u razmaku od dva do tri dana. U slučaju da se oba puta dobiju vrednosti glukoze koje su više od normalnih, vrednosti glukoze u krvi se proveravaju oralnim testom opterećenja glukozom – OGTT (Oralni test tolerancije na glukozu). 

Nasumični test krvi radi se nezavisno od vremena poslednjeg obroka. Nivo šećera u krvi koji premašuje 11,1 mmol/l ukazuje na dijabetes.

Oralni test tolerancije na glukozu (OGTT)

1. Kada se radi ovaj test, potrebno je prvo uraditi običan test krvi na glukozu, nakon 8 časova uzdržavanja od jela. 
2. Potom, pacijent ispija rastvor glukoze u obliku sirupa, posle čega se nivo šećera u krvi meri nasumično tokom naredna dva sata. 
3. Nivo šećera u krvi manji od 7,8 mmol/l je normalan. 
4. Više od 11,1 mmol/l posle isteka dva sata, ukazuje na dijabetes. 

Analiza glikoziliranog hemoglobina (HbA1c)

1. U dijagnozi dijabetesa koristi se i ovaj test za koji nije potrebno uzdržavanje od hrane i pića. Rezultati ovog testa ukazuju na prosečan nivo šećera u krvi tokom poslednja dva-tri meseca. Njime se meri procenat šećera u krvi koji je vezan za hemoglobin. Uloga hemoglobina u organizmu je da vezuje kiseonik i transportuje ga kroz organizam. Glukoza, koja se normalno nalazi u krvi, može spontano da se veže za hemoglobin – glikohemoglobin (HbA1c). Što je veća koncentracija glukoze u krvi, veća je i koncentracija ovog parametra.
2. Dva nalaza sa rezultatom od 6,5 odsto ili više ukazuju na prisustvo dijabetesa. 

Analiza urina za dijagnozu šećerne bolesti (određuje nivo ketonskih tela)

1. Lekari pretežno koriste ovaj test ako misle da osoba ima dijabetes tipa 1.
2. U slučaju nedostatka insulina, organizam koristi masna tkiva kao izvor energije umesto šećera iz krvi. Razgradnjom masti stvaraju se ketonska tela, dok se glukoza gomila u krvi, jer ne može da stigne do odredišta.
3. U ovom slučaju analiza urina na ketonska tela pokazuje poremećene vrednosti, odnosno veću količinu ketonskih tela u odnosu na referentne vrednosti.

Kontrola nivoa šećera u krvi kod kuće

Postoje aparati koje osobe obolele od dijabetesa mogu koristiti u kućnim uslovima radi redovnog praćenja nivoa glukoze u krvi. Kompleti obično sadrže test trake, lancetar za uzimanje uzorka krvi, lancete (iglice), bateriju, torbicu za čuvanje i nošenje aparata, kao i uputstvo za upotrebu.  Za analizu je dovoljna jedna kap krvi, a rezultat se očitava za 6 sekundi.

Odnedavno su se u Srbiji pojavili i senzori za merenje glukoze u krvi, tako da nije neophodno uzimati krv ubodom iglice. Aparat koristi dva senzora, od kojih se jedan postavlja u dodir sa telom/kožom, a drugi na sam aparat koji je prenosiv. Senzori se moraju menjati posle određenog perioda. Inače, za praćenje vrednosti koristi se neka od aplikacija, koja se instalira na mobilni telefon. U slučaju hiperglikemije, aplikacija ima funkciju da obaveštava preko zvučnog signala, alarma.

Prevencija dijabetesa

Dijabetes tipa 1 nije bolest za koju postoji prevencija, jer je izazvan neadekvatnom funkcijom imunosistema. 

Kod dijabetesa tipa 2, postoje predispozije, kao što su određeni geni ili godine, koje takođe nisu pod našom kontrolom.

