Fizička aktivnost je lek

U čemu je tajna dugovečnosti, koliko je značajna fizička aktivnost i kako promena životnog stila može uticati na fizičko i mentalno stanje pojedinca?

Ovo su samo neka od pitanja na koja će odgovor dati profesor doktor Nenad Dikić, gost podkasta Moje najbolje godine – To Sam Ja. Tokom zanimljivog razgovora sa voditeljkom Milicom Gacin slušaoci će čuti mnoštvo korisnih saveta o zdravom načinu života, pravilnom vežbanju, o tome na koji način bi trebalo da koriste suplemente, kolagen, probiotike…

Dr Dikić je govorio i o značaju edukacije o fizičkoj aktivnosti, ali i koliko je bitna pravilna raspodela vremena, posebno u onom aspektu koji se tiče zdravog stila života.

Verujemo da će slušaoci usvojiti makar jedan deo od mnoštva saveta našeg gosta i time poboljšati svoj svakodnevni život.

PODKAST – Moje Najbolje Godine – To Sam Ja

Prof. dr Nenad Dikić u epizodi podkasta – Transkript razgovora

Milica Gacin

Dobar dan! Evo nove epizode podkasta Moje najbolje godine – To sam ja i danas je moje zadovoljstvo što ću razgovarati sa doktorom Nenadom Dikićem. Sad dozvolite mi da isčitam jer biografija je zaista tolika da je stala čak na ceo jedan papir, odnosno jedan list ove moje sveske, ali i to je malo. U svakom slučaju – specijalista kardiologije, specijalista hiperbarične ili baro medicine, specijalista sportske medicine i kliničke farmakologije, osnivač anti-doping agencije, predsednik Udruženja za medicinu sporta, šta ssm izostavila doktore?

Nenad Dikić

Ništa naročito.

Nenad Dikić

To je to za početak. Dobrodošli!

Nenad Dikić

I dalje pokušavam da se bavim razčićitim vrstama sporta, prvenstveno planinarenjem i ronjenjem.

Milica Gacin

Još jedna stavka ima – kolumnista portala To sam ja.

Nenad Dikić

Tako je.

Milica Gacin

E! Sad mislim da smo kompletirali. Dobro došli u ovaj podkast još jednom. Zadovoljstvo mi je što vas upoznajem i što ćemo moći da razgovaramo o svemu onome što suštinski može da doprinese kvalitetu našeg života. Vi ste čovek koji nas uvek podseća na ono što je zapravo esencija, a to je da se bavimo sobom na pravi način. Često se to zaboravi u ovom užurbanom tempu života, kad svi imamo mnogo obaveza, mnogo se radi, mnogo se gubi vreme u transportu, u saobraćaju; mnogo mnogo toga se očekuje i nekako bavljenje sobom ostavljamo za “kad imam vremena”.  Pitanje je da li će to nekad i da dođe ili nikada. Sada je trenutak kada treba da se bavimo sobom. Ono što sam ja primetila da se sada provlači kao neki narativ u medijima ili bar tamo gde sam imala prilike da da budem. Bile su to neke konferencije u poslednje vreme. Termin koji se sada najčešće pominje jeste dugovečnost. Ništa novo rekli bismo. Ali sada nekako pojavio se onako na sceni, pod reflektorima je ta tema dugovečnosti. I sad, Brega je svojevremeno pričao da je gnjavaža u životu doživeti stotu, ali sada čini mi se da je to nekako cilj i nije loše da je tako. Nije loše. E sad šta bi valjalo da uradimo i kako da razumemo tu dugovečnost i šta nam sve stoji kao cilj odnosno kao grupa zadataka na tom putu do cilja koji bi trebalo da ispunimo ako želimo da živimo kvalitetno i dugo.

Nenad Dikić

Pre svega treba da se trudimo. Znači ja ne delim baš mišljenje da, naravno da je ta tema na tapetu, ali u suštini ne vidim da ljudi to ovaj kako se zove na neki način prihvataju i da se ne okreću njoj ispravno. Znači, odnosno da menjaju neke navike, da se bore protiv nekih faktora rizika koji su prisutni i utiču na zdravlje, a pogotovo ne vidim da vežbaju zato što, s obzirom da se bavimo fizičkom aktivnošću i tako dalje, naše razne analize pokazuju da kod nas ljudi ne vežbaju u onom procentu u kome vežba jedna prosečna evropska država. Znači, kad god se radi neka analiza tu postoje neki testovi koji su krajnje jednostavni, kao AIPAC test i tako dalje, mi smo negde ovaj kako se zove uvek u dnu kad je to vežbanje u pitanju. Znači tako da objektivno mislim da bi ljudi prvo trebali da razumeju da moraju da se posvete sebi i bez obzira na to sve što ste vi rekli – da su oni užurbani, da nemaju vremena, da mnogo rade i tako dalje. Znači nemoguće da u 24 sata nemaju vremena da nešto urade što je bitno za njih.

Milica Gacin

Kakva je statistika? Šta kaže statistika? Koliko mi vežbamo, a koliko vežbaju ostali?

Nenad Dikić

Pa vežbamo bar tri puta manje nego bilo koji evropski narod. Znači da suštinski, znači nije to ni pitanje vežbanja kao vežbanje zato što će mnogi ljudi reći “pa ja vežbam”. Znači ono što je bitno da razumem šta znači vežbanje znači zato što neki minimum vežbanja podrazumeva tri puta nedeljno neka fizička aktivnost koja diže vašu u srčanu frekvencu na neki intenzitet od 70% od maksimalne srčane frekvencije i to traje najmanje pola sata. Znači sa zagrevanjem, hladjenjem, to traje sat vremena i tako dalje znači. I to je onda, ta aktivnost se ponavlja ne te nedelje samo i tog meseca nego je stalna. Znači mi imamo puno weekend warrior-a, mi imamo puno ljudi koji vežbaju smene pa na uštrb i oni dalje veruju  da oni vežbaju, ali oni u stvari ne vežbaju zato što oni dovode svoj organizam samo u neku vrstu rizika zato što nisu svoj organizam doveli u situaciju da se navikne na određen ritam i znači da ta fizička aktivnost počinje da ostvaruje pozitivne efekte na njihovo zdravlje, a ne da bude stres. Znači mnogi ljudi ne stignu da vežbaju na primer tri puta. Znači najveće asocijacije na svetu koje mi poštujemo kao ovaj naše ovaj matične – američki Koledž sportske medicine, evropski Koledž sportskih nauka i tako dalje, smatraju da ispod tri vežbanja nedeljno ovaj mi ustvari imamo rizik za sopstveno zdravlje zato što u stvari fizička aktivnost u tom smislu postaje stres, ali negativni, a mi želimo da ona bude pozitivni stres. I to je jedan od bitnih kamena spoticanja kada govorim o tome, zato što onda oni kažu ono kao – bez tog saznanja mnogo veći broj ljudi tvrdi da vežba.

Milica Gacin

Dakle, ako nismo redovni zapravo činimo štetu svom telu?

Nenad Dikić

Da. Ćinimo štetu.

Milica Gacin

Znači to – malo vežbam, malo ne vežbam, to nije dobro.

Nenad Dikić

Pa znate kako – mi sa vežbanjem znači menjamo sve. Znači mi sa vežbanjem povećavamo ovaj udarnu snagu našeg srca. Znači mi sa vežbanjem povećavamo broj crvenh krvnih zrnaca, mi sa vežbanjem smanjujemo loš holesterol, povećavamo dobar holesterol. Mi sa vežbanjem neutrališemo insulinsku rezistenciju. Mi sa vežbanjem kontrolišemo telesnu težinu. Znači to su sve faktori rizika onih bolesti koje su trenutno najveće ubice, a to su ovaj hronične bolesti, kardiovaskularne i maligne bolesti. Vi nemate danas nijednu asocijaciju na zemljinoj kugli koja se ozbiljno bavi svojim poslom u medicini koja u prvih 10 preporuka za zdrav način života nije svrstala vežbanje. Ne postoji. Znači naravno to se menjalo. Znači ja sam ’88. završio fakultet. Tada, u tom trenutku, oni nisu bili tako ovaj kako se zove ne sigurni nego nisu bili tako skloni da vežbanje uvrste kao bitan faktor za zdravlje. Danas tvrdim da; evo nek pokuša neko da pronađe jednu asocijaciju bez obzira o čemu se radi Može da bude karcinom prostate, karcinom dojke i tako dalje. Vežbanje je jako važno zato što u stvari pomaže ljudima da do toga ne dođe. Naravno kad neko oboli on i dalje ne može vežbanjem da se izleči, ali vežbanje opet pomaže da lakše prebrodi bolest, lakše da, ovaj kako se zove, živite neke dane koji su jako teški i tako dalje.

Milica Gacin

Doprinosi kvalitetu života u svakom smislu, tu vas razumem, ali pozivam se na onu užurbanost sa kojom smo počeli, jer tako se živi. To je odlika ovog našeg trenutka i ovog našeg vremena i nekako u tom rasporedu dnevnih obaveza znate ako je taj trening uveče svi će reći – “ma daj ne mogu,sad sam umoran umoran. Ma gde ću sad i to? Ja nemam snage. Gde ću to?”

Nenad Dikić

Pa dobro. Onda mogu da poslušaju našeg jednog profesora koji je bitno uticao na naše neko znanje – profesor Astrand čiji test indirektnog testiranja, VO2 Max-a radimo. On je rekao – ako imate takav problem onda kupite psa. I onda ćete imati dve šetnje zagarantovano dnevno i ovaj kako se zove on će voditi računa o vašem zdravlju. Tako da je to jedna dobra metafora ovaj znači zdravlja. Jer suštinski ljudi koji nemaju dovoljno voljni momenat da sami sebe nateraju i da se sami sebi posvete možda na taj način uspeju. U svakom slučaju ne vidim i  dalje je problem da neko šeta. Ne mora da vežba znači. S tim što evo ja mogu da vam ispričam situaciju gde sam ja video da jedna zaposlena gospođa nema dovoljno vremena, da je cela kuća na njoj, da ima ovaj kako se zove dete o kome ona brine, da zaista nema dovoljno pomoći od supružnika i tako dalje. Znači, onda smo znači zamislili nešto drugo. Znači, ona ide na posao od tačke A do tačke B. Ona ne uđe u autobus u tački A nego u nekoj između tački i dotle pešači. To pešačenje bude 20 minuta ubrzanog hoda da njena srčana frekvenca bude ne znam 70% od njenog maksimuma. To smo sve izračunali i tako dalje. I onda uđe u autobus i opet stigne na vreme na posao. Znači ona je uradila to vežbanje. Ako to radi svakog dana, ona ima life-changing situaciju. Međutim, ovaj to je jako teško sprovesti. I onda je to bilo dva, tri puta i onda posle toga nije zaživelo. Znači, potrebna je mala žrtva i mala borba da bi se to sprovelo. Ali sreća je u tome što nakon toga ovaj organizam reaguje. Mi imamo endorfine, hormone koji lučimo, to su hormoni zadovoljstva. I iskreno rečeno sad kad biste vi mene hteli da sprečite da vežbam u terminu kad ja to radim imali biste problem zato što ja to ne bih želeo.

Milica Gacin

Što bi rekla Lepa Brena – donesite odluku da se bavite sobom. Mislim da je to ključno. Onda se uvek nađe način da pronađete i to vreme da hodate ili da vežbate.

Nenad Dikić

Ja verujem da svi ti ljudi žestoko vežbaju. Znači sad da li oni to govore javno i priznaju ili ne. Ali znači ako pogledate sve te celebrity-je oni jednostavno imaju trening za treningom. Znači ovaj mislim Jennifer Aniston je dugo bila neka vrsta mog personal gurua dok nije uradila ovo sa licem što je uradila i tako dalje, ovaj zato što sam smatrao da način na koji ona vežba, na koji način govori o prostim stvarima kao što je hidracija, kao što su obroci, intenzitet i tako dalje je bitan. Ili su ljudi nju razumeli ili su je više pratili zato što je popularna i tako dalje. Tako da oni zaista ne mogu da ovaj kako se zove budu takvi kakvi jesu a da ne vežbaju.

Milica Gacin

Deo mog projekta Moje najbolje godine jesu i radionice za žene u srednjim godinama odnosno u menopauzi i zovu se baš tako – menopauza moje najbolje godine i onda uvek pričamo o fizičkoj aktivnosti koliko je ona neophodna i negde i ključ zdravlja u srednjim godinama žene, ali onda uvek kažem: ali shvatite – usisavanje, pranje prozora ili košenje travnjaka, šta koja radi, nevažno je – nije ta fizička aktivnost zato što će svaka…

Nenad Dikić

Jeste, jeste. Pogrešili ste.

Milica Gacin

Jeste!? Ali ja sam samo umorna posle toga. Ništa više.

Nenad Dikić

Ne. Ne, ne, niste umorni, samo nije vam na adekvatan način prezentovano ovaj šta znači ta vrsta aktivnosti. Znači postoji jedan veliki dobro urađen ogled koji su radiili doktori američkog Koledža za sportsku medicinu. Oni su imali nezadovoljne sobarice u jednom sistemu hotela i tako dalje i onda su te sobarice u stvari bile nezadovoljne zato što su smatrale da mnogo rade, a da to negativno utiče na njihovo zdravlje. I znači jedino što su radili ljudi koji su sproveli tu vrstu eksperimenta na njima su podelili ih u dve grupe – jednu grupu sobarica su naučili šta je fizička aktivnost i koliko je to zdravo za njih i objasnili su im da za vreme tog posla pranja prozora, usisavanja i tog rada oni takođe troše kalorije i oni takođe imaju ovaj značajan kako bih rekao ovaj upliv na respiratorni kardiovaskularni sistem koji je pozitivan i tako dalje i da oni od toga imaju korist. Znači ovu drugu grupu nisu uopšte podučavali. Znači ova grupa koja je saznala značaj toga što oni rade ona je imala drastični pad u procentu masti, u krvnom pritisku i srčanoj frekvenci. Znači smanjili su i telesnu težinu. Znači zašto? Zato što su ustvari iskoristili, to su oni nazvali – fizička aktivnost kao placebo. Znači iskoristili su ovaj edukaciju da bi pokazali da je svaka fizička aktivnost značajna. Jer fizička aktivnost je sve. Sve ono što mi radimo je fizička aktivnost. Samo je bitno da bude na neki način ovaj kako bih rekao dozirana, da je sprovedena u određenom vremenu na određenom intenzitetu. To je jako važno, zato što ovaj kako se zove mi ne možemo da potrošimo tu količinu energije, odnosno sagorimo te kalorije ukoliko nismo na određenom intenzitetu. Šta je intenzitet? Znači vi i ja možemo da hodamo verovatno ceo dan i da ne uradimo dovoljno za nas, ali možemo da hodamo jako brzo da pritom kad pokušavamo da pričamo gubimo dah zbog brzine hoda i tako dalje. Tada smo nas doveli negde tu na nekih 70% od maksimuma srčane frekvence i tada ostvarujemo ovaj onaj željeni cilj na naš organizam. Znači zbog toga je doziranje fizičke aktivnosti jako važno. Kao lek. Znači ono što smo mi, što je nas profesor Živanić učio i što je ustvari njegova parafraza jedne ovaj rečenice iz prošlosti a to je da fizička aktivnost zamenjuje mnoge lekove, a nijedan lek ne može nju da zameni. I to je apsolutno tačno. Znači šta je važno kod fizičke aktivnosti, šta je ono što je meni važno da naučim studente na tom kratkom predavanju iz sportske medicine? Najvažnije je znači da znači znamo da odredimo takozvani neki FIT se zove. Znači to je frequency, intensity, time i type. Znači da odredimo učestalost vežbanja. To je ovo tri puta što znači svi ljudi koji se bave žele. Intenzitet –  to je znači na kom nivou je vaša srčana frekvenca u odnosu na vašu maksimalnu srčanu frekvencu. Evo ja imam 60 godina; znači moja maksimalna srčana frekvenca je ovaj kako se zove 160 pošto se od 220 oduzme broj godina. I ja sada moram sebe da dignem recimo bar na 70%. Znači 70% je negde na 120 i ne znam 4. I u tom smislu znači ja treba da provedem na tom intenzitetu nekih pola sata. Kako ću da provedem? Tako što ću da sprovodim bilo koju fizičku aktivnost koja je aerobnog tipa. Znači to je ono što je posebno važno. Važno je da ljudi shvate da je lepo da vežbaju svoje mišiće, ali da najvažniji mišić se zove srce i da taj mišić pumpa stalno i da njega treba održavati znači.

Milica Gacin

Vratimo se usisavanju. Nakon toga ja sam samo umorna. Ili kad kostim travnjak samo sam umorna.

Nenad Dikić

A kad dižete tegove niste umorni?

Milica Gacin

Tada nisam umorna, ali hoću ovo da vas pitam. Dakle, pošto ste rekli da je i to fizička aktivnost – dakle nakon usisavanja i nakon košenja trave; ja to radim vrlo redovno kad je sezona; samo sam umorna, a nisam primetila da mi se ijedan mišić zategao. Ali kada uđem u teretanu i kada dišem tegove ili kad radim vežbe koje su potrebne tu vidim efekat. Kako onda poredimo tu aktivnost?

Nenad Dikić

Pa vrlo jednostavno. Zato što ste ovde imali jedan generalni pokret guranja kosilice i tako dalje, ali sigurno ne biste mogli da radite a da nemate i bicepse i trbušnjake i oba.

Milica Gacin

Nemam ja to.

