Prekomeran rast kandide u crevima – simptomi, uzroci, prevencija i lečenje

Crevna kandidijaza (tj. intestinalna kandidijaza) uzrokovana je prekomernim rastom gljivica u crevima, a najčešći uzročnik je Candida albicans. Iako je kandida prirodni stanovnik digestivnog trakta ljudi, razni faktori mogu dovesti do njenog prekomernog rasta i dovesti do razvoja infekcije.

Najčešći faktori koji se dovode u vezu s prekomernim rastom kandide u crevima su: neracionalna upotreba antibiotika, primena imunosupresivne terapije, imunodeficijentna stanja, hormonske promene, komorbiditeti, prekomeran unos šećera i druge loše navike.

Kandida može dovesti do nastanka ne samo crevne kandidijaze nego može biti uzrok i drugih lokalnih infekcija (infekcije usne duplje, genitalija, kože), ali i kandidemije (ozbiljne sistemske infekcije).

Neki od najčešćih simptoma i znakova crevne kandidijaze su: nadutost i gasovi, bol u stomaku i/ili grčevi, osećaj težine u stomaku, dijareja i/ili zatvor, promena boje i konzistentnosti stolice/fecesa sa primesama sluzi i/ili krvi ili bez njih, gubitak apetita, umor i iscrpljenost, glavobolja, problem s koncentracijom, razdražljivost, anksioznost ili depresija, kožni osip itd. Dijagnoza se obično postavlja na osnovu anamneze, kliničkog pregleda i kultivisanja uzoraka stolice/fecesa na kandidu.

Pravovremeno prepoznavanje i lečenje je ključno, posebno kod pacijenata sa oslabljenim imunitetom, na imunosupresivnoj i dugotrajnoj antibiotskoj terapiji.

Šta je kandidijaza?

Kandidijaza je infekcija koju izaziva rod gljivica Candida, koje su prirodni deo ljudske mikrobiote, najčešće u sluznicama usne duplje, urogenitalne regije i digestivnog trakta. Candida u normalnim uslovima ne izaziva tegobe, ali pod određenim okolnostima može doći do njenog prekomernog rasta i nastanka infekcije.

Najčešće je kandidijaza uzrokovana prouzrokovačem Candida albicans, ali ona može biti posledica i drugih vrsta kandide, kao što su Candida glabrata, Candida tropicalis, i Candida parapsilosis.

Kandidijaza se može manifestovati kao lokalna (mukozna) i sistemska infekcija. Najčešće lokalne infekcije su:

• crevna (intestinalna) kandidijaza, oralna kandidijaza (stomatitis – zahvata usnu šupljinu, izazivajući simptome kao što su beličaste naslage na jeziku, desnima i unutrašnjoj strani usana, bol, crvenilo i teškoće pri gutanju; često se javlja kod novorođenčadi, starijih osoba, osoba sa oslabljenim imunosistemom, kao i kod pacijenata koji koriste antibiotike ili kortikosteroide);
• genitalna kandidijaza (zahvata genitalnu regiju, a najčešći simptomi uključuju crvenilo, bol, svrab, peckanje i obilan beličasti iscedak; često se povezuje sa dijabetesom, trudnoćom, korišćenjem antibiotika, neadekvatnom ishranom, odnosno većim unosom šećera, ili imunosupresijom);
• kandidijaza kože (obuhvata kožu i obično se javlja u predelu pazuha, prepona, između prstiju, ili u okolini noktiju; uzrokuje crvenilo, svrab, a ponekad i plikove ili ranice; česta je kod osoba sa gojaznošću, dijabetesom, kao i kod pacijenata koji su dugo u bolnici ili koji koriste antibiotike ili kortikosteroide);
• kandidijaza pluća (ređi oblik, koji se manifestuje kašljem, otežanim disanjem i bolom u grudima; obično se javlja kod osoba sa oslabljenim imunosistemom);
• kandidemija, odnosno sistemska kandidijaza nastaje ulaskom kandide u krvotok, što vodi sepsi. Obično se javlja u bolničkim uslovima, posebno kod teških pacijenata.

