Inozitol – suplement koji obećava mnogo, ali ne leči sve

U svetu suplemenata postoji mnogo supstanci koje zvuče previše dobro da bi bile istinite. Onda se pojave reklame, influenseri, iskustva korisnika, forumi, „pre i posle” priče, i odjednom sve počinje da liči na još jedan trend koji medicina treba da posmatra uvek s velikom rezervom.

Inozitol je zanimljiv upravo zato što ne spada sasvim u tu grupu. Nije čarobna supstanca, nije „prirodni lek za hormone”, nije garancija trudnoće i ne može da zameni lekara. Ali nije ni prazna priča. Postoji biološka logika zbog koje se koristi, postoje kliničke studije, a postoji i dovoljno neodgovornog marketinga da se o njemu mora pisati pažljivo.

Šta je zapravo inozitol?

Inozitol se u popularnim tekstovima često naziva „vitamin B8”, ali to nije precizno. Vitamini su supstance koje su organizmu neophodne u malim količinama, a telo ih ne može stvarati u dovoljnoj meri, pa ih moramo unositi hranom. Inozitol jeste važan za ćelijsku signalizaciju, ali ga organizam može stvarati sam, zbog čega se ne smatra pravim vitaminom.

Inozitol je molekul koji prirodno postoji u organizmu i učestvuje u ćelijskoj signalizaciji. I kada se to kaže, i sve češće piše o ćelijskoj signalizaciji, treba reći da je to način na koji ćelija prima i prevodi poruke iz spoljašnje sredine u konkretan odgovor. Kada insulin pošalje poruku da glukoza treba da uđe u ćeliju, ta poruka mora da se prenese kroz niz unutrašnjih molekularnih koraka. Inozitol učestvuje upravo u tim koracima, kao deo sistema koji pomaže ćeliji da bolje razume signal. Zbog toga se najviše pominje u vezi sa insulinom, jajnicima, ovulacijom i sindromom policističnih jajnika.

U suplementima se najčešće sreću dva oblika: mio-inozitol i D-hiro-inozitol. Oba imaju ulogu u signalnim putevima insulina, ali nisu ista supstanca i ne treba ih posmatrati kao jednostavno zamenljive. U mnogim preparatima se koristi kombinacija ova dva oblika, često u odnosu 40:1 u korist mio-inozitola, jer se taj odnos navodi kao fiziološki blizak odnosu u nekim tkivima. Međutim, to ne znači da je svaki preparat s takvom formulom automatski klinički dokazan. I tu počinje najvažnija razlika između medicine i marketinga.

Zašto se inozitol najviše pominje kod PCOS-a?

Sindrom policističnih jajnika, poznat kao PCOS, jedan je od najčešćih endokrinih poremećaja kod žena u reproduktivnom dobu. Može biti povezan s neredovnim ciklusima, izostankom ovulacije, povišenim androgenima, aknama, pojačanom maljavošću, problemima s telesnom masom, insulinskom rezistencijom i povećanim metaboličkim rizikom.

Upravo zbog veze između PCOS-a i insulinske rezistencije, inozitol je postao interesantan. Ideja je relativno jednostavna – ako inozitol učestvuje u signalizaciji insulina, možda može pomoći kod žena kod kojih je taj signal poremećen. Time bi se potencijalno mogli poboljšati metabolički parametri, hormonska ravnoteža, ovulacija i regularnost ciklusa.

Ova ideja nije bez osnova. Sistematski pregled i metaanaliza urađena za potrebe međunarodnih smernica za PCOS iz 2024. godine procenjivala je efikasnost inozitola kod žena sa PCOS-om. Zaključak je bio oprezan, odnosno, rečeno je da postoje potencijalne koristi, naročito za neke metaboličke i hormonske parametre, ali dokazi nisu dovoljno jaki da bi se inozitol predstavio kao terapija koja pouzdano rešava problem. (1) Pa je možda najvažnije da razumemo da inozitol može biti dodatak terapiji PCOS-a, ali nije lek koji sam rešava PCOS.

