Napadi panike – simptomi, uzroci i vežbe za smirivanje

Reč panika potiče od grčke reči panikos, što se bukvalno odnosi na ono što potiče od boga Pana. (Pan je u starogrčkoj mitologiji bio bog šuma, pašnjaka, stada i pastira, a imao je kozje noge, rep i rogove).

Naime, Pan je svojom frulom mogao da proizvodi neobične zvuke koji su izazivali smrtni strah kod stada ovaca, koza, pa i kod ljudi. Otuda, panika danas označava iznenadan i jak strah jedinke ili grupe jedinki koji se uobičajeno javlja pri ugrožavanju života (npr. kod oružane pljačke ili oružanog napada, požara, nadolazećih bujica, zemljotresa, pada aviona).

U ovom tekstu saznaćete šta je napad panike ili panični napad, šta ga uzrokuje i kako se panični napad može preduprediti ili ublažiti.

Šta je panični napad?

Panični napad predstavlja iznenadnu provalu ili nalet vrlo jakog straha ili užasa koji najčešće nastaje spontano, bez nagoveštaja ili jasnog aktuelnog povoda i predstavlja emocionalno iskustvo drugačije od drugih oblika straha.

Napad panike obično traje nekoliko minuta (uobičajeno kraće od 10 minuta), znatno ređe više sati, ima tendenciju da se ponavlja i spontano se završava. Napad panike prate brojni i veoma dramatični telesni, psihički i ponašajni simptomi straha, zbog čega osoba često traži hitnu medicinsku pomoć, a potom veoma složena medicinska ispitivanja. Ovaj napad, kao manifestacija anksioznosti, iako uobičajeno ne ugrožava život, predstavlja zastrašujuće iskustvo.

Klinička praksa pokazuje da se napadi panike najčešće javljaju kada se osoba nalazi u posebnim situacijama: u zatvorenim prostorijama (bioskop, pozorište), u velikim gužvama (tržni centri, stadioni, hale), pri vožnji kola, u sredstvima javnog saobraćaja (avion, autobus, tramvaj), pri gledanju televizijskog programa, pred spavanje…

Epidemiološka istraživanja pokazuju da gotovo 30 odsto svih ljudi doživi bar jedan panični napad tokom života. Pri tome, napadi panike dvostruko su češći kod žena nego kod muškaraca. Mada panični napad mogu doživeti osobe svih uzrasta, ovi napadi se najčešće prvi put pojavljuju krajem adolescencije ili u ranom odraslom dobu. Panični poremećaj, psihijatrijski poremećaj koji obuhvata učestale panične napade ali se njima ne iscrpljuje, javlja se kod tri do pet odsto osoba.

Simptomi paničnog napada

Simptomi paničnog napada su raznovrsni, i na prvi pogled mogu izgledati zastrašujuće, toliko da izgleda kao da osoba uopšte nema kontrolu nad svojim ponašanjem ili kao da ima srčani udar. Simptomi paničnog napada mogu se podeliti na fizičke, psihičke i ponašajne.

Fizički simptomi paničnog napada mogu biti sledeći:

• Ubrzan rad/lupanje srca
• Preznojavanje
• Drhtanje ili trzanje delova tela ili celog tela
• Osećaj nedostatka vazduha ili gušenje
• Stezanje ili bol u grudima
• Mučnina ili nelagodnost u stomaku
• Vrtoglavica ili ošamućenost
• Trnjenje delova tela ili utrnulost celog tela
• Osećaj vreline ili hladnoće.

Shutterstock

Psihički simptomi paničnog napada mogu biti:

• Vrlo snažan i preplavljujući osećaj straha ili užasa
• Osećaj kao da će se umreti
• Osećaj gubitka kontrole ili ludila
• Depersonalizacija (osećaj odvojenosti od sebe)
• Derealizacija (osećaj odvojenosti od okoline).

Ponašajni simptomi paničnog napada mogu biti sledeći:

• Velika i spolja vidljiva uznemirenost i psihomotorni nemir
• Apel ponašanje: traženje hitne i neodložne pomoći i zaštite od bližnjih, službe hitne pomoći, brzi odlazak u dežurne ustanove za neprekidnu zdravstvenu zaštitu (koronarne službe, neurološke ili neurohirurške klinike i slično)
• Približavanje ili privijanje uz neku blisku osobu (partnera, roditelje, dete ili neku drugu blisku osobu).

Ne moraju se svi ovi simptomi javiti kod svih osoba koje imaju napad panike. Koji od navedenih simptoma će biti prisutni u paničnom napadu zavisi umnogome od same osobe koja ima takav napad. Budući da pojedini simptomi paničnog napada liče na simptome srčanog udara, važno je da osoba koja doživi panični napad ili osobe u njenoj blizini zatraže medicinsku pomoć.