Nenad Dikić

Imate imate. Znači imate samo znači vežbe snage su usmerene na određenu grupu mišića i vi jednostavno ponavljanjem ubrzo nakon nekoliko serija vi već vidite da je on malo ovaj zategnutiji i čvršći. To je logično znači. Ali znači to je sad pitanje koje ljudi isto mešaju to je razlikovanje fizičke aktivnosti i fizičke. sposobnosti. Znači razni sportisti su sposobni samo za svoj sport. Znači vi nemate sada svi smo mi fizički aktivni ali recimo neko ko igra fudbal ne znači da vozi dobro skije osim ako nije Novak Đoković koji radi sve ali znači neko ko je dobar daktilograf nije u stanju da kreči zato što su to različite sposobnosti koje čovek razvija. Tako je i ovde. Znači pitanje ovaj sposobnosti koje vi razvijate usmerenim treningom je različito od one koje usmeravate jednim generalnim treningom kao što je košenje trave. Ali svakako sprovodite fizičku aktivnost, svakako trošite kalorije, svakako ovaj kako se zove podižete srčanu frekvencu i svakako ostvarujete određen doziran rad koji je bitan za vaše zdravlje. Znači termin fizička aktivnost kao placebo koji su oni iskoristili je upravo taj. Bitno je da ljudi poveruju. Znači jako je važno da ljudi ovaj kako se zove kada nešto rade veruju u to i daju se tome. Znači mnogo je u ovom slučaju ovih sobarica koje sam pomenuo problematičnije to što su oni apriori negativno sve smatrali. Znači činjenica kada su saznali da to ima određene zdravstvene benefite je uticala na to da se promene. Znači ja mogu da vam pošaljem referencu da pročitate ceo rad tako da u tom smislu ovaj kako se zove to je ta greška koju ljudi ne razumiju. Znači naravno da je bolje da vi vežbate svrsishodno određene grupe mišića zato što ćete da zategnete tricepse jer hoćete da nosite haljinicu ovaj kako se zove bez rukava i tako dalje. To je sve super, ali znači i ovo drugo pomaže takođe, tako da ne možemo da otpišemo. Imamo čak jedan slajd, stari crtež naših profesora gde vi vidite osobu koja ovaj kako se zove pere automobil upravo to – grabulja, kosi, a onda i vidite tu osobu koja trči. To je ta ista osoba i to je sve fizička aktivnost. Znači kalorije koje mi trošimo su ono što je bitno. Znači zato što mi, u protivnom sedimo, i to sedenje nas ubija. Znači sedenje je danas neka vrsta novog pušenja. I ovaj kako se zove pa oni zovu sedenje sedentary death  disease -smrtonosna bolest sedenja. Znači mi se tome ne suprotstavljamo. Znači nego naprotiv. Mi ustvari imamo sada jednu kontra evoluciju. Znači Imali smo evoluciju da od onog nekog čoveka nastanemo ovo što jesmo i onda sad šta se desilo? Znači naš se život promenio. Život ljudi se promenio. Ljudi obavljaju svoj posao sedeći i oni su znači postali sada gojazni, oni su postali nepokretni, oni ne mogu da čučnu i da ustanu, ne mogu gomilu stvari da odrade zato što su prihvatili taj način života praktično ne razmišljajući o tome da moraju nekako da deluju na svoj organizam da ovaj zaustave taj proces. A nas je stvorio pokret.

Milica Gacin

Šta sve možemo da uradimo da bismo ostvarili tu dugovečnost kojoj svi stremimo?

Nenad Dikić

Pa ne znam da li svi stremimo dugovečnosti, ali mislim da svi treba da stremimo zdravlju znači. A onda to praktično dovede do toga zato što ustvari mi imamo dugovečne neke ljude, imamo i narode u Evropi koji duže žive ali imaju problem kada duže žive zato što se nisu, ne bave sa svojim životom aktivno. Ne žive aktivno. Znači jer ako vi dodate životu neke godine kada je čovek bolestan, onda ustvari možemo da kažemo da je ta neka osoba dugo živela, ali ako je ta osoba živela dugo tako što je vukla se po lekarima znači koristila niz lekova, pomagala i tako dalje, onda to nije bio taj život koji želimo da dodamo. Mi želimo da dodamo našem životu neke godine lepog života, ne godine bolesti znači.

Milica Gacin

Dobro evo preformulisaću. Šta možemo da uradimo da živimo kvalitetno i dugo?

Nenad Dikić

Ja mislim da je prosek u Evropi ovaj da na nekih, evo ne znam koliko je kod nas sada.  74 godine muškarci, 78 godina žene, ali da je prosek neki da na tih tih 74, 78 godina najmanje 8 godina u proseku ljudi žive tako što se leče od nečega. Znači upravo je to znači stvar koja može da se izbegne tako što se ljudi jednostavno bave minimalnom fizičkom aktivnošću znači. Fizička aktivnost, ono ne ponavljam dva puta, ali je znači zaista lek i neverovatno je da to ne koristimo. A ne koristimo između, ostalog zato što se o tome ne priča dovoljno, a ne priča se dovoljno zato što fizička aktivnost ne prodaje. Znači kad bi se fizička aktivnost prodavala mi bi imali mnogo više ljudi koji vežbaju i imali bi veći atak i stručnjaka i televizije i marketinga i tako dalje. Ali pošto je to jedna jednostavna stvar gde vi obučete patičice, istrčite krug u parku i tako dalje, onda to nije nešto što je baš tako ovaj kako..

Milica Gacin

Kako mislite ne prodaje se? Pa članstvo u svakoj teretani se naplaćuje. Ako hoćete personalnog trenera to se naplaćuje, ako hoćete online da vežbate to se naplaćuje. 

Nenad Dikić

Pa da, ali nemate veliku industriju koja od toga vidi zaradu. Nije to neki lek koji će sada da dovede do nekih neviđenih prihoda znači. Evo ja da vas pitam ako je već tako kako vi kažete zašto onda mi nemamo nikakav preventivni marketing? Zašto se o tome ne govori nikada na televiziji? Zašto se ne govori da ljudi treba zdravo da žive, da treba da vežbaju 3 puta nedeljno? Zašto se ne govori da ljudi treba da idu u prirodu? Zašto si na tome ne radi? Zašto mi nismo neka aktivna nacija? Na kraju krajeva živeli smo do juče u ovaj, kako se zove, zajedničkoj državi koja se zvala Jugoslavija gde su danas Slovenci jedni od najaktivnijih ljudi Evropi, a mi smo jedni od najneaktivnijih. Kako se dogodilo da se sad toliko razlikujemo znači? Zašto oni vikendom ne zna se gde idu i tako dalje?

Milica Gacin

Sve im je blizu doktore. Samo plesaju po planinama, sve im je blizu.

Nenad Dikić

Pa ne bih ja baš samo, ne. Postoji pitanje tog nekog mentaliteta i odnosa  prema tome koje treba da se usvoji. Znači, mi nemamo kampanje koje ovaj podrazumevaju. Mi smo pokušali da napravimo jednu kampanju. Na opštini Stari grad gde ja živim imate dve trećine ljudi imaju povišen krvni pritisak. Znači dve trećine 60 i nešto posto ljudi imaju. Znači, ono što je bila moja ideja je da povežemo ovaj, kako se zove, fitnes centre kojih ima jako puno, koji su fenomenalni. Dobri sa fenomenalnim trenerima i tako dalje. I imamo dva Doma zdravlja. Imamo jedan privatni i jedan državni. Ideja je bila da povežemo doktore i fitnes trenere. I znači to je bilo napisano, sve bilo već gotovo značI. U trenutku kada je trebalo da dobijemo te neke male parice, da to počne da funkcioniše, to se ispostavilo da nije baš preterano važno. I bili su neki drugi prioritetI, a to je u suštini prioritet. I znate koliko su se doktori ustvari radovali da pa šta se danas dešava ako dođe čovek sa povišenim krvnim pritiskom u urgentni centar? Znači on automatski dobije lek. A šta je preporuka bilo kog kardiološkog udruženja? Da promeni stil života. Doktor koji ga pregleda on neće njega videti drugi put, ne može da radi na promeni njegovog stila života. Kad zato što taj čovek je i dobio hipertenziju zato što se ugojio, zato što se sedeo, zato što i puši, zato što ima niz navika i tako dalje koje su loše, koje treba da se iskorene. Znači ne postoji terapija koje se odmah uvodi. Znači zato što je to nešto što se radi tek onda kada nemamo izbora. Ali mi nažalost to ne možemo tako da sprovedemo. I mi dobijamo od jednog čoveka odmah pacijenta koji ima hronično terapiju do kraja života. Mi ne radimo na promeni životnih stilova, a životni stil je suština.

Milica Gacin

Da li postoje razlike u životnim navikama žena i muškaraca?

Nenad Dikić

Postoje. Mislim da žene i naša istraživanja pokazuju da su žene mnogo prijemčivije ovome što ja pričam, da mnogo lakše prihvataju savete, da mnogo redovnije vežbaju i da mnogo više misle o svom zdravlju nego muškarci. Znači mi imamo, kao što znate naš, mislim ne znate da je naš portparol, ali znate tu ličnost. To je  dr. FeelGood. Znači Sasa Plećević je znači stvari u svom inicijalnom programu ovaj napravio bukvalno revoluciju zato što je naterao jednu veliku grupu žena da ovaj redovno vežba. I onda su one njega slušale kao nekog gura i to je prosto neverovatno za mene bilo saznanje. I  kad sam video; pošto smo mi njih pregledali, znači mi smo ih pregledaili pre i posle. Znači impact tog njegovog vežbanja i uticaj njegovog vežbanja na tu grupu žena je bio neverovatan. Znači one su smanjile procenat masti što je najvažnije, znači održali su mišiće što je još važnije i  povećali su aerobnu sposobnost odnosno količinu kiseonika. Povećali su kondiciju. I one su se onda bolje osećale, lakše su mogle da se nose sa svim nedaćama u životu i tako dalje, i one su to osetile. I dokaz da su osetile je uticao na to da one ne odustaju od vežbanja i one su dolazile kod njega. Opet su žene tu bile  bolje nego muškarci znači. Znači mislim da jednostavno je to pitanje odnosa. Muškarci možda veruju više u te neke ovaj vikend stvari, ali to jednostavno nije vežbanje. Znači mali fudbal petkom nije vežbanje, To je mali fudbal petkom. Znači to je zabava i to je alibi za druženje, pivo i ćevapčiće.

Milica Gacin

Da. Dobro u teretani u kojoj ja vežbam, a i u  nekim drugim teretanama u delu grada u kojem živim dominantni su muškarci koji dižu tegove i rade na definiciji i uglavnom su mlađi. A žena ima različitih godina i različiti su im motivi. Naravno, većini je motiv da skinu kilograme i da izgledaju lepo u Grčkoj na moru

Nenad Dikić

Pa dobro i to je legitimno.

Milica Gacin

To je legitiman izbor naravno.

Nenad Dikić

Ali to utiče na sve ostalo ovo što je bitno. Znači ruše neke bitne faktore rizika i ono što ja mislim da je bitno da ljudi znaju i ono što mislim da je na kraju ispitno pitanje za studente. Moramo da znamo faktore rizika znači. Moramo da znamo šta je ono što deluje negativno na nas značI. Pa mi možemo da ignorišemo to, ali ako imamo visoke masti mi možemo samo da budemo bolesni ako ništa ne preduzmemo. Ako imamo problem sa intolerancijom na glukozu i razvijemo neki metabolički sindrom, onda smo mi u predvorju bolesti znači. Onda ćemo sutradan biti bolesni ako u tom trenutku ništa ne uradimo. Možete vi da imate veću telesnu težinu, ali možete da imate na račun mišića. Ne možete da imate na osnovu

Milica Gacin

Da. Struktura je u stvari važna.

Nenad Dikić

Znači jako je važna ta telesna kompozicija. Tako da si mi bavimo tim specifičnim vagama koje na osnovu bioimpedance mere procenat masti, jer smatramo da je to ono što ljudi treba da shvate. Znači ne vredi da ja imam 40% masti u mom organizmu i da onda mislim da ću ja biti zdrav i i da ja nemam razumevanje da je to veliki faktor rizika. Pušenje, alkohol, pogledajte sada znači to sedenje je uvršteno u isti nivo zajedno sa tim faktorima rizika koje su nedvosmisleni. Onda imamo samoću. Znači samoća je postala veliki problem znači zato što ljudi ne mogu da regulišu svoj život na pravi način i ta samoća je i u ovom našem telu istočne Evrope, jugoistočne Evrope jedan od velikih problema koje podjednako utiče na razvoj kardiovaskularnih bolesti i tako dalje. I opet tu fizička aktivnost se pojavljuje kao faktor koja ruši sve to jer vi ako počnete da vežbate, šta ste rekli, odete u klub, tamo su neki drugi ljudi, kreće neka priča i tako dalje i kao što smo pomenuli znači ti fitnes Instruktori su često i neki psihoterapeuti jer slušaju probleme koje imaju njihovi vežbači i odgovaraju pozitivno na neke i daju im neke ove kako se zove, savete tako da svakako je fizička aktivnost, organizovana fizička aktivnost, dozirana, ono što je lek.

Milica Gacin

Pošto ste pohvalili žene, a ovo je portal To sam ja koji se bavi ženama koje imaju više od 45 godina, ali evo i da se usmerimo uopšte na popolaciju žena bez starosnih odrednica – da li postoji neka vrsta fizičke aktivnosti koja je naročito pogodna za žene, da li su sve vrste pogodne za žene ili ipak treba treba praviti neke razlike spram stanja u kome su žene nalaze? Znate žene rađaju decu pa onda imaju taj postnatalni period, pa onda ulaze u menopauzu, pa prosto nama se drugačije stvari dešavaju.

Nenad Dikić

Pa i muškarci ulaze u andropauzu samo neće to da priznaju.

Milica Gacin

Ali vi o tome ne pričate. Pa izvinite doktore. To je psovka, to ja zabranjena reč, je l’ tako.

Nenad Dikić

Pa moguće je, ali je isto što i menopauza.

Milica Gacin

Jeste. Ali vi ste prvi koji je to rekao do sada, ali verujte mi ja imam mnogo susreta i menopauze.

Nenad Dikić

Znanje je krhko tako da.

Milica Gacin

U pravu ste potpuno. Dakle, da li je ista fizička aktivnost za žene potrebna u svim periodima našeg života ili ona treba da se menja i šta bi bila vaša preporuka? Pa žene su superiornije u odnosu na muškarce, to uopšte nije sporno. Znači male razlike u tim nekim svetskim rekordima i tako dalje možemo da pripišemo samo toj različitoj telesnoj kompoziciji, ali različita telesna  kompozicija potiče od biološke razlike vezane za veći procenat masti kod žena, ali zato su žene zgodnije, one su oblije i tako dalje. Znači, to je nešto što ih prati i ostaje praktično do kraja života znači. Kada bi muškarce i žene sveli na takozvani Lean body mass ili na onaj procenat telesne težine koji su se tiče da kažemo mišića i tako dalje ovaj u principu bi to bile slične ovaj slična vremena i tih rekorda velikih i tako dalje. Pokazalo se, mi imamo jednu novinarku koja radi u inostranstvu, koja u stvari radi na jednom velikom portalu gde se prodaju patike i onda je ona radila mnogo naučnih radova. Istraživala je. Onaj je pokazala, na primer, da su žene u maratonu bolje zato što održavaju stalno isti pace. Znači one ne trče brže zbog ovih razlika koje sam rekao, ali znači ako govorimo o tom nekom ritmu koji imaju i taj pace o kome oni vode računa žene su tu konzistentnije i ovaj kako se zove bolje održavaju to. Znači onda postoje znači neki sportovi gde ustvari muškarci; imate mnogo neke tipične ženske sportove znači da je ustvari ta neka ili taj spot povezan i sa pokretnom, lepotom, muzikalnošću, od ritmičke gimnastike do sinhronog plivanja. Mada su ubačeni muškarci sad u sinhrono plivanje, pa tako. Mi imamo sjajan tim sada. Sjajan par imamo i tako dalje. Ali znači u suštini da – ima nekih sportova koje žene bolje obavljaju. S druge strane, neki sportovi su ženama bili dugo nedostupni zato što su se žene krvavo izborile. Pa taj maraton koji sam spomenuo – on se smatrao da će ženama da ispadne materica znači kad trče da je to: pa da! Nisu im davali da trče. Žene su počele da trče maraton od 70-ih godina i to tako što je na jednom maratonu žena prerušena u muškarca trčala da bi pokazala da može da trči i tako dalje. Znači, ženama su mnoge discipline ovaj osporavane. Sada konkretno ne znam da li je to ovaj znači važno, ali za mene je važno znači ženski sport je napadnut žestoko transgender politikom zato što svi neuspešni muškarci promenom pola se takmiče sa ženama. S obzirom da smo rekli da postoji izvesna biološka prednost u smislu ovaj sastava tela oni je u nekim disciplinama mnogo lakše pobeđuju što je sramota i ne bi smelo da se dozvoli. Tako da su neke sportske federacije rekle da ne prihvataju transgender sportiste u tom ovaj smeru kada muškarac postaje žena.

Milica Gacin

Pričate o sportu i to na način da razumemo da je reč o profesionalnom sportu, ali šta ćemo sa svima ostalima, sa opštom javnošću koja se sportom bavi rekreativno; to je onih tri puta nedeljno koliko ste rekli da je potrebno je l’? To je neki minimum Šta je nama potrebno i šta je nama dovoljno? Da li će biti dovoljno ako idem tri puta nedeljno na pilates, ili tri puta nedeljno na jogu, ili tri puta nedeljno obrnem krug oko Ade? Mi smo u Beogradu, pa imamo tu mogućnost. 7 i nešto kilometara mislim da je onaj krug oko Ade. Ali dobro Novi Sad imao ono divno šetalište, gradovi u Srbiji zaista imaju prostora.

Nenad Dikić

Dobro ali uradite to. I biće to.

Milica Gacin

Ali, kako da vam kažem, da li da hodam, da li da idem na jogu ili da dižem tegove? Šta mi treba?

Nenad Dikić

To je pitanje preferencije.

Milica Gacin

Sve je OK. Znači sve je Ok?