Međutim, dobra vest je što mnogi drugi faktori rizika mogu da se kontrolišu i podrazumevaju jednostavne promene ili prilagođavanja u vezi sa ishranom ili fizičkom aktivnosti. 

• Preporuka je da se bude fizički aktivan bar 150 minuta nedeljno, to može biti i šetnja ili vožnja bicikla.
• Treba izbegavati zasićene masti, kao i rafinisane ugljene hidrate, keks, grickalice i sl.
• Preporučuje se konzumiranje više povrća i integralnih žitarica, i umereno konzumiranje voća.
• Manje porcije su takođe jedna od preporuka.
• U slučaju gojaznosti, preporuka je da se izgubi od 5 do 10 odsto težine (naravno, ovo zavisi od težine).

Dijabetes lečenje

Lečenje dijabetesa, naravno, zavisi od tipa dijabetesa, kao i režima koji lekar preporuči. Doktori uglavnom koriste različite lekove koji se uzimaju oralno, dok su neki u vidu injekcija.

Lečenje dijabetesa tipa 1

Insulin je glavni tretman za dijabetes tipa 1, on zamenjuje hormon koji telo nije u stanju da proizvede. Insulin dolazi u nekoliko tipova ili vrsta koje se razlikuju po tome koliko brzo deluju, koliko brzo počinju da deluju i koliko dugo traje njihov efekat. Izbor će zavisiti od slučaja do slučaja, što procenjuje lekar.

Vrste insulina, neki primeri:

• Insulin koji brzo deluje, već nakon 15 minuta, i njegov efekat traje od 2 do 4  sata. 
• Insulin sa ultradugim delovanjem počinje sa dejstvom nakon 6 sati i efekat traje 36, pa i više sati. 

Lečenje dijabetesa tipa 2

Određeni način ishrane, kao i fizička aktivnost mogu pomoći ljudima sa dijabetesom tipa 2. U slučaju da ove promene životnog stila ne pomognu, lekar prepisuje i lekove, a pojedini pacijenti moraju da koriste i insulin.

Dejstvo lekova je različito. Pojedini lekovi iz ove grupe mogu uticati na usporeno razlaganje skrobne hrane, zatim ima lekova koji utiču na stimulisanje pankreasa da luči više insulina, a opet, neki drugi utiču na bolje iskorišćavanje insulina. Pojedini pacijenti, u zavisnosti od lekarske preporuke, koriste i kombinacije lekova.

Ishrana za dijabetes – kako izgleda ishrana za šećernu bolest?

Ishrana obolelih od dijabetesa je vrlo složen problem i dijetoterapija mora biti prilagođena svakom individualnom slučaju, u zavisnosti od tipa i toka dijabetesa, uhranjenosti, godina, navika i uopšte mogućnosti za preporučenu hranu za dijabetičara. Preporuka je da ovu vrstu lečenja vodi lekar – supspecijalista ishrane koji je posebno za to obučen.

Bitno je da namirnice budu lako dostupne, kao i da se lako pripremaju. Ako koristite gotove namirnice, odnosno prerađenu hranu, treba ipak izabrati niskokalorične proizvode, koji sadrže manje masti, soli i šećera. 

Unos ugljenih hidrata se svakako mora ograničiti i rasporediti u toku dana. Koristiti proizvode od integralnih žitarica, hleb i testenine koji se prave od brašna tip 850 i 1000.

Ne uzimati proizvode od belog brašna, naročito one koji sadrže puno masti i to štetnih – npr. burek, lisnato testo – npr. kroasani, kao i gibanicu, proju, krofne, grickalice, jer su i jako kalorični.

Bitno je konzumirati puno raznovrsnog povrća; što više svežeg povrća u obliku salata, uz dodatak limunovog soka, sirćeta, biljnih začina, obranog jogurta (1 odsto mlečne masti). Može se dodati i 1 kašika maslinovog ulja ili nekog drugog zdravog ulja.

Zelena salata, rukola, blitva, krastavac, kupus, tikvice, celer štapići i sl., mogu se jesti koliko god želite.