Kandida u crevima

Ljudska crevna mikrobiota, sve više privlači pažnju zbog svoje moguće uloge u fiziološkim i patološkim procesima. Danas se mikrobiom prepoznaje kao sastavni deo mikrobiote, uprkos činjenici da čini manje od 0,1 odsto ljudske mikrobiote. Gljivične vrste, posebno Candida vrste, imaju značajnu ulogu u zdravlju creva, ali definisanje normobioma predstavlja i dalje izazov zbog nekoliko razloga: nedostaje standardizovana metoda za istraživanje mikorbioma, postoji velika varijabilnost mikrobioma jer zavisi od ishrane, pola, starosti osobe i imunološkog statusa osobe, kao i zbog složenosti interakcija između gljiva i drugih mikroorganizama u mikrobioti. To znači da je mikrobiom pod uticajem:
• ishrane (ključnu ulogu u formiranju mikrobioma u crevima imaju ugljeni hidrati, a aminokiseline i masne kiseline negativno utiču na rast gljiva; zapadnjačka ishrana i upotreba antibiotika utiču na kolonizaciju gljivama i doprinose disbiozi – mikrobnoj neravnoteži);
• faktora domaćina (starost, pol i imunološki status); i
• komorbiditeta (npr. gojaznost, dijabetes, inflamatorne bolesti creva i HIV, loše utiču na mikrobiom; inflamatorne bolesti creva često su povezane s povećanim brojem Candida; kod osoba sa oslabljenim imunitetom (pacijenti sa HIV infekcijom) takođe dolazi do povećanja broja Candida vrsta).

Rod Candida ima više od 200 vrsta. Deo su fiziološke mikroflore određenih regija čoveka, a u uslovima lokalne Ili sistemske imunosupresije izazivaju kandidijazu. Najčešći izazivač je C. albicans (u opšoj populaciji izaziva više od 90 odsto kandidijaza, dok kod imunodeficijentnih osoba oko 50 odsto), a od tzv. non-albicans vrsta, najznačajnije su: C. glabrata, C. parapsilosis, C. tropicalis i C. krusei. Smatralo se donedavno da samo C. albicans može da izazove infekciju. Međutim, ona jeste najvirulentnija vrsta, ali u uslovima imunodeficijencije i ostale non-albicans vrste mogu da izazovu infekciju, pa i najteže oblike infekcije s letalnim ishodom.

Crevna kandidijaza – simptomi i znaci

Simptomi i znaci prekomernog rasta kandide u crevima mogu varirati, u zavisnosti od težine infekcije i zdravstvenog stanja osobe. Neki od najčešćih simptoma crevne kandidijaze su:
• problemi s varenjem (nadutost i gasovi, dijareja i/ili zatvor, bol u stomaku i/ili grčevi, osećaj težine u stomaku);
• promenjiva konzistencija stolice/fecesa (neuobičajena boja – svetla, žuta ili smeđa, sa sluzi ili bez nje, u obliku konca ili pene, ponekad s primesama krvi);
• gubitak apetita;
• umor i iscrpljenost;
• glavobolja;
• problem s koncentracijom (poznat kao moždana magla);
• razdražljivost, anksioznost ili depresija.
Nešto ređe se javlja kožni osip, veća potreba za konzumiranjem slatkiša (jer se kandida hrani šećerima), kao i urinarne i respiratorne infekcije.