Nenad Dikić

Da, da. To je pitanje preferencije. Znači, ono što je bitno to je ono što stalno ponavljamo. Znači to je: znači učestalost, to je tri puta nedeljno, intenzitet koji se meri vašim srčanim otkucajima. Zato je ova revolucija nastala sa ovim gadget-ima što ljudi nose zato što sad većina ljudi koje nije ni znala da to postoji ima nešto što može da to izmeri i taj uređaj već upozorava da se nalazi tu u nekoj trenažnoj zoni tako da je to jako važno. Jako je važno da ta aktivnost. Vi možete da hodate oko Ade znači kao da ste prebijena mačka i tako dalje ali to nema efekta. Vi morate da hodate dovoljno brzo da se zadišete zato što na taj način ustvari trenirate vaše srce, opet najvažniji poprečno prugasti mišić, znači da ostvari ono što je bitno. Znači da vi budete zdravi, jer ako tako postupate vi sutradan nećete imati problem sa pritiskom, nećete imati visoke masnoće i tako dalje znači. I ono što je jako važno je da to traje određeno vreme znači. Lepota je možda i u tome što vežbanje ne mora da bude u kontinuitetu ne znam sad sat vremena. Vi možete da vežbate 3 puta po 20 minuta znači i da imate neku vrstu intervalnih treninga. Znači to je bitno znači da ljudi znaju. Znači zato što neki ljudi ne mogu da vežbaju – imaju problem sa astmom, imaju problem sa bolovima u nogama zbog toga što imaju dijabetes ili imaju pušačko stopalo, pušačke i tako dalje probleme. Oni mogu da vežbaju 10 minuta, pa da naprave pauzu pa da kada se ponovo, što kažu osveste da znači vežbaju novih 10 minuta i tako dalje, pa da vežbaju tog dana bar 30 minuta – e onda su oni pobedili. Znači onda su oni uspeli nešto da urade tako da i taj intervalni trening je jako važan. Ali gde je problem? Ljudi ništa od toga ne urade. Znači to je problem. Znači da li ćete vi da postignete to, to je stvarno pitanje preferencije. Da l’ ćete vi da vozite sad rolere u krug oko Ade. Ali znači opet morate da imate srčanu frekvencu. Zato je bitno znači da znači zapamtite – ta formula se zove FIT. Znači ustvari podseća na fitnes, pa znate Ameri pate od toga da bude formula koja se lako pamti. To je frequency – frekvencija, i intensity – intenzitet je na našem jeziku. A onda imamo time i type. Time je vreme, a type je vrsta vežbanja. To što vi kažete -da li ćete da dižete tegove, da l’ ćete da plivate, da l’ ćete da hodate da l’ ćete da vozite rolere, totalno je svejedno, ali znači ta aktivnost mora da ispunjava ova prethodna tri uslova.

Milica Gacin

Šta nam još pomaže na tom putu kvalitetnog i dugog života osim fizičke aktivnosti, ne sedenja, proaktivnosti u načinu razmišljanja u smislu nekih edukacija, druženja – rekli ste i da je samoća ono što je sporno. Gde nam je tu hrana?

Nenad Dikić

Pa hrana je ključ. I mi tu ustvari imamo različitu vrstu problema zato što evo moja kolegenica profesorka Marija Andjelković vodi jedan centar za sportsku ishranu i suplementaciju i pritom ne govorim o vrhunskim ljudima ali i vrhunski ljudi imaju iste probleme kao vrhunski sportisti kao i obična populacija. Znači mi smo poznati po tome što jedemo više masti, zato što jedemo tu količinu mesa i ostalih proizvoda, a ne unosimo dovoljno ugljenih hidrata. Ako govorimo o nekim opštim pravilima znači neka opšta ishrana podrazumeva da imamo minimum 50% ugljenih hidata, a 30% masti, da imamo od tih 30% samo ispod 10% zasićenih masti, a da ove budu nezasićene i da imamo određenu količinu proteina. Znači,mi u principu imamo preterivanje u svakom smislu i ono što je kod nas karakteristično je da su to jako obilni, kalorijski obroci znači unesemo mnogo više ovaj energije i kalorija nego što je potrebno i onda ne možemo da se izborimo. Jer 30 mnuta neke fizičke aktivnosti toga što vi gledate u fitnes centrima i tako dalje u najbolju ruku odnese 400 kalorija. A vi znači pojedete jedan mali hamburgerčić u bilo kom lancu ove i tako dalje i eto 400 kalorija.

Milica Gacin

Doktore, koliko reba za jedan keks ili za jednu tortu kažite. To je formula.

Nenad Dikić

Sračunajte. Mi imamo sportski kuvar koji je dostupan i na Google-u. U Google-ovim knjigama može da se čita od korica da korica gde smo mi ustvari predstavili obroke bananama. Jedna banana ima 100 kalorija. Tako da znači ako jedemo neko ozbiljno jelo imamo pet-šest banana ustvari i ideja je bila da pokažemo ljudima da na taj način nekako moraju da imaju Ideju da računaju ovaj šta pojedu, jer objektivno mi jedemo svi više nego što mi treba. Znači zato što u ovoj državi ima 60% gojaznih ljudi. Znači ti ljudi ne bi mogli da budu gojazni da nisu jeli više.

Milica Gacin

A koliko nam treba?

Nenad Dikić

Pa mislim vrlo jednostavno. Mi imamo bazalni metabolizam i imamo neku potrošnju u toku dana. Recimo vama je bazalni metabolizam na primer 1.300-400 kalorija. I ako ne vežbate i ako radite ovaj posao kao i što sad radite – sedite, pričate, pa malo kucate i tako dalje, vi još možete potrošiti najviše 500 kalorija. To znači ako pojedete više od 2.000 kalorija vi ste u problemu. A sračunajte ono što pojedete tako što jednostavno ukucate. Hvala Bogu, Google je tu napredovao. Evo mi sada pravimo jednu aplikaciju, biće dostupna besplatno svima znači sa našom hranom. Jednostavno ukucavanjem toga znači – šta je vaš hleb jedno 80 grama, pa ste stavili jednu šunkicu, pa to je 50gr, pa stavili sir i vi vrlo brzo saznate da ste pojeli 400 kalorija. Znači i ja sam vam dao na primer tih 2.000 uz veliku blagonaklonost.

Milica Gacin

Tolerantni ste bili.

Nenad Dikić

Toleranciju da. I onda vidite šta još možete da pojede u toku dana. Znači to je ono što ovaj kako se zove ljudi rade i to ono što moraju da je urade naši sportisti. Naši sportisti verovali ili ne znači sad govorimo o nekim ljudima koji se ekstremno bave fizičkom aktivnošću. Oni moraju da vode računa o svakoj kaloriji. Mislite da Ivana Španović ne bi volela da pojede celu picu? Ali nikada nema priliku da pojede celu picu. Zato što ona mora da bude lagana jer ona leti 7 metara.

Milica Gacin

Dobro, ali jedna je Ivana Španović. Šta ćemo mi ostali?

Nenad Dikić

Pa mi ćemo ostali isto da pazimo. Mi na žalost ne letimo 7 metara, ali jako moramo da pazimo na te faktore rizika. Znači to je nešto što je pitanje edukacije stanovništva. To je ta preventiva.

Milica Gacin

Da. Rekli ste maločas mi u globalu gledano jedemo više proteina, jedemo više mesa nego ugljenih hidrata, ali zar nismo i mi bombardovani prostim šećerima gde god se okrenete?

Nenad Dikić

Pa dobro nisu samo ugljeni hidrati prosti šećeri, znači ne.

Milica Gacin

Ne ne. Znam da nisu,nego vas pitam. Zar nismo i mi?

Nenad Dikić

Pa bombardovani smo naravno, pa zato što je to the name of the game, kako da prodamo to. Ta industrija mora da živi. Oni imaju te reklame. Znači oni ustvari deluju tako da ustvari žele da povećaju proizvodnju, da povećaju prodavanost svojih proizvoda.

Milica Gacin

Pa dobro, šta ćemo mi mučeni konzumenti?

Nenad Dikić

Pa mi ćemo mučeni konzumenti da racionalno razmišljamo o tome.

Milica Gacin

Kako ćete racionalno? Je l’ imate izbor da kupite nešto što nema u sebi dodatog šećera? Da li uopšte imate mogućnost?

Nenad Dikić

Pa vi ne morate da pojedete mnogo.

Milica Gacin

I da li uopšte možemo da govorimo o zdravoj Ishrani ili o nešto zdravijoj?

Nenad Dikić

Pa znate kako – ja sam recimo jedan od retkih ljudi koji se bavite time, a smatra da i McDonald’s nije loša hrana. Znači problem je u količini koja se jede. Problem je u tome da li vi jedete stalno takvu hranu i tako dalje. Znači, ja mogu da vam kažem da na Olimpijskim igrama najposećeniji bult, onaj znači gde se deli hrana, je McDonald’s. Tu stoje u redovima. Vrhunski sportisti žele to da pojedu. Ali šta je uradio McDonald’s u međuvremenu? McDonald’s je u međuvremenu napravio znači onaj disclaimer sa onom Nutrition facts znači sa sastojcima koliko tu ima čega i koliko tu ima kalorija. I ja sam siguran da ma šta kad bi jeli, samo jednu vrstu hrane, da bi bili bolesnI. Znači naša hrana  mora da se zasniva na raznovrsnosti i korišćenju svih proizvoda. Bilo bi strašno kada bi stalno jeli gotove ili poluproizvode i tako dalje. Pa danas su ljudi prestali da kuvaju. Znači to je sad znači kao ovaj jedna veština koja je ovaj zaboravljena zato što je sad lakše pozvati neke ove dostavljače da van oni  donesu neku hranu nego da vi uzmete lepo sa pijace povrće i skuvate bilo šta. Da napravite Milaneze. Eto znači špagete sa paradajzom. Znači šta vi radite? Vi naručite to. Pa to je katastrofa zato što je to znači proizvod koji je polu gotov, pripremljen, način na koji je pripremljen ne znamo i tako dalje i pitanje je koji su sastojci korišćeni i naravno da bi to bilo tako kako jeste ona ima određenu količinu konzervanasa koje vama ne treba i tako dalje. Znači zar nije dovoljno iseckati luk, staviti paradajz, dodate malo soli i bibera, to se sve lepo ukrčka i bacite preko.

Milica Gacin

Svi će sada da kažu – ali ja nemam vremena za to. Hoću majke mi, ali nemam vremena.

Nenad Dikić

Pa da da. Pa nemamo vremena  za vežbanje, nemamo vremena za ishranu, pa za šta imamo vremena?

Milica Gacin

Za posao.

Nenad Dikić

Pa koji posao? Pa gde je ta produktivnost, gde smo mi u odnosu na druge ljude? Mislim znači to je jedna čista fantazmagorija. Gde su ti rezultati? Mislim znači. Znači to je samo pitanje pravilne raspodele ovaj kako se zove jednog dana. Pa jedan dan ima 24 sata, a vi nemate vremena za sebe? Pa onda je to realnost isto. Onda ćete se razboleti, onda nećete živeti kao što vi kažete dugovečno. Imaćete problem znači. Prosto je pitanje. Planiranje je jako važno.

Milica Gacin

Da. Evo sad da nas dvoje odemo na ručak šta bi trebalo da pojedem ja, šta bi trebalo vi da pojedete?

Nenad Dikić

Pa možemo oboje da pojedemo salatu. Kao što jedna moja koleginica. kaže -salata je uvek jako važna zato što u salati imate raznovrsnu vrstu povrća, imate uz dodatke salate ide često sir ili ide ne znam riba ili ide meso i tako dalje. Onda imate opet različite dressing-e ako volite; ja konkretno volim maslinovo ulje sa ovaj kako se zove kondimentom onim sirćetom koje malo ovaj kako se zove manje kiselo i tako dalje znači i to je to vi ste sad na taj način uneli raznovrsno povrće što jako važno. Znači mi smo ustvari sveli sebe na nekoliko vrsta povrća i nekoliko vrsta voća nedeljno. Znači neki naši učitelji kažu da mi treba da unosimo nedeljno 30 različitih vrsta voća i povrća. Zato što nije to samo pitanje, nismo mi u pitanju samo nego i naše bakterije, naš mikrobiom, mi njih moramo da hranimo. Ne konzumiramo samo mi to što jedemo nego i oni to konzumiraju, a oni su jako važni za naš organizam jer oni upravljaju našim organizmom na neki način tako da je to sad jedna nova teorija gde mi moramo da vodimo računa i o toj mikrobioti odnosno tom sistemu koji živi u nama.

Milica Gacin

Hoćete li vi biti gladni od te salate?

Nenad Dikić

Ja neću. Evo možemo zajedno da. I vi nećete biti

Milica Gacin

Ja neću sigurno.

Nenad Dikić

Ali ne odgovara onih 2.000 kalorija. Posle toga nećete imati.

Milica Gacin

Ne, ja neću, nego znate kako – kada ste to spomenuli samo razmišljam o nekim svojim prijateljicama koje imaju muža i dvojicu sinova ili jednog sina. Ona kaže – ja ne mogu ništa da spremim osim mesa jer su gladni non-stop i to  mora da bude meso meso meso i ništa više.

Nenad Dikić

Pa dobro, ali koliko mesa?

Milica Gacin

Mnogo. Mnogo mnogo mnogo mesa, da je mnogo jako i kažem znam mnoge prijateljica koje

Nenad Dikić

Možda oni sagore to. Možda ta deca treniraju.

Milica Gacin

Ali mogu da se hrane kako bi želele jer uvek je meso, uvek su neke mesne prerađevine jer to muškarci traže. Zato vas pitam da li ćete biti gladni.

Nenad Dikić

Pa mogu. Zašto ne pojedu one isto što i oni. One pojedu više salate, manje mesa i tako dalje. Nego problem je u tome što mi jedemo očima i što smo mi često gladni i više nego što treba i tako dalje. Tu imate onaj čuveni Novakov savet – prekinite da jedete i kad vidite da više niste gladni. Znači nema potrebe da nastavite znači. A ustvari mi nastavljamo da jedemo zato što je u pitanju ovaj velika količina hrane, zato što je pitanju zanimljiv razgovor.

Milica Gacin

Lepo je.

Nenad Dikić

Pa evo vi to ne nastavljate. Inače ne biste ovako izgledali tako da dajte vi recept. Kako vi, kako se vi zaustavite?

Milica Gacin

Ne znam. Možda imam samo genetiku. Meni treba drugi savet, odnosno drugi recept – kako povećati telesnu masu u ovim godinama? Meni nije cilj da gubim; meni nije cilj da vežbam i da gubim kalorije, moj cilj je da vežbam i da..

Nenad Dikić

Dobijem kalorije 🙂

Milica Gacin

I da dobijem mišićnu masu, ne kalorije. To ne, nego ja sam recimo ta kategorija, ali ima nas. Ima i takvih. Spomenuli ste mikrobiom. To je stvarno jedno ogromno polje i dobro je da se o tome sve više priča i mislim da je onako šira javnost tek je zagrebucnula po toj tako jednoj važnoj temi. Put ka jednom zdravom mikrobiomu jeste upravo to. Evo ta je najjednostavnija. Svaki obrok jedite salatu. Doručak, ručak, večera – salata.

Nenad Dikić

Pa da. Morate ta vlakna da ubacite. Mi ne koristimo dovoljno vlakana u ishrani zato što koristimo hranu koja je prerađena. Pa to je taj odnos prema ishrani takođe. Znači taj odnos je interesantan u tom smislu kad pogledate tu celu teritoriju bivše Jugoslavije znači različite su navike. Znači mi imamo i taj mediteranski deo dole i tako dalje, ljudi koji se hrane i koji koriste više maslinovo ulje znači sad odjedanput se postavlja pitanje kao maslinovo ulje skupo ovde; pa skupo je i tamo. Znači pitanje je samo odnosa prema upotrebi određenog ulja, određene vrste masti ili ovaj konzumiranju ribe znači zato što ako mi konzumiramo ribe samo povodom nekih događaja onda je to problem a pritom ne moramo mi da jedemo skupo ribu Sardina je fenomenalna riba samo što je mnogi ovaj ne vole zato što je to bezveze. Onako je jeftina i one male ribe koja je to riba i tako dalje. Ali ona je čak interesantna iz tog ugla što nije stigla da bude kontaminirana, zagađena teškim metalima, živom i tako dalje zato što to jedna plava riba koja ima dosta Omega masnih kiseline i koja je dostupna.

Milica Gacin

A suplementacija je takođe jedna tema o kojoj se dosta priča i prosto sa svih strana kad se okrenete tu su brojni suplementi. Sada se promoviše prilično kolagen. Da li nam je on potreban, koji, na koji način treba da ga koristimo?

Nenad Dikić

Pa potreban nam je, ali mogu da kažem čak obrnuto. Više taj kolagen, nego onaj koji se ubrizgava. Zato što taj kolagen u stvari nadomeštava onaj kolagen koji mi vremenom gubimo i ne možemo da ga sintetišemo ili nema ga dovoljno u onoj količini koliko nam je potreban. Pošto se tu nalaze neke 3 amino kiseline –  prolin, hidroksiprolin, leucin i tako dalje koje ustvari mi moramo da ovaj imamo u organizmu u odgovorićoj koncentraciji u trenutku kada želimo da napravimo kolagen i da imamo i tu neku kiselu sredinu. Vitamin C je tu bitan i tako dalje. Znači tako da sada na tržištu postoje specifični preparati takozvanih dipeptida znači odnosno mogućnost da se unese kolagen tako da je on nerazložen skroz na sastavne delove aminokiselina i verovatno neće sad to baš slušaoci i gledaoci razumetii, ali znači da se unosi u nekim blokovima koji se lakše ugrađuju ponovo u kolagen i na taj način ovaj. Pa to je vidljivo. Znači imati mnogo radova na PubMedu, ne na Google-u. Znači mnogo radova koji nedvosmisleno pokazuju da se struktura kože, da se ovaj vlažnost znači da je ovaj popravljena, da je elastičnost. Pritom ne govorim samo o lepoti. Govorim i o zglobovima o tetivama ovaj ubrzanom zarastanju nekih rana i tako dalje i tako dalje. Tako da ta neka doze koja je preporučena jei 10gr. Znači i kolagena ustvari ima najviše u nečemu što Srbi jako vole a to je svinjska kožica ovaj onako hrskava i tako dalje. Samo što je potrebno da pojedete kilo te kožice.

Milica Gacin

Ne govorite doktore. Ne govorite 🙂

Nenad Dikić

Što je jako komplikovano. Zato je mnogo lakše nekada uneti neku malu količinu preko dijetetskog suplementa.

Milica Gacin

Dajte sad novi alibi. Nemojte to.

Nenad Dikić

Pa ne. Ja volim tu kožicu tako da mislim preporučujem ovaj.

Milica Gacin

Ali u manjoj količini. Koji tip kolagena odnosno koja vrsta – riblji ili goveđi?