Takođe, važno je napomenuti i da panični napad može, iako vrlo retko, uzeti i tzv. tihu formu: uprkos unutrašnjoj oluji, osoba spolja može biti mirna, gotovo do ukočenosti ili stupora (utrnulosti). Premda su unutrašnji simptomi tihog paničnog napada isti kao kod običnog paničnog napada, spolja se to ne može lako videti.

Da je reč o tihom paničnom napadu može se naslutiti na osnovu sledećih indicija: iznenadno potpuno povlačenje iz razgovora ili aktivnosti, prazan ili odsutan izraz lica, stiskanje pesnica ili napeto držanje, tiho vrpoljenje, poput tapkanja prstima ili pomeranja stopala, znojenje ili crvenilo kože bez fizičkog napora, teškoće sa fokusiranjem ili odgovaranjem na pitanja.

Uzroci napada panike

Napadi panike ponekad nemaju jasan uzrok. Najčešći uzroci paničnog napada mogu biti:

1. Izrazito stresni životni događaji: smrt bliske osobe, gubitak posla, problemi u braku ili odnosima s bliskim osobama mogu predstavljati okidač za javljanje paničnih napada.
2. Veliki premor i iscrpljenost.
3. Genetički uzroci: napadi panike se često događaju članovima iste porodice, što sugeriše uticaj genetičkih faktora.
4. Moždani hemijski disbalans: neravnoteža određenih transmitera u mozgu može uticati na javljanje paničnog napada.
5. Medicinski uzroci: problemi u funkcionisanju štitne žlezde ili određeni poremećaji u radu srca (npr. prolaps mitralnog zaliska) mogu dovesti do paničnog napada.
6. Zloupotreba supstanci: neumeren unos kofeina ili pojedinih lekova, kao i zloupotreba droga mogu otkačiti panični napad.
7. Sredinski činioci (boravak u zatvorenom ili zadimljenom prostoru ili u prostoru s puno ljudi) takođe mogu isprovocirati panični napad.
8. Postojeći psihijatrijski poremećaji osobe: panični napadi mogu biti sastavni deo postojećeg paničnog poremećaja, depresije, šizofrenije….

 Vežbe za smirivanje paničnog napada

Ako sumnjate da ste imali panični napad, svakako je najbolje da se obratite svom lekaru ili psihologu i da s njima porazgovarate o tome.

Možete pokušati i da sebi ublažite tok ili posledice paničnog napada.

• Pre svega, ukoliko medicinske pretrage pokažu da nemate srčane ili moždane probleme, treba da shvatite da panični napad, bez obzira na intenzivnu neprijatnost koju doživljavate, ne ugrožava vaš život.
• Suočavanje sa strahom koji preživljavate pomoći će vam da spoznate da se ništa loše neće desiti.
• Ponekada je dobro da imate nekoga pored sebe ko će vam potvrditi da vam se ništa ozbiljno po život neće desiti.
• Ako imate osećaj da vam srce lupa, da se gušite i da ne možete da dišete, pokušajte s vežbama tzv. dijafragmalnog ili abdominalnog disanja: lezite na leđa, stavite jednu ruku na grudi a drugu na stomak, savijte noge u kolenima tako da su vam stopala na podlozi, usredsredite se na svoje disanje, polako udahnite kroz nos, zadržite dah nekoliko sekundi, a onda izdahnite lagano na usta. Ponovite ovo nekoliko puta dok ne osetite da se polako smirujete.
• Kada osetite da počinje da vas hvata panika, probajte i da preusmerite pažnju na nešto drugo (slušanje muzike, gledanje filma, čitanje knjige ili započinjanje razgovora s nekom bliskom osobom). Ako ste vernik, od izuzetne pomoći mogu vam biti molitve (ponavljajte ih i usredsredite se na njih dokle god ne osetite poboljšanje). Bitno je da preusmerite pažnju na ono što vas inače najbolje opušta. U tom smislu, veoma korisno može biti i pravilo 3-3-3: pokušajte da identifikujete tri objekta u vašoj okolini, da otkrijete tri različita zvuka oko vas i pokrenite tri dela svog tela. Izgleda šašavo, ali deluje!