Karfiol, brokoli, rotkvice, mladi luk, pečurke, kelj, paradajz – mogu se isto jesti u malo većim količinama, dok cvekla, grašak, luk, celer, boranija treba da budu ograničeni, jer sadrže više ugljenih hidrata.

Pasulj, sočivo i leblebije imaju dosta ugljenih hidrata, ali i vlakana, međutim ipak se preporučuju samo jednom nedeljno u propisanoj količini.

Voće je veoma važno zbog antioksidanasa, vitamina, vlakana, uopšte fitonutrijenata, ali ga treba jesti ređe i u malim količinama, naročito grožđe, lubenicu i bananu.

Zimi se koristi ili sveže ili smrznuto povrće, a konzervirano ili ukiseljeno se koristi u manjoj meri ili ispira, jer sadrži dosta soli. Voće može da se koristi smrznuto, jer je dostupno, kao i kompot bez šećera.

Orasi, badem, lešnik, pistaći, razne semenke su vrlo hranljivi, sadrže dobre masnoće, minerale itd., ali su vrlo kalorični, te se preporučuju u vrlo malim količinama.

Ulja se koriste u umerenim količinama, i to hladno ceđeno maslinovo ulje, kokosovo ulje, ulje lanenog semena, umesto majoneza humus, pasta od semena susama (tahini), namaz od badema itd., koji su vrlo ukusni i dobra zamena za neke nezdravije opcije.

Mlečni proizvodi su dozvoljeni, ali oni sa manjim procentom masti, kao  što je urda, mladi nemasni sir. Kačkavalj sadrži štetne zasićene masti i so (može ponekad, malo), kao i kajmak. Puter, eventualno jednom do dva puta nedeljno, dve kašičice.

Poželjno je na meniju imati ribu tri puta nedeljno. Konzerve riba su dobre ako su bez ulja, ali se mora obratiti pažnja na količinu soli.

Meso koje se preporučuje: piletina sa manje masnoća, ćuretina, teletina, junetina bez masnoće, kao i konjetina i svinjski file.

Kaže se da količina mesa koju treba jesti za obrok treba da bude veličine našeg dlana. 

Bitno je ne pohovati ili pržiti hranu. Izuzetan ukus daju prirodni začini – začinske biljke. Preporučuje se kalijumaova so, koja utiče na manje vezivanje vode u odnosu na natrijumovu. Izbegavati supe iz kesica, kocku za supu itd.

Čvarke, slaninu, pršute, uopšte dimljeno meso i sl. treba izbegavati. Dozvoljena je praška šunka, ćureći file, a paštete se mogu pripremati kod kuće. 

Slatkiši, torte, kolači su klorične namirnice, pune masti, ugljenih hidrata, a zasitna moć, kao i hranljivost su im mali. Retko ih treba jesti i to posle dijetalnog obroka koji nije sadržao mnogo ugljenih hidrata (na primer: meso uz neku zelenu salatu ili riba uz blitvu).

Od pića, tu je, pre svega, voda, a zatim biljni čajevi, limunada, kafa u manjoj meri, naravno nezaslađeni. Voćni sokovi se ne preporučuju jer sadrže puno šećera. 

Žene mogu piti jedno alkoholno piće dnevno, a muškarci do dva pića, npr. do 200 ml vina, a žestoko ponekad, uz obrok.

Najbolje je imati 5 manjih obroka u toku dana, i to na svaka 3-4 sata.

Na posao je dovoljno poneti dva integralna parčeta hleba, humus, list šunke, zelenu salatu ili rukolu, nemasni sir, kuvano jaje, jabuku ili orahe, nemasni jogurt… U restoranu se može izabrati meso sa grila, salata bez mnogo ulja i soli, grilovano povrće i sl.