Nenad Dikić

Pa mislim u suštini riblji je kao malo ovaj bolji navodno i u suštini ovaj čistiji, navodno se bolje ugrađuje i tako dalje. Znači, ali goveđi uopšte ne zaostaje. Znači tako da mi na tržištu mislim imamo i jedni druge tako da ne vidim tu neku bitno razliku, ali eto ako govorimo iz ugla farmakologije riblji se preferira kao viši i tako dalje.

Milica Gacin

Farmakolozi obično kažu – samo vi jedite dovoljno voća i povrća i unećete sve potrebne vitamine i minerale. Da li je baš tako u savremenom načinu života kada je hrana ipak tretirana?

Nenad Dikić

Pa nije. Nije zato što mi računamo;: znači evo profesorka Andjelković računa dnevnik ishrane. Znači mi vama damo papir i vi napišete sve što ste jeli poslednja tri dana; onda mi tu hranu ubacimo u program naš i onda dobijemo ono šta ste vi ustvari unosili. I onda vidimo da ste vi uneli dovoljno vitamina B, ali da niste uneli dovoljno vitamina E, vidim da ste uneli dovoljno vitamina C, ali da niste uneli dovoljno vitamina D. Znači što je u principu sad već možemo da merimo jer vitamin D niko nema. Evo i ovaj kamerman ovde i nas dvoje nemamo dovoljno.

Milica Gacin

Imamo.

Nenad Dikić

Ali ga dobijate tako što se suplementirate. Znači u tome je ovaj. To je suština vašeg pitanja. Znači nismo na žalost u stanju da sve ono što nam treba ovaj unesemo raznovrsnom ishranom zato što i ta raznovrsna ishrana više nije onakva kakva jeste. Mi smo jedno vreme baš se malo posvetili tome i računali šta je ono što unosimo na primer kad je u pitanju magnezijum. I mi ne možemo da unesemo baš dovoljno magnezijuma. Negde unesemo recimo u proseku 250mg, a treba nam 400 i onda u suštini je i magnezijum taj bitan element koji treba da unesemo. A zašto ga nema dovoljno? Zato što ga nema ni u zemlji dovoljno. Jer znači oni ljudi koji se bave poljoprivredom znači ne znam meni su čak i seljaci pokazali šta znači kad nema magnezijuma u zemlji. Pšenica koja izađe ona izgleda bolesno. Znači ne izgleda zdravo i tako dalje. Znači jednostavno je pitanje i korišćenje različitih poljoprivrednih mera. Znači da se zemlja nađubri i tako dalje da bi ponovo imala sve te minerale koji ustvari prelaze u voće i povrće koje mi jedemo. Znači na taj način ustvari mi neke minerale, ali opet s druge strane, mi kalcijum ne moramo da unesemo, a magnezijum moramo da unesemo. Zato što mi opet pijemo ili smo narod koji konzumira veliku količinu mlečnih proizvoda i mleka i nikada nemamo ovaj deficit kalcijuma. Praktično nikad nemamo deficit kalcijuma. Naravno, u nekim periodima života se desi da imamo znači tada je moguća suplementacija ili u nekim periodima kada ne znam u trudnoći nema možda dovoljno ili se ne unosi dovoljno. Ili ljudi koji ne unose dovoljno mlečnih proizvoda – mleka i tako dalje. Jogurta. Mi smo narod koji hvala Bogu pije jogurt i to je opet zgodno i zbog onih bakterija i zbog masti, i zbog kalcijuma, i zbog proteina.

Milica Gacin

Šta nam je još potrebno od suplementacije.

Nenad Dikić

Pa zavisi odi različitih situacija u životu. Znači već smo pominjali ovaj i eto neke vitamine, neki minerali koji nam fale. Znači suštinski u zavisnosti od toga recimo kad ljudi rade u nekoj znači industriji gde su izloženi nekoj vrsti zračenja i tako dalje potrebni su antioksidansi; ili ako neko ima ovaj kako se zove neki izuzetno dinamičan i težak posao znači tako dalje. Antioksidanti dosta štite ćelije da ne dođe do njihovog napada od strane kiseoničkih radikala ili ovaj recimo osobe koje puše znači bi morali da koriste antioksidanse. Znači opet da pomenem – profesorka Anđelković je doktorirala na astaksantinu. Znači astaksantin je jedan od najmoćnijih oksidanasa i konačno je došao i kod nas na tržište i postao ovaj kako se zove jako važan. Ali ne mora astaksantin. Može da bude vitamin E znači. Ali njega opet nemamo dovoljno u ishrani. Znači njega zbog te njegove osobine moramo da unesemo možda kroz dijetetske suplemente. Znači mislim da je možda najpogrešnija strategija ovaj da idemo samo sa multisuplementima zato što tu imamo svega ali ničega ustvari nemamo dovoljno. Mnogo je važnije da vi sad tačno unesete ne znam 400 mg magnezijuma. Ako ne vidite koliko je na kutiji magnezijuma napisano vi ćete uneti neku malu količinu koja nije dovoljna. I pritom da kažemo naravno – sve to što unosimo pitanje je da li ćemo apsorbovati zato što ljudi imaju različite vrste poremećaja na nivou digestivnog trakta znači u apsorbcijii. Imamo intoleranciju hrane takođe. Znači neku hranu treba da izbegavamo i tako dalje. Znači to je ono značajno pitanje koje je otvorio i Novak pa smo mi radili čak jedan doktorat na tu temu i zaista smo uspeli da dokažemo da izbacivanjem određene hrane dolazi do povećanja sposobnosti ljudi znači. Pritom nije; to su ljudi sportisti i ne-sportisti. Znači svi ljudi. Jer ako uzmemo jednu običnu priču, a to je da mi jedemo stalno hleb. Mi jedemo hleb i sa krompirom, i sa pirinčem, i sa testeninom i za doručak i za ručak i za večeru; mogućnost da zaista mi imamo problem sa gluteinom je velika. Znači i u tom smislu izbacivanje te količine hleba znači korišćenje na primer proizvoda gde te neke supstance koja nam smeta nema ili laktoza znači mi smo poznati po ovoj geografskoj širini da mi slabije ovaj kako se zove metabolišemo mleko. Znači to znači ljudi već sami osećaju. Osećaju neke tegobe, nadimanje i u tom smislu je znači redukcija toga jako važna, jer onda ljudi nemaju te tegobe smanjuju te probleme koji se javljaju na nivou creva – to su neke veze između srednjih ćelija razdvojene pa onda dolazi do različitih problema koje ljudi imaju i ovaj bolje se osećaju. Tako da postoje ti testovi. Ja mislim da se rade komercijalno.

Milica Gacin

Sad sam htela da vas pitam. Kako ćemo mi znati šta nam zapravo nedostaje?

Nenad Dikić

Kao što smo i mi. Znači mi smo radili, mi smo samo bili srećni da nam je jedna od naših laboratorija izašla u susret pa nam je dala besplatne testove pre i posle za odredjenu grupu sportista, pa smo mi izbacivanjem određene hrane shvatili da smo im povećali sportsku sposobnost, da su oni bili bolji, bolji u svemu, bolji onome što uče i tako dalje. To je ta intolerancija na hranu. Vi ćete sresti mnogo doktora koji to negiraju. Znači čak mi kad smo objavljivali radove mi smo imali problem da ubedimo editorial board konkretno u ovom slučaju italijanskog časopisa za sportsku medicinu da je to tačno zato što smo morali mnogo da komuniciramo sa njima i oni su na kraju objavili to i tako dalje. Zato što postoje ljudi koji smatraju da je to izmišljena stvar ali ustvari nije izmišljena stvari jer jednostavno ljudi čak i bez odlaska u laboratoriju primete da im je bolje. Znači imate gomilu ljudi koji čak neće da stave mleko ni u kafu zato što ih i to malo mleka negde nadima i smeta im. I oni su to jednostavno ovaj zaključili deduktivno. Znači popijem loše mi je, ne popijem dobro mi je. Znači neću. I tako dalje. Znači, a ovde postoje samo da to su IgG antitela koja u stvari vi smanjite izbacivanjem onoga na; neki ljudi su alergični, ja nisam ni znao. Čak i ja sam imao taj problem sa vanilom. Vanila – ja ne volim ni sladoled od vanile, ne koristim vanilu. Ali vanila si kao sastojak nalazi u nekim raznim proizvodima koje mi koristimo mi ne znamo gde se nalazi, gde kad reka pogledate na pakovanju ona se tu nekako našla i tako dalje znači. Ananas! Znači, ljudi ko jede ananas kod nas? Ali intolerantni na ananas, itd. Znači različita je hrana na koju su ljudi intolerantni ne znači. Ili jaja znači i td.  Znači bitno je samo da vi date sebi pravo da taj laboratorijski nalaz proverite tako što ćete tu hranu na koju ste intolerantni da je ne neki način redukujete, izbacite. Vi možete posle nju i da vraćate, ali postepeno ili da ne unosite u onoj količini koliko ste unosili i biće vam bolje. I vi ćete to sami videti tako da u tom smislu to zaista ovaj kako se zove postoji. Mi smo znači jedan doktorat posvetili probioticima. Znači sad naše kolegenice sada na Karlovom univerzitetu u Češkoj zahvaljujući upravo tim radovima zato što kada mi pijemo probiotike? Mi pijemo probiotik i kada imamo problem sa crevima, imamo dijareju ili pijemo antibiotike. A oni se piju, treba da se piju stalno, u nekim periodima pa da se prekinu i tako dalje. Jako je značajan na putovanjima, jako su značajni..

[00:01:51.300] – Milica Gacin

Ali kako ćemo mi to znati? Evo slušam vas vrlo pažljivo i smo mi se rađa pitanje da profesionalni sportisti imaju vas lekare i oni su pod određenom vrstom kontrole odnosno određenom vrstom supervizije. Ali svi mi ostali koji to nemamo kako mi možemo da znamo kada nam treba taj probiotik, a kada ne? Kada da treba vitamin E, kada nam ne treba?

[00:02:12.300] – Nenad Dikič

Pa i vi mate nas isto. Znači nikakav problem.

[00:02:13.200] – Milica Gacin

To je malo teško realizovati. Znate kada nam treba; dobro rekli ste da nam vitamin treba stalno. Ali kako ćemo mi to znati?

[00:02:21.900] – Nenad Dikič

Pa to je edukacija. Pitanje edukacije stanovništva. Znači ja ponovo postavljam pitanje – zašto mi nemamo nikakav edukativni preventivni program? Zašto se o ovome ne priča stalno? Zašto ne postoji kao što postoje ne znam – da imamo plaćenu reklamu da eto ljudi ne puše? Zašto ne postoji plaćena reklama da ljudi idu da vežbaju? I dalje i tako dalje. Znači zašto nemamo tu vrstu edukacije koja je osnovna i preventivna? Zato što je to pitanje nečega što smo učili sad u vremenu. Znači mi smo u vremenu shvatili da je naš stil života, današnjeg čoveka loš. Ljudi se sporo edukuju, sporo prihvataju to zbog toga što ste vi rekli da ti ljudi jadni nemaju vremena jer mnogo rade.

[00:03:02.600] – Milica Gacin

Pa to je činjenica. Rade mnogo.

[00:03:04.500] – Nenad Dikič

Ali ljud koji nemaju vremena, a mnogo rade za sebe, onda se oni razbole.

[00:03:10.600] – Milica Gacin

To je takođe činjenica.

[00:03:11.000] – Nenad Dikič

I to je u redu isto. Znači oni su izabrali da ne rade ništa na sebi i da se razbole znači. I onda šta se dešava? Onda mi lečimo te ljude i mi onda koristimo resurse koje mi nemamo kao zemlja; znači mi u stvari kao jedna zemlja koja je srazmerno siromašna znači ustvari mesto da radimo na preventivi, mi trošimo veliku količinu para da bi lečili.. Pa pazite – zašto smo mi sa karcinomom grlića prvi u Evropi? Ili raka dojke drugi? Ili zašto smo mi u kardiovaskularnim bolestiima drugi? Pa šta smo mi to skrivili da ovako jedan mali narod kojih ima; nema nas 7 miliona i tako dalje. Znači šta mi to radimo toliko loše da zauzimamo tako visoko mesto po pitanju oboljevanja, da radimo toliko loše da zauzimamo nisko mestu po pitanju fizičke aktivnosti? Zašto to nekako ne pokušamo da promenimo? I kako da naučimo te ljude da to promene ako im ne govorimo o tome?

[00:04:06.700] – Milica Gacin

Evo postavili ste pitanje da li ste istovremeno odgovor. Znate kako su ljudi skloni da na svoju ruku nešto uzmu. Da popiju. Šta ima veze? Hajde sad naučite nas. Ovo je prilika šta možemo u svakom trenutku da popijemo mislim da suplementaciju a šta bi smo morali zapravo da uradimo u konsultaciji sa lekarom?

[00:04:28.600] – Nenad Dikič

Mislim da imate veliku količinu tih preparata i oni su zakonski dozvoljeni.Dozvoljeni su OTC preparati over-the-counter gde vi ustvari možete da kupite šta god hoćete samo morate da date opet sebi saznanje, znanje da naučite malo da pročitate znači. Znaš šta to znači. Ja sad odlučim da pijem nešto znači ja moram malo da se zainteresujem znači, a to znači da opet moram malo da se posvetim sebi ali baš ako mnogo radim i nemam vremena onda ne mogu pa onda opet imam isti problem. Znači suština je da nekako ove kako se zove razmišljate. Na kraju krajeva pazite mi do pre nekoliko godina nismo mogli rutinski da gledamo vitamin D. Sad možemo da pogledamo vitamin D i evo challenge neka svako od gledalaca sledeći put kada bude radio krvnu sliku negde ode taj vitamin D, nek plati to ne znam koliko košta 1.500 dinara, malo više, ali onda će videti da mu je taj vitamin D dole. Znači mi ne živimo kao naši preci. Naši preci nisu sedeli nego su radili napolju. Znači oni su imali taj kontakt sa suncem pa makar i na minimalnoj površini kože znači i tako dalje proizvodili su taj vitamin, aktivni oblik vitamina D. Znači vitamin D mogu da uzmu. Znači magnezijum mogu da uzmu garantujem. Znači nema načina da ga unesu dovoljno. Možda neki ljudi unose ali znači većina ljudi ne. Znači govorim o većini ljudi i tako dalje. Znači to je sad pitanje, individualno je pitanje. Vi imate razne dijete. Znači imate razne ljude koji ne unose zbog toga što su vegani i B12 moraju da unesu. Imate razne situacija kada zbog trudnoće ne znam treba uneti ne znam više folne kiseline zbog razvoja ovaj bebe neurološkog i tako dalje. Znači imate razne, evo kolagen ste vi  pomenuli. Znači u jednom trenutku nema razloga za to.

[00:06:12.200] – Milica Gacin

Pa to je jako dobro pitanje zato što imam kolege i kolegrnice naročito kako: “Haa, moje dete uzima onaj Whey!”. I ja kažem: “pa dobro, i?”; “all to je hemija!” Kažem: “pa to nije hemija.”; “Pa kako nije hemija ” Pa kažem nije to je protein surutke, to je čist protein iz surutke. Znači nema H od hemije. Znači samo je dehidriran i tako dalje. Znači zašto ne bi uzeli znači?

[00:06:39.800] – Milica Gacin

Da li nam svima treba, to vas pitam?

[00:06:40.800] – Nenad Dikič

Ne. Pa ne treba vam. Ali vam treba na primer u sledećoj situaciji – malopre smo ovaj pojeli onu salatu, a vii ste pojeli onaj sendvič za doručak i onda vam nije ostalo mnogo kalorija za večeru. Onda vi uzmete taj protein i stavite u čašu jogurta zajedno sa nekim voćem i napravili ste neku vrstu šejka i vi ste imali vrlo niskokalorijsku večeru, a uneli ste sve što vam treba. Treba vam -najveći grmlji ovaj američki fudbaleri da bi izbegli dobijanje na masi koja je ogromna a da bi održali telesnu kompoziciju koriste šejkove u kojima ima Whey-a. Whey je izuzetno zdrav proizvod. To je dijetetski suplement, to je hrana, to nije lek i tako dalje. Jedina preporuka je da se uzima izolat, ne koncentrat, zato štp izolat čist nema kazeina,nema laktoze i zaista nema nikakvih nuspojava.

[00:07:30.700] – Milica Gacin

Da li možemo da preteramo u količini?

[00:07:32.700] – Nenad Dikič

Možemo, naravno. Mi preterujemo sa proteinima.

[00:07:34.600] – Milica Gacin

A koja je preporučena količina?

[00:07:38.000] – Nenad Dikič

Pa to je ta merica. Tu sam se baš raspravljao sa studentima. Oni kažu njihova merica 30 gr, a moja merica 25. Ali u svakom slučaju to mericom unesete 25 ili 30 grama, Znači recimo da vi imate tih skladnih 50 i nešto kila.

[00:07:51.200] – Milica Gacin

Nemam. Nemam doktore. Omašili ste u startu.

[00:07:51.600] – Nenad Dikič

Šalim se, namerno sam smanjio, ali recimo da vi imate 60 kg i da vam treba jedan gram.

[00:08:04.700] – Milica Gacin

Malo više.

[00:08:06.500] – Nenad Dikič

66. Znači vama treba 66 grama proteina. To znači da ako ste pojeli onaj sendvič za doručak i onda onu salaticu sa onim biftekom, vama treba samo još tih 25 grama uveče i vi ste završili znači. A naravno ali ako pojedete još više vi ćete uneti proteina koje, ako metabolišete u tom smislu ispravno a mi ne želimo da sagorevano proteine, mi želimo proteine oni su nam potrebni zbog toga se nalaze u enzimima, zbog toga što se nalaze u svakoj našoj ćelijje što su ugrađeni u ta mišićna vlakna. Znači oni su potrebni da nakon tog vašeg treninga da je bitno donesete proteine zato što oni repariraju mišićna vlakna. Morate malo da se posvetite sebi i onda raditi ono što vama kao individui prija i to je ono što mi zagovarao. Znači ne vredi to prepisivanje zato što smo mi u principu različiti i različito se ponašamo i hranimo, različito vežbamo, različito sve, ali znači neke opšte stvari su sada već kako se zove poznate, pa nemamo dovoljno cinka znači i tako dalje. Znači neke stvari imamo, neke nemamo dovoljno. Soli imamo dovoljno koliko god hoćete. Znači zato što mi solimo neviđeno. A opet nam je so važma zato što se natrijum nalazi u svakoj našoj ćeliji. On određuje taj potencijal kad ćelija reaguje Znači to znači ne sad – jedemo neslano, ali ovo što mi radimo je preterano. Mi  apsolutno neumereno pijemo alkohol. Znate kako – vama je dozvoljena jedna čaša vina dnevno. Znači odnosno onu čašu.