Shutterstock

Ako ste već imali panični napad, da biste predupredili buduće panične napade možete preduzeti nešto od ovoga:

• Upražnjavanje neke od tehnika za opuštanje (progresivna mišićna relaksacija, autogeni trening, meditacija, joga) može vam pomoći da smanjite nivo stresa i tako smanjite verovatnoću paničnog napada. Da biste upražnjavali ove tehnike, potrebno je da naučite njihovu pravilnu primenu od stručnjaka koji se njima bave.
• Bavljenje nekom fizičkom aktivnošću koja vam prija (hodanje, trčanje, plivanje, vožnja bicikla…) ili nekim hobijem (fotografija, filatelija, slikanje…)
• Obraćanje stručnjacima za psihoterapijsku pomoć ili prepisivanje odgovarajućih lekova. Ovo je neophodno da uradite ako se panični napadi ponavljaju i postaju učestali.

Napad panike u snu

Napadi panike mogu se desiti i tokom spavanja. Tada je reč o tzv. noćnim paničnim napadima. Noćni panični napad dovodi do iznenadnog buđenja, uz neke ili sve simptome koji su karakteristični za napad panike uopšte: osećaj intenzivnog straha, ubrzan rad srca, preznojavanje, drhtanje, osećaj gušenja ili nedostatka vazduha, vrtoglavicu ili omaglicu, mučninu ili nelagodnost u stomaku, osećaj gubitka kontrole, osećaj da će se umreti…

Pored faktora koje smo već naveli kao moguće uzroke paničnih napada uopšte, noćni panični napad može biti izazvan i poremećajima spavanja (npr. apneja u snu – kratkotrajni prekid spoljašnjeg disanja uz očuvano unutrašnje disanje ili pauza u disanju koja traje od 3 do 10 sekundi), uzimanjem alkohola ili velikih količina hrane neposredno pre spavanja.

Ukoliko imate noćne panične napade, potrebno je da o tome razgovarate sa svojim lekarom, vodite dnevnik spavanja radi praćenja simptoma, vežbate tehnike opuštanja, izbegavate kofein, alkohol i unos velikih količina hrane pred spavanje, te uspostavite redovan ritam spavanja.

Napad panike kod dece

Napadi panike mogući su i kod dece. Ovi napadi mogu biti zastrašujući i za dete koje ih preživljava, ali i za roditelje ili druge odrasle osobe koje tome prisustvuju. Simptomi i uzroci paničnog napada kod dece veoma su nalik opštim simptomima i uzrocima paničnog napada. Jedan od dodatnih uzroka paničnog napada kod dece može biti i učenje po modelu: deca mogu da dobiju napad panike ugledanjem na roditelje ili staratelje.

Kako biste pomogli detetu i ublažili panični napad, uradite sledeće stvari:

• Ostanite pribrani.
• Trudite se da umirite dete uveravajući ga da je bezbedno i da će napad proći.
• Podučite dete da diše polako i duboko i da se usmeri na sopstveno disanje.
• Nežno ga zagrlite ili uzmite njegove ruke u vaše.
• Pokušajte da ga usmerite na nešto drugo ili na neku opuštajuću aktivnost.
• Ne ostavljate nikako dete samo, budite s njim sve dok napad panike ne prođe.

Shutterstock

Ako su napadi panike kod deteta učestali, obavezno potražite stručnu pomoć, jer se napadi panike kod dece mogu uspešno lečiti.

Na kraju, ako vi ili vaše dete doživite napad panike, imajte na umu jedan od najboljih saveta: nemojte paničiti zbog jednog paničnog napada, bez obzira na to što ste doživeli krajnje neprijatno i zastrašujuće iskustvo. Pomislite svakako kako ste mnogo bolje prošli nego da ste imali srčani udar…

Panični napad, bez obzira na to što predstavlja zastrašujuće životno iskustvo, ne ugrožava direktno život osobe koja ga doživljava. Međutim, napade panike nemojte ni olako shvatiti. Ukoliko se ponavljaju, napadi panike mogu dovesti ne samo do psihičkih već i do organskih promena. U tom slučaju, tj. ukoliko ne uspevate da predupredite ili kontrolišete napade panike, potrebno je da se obratite za stručnu psihološku pomoć. Stručnjaci koji se time bave pomoći će vam u otkrivanju uzroka vaših paničnih napada, prepisaće vam odgovarajuće lekove ako je to potrebno, i pomoći će vam u savladavanju tehnika za kontrolu ovih napada i poboljšanje kvaliteta života.

Ne zaboravite i na sjajnu izreku velikog borca za ljudska prava Nelsona Mandele: Hrabrost nije odsustvo straha, nego trijumf nad njim.

I poslušajte savet još jednog velikog borca za ljudska prava Martina Lutera Kinga: Moramo da sagradimo brane hrabrosti da bismo zadržali poplavu straha.

Naslovna fotografija: Shutterstock