Primer jelovnika za dijabetičare za jedan dan

NAMIRNICE	KOLIČINA
Doručak
Integralni hleb	1 komad – oko 30 g
Kuvano jaje	1 komad
Ajvar	2 supene kašike – oko 30 g
Uzina
Jogurt ili mleko – 1-1,5% mlečne masti	1 šolja
Ovsene pahuljice	1 supena kašika – oko 15 g
Banana ili kruška	Manja – oko 100 g
Seme bundeve ili suncokreta, može i čia	1 supena kašika – oko 15 g
Ručak
Pileća supa	1 šolja
Dinstano pileće meso ili grilovana riba	120 g
Šargarepa, luk ili povrće iz supe, dozvoljen je i manji krompir ili integralni pirinač	150 g povrća ili pola šolje pirinča
Ulje za dinstanje i salatu	2 supene kašike
Salata od svežeg kupusa ili neka zelena salata	Neograničeno
Ražani hleb	1 parče – oko 30 g
Užina
Kompot od suvih šljiva ili manja jabuka i 7 badema	5 komada – 50g
Večera
Sardina bez ulja ili jedno kuvano jaje ili kajgana	50 g, kajgana od nekoliko belanaca
Crni hleb	1 parče – oko 30 g
Zelena salata, ulje	Neograničeno, ulje – 1 supena kašika
Pre spavanja, jogurt – 1-1,5%mlečne masti	1 šolja

Koristan je i  mediteranski način ishrane.

Nadamo se da smo odgovorili na sve vaše nedoumice o dijabetesu i da će vam pojedine informacije biti od koristi. Međutim, s obzirom da je svaki slučaj  individualan i zavisi od više faktora,  bitno je da pre svega konsultujete svog lekara koji vas vodi. 

Takođe, ne znači da je potrebno da potpuno eliminišemo šećere – ugljene hidrate iz ishrane, već da ih umereno konzumiramo. Ne bi trebalo konzumirati one koji su rafinisani, kao što su biskviti, zaslađene žitarice, čokolade…, već treba da biramo one koji imaju niži glikemijski indeks (što znači da sporije oslobađaju glukozu), kao što su jabuka, bademi, sirova šargarepa, štapići celera, integralni hleb…

I na kraju, jedan recept koji se može praviti sa povrćem po izboru!

Recept koji je odličan primer ishrane za dijabetes – ŠTEDIMO ugljene hidrate

Evo ideje za savršeni obrok za dijabetičare, ali i sve koji su na dijeti bez ugljenih hidrata – musaka od kelja, boranije, kupusa, karfiola – BIRAJTE!

KOLIČINA

4 porcije

UKUPNO VREME

60 minuta

Sastojci:

• 400 g mlevenog mesa – može biti ćureće, pileće, juneće
• 1 kupus ili kelj ili 500 g boranije ili veća glavica karfiola
• 1 crni luk
• ½ praziluka
• so
• biber
• začinsko bilje
• ½ kašičice čili pahuljica
• ulje
• 3-4 belanceta
• 250 ml mineralne vode ili mleka bez masnoća ili sa 1,5% mlečne masti

Priprema:

Crni luk i praziluk sitno iseckati i propržiti na malo maslinovog ulja. Zatim dodati mleveno meso i dinstati desetak minuta i potom začiniti po ukusu.

Kelj ili kupus iseckati na sitne rezance i propržiti na ulju sa malo kima (tako se sprečava nadimanje). Ako se koristi boranija, iseći je na trećine i isto prodinstati, a u slučaju karfiola iscepkati na cvetiće

Kada izabrano povrće za musaku omekša, začiniti i jednu polovinu složiti u podmazani pleh ili vatrostalnu posudu. Po povrću rasporediti meso, a preko njega staviti drugi deo povrća.

Složenu musaku preliti umućenim belancima pomešanim sa kiselom vodom ili obranim mlekom.

Peći oko 30 minuta u rerni prethodno zagrejanoj na 200 stepeni.

REFERENCE

https://www.mayoclinic.orghttps://

www.niddk.nih.gov/health-information/diabetes