[00:09:32.600] – Milica Gacin

Da li mi je potrebna?

[00:09:34.600] – Nenad Dikič

Pa potrebna vam je iz ugla nekih ako gledamo čak i ugao uživanja, iz ugla kulinarskih – imate antioksidansi imate flavone, znači oni deluju kao antioksidansi vašem organizmu imate čuveni francuski paradoks Gde ljudi koji jedu najmasniji hranu su zdraviji od onih koji jedu iz Skandinavije ribe zato što oni iz Skandinavije piju žestoka pića, ne piju vino, pogotovo crno koje ima ovaj to blagotvorno delovanje na naš organizam. Ali znači problemi je u preterivanju. Problem je što kod nas kad dođete negde u goste šta dobijete pa ajmo nešto da popijemo; pa onda ide rakijica, a posle toga ide jedna pa druga pa treća časa nečega

[00:10:15.300] – Milica Gacin

To je doktore za žletdu. To se tako kaže.

[00:10:15.700] – Nenad Dikič

I jeste jeste, Al ta žlezda se uvećava i razboli u jednom trenutku. Tako da hoću da vam kažem da znači definitivno preteruju. Ja sam jedno vreme čak sumnjao u to što čitam stalno da vi sporije varite od nas alkohol, znači metabolišete  alkohol, da ta alkoholna dehidrogenaza koja pomaže da se alkohol svari kod žena je slabije aktivna i tako dalje. I onda ovaj sam ustvari merio to tako sam kupio naj najobičniji alkometar. Znači ja sad sa vama sedim i pijemo tu jednu ljutu, pa posle toga pređemo na to neko crno vino i tako dalje i ovaj, žene uvek imaju višu ovaj kako se zove alkoholemiju u krvi nego muškarci znači. Tako da iako sada maltene smo izjednačeni u tome verovatno ovi vekovi koji su muškarci trenirali svoju alkoholnu dehidrogenazu su pomogli da mi to bolje raditmo.

[00:11:12.300] – Nenad Dikič

Ne govorite ti doktore. Shvatiće se pogrešno.

[00:11:12.900] – Nenad Dikič

Pa ne može. Kud će gore od ovoga što je trenutno? Znači stvarno smo u problemu. Mislim ljudi moraju da obrate pažnju na to znate znači. Ja se sećam i na fakultetu ovaj predavao je profesor Ostojić. Ja kažem – po dobro profesore ja sam alkoholičar. Kaže koliko pijete. Ja kažem pa kad popijem tu jednu. Pa da alkoholičar si. Znači mi imamo pravo tih 14 jedinica alkohola; da bi ljudi razumeli šta je jedna jedinica alkohola – to jedna čašica rakije, to je ona količina vina što vam sipaju u kafani pa  vam naplate onako jako puno ili to je jedna čaša piva. To je jedna jedinica. Muškarci imaju pravo tokom nedelje 14 tih jedinica, vi imate pravo 7. A mi te jedinice sljuštimo.

[00:11:58.200] – Milica Gacin

To je prosta matematika. Ja vam kažem ne govorite to. Evo svako će sada da prepiše formulu i da ima argument. Mogu. Rekao je doktor da smem.

[00:12:06.400] – Nenad Dikič

Da da, ali u toku od nedelju dana znači. Ali problem je u tome što se konzumira u toku dva dana.

[00:12:09.100] – Milica Gacin

Dobro, razumela sam. Aktivnost u svakom smislu, pre svega u fizičkom smislu, aktivnost koja nam diže puls, nekih 70% od onoga što nam je potrebno.

[00:12:19.500] – Nenad Dikič

Pa da. To je to doziranje.

[00:12:20.100] – Milica Gacin

Doziranje – i to je zapravo najznačajniji deo tog ključa za dugovečnost.

[00:12:25.500] – Nenad Dikič

Tako je tako je

[00:12:27.100] – Milica Gacin

Shvatili smo, još samo da uradimo. Ne rečima sve znamo doktore. Najjači smo.

[00:12:30.800] – Nenad Dikič

Pa dobro kad nemate vremena onda teško.

[00:12:32.700] – Milica Gacin

Dobro I to smo razumeli. Ništa, hvala vam na ovom gostovanju meni je bilo jako prijatno. Nadam se da je našim gledaocima billo korisno i evo otvorili ste milion i jednu temu. Ja bih htela da se vidimo sledeći put povodom mikrobioma. Mislim da je to vrlo važno, nismo stigli da se dotaknemo toga i kolika je zapravo sprega između našeg raspoloženja i crevne flore i mnogo drugo čega.

[00:12:56.800] – Nenad Dikič

Ogromna je. Imamo dopamin, serotonin, imate bakterije samo tu puštaju Znači ovaj naš mozak zahvaljujući tome se bolje oseća tako da

[00:13:06.600] – Milica Gacin

Da, Jesmo li ugovorili onda temu za sledeći razgovor?

[00:13:07.800] – Nenad Dikič

Pa jesmo valjda, otkud znam.

[00:13:09.000] – Milica Gacin

Videćemo.Da. Ništa, hvala vam na ovom prvom učešću na podkastu Moje najbolje godine – To sam ja. Vidimo se u narednoj epizodi.

Milica Gacin

Dobar dan! Evo nove epizode podkasta Moje najbolje godine – To sam ja i danas je moje zadovoljstvo što ću razgovarati sa doktorom Nenadom Dikićem. Sad dozvolite mi da isčitam jer biografija je zaista tolika da je stala čak na ceo jedan papir, odnosno jedan list ove moje sveske, ali i to je malo. U svakom slučaju – specijalista kardiologije, specijalista hiperbarične ili baro medicine, specijalista sportske medicine i kliničke farmakologije, osnivač anti-doping agencije, predsednik Udruženja za medicinu sporta, šta ssm izostavila doktore?

Nenad Dikić

Ništa naročito.

Nenad Dikić

To je to za početak. Dobrodošli!

Nenad Dikić

I dalje pokušavam da se bavim razčićitim vrstama sporta, prvenstveno planinarenjem i ronjenjem.

Milica Gacin

Još jedna stavka ima – kolumnista portala To sam ja.

Nenad Dikić

Tako je.

Milica Gacin

E! Sad mislim da smo kompletirali. Dobro došli u ovaj podkast još jednom. Zadovoljstvo mi je što vas upoznajem i što ćemo moći da razgovaramo o svemu onome što suštinski može da doprinese kvalitetu našeg života. Vi ste čovek koji nas uvek podseća na ono što je zapravo esencija, a to je da se bavimo sobom na pravi način. Često se to zaboravi u ovom užurbanom tempu života, kad svi imamo mnogo obaveza, mnogo se radi, mnogo se gubi vreme u transportu, u saobraćaju; mnogo mnogo toga se očekuje i nekako bavljenje sobom ostavljamo za “kad imam vremena”.  Pitanje je da li će to nekad i da dođe ili nikada. Sada je trenutak kada treba da se bavimo sobom. Ono što sam ja primetila da se sada provlači kao neki narativ u medijima ili bar tamo gde sam imala prilike da da budem. Bile su to neke konferencije u poslednje vreme. Termin koji se sada najčešće pominje jeste dugovečnost. Ništa novo rekli bismo. Ali sada nekako pojavio se onako na sceni, pod reflektorima je ta tema dugovečnosti. I sad, Brega je svojevremeno pričao da je gnjavaža u životu doživeti stotu, ali sada čini mi se da je to nekako cilj i nije loše da je tako. Nije loše. E sad šta bi valjalo da uradimo i kako da razumemo tu dugovečnost i šta nam sve stoji kao cilj odnosno kao grupa zadataka na tom putu do cilja koji bi trebalo da ispunimo ako želimo da živimo kvalitetno i dugo.

Nenad Dikić

Pre svega treba da se trudimo. Znači ja ne delim baš mišljenje da, naravno da je ta tema na tapetu, ali u suštini ne vidim da ljudi to ovaj kako se zove na neki način prihvataju i da se ne okreću njoj ispravno. Znači, odnosno da menjaju neke navike, da se bore protiv nekih faktora rizika koji su prisutni i utiču na zdravlje, a pogotovo ne vidim da vežbaju zato što, s obzirom da se bavimo fizičkom aktivnošću i tako dalje, naše razne analize pokazuju da kod nas ljudi ne vežbaju u onom procentu u kome vežba jedna prosečna evropska država. Znači, kad god se radi neka analiza tu postoje neki testovi koji su krajnje jednostavni, kao AIPAC test i tako dalje, mi smo negde ovaj kako se zove uvek u dnu kad je to vežbanje u pitanju. Znači tako da objektivno mislim da bi ljudi prvo trebali da razumeju da moraju da se posvete sebi i bez obzira na to sve što ste vi rekli – da su oni užurbani, da nemaju vremena, da mnogo rade i tako dalje. Znači nemoguće da u 24 sata nemaju vremena da nešto urade što je bitno za njih.

Milica Gacin

Kakva je statistika? Šta kaže statistika? Koliko mi vežbamo, a koliko vežbaju ostali?

Nenad Dikić

Pa vežbamo bar tri puta manje nego bilo koji evropski narod. Znači da suštinski, znači nije to ni pitanje vežbanja kao vežbanje zato što će mnogi ljudi reći “pa ja vežbam”. Znači ono što je bitno da razumem šta znači vežbanje znači zato što neki minimum vežbanja podrazumeva tri puta nedeljno neka fizička aktivnost koja diže vašu u srčanu frekvencu na neki intenzitet od 70% od maksimalne srčane frekvencije i to traje najmanje pola sata. Znači sa zagrevanjem, hladjenjem, to traje sat vremena i tako dalje znači. I to je onda, ta aktivnost se ponavlja ne te nedelje samo i tog meseca nego je stalna. Znači mi imamo puno weekend warrior-a, mi imamo puno ljudi koji vežbaju smene pa na uštrb i oni dalje veruju  da oni vežbaju, ali oni u stvari ne vežbaju zato što oni dovode svoj organizam samo u neku vrstu rizika zato što nisu svoj organizam doveli u situaciju da se navikne na određen ritam i znači da ta fizička aktivnost počinje da ostvaruje pozitivne efekte na njihovo zdravlje, a ne da bude stres. Znači mnogi ljudi ne stignu da vežbaju na primer tri puta. Znači najveće asocijacije na svetu koje mi poštujemo kao ovaj naše ovaj matične – američki Koledž sportske medicine, evropski Koledž sportskih nauka i tako dalje, smatraju da ispod tri vežbanja nedeljno ovaj mi ustvari imamo rizik za sopstveno zdravlje zato što u stvari fizička aktivnost u tom smislu postaje stres, ali negativni, a mi želimo da ona bude pozitivni stres. I to je jedan od bitnih kamena spoticanja kada govorim o tome, zato što onda oni kažu ono kao – bez tog saznanja mnogo veći broj ljudi tvrdi da vežba.

Milica Gacin

Dakle, ako nismo redovni zapravo činimo štetu svom telu?

Nenad Dikić

Da. Ćinimo štetu.

Milica Gacin

Znači to – malo vežbam, malo ne vežbam, to nije dobro.

Nenad Dikić

Pa znate kako – mi sa vežbanjem znači menjamo sve. Znači mi sa vežbanjem povećavamo ovaj udarnu snagu našeg srca. Znači mi sa vežbanjem povećavamo broj crvenh krvnih zrnaca, mi sa vežbanjem smanjujemo loš holesterol, povećavamo dobar holesterol. Mi sa vežbanjem neutrališemo insulinsku rezistenciju. Mi sa vežbanjem kontrolišemo telesnu težinu. Znači to su sve faktori rizika onih bolesti koje su trenutno najveće ubice, a to su ovaj hronične bolesti, kardiovaskularne i maligne bolesti. Vi nemate danas nijednu asocijaciju na zemljinoj kugli koja se ozbiljno bavi svojim poslom u medicini koja u prvih 10 preporuka za zdrav način života nije svrstala vežbanje. Ne postoji. Znači naravno to se menjalo. Znači ja sam ’88. završio fakultet. Tada, u tom trenutku, oni nisu bili tako ovaj kako se zove ne sigurni nego nisu bili tako skloni da vežbanje uvrste kao bitan faktor za zdravlje. Danas tvrdim da; evo nek pokuša neko da pronađe jednu asocijaciju bez obzira o čemu se radi Može da bude karcinom prostate, karcinom dojke i tako dalje. Vežbanje je jako važno zato što u stvari pomaže ljudima da do toga ne dođe. Naravno kad neko oboli on i dalje ne može vežbanjem da se izleči, ali vežbanje opet pomaže da lakše prebrodi bolest, lakše da, ovaj kako se zove, živite neke dane koji su jako teški i tako dalje.

Milica Gacin

Doprinosi kvalitetu života u svakom smislu, tu vas razumem, ali pozivam se na onu užurbanost sa kojom smo počeli, jer tako se živi. To je odlika ovog našeg trenutka i ovog našeg vremena i nekako u tom rasporedu dnevnih obaveza znate ako je taj trening uveče svi će reći – “ma daj ne mogu,sad sam umoran umoran. Ma gde ću sad i to? Ja nemam snage. Gde ću to?”

Nenad Dikić

Pa dobro. Onda mogu da poslušaju našeg jednog profesora koji je bitno uticao na naše neko znanje – profesor Astrand čiji test indirektnog testiranja, VO2 Max-a radimo. On je rekao – ako imate takav problem onda kupite psa. I onda ćete imati dve šetnje zagarantovano dnevno i ovaj kako se zove on će voditi računa o vašem zdravlju. Tako da je to jedna dobra metafora ovaj znači zdravlja. Jer suštinski ljudi koji nemaju dovoljno voljni momenat da sami sebe nateraju i da se sami sebi posvete možda na taj način uspeju. U svakom slučaju ne vidim i  dalje je problem da neko šeta. Ne mora da vežba znači. S tim što evo ja mogu da vam ispričam situaciju gde sam ja video da jedna zaposlena gospođa nema dovoljno vremena, da je cela kuća na njoj, da ima ovaj kako se zove dete o kome ona brine, da zaista nema dovoljno pomoći od supružnika i tako dalje. Znači, onda smo znači zamislili nešto drugo. Znači, ona ide na posao od tačke A do tačke B. Ona ne uđe u autobus u tački A nego u nekoj između tački i dotle pešači. To pešačenje bude 20 minuta ubrzanog hoda da njena srčana frekvenca bude ne znam 70% od njenog maksimuma. To smo sve izračunali i tako dalje. I onda uđe u autobus i opet stigne na vreme na posao. Znači ona je uradila to vežbanje. Ako to radi svakog dana, ona ima life-changing situaciju. Međutim, ovaj to je jako teško sprovesti. I onda je to bilo dva, tri puta i onda posle toga nije zaživelo. Znači, potrebna je mala žrtva i mala borba da bi se to sprovelo. Ali sreća je u tome što nakon toga ovaj organizam reaguje. Mi imamo endorfine, hormone koji lučimo, to su hormoni zadovoljstva. I iskreno rečeno sad kad biste vi mene hteli da sprečite da vežbam u terminu kad ja to radim imali biste problem zato što ja to ne bih želeo.

Milica Gacin

Što bi rekla Lepa Brena – donesite odluku da se bavite sobom. Mislim da je to ključno. Onda se uvek nađe način da pronađete i to vreme da hodate ili da vežbate.

Nenad Dikić

Ja verujem da svi ti ljudi žestoko vežbaju. Znači sad da li oni to govore javno i priznaju ili ne. Ali znači ako pogledate sve te celebrity-je oni jednostavno imaju trening za treningom. Znači ovaj mislim Jennifer Aniston je dugo bila neka vrsta mog personal gurua dok nije uradila ovo sa licem što je uradila i tako dalje, ovaj zato što sam smatrao da način na koji ona vežba, na koji način govori o prostim stvarima kao što je hidracija, kao što su obroci, intenzitet i tako dalje je bitan. Ili su ljudi nju razumeli ili su je više pratili zato što je popularna i tako dalje. Tako da oni zaista ne mogu da ovaj kako se zove budu takvi kakvi jesu a da ne vežbaju.

Milica Gacin

Deo mog projekta Moje najbolje godine jesu i radionice za žene u srednjim godinama odnosno u menopauzi i zovu se baš tako – menopauza moje najbolje godine i onda uvek pričamo o fizičkoj aktivnosti koliko je ona neophodna i negde i ključ zdravlja u srednjim godinama žene, ali onda uvek kažem: ali shvatite – usisavanje, pranje prozora ili košenje travnjaka, šta koja radi, nevažno je – nije ta fizička aktivnost zato što će svaka…

Nenad Dikić

Jeste, jeste. Pogrešili ste.

Milica Gacin

Jeste!? Ali ja sam samo umorna posle toga. Ništa više.