Da li inozitol može da pomogne kod neredovnih ciklusa i ovulacije?

Kod nekih žena sa PCOS-om, posebno onih koje imaju insulinsku rezistenciju, inozitol može doprineti boljoj metaboličkoj kontroli, što se zatim može odraziti i na funkciju jajnika. U studijama se najčešće prate ciklusi, ovulacija, androgeni, glukoza, insulin i lipidni parametri.

Ali, ovde treba biti veoma oprezan. Neredovan ciklus nije dijagnoza. Iza njega mogu stajati PCOS, poremećaji štitaste žlezde, povišen prolaktin, stres, promene telesne mase, intenzivno vežbanje, poremećaji ishrane, perimenopauza ili druga stanja. Ako žena ima neredovne cikluse, nije rešenje da prvo kupi suplement. Prvi korak je da zna zašto se to dešava.

Inozitol može biti zanimljiv kao potencijalni pomoćnik u boljoj ćelijskoj komunikaciji kod neredovnih ciklusa. Metaanalize sugerišu da inozitol može imati povoljan efekat na pojedine parametre ciklusa, ali efekti zavise od populacije, doze, trajanja i početnog metaboličkog stanja.

A šta je sa plodnošću?

Ovo je dosta osetljiv deo priče, jer marketing suplemenata za plodnost često ide pravo na emocije. A kada žena želi trudnoću, posebno ako je već prošla kroz mesece ili godine pokušavanja, svako obećanje zvuči veliko.

Kod žena sa PCOS-om, poremećaj ovulacije je čest razlog smanjene plodnosti. Ako inozitol kod nekih žena doprinese boljoj ovulaciji, onda indirektno može biti deo pristupa koji pomaže reproduktivnom zdravlju. Ali to nije isto što i reći da „inozitol povećava plodnost” kod svih žena i doprinosi boljoj ovulaciji.

Ne postoji univerzalni suplement za plodnost. Postoji dijagnostika. Postoji procena ovulacije, jajovoda, spermograma, hormona, godina žene, telesne mase, metaboličkog statusa i drugih faktora. Kod PCOS-a inozitol može imati mesto u razgovoru sa ginekologom ili endokrinologom, ali ne kao zamena za tretman infertiliteta. Zato se može reći da inozitol može biti razuman dodatak kod nekih žena sa PCOS-om, ali nije garancija trudnoće.

Inozitol u trudnoći i gestacijski dijabetes

Druga oblast u kojoj se inozitol dosta istraživao jeste gestacijski dijabetes. To je šećerna bolest koja se prvi put prepoznaje tokom trudnoće i važna je i za majku i za dete, jer povećava rizik od komplikacija u trudnoći, porođaju i kasnijem životu.

Neke metaanalize pokazuju da mio-inozitol može smanjiti rizik od gestacijskog dijabetesa kod žena koje imaju povećan rizik, na primer kod gojaznosti, porodične sklonosti ili prethodnog gestacijskog dijabetesa.

Ipak, to ne znači da svaka trudnica treba sama da počne da uzima inozitol. Trudnoća nije period za samostalno eksperimentisanje suplementima, čak ni kada supstanca deluje bezbedno. Potrebno je da odluku donese zajedno s lekarom koji vodi trudnoću, posebno ako žena već ima poremećaj glikemije, koristi terapiju ili ima druge faktore rizika. (2)

Da li inozitol pomaže kod anksioznosti i raspoloženja?

Inozitol se nekada pominje i u kontekstu anksioznosti, depresije, paničnih napada, opsesivno-kompulzivnih simptoma i predmenstrualnog disforičnog poremećaja. To zvuči zanimljivo, jer inozitol učestvuje i u signalnim putevima u nervnom sistemu.

Ali dokazi su ovde znatno slabiji nego kod PCOS-a. Metaanaliza randomizovanih, placebo-kontrolisanih studija nije našla jasne statistički značajne efekte inozitola na depresivne, anksiozne i opsesivno-kompulzivne simptome. Autori su naveli da postoji mogućnost koristi kod nekih stanja, ali da je broj studija mali i da zaključci moraju biti oprezni.