Crevna kandidijaza – učestalost i rasprostranjenost

Uočava se da dolazi do povećane učestalosti crevne kandidijaze usled promena u ishrani i drugim navikama, ali i zbog prekomerne upotrebe antibiotika, hormonskog disbalansa i opšteg opadanja imuniteta. U razvijenim zemljama poput Sjedinjenih Američkih Država, Evrope i Australije, crevna kandidijaza postaje sve češća, a mnogi ljudi pate od simptoma povezanih sa ovom infekcijom. Prema nekim procenama, čak 20–30 odsto odraslih osoba može biti pogođeno prekomernim rastom kandide u crevima. U zemljama s višim standardom života i širim pristupom zdravstvenoj zaštiti (posebno u Evropi, SAD, Australiji i Japanu), učestalost javljanja crevne kandidijaze je viša zbog većeg broja ljudi koji koriste antibiotike, imaju nezdravu ishranu bogatu šećerima i rafiniranim ugljenim hidratima, kao i zbog veće učestalosti dijabetesa. U zemljama s nižim standardom života, gde ljudi manje koriste antibiotike i manje se oslanjaju na visokokaloričnu prerađenu hranu, bolest je ređa.

Kod osoba sa hroničnim zdravstvenim problemima (poput hroničnih bolesti creva, dijabetesa ili autoimunih bolesti), kandida može biti uzrok hroničnih smetnji u digestivnom traktu, što povećava učestalost simptoma vezanih za crevnu kandidijazu. Takođe, kod lica sa slabijim imunosistemom, kandida može postati sistemski problem, šireći se iz creva na druge delove tela i izazivajući komplikacije. Letalitet koji je direktno uzrokovan Candida infekcijama, uključujući one u crevima, obično je vrlo nizak ako se infekcija ne proširi ili ne postane sistemska.

Crevna kandidijaza – faktori rizika

Ključni faktori koji doprinose prekomernom rastu kandide u crevima su:
• neracionalna upotreba antibiotika (uništavaju se korisne bakterije koje održavaju ravnotežu mikroflore u crevima, stvarajući povoljne uslove za razmnožavanje kandide);
• imunodeficijentna stanja (npr. HIV/AIDS, upotreba imunosupresivnih lekova – kortikosteroida, lekova za lečenje raka ili lekova za suzbijanje autoimunih bolesti);
• stres i anksioznost (dugoročno vode smanjivanju funkcije imunosistema);
• dijabetes (šećerna bolest) i druge bolesti (npr. inflamatorne bolesti creva, Kronova bolest ili ulcerozni kolitis, upala i poremećaj mikrobiote, omogućava bujanje kandide);
• hormonske promene (npr. upotreba kontraceptivnih pilula, trudnoća i menopauza, jer nastaju hormonske promene koje mogu dovesti do promena u ravnoteži mikroflore i stvoriti povoljne uslove za rast kandide);
• loše životne navike (npr. neadekvatna ishrana – prekomeran unos šećera i rafiniranih ugljenih hidrata, nedostatak važnih hranljivih materija, poput vlakana, vitamina i minerala, može narušiti ravnotežu crevne flore, čineći je podložnom za razvoj kandide; pušenje može smanjiti funkciju imunosistema i povećati verovatnoću za razvoj različitih infekcija, uključujući kandidu; nedostatak fizičke aktivnosti može smanjiti protok krvi i oporavak organizma, što može uticati na imunitet i ravnotežu mikroflore; prekomerno konzumiranje alkohola, takođe narušava ravnotežu crevne flore);
• dugotrajna upotreba lekova koji nisu antibiotici (npr. kortikosteroidi, slabe imunosistem i vode prekomernom rastu kandide; antihistaminici za lečenje alergija, mogu blago modifikovati reakcije imunosistema i mogu smanjiti ravnotežu mikroflore i olakšati rast kandide; lekovi koji smanjuju proizvodnju želudačne kiseline, npr. inhibitori protonske pumpe, mogu ometati ravnotežu bakterija u digestivnom sistemu);
• dugotrajan boravak u bolnici, a posebno u jedinicama intezivne nege (npr. pacijenti s kateterima, na respiratrima itd. imaju veći rizik od razvoja kandide);
• genetska predispozicija (veća sklonost ka infekcijama izazvanim kandidom).