Nenad Dikić

Ne. Ne, ne, niste umorni, samo nije vam na adekvatan način prezentovano ovaj šta znači ta vrsta aktivnosti. Znači postoji jedan veliki dobro urađen ogled koji su radiili doktori američkog Koledža za sportsku medicinu. Oni su imali nezadovoljne sobarice u jednom sistemu hotela i tako dalje i onda su te sobarice u stvari bile nezadovoljne zato što su smatrale da mnogo rade, a da to negativno utiče na njihovo zdravlje. I znači jedino što su radili ljudi koji su sproveli tu vrstu eksperimenta na njima su podelili ih u dve grupe – jednu grupu sobarica su naučili šta je fizička aktivnost i koliko je to zdravo za njih i objasnili su im da za vreme tog posla pranja prozora, usisavanja i tog rada oni takođe troše kalorije i oni takođe imaju ovaj značajan kako bih rekao ovaj upliv na respiratorni kardiovaskularni sistem koji je pozitivan i tako dalje i da oni od toga imaju korist. Znači ovu drugu grupu nisu uopšte podučavali. Znači ova grupa koja je saznala značaj toga što oni rade ona je imala drastični pad u procentu masti, u krvnom pritisku i srčanoj frekvenci. Znači smanjili su i telesnu težinu. Znači zašto? Zato što su ustvari iskoristili, to su oni nazvali – fizička aktivnost kao placebo. Znači iskoristili su ovaj edukaciju da bi pokazali da je svaka fizička aktivnost značajna. Jer fizička aktivnost je sve. Sve ono što mi radimo je fizička aktivnost. Samo je bitno da bude na neki način ovaj kako bih rekao dozirana, da je sprovedena u određenom vremenu na određenom intenzitetu. To je jako važno, zato što ovaj kako se zove mi ne možemo da potrošimo tu količinu energije, odnosno sagorimo te kalorije ukoliko nismo na određenom intenzitetu. Šta je intenzitet? Znači vi i ja možemo da hodamo verovatno ceo dan i da ne uradimo dovoljno za nas, ali možemo da hodamo jako brzo da pritom kad pokušavamo da pričamo gubimo dah zbog brzine hoda i tako dalje. Tada smo nas doveli negde tu na nekih 70% od maksimuma srčane frekvence i tada ostvarujemo ovaj onaj željeni cilj na naš organizam. Znači zbog toga je doziranje fizičke aktivnosti jako važno. Kao lek. Znači ono što smo mi, što je nas profesor Živanić učio i što je ustvari njegova parafraza jedne ovaj rečenice iz prošlosti a to je da fizička aktivnost zamenjuje mnoge lekove, a nijedan lek ne može nju da zameni. I to je apsolutno tačno. Znači šta je važno kod fizičke aktivnosti, šta je ono što je meni važno da naučim studente na tom kratkom predavanju iz sportske medicine? Najvažnije je znači da znači znamo da odredimo takozvani neki FIT se zove. Znači to je frequency, intensity, time i type. Znači da odredimo učestalost vežbanja. To je ovo tri puta što znači svi ljudi koji se bave žele. Intenzitet –  to je znači na kom nivou je vaša srčana frekvenca u odnosu na vašu maksimalnu srčanu frekvencu. Evo ja imam 60 godina; znači moja maksimalna srčana frekvenca je ovaj kako se zove 160 pošto se od 220 oduzme broj godina. I ja sada moram sebe da dignem recimo bar na 70%. Znači 70% je negde na 120 i ne znam 4. I u tom smislu znači ja treba da provedem na tom intenzitetu nekih pola sata. Kako ću da provedem? Tako što ću da sprovodim bilo koju fizičku aktivnost koja je aerobnog tipa. Znači to je ono što je posebno važno. Važno je da ljudi shvate da je lepo da vežbaju svoje mišiće, ali da najvažniji mišić se zove srce i da taj mišić pumpa stalno i da njega treba održavati znači.

Milica Gacin

Vratimo se usisavanju. Nakon toga ja sam samo umorna. Ili kad kostim travnjak samo sam umorna.

Nenad Dikić

A kad dižete tegove niste umorni?

Milica Gacin

Tada nisam umorna, ali hoću ovo da vas pitam. Dakle, pošto ste rekli da je i to fizička aktivnost – dakle nakon usisavanja i nakon košenja trave; ja to radim vrlo redovno kad je sezona; samo sam umorna, a nisam primetila da mi se ijedan mišić zategao. Ali kada uđem u teretanu i kada dišem tegove ili kad radim vežbe koje su potrebne tu vidim efekat. Kako onda poredimo tu aktivnost?

Nenad Dikić

Pa vrlo jednostavno. Zato što ste ovde imali jedan generalni pokret guranja kosilice i tako dalje, ali sigurno ne biste mogli da radite a da nemate i bicepse i trbušnjake i oba.

Milica Gacin

Nemam ja to.

Nenad Dikić

Imate imate. Znači imate samo znači vežbe snage su usmerene na određenu grupu mišića i vi jednostavno ponavljanjem ubrzo nakon nekoliko serija vi već vidite da je on malo ovaj zategnutiji i čvršći. To je logično znači. Ali znači to je sad pitanje koje ljudi isto mešaju to je razlikovanje fizičke aktivnosti i fizičke. sposobnosti. Znači razni sportisti su sposobni samo za svoj sport. Znači vi nemate sada svi smo mi fizički aktivni ali recimo neko ko igra fudbal ne znači da vozi dobro skije osim ako nije Novak Đoković koji radi sve ali znači neko ko je dobar daktilograf nije u stanju da kreči zato što su to različite sposobnosti koje čovek razvija. Tako je i ovde. Znači pitanje ovaj sposobnosti koje vi razvijate usmerenim treningom je različito od one koje usmeravate jednim generalnim treningom kao što je košenje trave. Ali svakako sprovodite fizičku aktivnost, svakako trošite kalorije, svakako ovaj kako se zove podižete srčanu frekvencu i svakako ostvarujete određen doziran rad koji je bitan za vaše zdravlje. Znači termin fizička aktivnost kao placebo koji su oni iskoristili je upravo taj. Bitno je da ljudi poveruju. Znači jako je važno da ljudi ovaj kako se zove kada nešto rade veruju u to i daju se tome. Znači mnogo je u ovom slučaju ovih sobarica koje sam pomenuo problematičnije to što su oni apriori negativno sve smatrali. Znači činjenica kada su saznali da to ima određene zdravstvene benefite je uticala na to da se promene. Znači ja mogu da vam pošaljem referencu da pročitate ceo rad tako da u tom smislu ovaj kako se zove to je ta greška koju ljudi ne razumiju. Znači naravno da je bolje da vi vežbate svrsishodno određene grupe mišića zato što ćete da zategnete tricepse jer hoćete da nosite haljinicu ovaj kako se zove bez rukava i tako dalje. To je sve super, ali znači i ovo drugo pomaže takođe, tako da ne možemo da otpišemo. Imamo čak jedan slajd, stari crtež naših profesora gde vi vidite osobu koja ovaj kako se zove pere automobil upravo to – grabulja, kosi, a onda i vidite tu osobu koja trči. To je ta ista osoba i to je sve fizička aktivnost. Znači kalorije koje mi trošimo su ono što je bitno. Znači zato što mi, u protivnom sedimo, i to sedenje nas ubija. Znači sedenje je danas neka vrsta novog pušenja. I ovaj kako se zove pa oni zovu sedenje sedentary death  disease -smrtonosna bolest sedenja. Znači mi se tome ne suprotstavljamo. Znači nego naprotiv. Mi ustvari imamo sada jednu kontra evoluciju. Znači Imali smo evoluciju da od onog nekog čoveka nastanemo ovo što jesmo i onda sad šta se desilo? Znači naš se život promenio. Život ljudi se promenio. Ljudi obavljaju svoj posao sedeći i oni su znači postali sada gojazni, oni su postali nepokretni, oni ne mogu da čučnu i da ustanu, ne mogu gomilu stvari da odrade zato što su prihvatili taj način života praktično ne razmišljajući o tome da moraju nekako da deluju na svoj organizam da ovaj zaustave taj proces. A nas je stvorio pokret.

Milica Gacin

Šta sve možemo da uradimo da bismo ostvarili tu dugovečnost kojoj svi stremimo?

Nenad Dikić

Pa ne znam da li svi stremimo dugovečnosti, ali mislim da svi treba da stremimo zdravlju znači. A onda to praktično dovede do toga zato što ustvari mi imamo dugovečne neke ljude, imamo i narode u Evropi koji duže žive ali imaju problem kada duže žive zato što se nisu, ne bave sa svojim životom aktivno. Ne žive aktivno. Znači jer ako vi dodate životu neke godine kada je čovek bolestan, onda ustvari možemo da kažemo da je ta neka osoba dugo živela, ali ako je ta osoba živela dugo tako što je vukla se po lekarima znači koristila niz lekova, pomagala i tako dalje, onda to nije bio taj život koji želimo da dodamo. Mi želimo da dodamo našem životu neke godine lepog života, ne godine bolesti znači.

Milica Gacin

Dobro evo preformulisaću. Šta možemo da uradimo da živimo kvalitetno i dugo?

Nenad Dikić

Ja mislim da je prosek u Evropi ovaj da na nekih, evo ne znam koliko je kod nas sada.  74 godine muškarci, 78 godina žene, ali da je prosek neki da na tih tih 74, 78 godina najmanje 8 godina u proseku ljudi žive tako što se leče od nečega. Znači upravo je to znači stvar koja može da se izbegne tako što se ljudi jednostavno bave minimalnom fizičkom aktivnošću znači. Fizička aktivnost, ono ne ponavljam dva puta, ali je znači zaista lek i neverovatno je da to ne koristimo. A ne koristimo između, ostalog zato što se o tome ne priča dovoljno, a ne priča se dovoljno zato što fizička aktivnost ne prodaje. Znači kad bi se fizička aktivnost prodavala mi bi imali mnogo više ljudi koji vežbaju i imali bi veći atak i stručnjaka i televizije i marketinga i tako dalje. Ali pošto je to jedna jednostavna stvar gde vi obučete patičice, istrčite krug u parku i tako dalje, onda to nije nešto što je baš tako ovaj kako..

Milica Gacin

Kako mislite ne prodaje se? Pa članstvo u svakoj teretani se naplaćuje. Ako hoćete personalnog trenera to se naplaćuje, ako hoćete online da vežbate to se naplaćuje. 

Nenad Dikić

Pa da, ali nemate veliku industriju koja od toga vidi zaradu. Nije to neki lek koji će sada da dovede do nekih neviđenih prihoda znači. Evo ja da vas pitam ako je već tako kako vi kažete zašto onda mi nemamo nikakav preventivni marketing? Zašto se o tome ne govori nikada na televiziji? Zašto se ne govori da ljudi treba zdravo da žive, da treba da vežbaju 3 puta nedeljno? Zašto se ne govori da ljudi treba da idu u prirodu? Zašto si na tome ne radi? Zašto mi nismo neka aktivna nacija? Na kraju krajeva živeli smo do juče u ovaj, kako se zove, zajedničkoj državi koja se zvala Jugoslavija gde su danas Slovenci jedni od najaktivnijih ljudi Evropi, a mi smo jedni od najneaktivnijih. Kako se dogodilo da se sad toliko razlikujemo znači? Zašto oni vikendom ne zna se gde idu i tako dalje?

Milica Gacin

Sve im je blizu doktore. Samo plesaju po planinama, sve im je blizu.

Nenad Dikić

Pa ne bih ja baš samo, ne. Postoji pitanje tog nekog mentaliteta i odnosa  prema tome koje treba da se usvoji. Znači, mi nemamo kampanje koje ovaj podrazumevaju. Mi smo pokušali da napravimo jednu kampanju. Na opštini Stari grad gde ja živim imate dve trećine ljudi imaju povišen krvni pritisak. Znači dve trećine 60 i nešto posto ljudi imaju. Znači, ono što je bila moja ideja je da povežemo ovaj, kako se zove, fitnes centre kojih ima jako puno, koji su fenomenalni. Dobri sa fenomenalnim trenerima i tako dalje. I imamo dva Doma zdravlja. Imamo jedan privatni i jedan državni. Ideja je bila da povežemo doktore i fitnes trenere. I znači to je bilo napisano, sve bilo već gotovo značI. U trenutku kada je trebalo da dobijemo te neke male parice, da to počne da funkcioniše, to se ispostavilo da nije baš preterano važno. I bili su neki drugi prioritetI, a to je u suštini prioritet. I znate koliko su se doktori ustvari radovali da pa šta se danas dešava ako dođe čovek sa povišenim krvnim pritiskom u urgentni centar? Znači on automatski dobije lek. A šta je preporuka bilo kog kardiološkog udruženja? Da promeni stil života. Doktor koji ga pregleda on neće njega videti drugi put, ne može da radi na promeni njegovog stila života. Kad zato što taj čovek je i dobio hipertenziju zato što se ugojio, zato što se sedeo, zato što i puši, zato što ima niz navika i tako dalje koje su loše, koje treba da se iskorene. Znači ne postoji terapija koje se odmah uvodi. Znači zato što je to nešto što se radi tek onda kada nemamo izbora. Ali mi nažalost to ne možemo tako da sprovedemo. I mi dobijamo od jednog čoveka odmah pacijenta koji ima hronično terapiju do kraja života. Mi ne radimo na promeni životnih stilova, a životni stil je suština.

Milica Gacin

Da li postoje razlike u životnim navikama žena i muškaraca?

Nenad Dikić

Postoje. Mislim da žene i naša istraživanja pokazuju da su žene mnogo prijemčivije ovome što ja pričam, da mnogo lakše prihvataju savete, da mnogo redovnije vežbaju i da mnogo više misle o svom zdravlju nego muškarci. Znači mi imamo, kao što znate naš, mislim ne znate da je naš portparol, ali znate tu ličnost. To je  dr. FeelGood. Znači Sasa Plećević je znači stvari u svom inicijalnom programu ovaj napravio bukvalno revoluciju zato što je naterao jednu veliku grupu žena da ovaj redovno vežba. I onda su one njega slušale kao nekog gura i to je prosto neverovatno za mene bilo saznanje. I  kad sam video; pošto smo mi njih pregledali, znači mi smo ih pregledaili pre i posle. Znači impact tog njegovog vežbanja i uticaj njegovog vežbanja na tu grupu žena je bio neverovatan. Znači one su smanjile procenat masti što je najvažnije, znači održali su mišiće što je još važnije i  povećali su aerobnu sposobnost odnosno količinu kiseonika. Povećali su kondiciju. I one su se onda bolje osećale, lakše su mogle da se nose sa svim nedaćama u životu i tako dalje, i one su to osetile. I dokaz da su osetile je uticao na to da one ne odustaju od vežbanja i one su dolazile kod njega. Opet su žene tu bile  bolje nego muškarci znači. Znači mislim da jednostavno je to pitanje odnosa. Muškarci možda veruju više u te neke ovaj vikend stvari, ali to jednostavno nije vežbanje. Znači mali fudbal petkom nije vežbanje, To je mali fudbal petkom. Znači to je zabava i to je alibi za druženje, pivo i ćevapčiće.

Milica Gacin

Da. Dobro u teretani u kojoj ja vežbam, a i u  nekim drugim teretanama u delu grada u kojem živim dominantni su muškarci koji dižu tegove i rade na definiciji i uglavnom su mlađi. A žena ima različitih godina i različiti su im motivi. Naravno, većini je motiv da skinu kilograme i da izgledaju lepo u Grčkoj na moru

Nenad Dikić

Pa dobro i to je legitimno.

Milica Gacin

To je legitiman izbor naravno.

Nenad Dikić

Ali to utiče na sve ostalo ovo što je bitno. Znači ruše neke bitne faktore rizika i ono što ja mislim da je bitno da ljudi znaju i ono što mislim da je na kraju ispitno pitanje za studente. Moramo da znamo faktore rizika znači. Moramo da znamo šta je ono što deluje negativno na nas značI. Pa mi možemo da ignorišemo to, ali ako imamo visoke masti mi možemo samo da budemo bolesni ako ništa ne preduzmemo. Ako imamo problem sa intolerancijom na glukozu i razvijemo neki metabolički sindrom, onda smo mi u predvorju bolesti znači. Onda ćemo sutradan biti bolesni ako u tom trenutku ništa ne uradimo. Možete vi da imate veću telesnu težinu, ali možete da imate na račun mišića. Ne možete da imate na osnovu

Milica Gacin

Da. Struktura je u stvari važna.

Nenad Dikić

Znači jako je važna ta telesna kompozicija. Tako da si mi bavimo tim specifičnim vagama koje na osnovu bioimpedance mere procenat masti, jer smatramo da je to ono što ljudi treba da shvate. Znači ne vredi da ja imam 40% masti u mom organizmu i da onda mislim da ću ja biti zdrav i i da ja nemam razumevanje da je to veliki faktor rizika. Pušenje, alkohol, pogledajte sada znači to sedenje je uvršteno u isti nivo zajedno sa tim faktorima rizika koje su nedvosmisleni. Onda imamo samoću. Znači samoća je postala veliki problem znači zato što ljudi ne mogu da regulišu svoj život na pravi način i ta samoća je i u ovom našem telu istočne Evrope, jugoistočne Evrope jedan od velikih problema koje podjednako utiče na razvoj kardiovaskularnih bolesti i tako dalje. I opet tu fizička aktivnost se pojavljuje kao faktor koja ruši sve to jer vi ako počnete da vežbate, šta ste rekli, odete u klub, tamo su neki drugi ljudi, kreće neka priča i tako dalje i kao što smo pomenuli znači ti fitnes Instruktori su često i neki psihoterapeuti jer slušaju probleme koje imaju njihovi vežbači i odgovaraju pozitivno na neke i daju im neke ove kako se zove, savete tako da svakako je fizička aktivnost, organizovana fizička aktivnost, dozirana, ono što je lek.

Milica Gacin

Pošto ste pohvalili žene, a ovo je portal To sam ja koji se bavi ženama koje imaju više od 45 godina, ali evo i da se usmerimo uopšte na popolaciju žena bez starosnih odrednica – da li postoji neka vrsta fizičke aktivnosti koja je naročito pogodna za žene, da li su sve vrste pogodne za žene ili ipak treba treba praviti neke razlike spram stanja u kome su žene nalaze? Znate žene rađaju decu pa onda imaju taj postnatalni period, pa onda ulaze u menopauzu, pa prosto nama se drugačije stvari dešavaju.

Nenad Dikić

Pa i muškarci ulaze u andropauzu samo neće to da priznaju.

Milica Gacin

Ali vi o tome ne pričate. Pa izvinite doktore. To je psovka, to ja zabranjena reč, je l’ tako.

Nenad Dikić

Pa moguće je, ali je isto što i menopauza.

Milica Gacin

Jeste. Ali vi ste prvi koji je to rekao do sada, ali verujte mi ja imam mnogo susreta i menopauze.

Nenad Dikić

Znanje je krhko tako da.