Zato bi bilo pogrešno predstavljati inozitol kao „prirodni antidepresiv” ili zamenu za psihoterapiju i lekove. Kod mentalnog zdravlja takve poruke mogu biti posebno opasne, jer ljudi odlažu pomoć koja im je potrebna. Tako da je inozitol zanimljiva istraživačka tema, ali ne i dokazano rešenje. (3)

Bezbednost inozitola

Inozitol se generalno smatra dobro podnošljivim. Najčešće prijavljene neželjene reakcije su blage gastrointestinalne tegobe: mučnina, nadimanje, gasovi ili proliv, naročito pri većim dozama.

Međutim, „dobro podnošljiv” ne znači „uvek potreban”. Poseban oprez je potreban kod trudnica, žena koje pokušavaju da ostvare trudnoću, osoba koje imaju dijabetes ili koriste lekove za šećer, kao i kod osoba koje već uzimaju više suplemenata ili hormonsku terapiju.

Takođe, treba voditi računa o kvalitetu preparata. Suplementi nisu isto što i lekovi. Ne prolaze uvek istu rigoroznu kontrolu efikasnosti, a kvalitet proizvoda može varirati. To je posebno važno kada se preparat koristi mesecima.

Kako treba da razmišlja neko ko želi da koristi inozitol?

Ako ga uzima zato što ima dijagnostikovan PCOS, neredovne cikluse i insulinsku rezistenciju, ima smisla da o tome razgovara s lekarom. Inozitol može biti deo plana lečenja.

Ako ga uzima zato što želi trudnoću, treba prvo utvrditi da li postoji PCOS, da li ima ovulacije i da li su provereni i drugi uzroci infertiliteta.

Ako ga uzima zato što je videla reklamu da „sređuje hormone”, tu treba biti oprezan, jer hormoni se ne „sređuju” naslepo.

Ako ga uzima za anksioznost ili raspoloženje, može da se proba, da bi se videlo da li deluje.

Ako ga uzima uz rečenicu „ne može da škodi”, to je najčešća greška u svetu suplemenata. Možda neće škoditi, ali može odložiti pravu dijagnozu, potrošiti novac i stvoriti lažni osećaj da se problem rešava.

Zaključak: Inozitol obećava, ali ne leči sve

Inozitol je dobar primer kako bi trebalo pisati o suplementima. Ne treba ga nipodaštavati, jer za neke indikacije postoji razumna naučna osnova. Ali ne treba ga ni dizati na nivo čudesnog rešenja, jer dokazi nisu toliko jaki. Najviše smisla ima kod žena sa PCOS-om, posebno kada postoji insulinska rezistencija ili metabolički rizik. Može imati mesto i u istraživanju prevencije gestacijskog dijabetesa kod žena s povećanim rizikom, ali ne kao univerzalna preporuka za sve trudnice. Za raspoloženje i anksioznost dokazi su za sada nedovoljni.

Reference:

1. Fitz V, Graca S, Mahalingaiah S, Liu J, Lai L, Butt A, Armour M, Rao V, Naidoo D, Maunder A, Yang G, Vaddiparthi V, Witchel SF, Pena A, Spritzer PM, Li R, Tay C, Mousa A, Teede H, Ee C. Inositol for Polycystic Ovary Syndrome: A Systematic Review and Meta-analysis to Inform the 2023 Update of the International Evidence-based PCOS Guidelines. J Clin Endocrinol Metab. 2024 May 17;109(6):1630-1655.
2. Mashayekh-Amiri S, Mohammad-Alizadeh-Charandabi S, Abdolalipour S, Mirghafourvand M. Myo-inositol supplementation for prevention of gestational diabetes mellitus in overweight and obese pregnant women: a systematic review and meta-analysis. Diabetol Metab Syndr. 2022 Jul 6;14(1):93.
3. Mukai T, Kishi T, Matsuda Y, Iwata N. A meta-analysis of inositol for depression and anxiety disorders. Hum Psychopharmacol. 2014 Jan;29(1):55-63.