Postoje i brojni drugi faktori koji povećavaju rizik od prekomernog rasta kandide u crevima (npr. hronična bolesti jetre), ali je do sada nedovoljno jasan mehanizam delovanja.

Shutterstock.com

Crevna kandidijaza – dijagnostika

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze kojom se utvrđuju simptomi i znaci bolesti – lična i porodična anamneza, upotreba lekova, način ishrane i druge životne navike, a zatim se sprovodi klinički pregled.

Za potvrdu dijagnoze kandide u crevima, najčešće se radi tri puta uzastopno kultivisanje uzoraka stolice/fecesa na kandidu, što je zladni standard u dijagnostici kandide. Tri uzastopna testiranja se preporučuju, jer Candida može biti prisutna u različitim količinama tokom vremena, a uzimanje više uzoraka povećava šanse za otkrivanje njenog prisustva. Takođe, neke infekcije izazvane kandidom mogu biti lokalizovane i ne moraju biti prisutne u svakom uzorku stolice, pa više uzoraka pomaže u većoj preciznosti dijagnoze. Neki ljudi mogu imati simptome povezane s kandidijazom, ali ne i značajnu količinu kandide u stolici, pa je bolje uzeti više uzoraka kako bi se izbeglo pogrešno dijagnostikovanje ove bolesti.

Važno je napomenuti da prisustvo kandide u crevima može biti i normalno, a dijagnoza se postavlja samo ako postoji i klinička slika koja ukazuje na infekciju. Rezultat kultivisanja uzoraka stolice/fecesa može da ukaže da kandida nije izolovana, da je izolovana u malom broju, ili da je izolovana u masi. Gljive čine veoma mali deo crevnog mikrobioma, s populacijom koja se procenjuje na oko jednu milijardu od 10 triliona mikroba koji tamo žive. Većina gljivica u crevima su oblici kvasca, kao što su Candida, Saccharomyces i Malassezia. Rod Candida obuhvata mnoge vrste, ali najčešća je C. albicans. U zavisnosti od mesta uzorkovanja i pripreme, kvasci se otkrivaju u fecesu 4–97 odsto zdravih ljudi. Očekuje se da prosečan fekalni uzorak sadrži manje od 104 jedinice koje formiraju kolonije (CFU) po mililitru (mL), ali ne postoji konsenzus o tačnom pragu za dijagnozu crevne kandidijaze. Studije generalno ukazuju da koncentracija od 103 do 105 CFU/mL govori za crevnu kandidijazu. se

U cilju dijagnostikovanja kandide, retko se sprovodi direktna mikroskopska analiza uzorka stolice. Serološki testovi na prisustvo antitela na gljivicu Candida mogu pomoći u dijagnostici. Antitela klase IgM i IgA ukazuju na svežu infekciju, a antitela klase IgG na prethodnu infekciju. Međutim, ovi testovi nisu specifični za dijagnostiku crevne kandidijaze. U urinu se može detektovati prisustvo D-arabinitola koji je razgradni produkt kandide u crevima. On ukazuje na prekomerni rast kandide u crevima, jer se ne otkriva kod osoba s normalnom crevnom florom.

Postoje testovi za ispitivanje ravnoteže mikroflore, jer je kandida često prisutna kada postoji disbioza – neravnoteža u crevnoj mikroflori. Testiranje na bakterijsku floru u fecesu pokazuje ne samo prisustvo kandide već i broj drugih bakterija u crevima, kao što su Lactobacillusi Bifidobacterium. Ako je broj ovih dobrih bakterija nizak, to može ukazivati na prekomerni rast kandide.

Testiranje na kvasac u fecesu predstavlja direktno merenje količine i vrste kandide u digestivnom traktu.

Testiranje na pH u urinu otkriva abnormalni pH, što može da ukaže na prekomerni rast kvasca u crevima, ali i na neke druge faktore, tako da nije široko prihvaćen test.