Milica Gacin

U pravu ste potpuno. Dakle, da li je ista fizička aktivnost za žene potrebna u svim periodima našeg života ili ona treba da se menja i šta bi bila vaša preporuka? Pa žene su superiornije u odnosu na muškarce, to uopšte nije sporno. Znači male razlike u tim nekim svetskim rekordima i tako dalje možemo da pripišemo samo toj različitoj telesnoj kompoziciji, ali različita telesna  kompozicija potiče od biološke razlike vezane za veći procenat masti kod žena, ali zato su žene zgodnije, one su oblije i tako dalje. Znači, to je nešto što ih prati i ostaje praktično do kraja života znači. Kada bi muškarce i žene sveli na takozvani Lean body mass ili na onaj procenat telesne težine koji su se tiče da kažemo mišića i tako dalje ovaj u principu bi to bile slične ovaj slična vremena i tih rekorda velikih i tako dalje. Pokazalo se, mi imamo jednu novinarku koja radi u inostranstvu, koja u stvari radi na jednom velikom portalu gde se prodaju patike i onda je ona radila mnogo naučnih radova. Istraživala je. Onaj je pokazala, na primer, da su žene u maratonu bolje zato što održavaju stalno isti pace. Znači one ne trče brže zbog ovih razlika koje sam rekao, ali znači ako govorimo o tom nekom ritmu koji imaju i taj pace o kome oni vode računa žene su tu konzistentnije i ovaj kako se zove bolje održavaju to. Znači onda postoje znači neki sportovi gde ustvari muškarci; imate mnogo neke tipične ženske sportove znači da je ustvari ta neka ili taj spot povezan i sa pokretnom, lepotom, muzikalnošću, od ritmičke gimnastike do sinhronog plivanja. Mada su ubačeni muškarci sad u sinhrono plivanje, pa tako. Mi imamo sjajan tim sada. Sjajan par imamo i tako dalje. Ali znači u suštini da – ima nekih sportova koje žene bolje obavljaju. S druge strane, neki sportovi su ženama bili dugo nedostupni zato što su se žene krvavo izborile. Pa taj maraton koji sam spomenuo – on se smatrao da će ženama da ispadne materica znači kad trče da je to: pa da! Nisu im davali da trče. Žene su počele da trče maraton od 70-ih godina i to tako što je na jednom maratonu žena prerušena u muškarca trčala da bi pokazala da može da trči i tako dalje. Znači, ženama su mnoge discipline ovaj osporavane. Sada konkretno ne znam da li je to ovaj znači važno, ali za mene je važno znači ženski sport je napadnut žestoko transgender politikom zato što svi neuspešni muškarci promenom pola se takmiče sa ženama. S obzirom da smo rekli da postoji izvesna biološka prednost u smislu ovaj sastava tela oni je u nekim disciplinama mnogo lakše pobeđuju što je sramota i ne bi smelo da se dozvoli. Tako da su neke sportske federacije rekle da ne prihvataju transgender sportiste u tom ovaj smeru kada muškarac postaje žena.

Milica Gacin

Pričate o sportu i to na način da razumemo da je reč o profesionalnom sportu, ali šta ćemo sa svima ostalima, sa opštom javnošću koja se sportom bavi rekreativno; to je onih tri puta nedeljno koliko ste rekli da je potrebno je l’? To je neki minimum Šta je nama potrebno i šta je nama dovoljno? Da li će biti dovoljno ako idem tri puta nedeljno na pilates, ili tri puta nedeljno na jogu, ili tri puta nedeljno obrnem krug oko Ade? Mi smo u Beogradu, pa imamo tu mogućnost. 7 i nešto kilometara mislim da je onaj krug oko Ade. Ali dobro Novi Sad imao ono divno šetalište, gradovi u Srbiji zaista imaju prostora.

Nenad Dikić

Dobro ali uradite to. I biće to.

Milica Gacin

Ali, kako da vam kažem, da li da hodam, da li da idem na jogu ili da dižem tegove? Šta mi treba?

Nenad Dikić

To je pitanje preferencije.

Milica Gacin

Sve je OK. Znači sve je Ok?

Nenad Dikić

Da, da. To je pitanje preferencije. Znači, ono što je bitno to je ono što stalno ponavljamo. Znači to je: znači učestalost, to je tri puta nedeljno, intenzitet koji se meri vašim srčanim otkucajima. Zato je ova revolucija nastala sa ovim gadget-ima što ljudi nose zato što sad većina ljudi koje nije ni znala da to postoji ima nešto što može da to izmeri i taj uređaj već upozorava da se nalazi tu u nekoj trenažnoj zoni tako da je to jako važno. Jako je važno da ta aktivnost. Vi možete da hodate oko Ade znači kao da ste prebijena mačka i tako dalje ali to nema efekta. Vi morate da hodate dovoljno brzo da se zadišete zato što na taj način ustvari trenirate vaše srce, opet najvažniji poprečno prugasti mišić, znači da ostvari ono što je bitno. Znači da vi budete zdravi, jer ako tako postupate vi sutradan nećete imati problem sa pritiskom, nećete imati visoke masnoće i tako dalje znači. I ono što je jako važno je da to traje određeno vreme znači. Lepota je možda i u tome što vežbanje ne mora da bude u kontinuitetu ne znam sad sat vremena. Vi možete da vežbate 3 puta po 20 minuta znači i da imate neku vrstu intervalnih treninga. Znači to je bitno znači da ljudi znaju. Znači zato što neki ljudi ne mogu da vežbaju – imaju problem sa astmom, imaju problem sa bolovima u nogama zbog toga što imaju dijabetes ili imaju pušačko stopalo, pušačke i tako dalje probleme. Oni mogu da vežbaju 10 minuta, pa da naprave pauzu pa da kada se ponovo, što kažu osveste da znači vežbaju novih 10 minuta i tako dalje, pa da vežbaju tog dana bar 30 minuta – e onda su oni pobedili. Znači onda su oni uspeli nešto da urade tako da i taj intervalni trening je jako važan. Ali gde je problem? Ljudi ništa od toga ne urade. Znači to je problem. Znači da li ćete vi da postignete to, to je stvarno pitanje preferencije. Da l’ ćete vi da vozite sad rolere u krug oko Ade. Ali znači opet morate da imate srčanu frekvencu. Zato je bitno znači da znači zapamtite – ta formula se zove FIT. Znači ustvari podseća na fitnes, pa znate Ameri pate od toga da bude formula koja se lako pamti. To je frequency – frekvencija, i intensity – intenzitet je na našem jeziku. A onda imamo time i type. Time je vreme, a type je vrsta vežbanja. To što vi kažete -da li ćete da dižete tegove, da l’ ćete da plivate, da l’ ćete da hodate da l’ ćete da vozite rolere, totalno je svejedno, ali znači ta aktivnost mora da ispunjava ova prethodna tri uslova.

Milica Gacin

Šta nam još pomaže na tom putu kvalitetnog i dugog života osim fizičke aktivnosti, ne sedenja, proaktivnosti u načinu razmišljanja u smislu nekih edukacija, druženja – rekli ste i da je samoća ono što je sporno. Gde nam je tu hrana?

Nenad Dikić

Pa hrana je ključ. I mi tu ustvari imamo različitu vrstu problema zato što evo moja kolegenica profesorka Marija Andjelković vodi jedan centar za sportsku ishranu i suplementaciju i pritom ne govorim o vrhunskim ljudima ali i vrhunski ljudi imaju iste probleme kao vrhunski sportisti kao i obična populacija. Znači mi smo poznati po tome što jedemo više masti, zato što jedemo tu količinu mesa i ostalih proizvoda, a ne unosimo dovoljno ugljenih hidrata. Ako govorimo o nekim opštim pravilima znači neka opšta ishrana podrazumeva da imamo minimum 50% ugljenih hidata, a 30% masti, da imamo od tih 30% samo ispod 10% zasićenih masti, a da ove budu nezasićene i da imamo određenu količinu proteina. Znači,mi u principu imamo preterivanje u svakom smislu i ono što je kod nas karakteristično je da su to jako obilni, kalorijski obroci znači unesemo mnogo više ovaj energije i kalorija nego što je potrebno i onda ne možemo da se izborimo. Jer 30 mnuta neke fizičke aktivnosti toga što vi gledate u fitnes centrima i tako dalje u najbolju ruku odnese 400 kalorija. A vi znači pojedete jedan mali hamburgerčić u bilo kom lancu ove i tako dalje i eto 400 kalorija.

Milica Gacin

Doktore, koliko reba za jedan keks ili za jednu tortu kažite. To je formula.

Nenad Dikić

Sračunajte. Mi imamo sportski kuvar koji je dostupan i na Google-u. U Google-ovim knjigama može da se čita od korica da korica gde smo mi ustvari predstavili obroke bananama. Jedna banana ima 100 kalorija. Tako da znači ako jedemo neko ozbiljno jelo imamo pet-šest banana ustvari i ideja je bila da pokažemo ljudima da na taj način nekako moraju da imaju Ideju da računaju ovaj šta pojedu, jer objektivno mi jedemo svi više nego što mi treba. Znači zato što u ovoj državi ima 60% gojaznih ljudi. Znači ti ljudi ne bi mogli da budu gojazni da nisu jeli više.

Milica Gacin

A koliko nam treba?

Nenad Dikić

Pa mislim vrlo jednostavno. Mi imamo bazalni metabolizam i imamo neku potrošnju u toku dana. Recimo vama je bazalni metabolizam na primer 1.300-400 kalorija. I ako ne vežbate i ako radite ovaj posao kao i što sad radite – sedite, pričate, pa malo kucate i tako dalje, vi još možete potrošiti najviše 500 kalorija. To znači ako pojedete više od 2.000 kalorija vi ste u problemu. A sračunajte ono što pojedete tako što jednostavno ukucate. Hvala Bogu, Google je tu napredovao. Evo mi sada pravimo jednu aplikaciju, biće dostupna besplatno svima znači sa našom hranom. Jednostavno ukucavanjem toga znači – šta je vaš hleb jedno 80 grama, pa ste stavili jednu šunkicu, pa to je 50gr, pa stavili sir i vi vrlo brzo saznate da ste pojeli 400 kalorija. Znači i ja sam vam dao na primer tih 2.000 uz veliku blagonaklonost.

Milica Gacin

Tolerantni ste bili.

Nenad Dikić

Toleranciju da. I onda vidite šta još možete da pojede u toku dana. Znači to je ono što ovaj kako se zove ljudi rade i to ono što moraju da je urade naši sportisti. Naši sportisti verovali ili ne znači sad govorimo o nekim ljudima koji se ekstremno bave fizičkom aktivnošću. Oni moraju da vode računa o svakoj kaloriji. Mislite da Ivana Španović ne bi volela da pojede celu picu? Ali nikada nema priliku da pojede celu picu. Zato što ona mora da bude lagana jer ona leti 7 metara.

Milica Gacin

Dobro, ali jedna je Ivana Španović. Šta ćemo mi ostali?

Nenad Dikić

Pa mi ćemo ostali isto da pazimo. Mi na žalost ne letimo 7 metara, ali jako moramo da pazimo na te faktore rizika. Znači to je nešto što je pitanje edukacije stanovništva. To je ta preventiva.

Milica Gacin

Da. Rekli ste maločas mi u globalu gledano jedemo više proteina, jedemo više mesa nego ugljenih hidrata, ali zar nismo i mi bombardovani prostim šećerima gde god se okrenete?

Nenad Dikić

Pa dobro nisu samo ugljeni hidrati prosti šećeri, znači ne.

Milica Gacin

Ne ne. Znam da nisu,nego vas pitam. Zar nismo i mi?

Nenad Dikić

Pa bombardovani smo naravno, pa zato što je to the name of the game, kako da prodamo to. Ta industrija mora da živi. Oni imaju te reklame. Znači oni ustvari deluju tako da ustvari žele da povećaju proizvodnju, da povećaju prodavanost svojih proizvoda.

Milica Gacin

Pa dobro, šta ćemo mi mučeni konzumenti?

Nenad Dikić

Pa mi ćemo mučeni konzumenti da racionalno razmišljamo o tome.

Milica Gacin

Kako ćete racionalno? Je l’ imate izbor da kupite nešto što nema u sebi dodatog šećera? Da li uopšte imate mogućnost?

Nenad Dikić

Pa vi ne morate da pojedete mnogo.

Milica Gacin

I da li uopšte možemo da govorimo o zdravoj Ishrani ili o nešto zdravijoj?

Nenad Dikić

Pa znate kako – ja sam recimo jedan od retkih ljudi koji se bavite time, a smatra da i McDonald’s nije loša hrana. Znači problem je u količini koja se jede. Problem je u tome da li vi jedete stalno takvu hranu i tako dalje. Znači, ja mogu da vam kažem da na Olimpijskim igrama najposećeniji bult, onaj znači gde se deli hrana, je McDonald’s. Tu stoje u redovima. Vrhunski sportisti žele to da pojedu. Ali šta je uradio McDonald’s u međuvremenu? McDonald’s je u međuvremenu napravio znači onaj disclaimer sa onom Nutrition facts znači sa sastojcima koliko tu ima čega i koliko tu ima kalorija. I ja sam siguran da ma šta kad bi jeli, samo jednu vrstu hrane, da bi bili bolesnI. Znači naša hrana  mora da se zasniva na raznovrsnosti i korišćenju svih proizvoda. Bilo bi strašno kada bi stalno jeli gotove ili poluproizvode i tako dalje. Pa danas su ljudi prestali da kuvaju. Znači to je sad znači kao ovaj jedna veština koja je ovaj zaboravljena zato što je sad lakše pozvati neke ove dostavljače da van oni  donesu neku hranu nego da vi uzmete lepo sa pijace povrće i skuvate bilo šta. Da napravite Milaneze. Eto znači špagete sa paradajzom. Znači šta vi radite? Vi naručite to. Pa to je katastrofa zato što je to znači proizvod koji je polu gotov, pripremljen, način na koji je pripremljen ne znamo i tako dalje i pitanje je koji su sastojci korišćeni i naravno da bi to bilo tako kako jeste ona ima određenu količinu konzervanasa koje vama ne treba i tako dalje. Znači zar nije dovoljno iseckati luk, staviti paradajz, dodate malo soli i bibera, to se sve lepo ukrčka i bacite preko.

Milica Gacin

Svi će sada da kažu – ali ja nemam vremena za to. Hoću majke mi, ali nemam vremena.

Nenad Dikić

Pa da da. Pa nemamo vremena  za vežbanje, nemamo vremena za ishranu, pa za šta imamo vremena?

Milica Gacin

Za posao.

Nenad Dikić

Pa koji posao? Pa gde je ta produktivnost, gde smo mi u odnosu na druge ljude? Mislim znači to je jedna čista fantazmagorija. Gde su ti rezultati? Mislim znači. Znači to je samo pitanje pravilne raspodele ovaj kako se zove jednog dana. Pa jedan dan ima 24 sata, a vi nemate vremena za sebe? Pa onda je to realnost isto. Onda ćete se razboleti, onda nećete živeti kao što vi kažete dugovečno. Imaćete problem znači. Prosto je pitanje. Planiranje je jako važno.

Milica Gacin

Da. Evo sad da nas dvoje odemo na ručak šta bi trebalo da pojedem ja, šta bi trebalo vi da pojedete?

Nenad Dikić

Pa možemo oboje da pojedemo salatu. Kao što jedna moja koleginica. kaže -salata je uvek jako važna zato što u salati imate raznovrsnu vrstu povrća, imate uz dodatke salate ide često sir ili ide ne znam riba ili ide meso i tako dalje. Onda imate opet različite dressing-e ako volite; ja konkretno volim maslinovo ulje sa ovaj kako se zove kondimentom onim sirćetom koje malo ovaj kako se zove manje kiselo i tako dalje znači i to je to vi ste sad na taj način uneli raznovrsno povrće što jako važno. Znači mi smo ustvari sveli sebe na nekoliko vrsta povrća i nekoliko vrsta voća nedeljno. Znači neki naši učitelji kažu da mi treba da unosimo nedeljno 30 različitih vrsta voća i povrća. Zato što nije to samo pitanje, nismo mi u pitanju samo nego i naše bakterije, naš mikrobiom, mi njih moramo da hranimo. Ne konzumiramo samo mi to što jedemo nego i oni to konzumiraju, a oni su jako važni za naš organizam jer oni upravljaju našim organizmom na neki način tako da je to sad jedna nova teorija gde mi moramo da vodimo računa i o toj mikrobioti odnosno tom sistemu koji živi u nama.

Milica Gacin

Hoćete li vi biti gladni od te salate?

Nenad Dikić

Ja neću. Evo možemo zajedno da. I vi nećete biti

Milica Gacin

Ja neću sigurno.

Nenad Dikić

Ali ne odgovara onih 2.000 kalorija. Posle toga nećete imati.

Milica Gacin

Ne, ja neću, nego znate kako – kada ste to spomenuli samo razmišljam o nekim svojim prijateljicama koje imaju muža i dvojicu sinova ili jednog sina. Ona kaže – ja ne mogu ništa da spremim osim mesa jer su gladni non-stop i to  mora da bude meso meso meso i ništa više.

Nenad Dikić

Pa dobro, ali koliko mesa?

Milica Gacin

Mnogo. Mnogo mnogo mnogo mesa, da je mnogo jako i kažem znam mnoge prijateljica koje

Nenad Dikić

Možda oni sagore to. Možda ta deca treniraju.

Milica Gacin

Ali mogu da se hrane kako bi želele jer uvek je meso, uvek su neke mesne prerađevine jer to muškarci traže. Zato vas pitam da li ćete biti gladni.

Nenad Dikić

Pa mogu. Zašto ne pojedu one isto što i oni. One pojedu više salate, manje mesa i tako dalje. Nego problem je u tome što mi jedemo očima i što smo mi često gladni i više nego što treba i tako dalje. Tu imate onaj čuveni Novakov savet – prekinite da jedete i kad vidite da više niste gladni. Znači nema potrebe da nastavite znači. A ustvari mi nastavljamo da jedemo zato što je u pitanju ovaj velika količina hrane, zato što je pitanju zanimljiv razgovor.

Milica Gacin

Lepo je.

Nenad Dikić

Pa evo vi to ne nastavljate. Inače ne biste ovako izgledali tako da dajte vi recept. Kako vi, kako se vi zaustavite?