Test na toksine kandide predstavlja merenje nivoa toksina koje izlučuje kandida, ali nisu u širokoj upotrebi. Koriste se brzi testovi za detekciju antigena Candida spp beta-1,3-D-glukana. Molekularna dijagnostika nije deo rutinske dijagnostike, ali PCR se već koristi za dokazivanje pojedinih segmenata DNK u bolesničkom materijalu.

Kada postoji ozbiljna infekcija ili komplikacije, može se preporučiti endoskopija. Tokom ovog postupka, mogu se uzeti uzorci tkiva (biopsija) kako bi se analiziralo prisustvo kandidijaze. Kod drugih lokalizacija kandide može se raditi bris ždrela, vagine, uretera ili kože.

Rezistencija kandide na antimikotike javlja se kao poseban problem poslednjih godina, zbog čega je neophodno uraditi antimikogram. Najveći problem predstavlja sve češća rezistencija sojeva C. glabrata na azole i ehinokandine.

Kandida u crevima – kada zatražiti pomoć lekara?

Gljivice poput Candida albicans obično žive u crevima u malim količinama, bez izazivanja problema. Međutim, kada dođe do disbalansa u crevnoj mikroflori (smanjenje broja korisnih bakterija), kandida može početi prekomerno da se razmnožava, što može rezultirati njenim prisustvom u fecesu. Ako osoba ima simptome poput upornog bola u stomaku, abnormalne stolice, umora, kožnog osipa ili mentalnih problema, kao što su anksioznost i depresija, koji bi mogli biti povezani s kandidom, najbolje je da se osoba odmah obrati lekaru. Lekar jedino može postaviti tačnu dijagnozu.

Crevna kandidijaza – lečenje

Lečenje infekcije uzrokovane kandidom u crevima obično se bazira na:
• primeni antifungalnihlekova za suzbijanje rasta gljivica. Ove lekove isključivo prepisuje lekar. Lekovi koji se najčešće primenjuju, tokom nekoliko nedelja, su: flukonazol (Diflucan), Nystatin iItrakonazol, a ređe Ketokonazoli Amfotericin B;
• adekvatnoj ishrani, ishrani koja zahteva izbegavanje šećera, rafiniranih ugljenih hidrata, alkohola i drugih namirnica koje podstiču rast gljivica;
• primeni probiotika koji pomažu u obnavljanju zdrave bakterijske flore creva;
• sprovođenju zdravih stilova života. Važno je smanjiti stres, redovno sprovoditi fizičku aktivnost i obezbediti dovoljno sna, jer doprinosi jačanju imunosistema. Treba prestati ili redukovati pušenje i korišćenje alkohola;
• korišćenju prirodnih lekova, ali oni ne mogu zameniti prepisane lekove od strane lekara (npr. kokosovo ulje, jer sadrži laurinsku kiselinu, koja ima antifungalna svojstva i može pomoći u smanjenju rasta kandide; beli luk, jer ima prirodna antifungalna svojstva i može se konzumirati svež ili u obliku suplementa; origano ulje, jer ima antifungalno dejstvo, itd.);
• korišćenju različitih suplemenata (npr. suplementi koji sadrže kaprilnu kiselinu, jer je ona prirodni antifungal, vitamin D).

Shutterstock.com

Kandida u crevima – značaj ishrane

Ishrana igra ključnu ulogu u kontroli rasta kandide u crevima, kao i u obnavljanju ravnoteže mikroflore u crevima. Kako bi se sprečio ili smanjio rast kandide, mnogi stručnjaci preporučuju ishranu bez šećera i rafiniranih ugljenih hidrata, kao i sa što manje kvasca koji se obično unosi konzumiranjem pekarskih proizvoda. Neophodno je da ishrana bude bogata povrćem i voćem, pogotovo onim koje sadrži dosta dijetetskih vlakana, a malo šećera (spanać, kelj, peršun, kupus, brokoli, batat, šargarepa, cvekla, avokado itd.). Od povrća treba izbegavati cveklu, krompir, pasulj, mahunarke, bundevu, a od voća banane, grožđe, smokve, ananas, jer sadrže visok nivo šećera. U cilju smanjenja zapaljenskih procesa u organizmu i obnavljanja ravnoteže mikroflore u crevima treba izbegavati zasićene masti, a unositi mononezasićene i polinezasićene masne kiseline (maslinovo ulje, kokosovo ulje, avokado, orašasti plodovi itd). Takođe, preporučuje se ishrana bogata fermentisanim proizvodima (kefir, jogurt, kiseli kupus), a od mesa piletina i riba. Konzumiranje alkohola i pržene hrane može doprineti razvoju upale i dovesti do poremećaja ravnoteže crevne mikroflore. Dodatak ishrani vitamina D može biti efikasan u cilju smanjivanja prevalencije kolonizacije Candide, kao i sistemske infekcije (mereno nivoima Candide u krvi i urinu).

Crevna kandidijaza – prevencija

Prevencija crevne kandidijaze podrazumeva da se osobe moraju edukovati i osposobiti za izbor zdravih životnih stilova, a oni podrazumevaju:
• Pravilna ishrana. Smanjiti unos šećera i rafiniranih ugljenih hidrata, gaziranih pića i prerađene hrane. Povećati unos dijetetskih vlakana (povrće, integralne žitarice, orašasti plodovi), kao i fermentisanih proizvoda. Alkohol može uticati na ravnotežu mikroflore i slabi imunosistem, pa se preporučuje umeren unos.
• Probiotski suplementi. Ako nije moguće unositi dovoljno probiotika kroz hranu, suplementi sa probiotskim sojevima su od velike koristi.
• Racionalna upotreba antibiotika. Prekomerna i nepotrebna upotreba antibiotika može uništiti korisne bakterije u crevima, stvarajući povoljne uslove za rast kandide. Ako je neophodno koristiti antibiotike, onda tokom njihovog korišćenja treba koristiti i probiotik.
• Održavanje zdravog imunosistema. Snažan imunosistem pomaže u održavanju ravnoteže mikroflore i sprečava prekomerni rast kandide. Svakodnevna fizička aktivnost pomaže u jačanju imuniteta, kao i dobar san (od 7 do 9 sati svake noći). Redukovati stres meditacijom, jogom ili dubokim disanjem. Izbegavanje pušenja i prekomernog konzumiranja alkohola, kao i održavanje zdrave telesne težine, može doprineti jačanju imunosistema.
• Upotreba prirodnih supstanci koje imaju antifungalna svojstva. Kokosovo ulje sadrži laurinsku kiselinu, koja ima antifungalna svojstva i može pomoći u prevenciji rasta kandide. Beli luk sadrži prirodne antifungalne komponente koje mogu smanjiti prekomeran rast kandide. Ulje origana ima snažno antifungalno svojstvo i može se koristiti kao suplement.
• Kontrola nivoa hormona. Hormonski disbalans može doprineti rastu kandide, pa je važno pratiti i regulisati hormonalne promene, posebno kod korišćenja oralnih kontraceptiva, tokom trudnoće i menopauze. Kontraceptivi koji povećavaju nivo estrogena mogu doprineti razvoju kandidijaze, pa je važno razgovarati s lekarom o alternativnim opcijama. Hormonske promene tokom trudnoće ili menopauze mogu povećati rizik od kandide, pa je preporučljivo pratiti te promene i održavati zdrav način života.
• Kontrola dijabetesa. Osobe sa dijabetesom podložnije su kandidi zbog visokih nivoa šećera u krvi, pa je važno kontrolisati nivo šećera u krvi i pridržavati se preporučene terapije.
• Izbegavanje stresa i fizičkog iscrpljivanja. Stres i fizičko iscrpljivanje mogu negativno uticati na ravnotežu mikroflore u crevima, kao i na funkciju imunosistema.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com