Milica Gacin

Ne znam. Možda imam samo genetiku. Meni treba drugi savet, odnosno drugi recept – kako povećati telesnu masu u ovim godinama? Meni nije cilj da gubim; meni nije cilj da vežbam i da gubim kalorije, moj cilj je da vežbam i da..

Nenad Dikić

Dobijem kalorije 🙂

Milica Gacin

I da dobijem mišićnu masu, ne kalorije. To ne, nego ja sam recimo ta kategorija, ali ima nas. Ima i takvih. Spomenuli ste mikrobiom. To je stvarno jedno ogromno polje i dobro je da se o tome sve više priča i mislim da je onako šira javnost tek je zagrebucnula po toj tako jednoj važnoj temi. Put ka jednom zdravom mikrobiomu jeste upravo to. Evo ta je najjednostavnija. Svaki obrok jedite salatu. Doručak, ručak, večera – salata.

Nenad Dikić

Pa da. Morate ta vlakna da ubacite. Mi ne koristimo dovoljno vlakana u ishrani zato što koristimo hranu koja je prerađena. Pa to je taj odnos prema ishrani takođe. Znači taj odnos je interesantan u tom smislu kad pogledate tu celu teritoriju bivše Jugoslavije znači različite su navike. Znači mi imamo i taj mediteranski deo dole i tako dalje, ljudi koji se hrane i koji koriste više maslinovo ulje znači sad odjedanput se postavlja pitanje kao maslinovo ulje skupo ovde; pa skupo je i tamo. Znači pitanje je samo odnosa prema upotrebi određenog ulja, određene vrste masti ili ovaj konzumiranju ribe znači zato što ako mi konzumiramo ribe samo povodom nekih događaja onda je to problem a pritom ne moramo mi da jedemo skupo ribu Sardina je fenomenalna riba samo što je mnogi ovaj ne vole zato što je to bezveze. Onako je jeftina i one male ribe koja je to riba i tako dalje. Ali ona je čak interesantna iz tog ugla što nije stigla da bude kontaminirana, zagađena teškim metalima, živom i tako dalje zato što to jedna plava riba koja ima dosta Omega masnih kiseline i koja je dostupna.

Milica Gacin

A suplementacija je takođe jedna tema o kojoj se dosta priča i prosto sa svih strana kad se okrenete tu su brojni suplementi. Sada se promoviše prilično kolagen. Da li nam je on potreban, koji, na koji način treba da ga koristimo?

Nenad Dikić

Pa potreban nam je, ali mogu da kažem čak obrnuto. Više taj kolagen, nego onaj koji se ubrizgava. Zato što taj kolagen u stvari nadomeštava onaj kolagen koji mi vremenom gubimo i ne možemo da ga sintetišemo ili nema ga dovoljno u onoj količini koliko nam je potreban. Pošto se tu nalaze neke 3 amino kiseline –  prolin, hidroksiprolin, leucin i tako dalje koje ustvari mi moramo da ovaj imamo u organizmu u odgovorićoj koncentraciji u trenutku kada želimo da napravimo kolagen i da imamo i tu neku kiselu sredinu. Vitamin C je tu bitan i tako dalje. Znači tako da sada na tržištu postoje specifični preparati takozvanih dipeptida znači odnosno mogućnost da se unese kolagen tako da je on nerazložen skroz na sastavne delove aminokiselina i verovatno neće sad to baš slušaoci i gledaoci razumetii, ali znači da se unosi u nekim blokovima koji se lakše ugrađuju ponovo u kolagen i na taj način ovaj. Pa to je vidljivo. Znači imati mnogo radova na PubMedu, ne na Google-u. Znači mnogo radova koji nedvosmisleno pokazuju da se struktura kože, da se ovaj vlažnost znači da je ovaj popravljena, da je elastičnost. Pritom ne govorim samo o lepoti. Govorim i o zglobovima o tetivama ovaj ubrzanom zarastanju nekih rana i tako dalje i tako dalje. Tako da ta neka doze koja je preporučena jei 10gr. Znači i kolagena ustvari ima najviše u nečemu što Srbi jako vole a to je svinjska kožica ovaj onako hrskava i tako dalje. Samo što je potrebno da pojedete kilo te kožice.

Milica Gacin

Ne govorite doktore. Ne govorite 🙂

Nenad Dikić

Što je jako komplikovano. Zato je mnogo lakše nekada uneti neku malu količinu preko dijetetskog suplementa.

Milica Gacin

Dajte sad novi alibi. Nemojte to.

Nenad Dikić

Pa ne. Ja volim tu kožicu tako da mislim preporučujem ovaj.

Milica Gacin

Ali u manjoj količini. Koji tip kolagena odnosno koja vrsta – riblji ili goveđi?

Nenad Dikić

Pa mislim u suštini riblji je kao malo ovaj bolji navodno i u suštini ovaj čistiji, navodno se bolje ugrađuje i tako dalje. Znači, ali goveđi uopšte ne zaostaje. Znači tako da mi na tržištu mislim imamo i jedni druge tako da ne vidim tu neku bitno razliku, ali eto ako govorimo iz ugla farmakologije riblji se preferira kao viši i tako dalje.

Milica Gacin

Farmakolozi obično kažu – samo vi jedite dovoljno voća i povrća i unećete sve potrebne vitamine i minerale. Da li je baš tako u savremenom načinu života kada je hrana ipak tretirana?

Nenad Dikić

Pa nije. Nije zato što mi računamo;: znači evo profesorka Andjelković računa dnevnik ishrane. Znači mi vama damo papir i vi napišete sve što ste jeli poslednja tri dana; onda mi tu hranu ubacimo u program naš i onda dobijemo ono šta ste vi ustvari unosili. I onda vidimo da ste vi uneli dovoljno vitamina B, ali da niste uneli dovoljno vitamina E, vidim da ste uneli dovoljno vitamina C, ali da niste uneli dovoljno vitamina D. Znači što je u principu sad već možemo da merimo jer vitamin D niko nema. Evo i ovaj kamerman ovde i nas dvoje nemamo dovoljno.

Milica Gacin

Imamo.

Nenad Dikić

Ali ga dobijate tako što se suplementirate. Znači u tome je ovaj. To je suština vašeg pitanja. Znači nismo na žalost u stanju da sve ono što nam treba ovaj unesemo raznovrsnom ishranom zato što i ta raznovrsna ishrana više nije onakva kakva jeste. Mi smo jedno vreme baš se malo posvetili tome i računali šta je ono što unosimo na primer kad je u pitanju magnezijum. I mi ne možemo da unesemo baš dovoljno magnezijuma. Negde unesemo recimo u proseku 250mg, a treba nam 400 i onda u suštini je i magnezijum taj bitan element koji treba da unesemo. A zašto ga nema dovoljno? Zato što ga nema ni u zemlji dovoljno. Jer znači oni ljudi koji se bave poljoprivredom znači ne znam meni su čak i seljaci pokazali šta znači kad nema magnezijuma u zemlji. Pšenica koja izađe ona izgleda bolesno. Znači ne izgleda zdravo i tako dalje. Znači jednostavno je pitanje i korišćenje različitih poljoprivrednih mera. Znači da se zemlja nađubri i tako dalje da bi ponovo imala sve te minerale koji ustvari prelaze u voće i povrće koje mi jedemo. Znači na taj način ustvari mi neke minerale, ali opet s druge strane, mi kalcijum ne moramo da unesemo, a magnezijum moramo da unesemo. Zato što mi opet pijemo ili smo narod koji konzumira veliku količinu mlečnih proizvoda i mleka i nikada nemamo ovaj deficit kalcijuma. Praktično nikad nemamo deficit kalcijuma. Naravno, u nekim periodima života se desi da imamo znači tada je moguća suplementacija ili u nekim periodima kada ne znam u trudnoći nema možda dovoljno ili se ne unosi dovoljno. Ili ljudi koji ne unose dovoljno mlečnih proizvoda – mleka i tako dalje. Jogurta. Mi smo narod koji hvala Bogu pije jogurt i to je opet zgodno i zbog onih bakterija i zbog masti, i zbog kalcijuma, i zbog proteina.

Milica Gacin

Šta nam je još potrebno od suplementacije.

Nenad Dikić

Pa zavisi odi različitih situacija u životu. Znači već smo pominjali ovaj i eto neke vitamine, neki minerali koji nam fale. Znači suštinski u zavisnosti od toga recimo kad ljudi rade u nekoj znači industriji gde su izloženi nekoj vrsti zračenja i tako dalje potrebni su antioksidansi; ili ako neko ima ovaj kako se zove neki izuzetno dinamičan i težak posao znači tako dalje. Antioksidanti dosta štite ćelije da ne dođe do njihovog napada od strane kiseoničkih radikala ili ovaj recimo osobe koje puše znači bi morali da koriste antioksidanse. Znači opet da pomenem – profesorka Anđelković je doktorirala na astaksantinu. Znači astaksantin je jedan od najmoćnijih oksidanasa i konačno je došao i kod nas na tržište i postao ovaj kako se zove jako važan. Ali ne mora astaksantin. Može da bude vitamin E znači. Ali njega opet nemamo dovoljno u ishrani. Znači njega zbog te njegove osobine moramo da unesemo možda kroz dijetetske suplemente. Znači mislim da je možda najpogrešnija strategija ovaj da idemo samo sa multisuplementima zato što tu imamo svega ali ničega ustvari nemamo dovoljno. Mnogo je važnije da vi sad tačno unesete ne znam 400 mg magnezijuma. Ako ne vidite koliko je na kutiji magnezijuma napisano vi ćete uneti neku malu količinu koja nije dovoljna. I pritom da kažemo naravno – sve to što unosimo pitanje je da li ćemo apsorbovati zato što ljudi imaju različite vrste poremećaja na nivou digestivnog trakta znači u apsorbcijii. Imamo intoleranciju hrane takođe. Znači neku hranu treba da izbegavamo i tako dalje. Znači to je ono značajno pitanje koje je otvorio i Novak pa smo mi radili čak jedan doktorat na tu temu i zaista smo uspeli da dokažemo da izbacivanjem određene hrane dolazi do povećanja sposobnosti ljudi znači. Pritom nije; to su ljudi sportisti i ne-sportisti. Znači svi ljudi. Jer ako uzmemo jednu običnu priču, a to je da mi jedemo stalno hleb. Mi jedemo hleb i sa krompirom, i sa pirinčem, i sa testeninom i za doručak i za ručak i za večeru; mogućnost da zaista mi imamo problem sa gluteinom je velika. Znači i u tom smislu izbacivanje te količine hleba znači korišćenje na primer proizvoda gde te neke supstance koja nam smeta nema ili laktoza znači mi smo poznati po ovoj geografskoj širini da mi slabije ovaj kako se zove metabolišemo mleko. Znači to znači ljudi već sami osećaju. Osećaju neke tegobe, nadimanje i u tom smislu je znači redukcija toga jako važna, jer onda ljudi nemaju te tegobe smanjuju te probleme koji se javljaju na nivou creva – to su neke veze između srednjih ćelija razdvojene pa onda dolazi do različitih problema koje ljudi imaju i ovaj bolje se osećaju. Tako da postoje ti testovi. Ja mislim da se rade komercijalno.

Milica Gacin

Sad sam htela da vas pitam. Kako ćemo mi znati šta nam zapravo nedostaje?

Nenad Dikić

Kao što smo i mi. Znači mi smo radili, mi smo samo bili srećni da nam je jedna od naših laboratorija izašla u susret pa nam je dala besplatne testove pre i posle za odredjenu grupu sportista, pa smo mi izbacivanjem određene hrane shvatili da smo im povećali sportsku sposobnost, da su oni bili bolji, bolji u svemu, bolji onome što uče i tako dalje. To je ta intolerancija na hranu. Vi ćete sresti mnogo doktora koji to negiraju. Znači čak mi kad smo objavljivali radove mi smo imali problem da ubedimo editorial board konkretno u ovom slučaju italijanskog časopisa za sportsku medicinu da je to tačno zato što smo morali mnogo da komuniciramo sa njima i oni su na kraju objavili to i tako dalje. Zato što postoje ljudi koji smatraju da je to izmišljena stvar ali ustvari nije izmišljena stvari jer jednostavno ljudi čak i bez odlaska u laboratoriju primete da im je bolje. Znači imate gomilu ljudi koji čak neće da stave mleko ni u kafu zato što ih i to malo mleka negde nadima i smeta im. I oni su to jednostavno ovaj zaključili deduktivno. Znači popijem loše mi je, ne popijem dobro mi je. Znači neću. I tako dalje. Znači, a ovde postoje samo da to su IgG antitela koja u stvari vi smanjite izbacivanjem onoga na; neki ljudi su alergični, ja nisam ni znao. Čak i ja sam imao taj problem sa vanilom. Vanila – ja ne volim ni sladoled od vanile, ne koristim vanilu. Ali vanila si kao sastojak nalazi u nekim raznim proizvodima koje mi koristimo mi ne znamo gde se nalazi, gde kad reka pogledate na pakovanju ona se tu nekako našla i tako dalje znači. Ananas! Znači, ljudi ko jede ananas kod nas? Ali intolerantni na ananas, itd. Znači različita je hrana na koju su ljudi intolerantni ne znači. Ili jaja znači i td.  Znači bitno je samo da vi date sebi pravo da taj laboratorijski nalaz proverite tako što ćete tu hranu na koju ste intolerantni da je ne neki način redukujete, izbacite. Vi možete posle nju i da vraćate, ali postepeno ili da ne unosite u onoj količini koliko ste unosili i biće vam bolje. I vi ćete to sami videti tako da u tom smislu to zaista ovaj kako se zove postoji. Mi smo znači jedan doktorat posvetili probioticima. Znači sad naše kolegenice sada na Karlovom univerzitetu u Češkoj zahvaljujući upravo tim radovima zato što kada mi pijemo probiotike? Mi pijemo probiotik i kada imamo problem sa crevima, imamo dijareju ili pijemo antibiotike. A oni se piju, treba da se piju stalno, u nekim periodima pa da se prekinu i tako dalje. Jako je značajan na putovanjima, jako su značajni..

[00:01:51.300] – Milica Gacin

Ali kako ćemo mi to znati? Evo slušam vas vrlo pažljivo i smo mi se rađa pitanje da profesionalni sportisti imaju vas lekare i oni su pod određenom vrstom kontrole odnosno određenom vrstom supervizije. Ali svi mi ostali koji to nemamo kako mi možemo da znamo kada nam treba taj probiotik, a kada ne? Kada da treba vitamin E, kada nam ne treba?

[00:02:12.300] – Nenad Dikič

Pa i vi mate nas isto. Znači nikakav problem.

[00:02:13.200] – Milica Gacin

To je malo teško realizovati. Znate kada nam treba; dobro rekli ste da nam vitamin treba stalno. Ali kako ćemo mi to znati?

[00:02:21.900] – Nenad Dikič

Pa to je edukacija. Pitanje edukacije stanovništva. Znači ja ponovo postavljam pitanje – zašto mi nemamo nikakav edukativni preventivni program? Zašto se o ovome ne priča stalno? Zašto ne postoji kao što postoje ne znam – da imamo plaćenu reklamu da eto ljudi ne puše? Zašto ne postoji plaćena reklama da ljudi idu da vežbaju? I dalje i tako dalje. Znači zašto nemamo tu vrstu edukacije koja je osnovna i preventivna? Zato što je to pitanje nečega što smo učili sad u vremenu. Znači mi smo u vremenu shvatili da je naš stil života, današnjeg čoveka loš. Ljudi se sporo edukuju, sporo prihvataju to zbog toga što ste vi rekli da ti ljudi jadni nemaju vremena jer mnogo rade.

[00:03:02.600] – Milica Gacin

Pa to je činjenica. Rade mnogo.

[00:03:04.500] – Nenad Dikič

Ali ljud koji nemaju vremena, a mnogo rade za sebe, onda se oni razbole.

[00:03:10.600] – Milica Gacin

To je takođe činjenica.

[00:03:11.000] – Nenad Dikič

I to je u redu isto. Znači oni su izabrali da ne rade ništa na sebi i da se razbole znači. I onda šta se dešava? Onda mi lečimo te ljude i mi onda koristimo resurse koje mi nemamo kao zemlja; znači mi u stvari kao jedna zemlja koja je srazmerno siromašna znači ustvari mesto da radimo na preventivi, mi trošimo veliku količinu para da bi lečili.. Pa pazite – zašto smo mi sa karcinomom grlića prvi u Evropi? Ili raka dojke drugi? Ili zašto smo mi u kardiovaskularnim bolestiima drugi? Pa šta smo mi to skrivili da ovako jedan mali narod kojih ima; nema nas 7 miliona i tako dalje. Znači šta mi to radimo toliko loše da zauzimamo tako visoko mesto po pitanju oboljevanja, da radimo toliko loše da zauzimamo nisko mestu po pitanju fizičke aktivnosti? Zašto to nekako ne pokušamo da promenimo? I kako da naučimo te ljude da to promene ako im ne govorimo o tome?

[00:04:06.700] – Milica Gacin

Evo postavili ste pitanje da li ste istovremeno odgovor. Znate kako su ljudi skloni da na svoju ruku nešto uzmu. Da popiju. Šta ima veze? Hajde sad naučite nas. Ovo je prilika šta možemo u svakom trenutku da popijemo mislim da suplementaciju a šta bi smo morali zapravo da uradimo u konsultaciji sa lekarom?

[00:04:28.600] – Nenad Dikič

Mislim da imate veliku količinu tih preparata i oni su zakonski dozvoljeni.Dozvoljeni su OTC preparati over-the-counter gde vi ustvari možete da kupite šta god hoćete samo morate da date opet sebi saznanje, znanje da naučite malo da pročitate znači. Znaš šta to znači. Ja sad odlučim da pijem nešto znači ja moram malo da se zainteresujem znači, a to znači da opet moram malo da se posvetim sebi ali baš ako mnogo radim i nemam vremena onda ne mogu pa onda opet imam isti problem. Znači suština je da nekako ove kako se zove razmišljate. Na kraju krajeva pazite mi do pre nekoliko godina nismo mogli rutinski da gledamo vitamin D. Sad možemo da pogledamo vitamin D i evo challenge neka svako od gledalaca sledeći put kada bude radio krvnu sliku negde ode taj vitamin D, nek plati to ne znam koliko košta 1.500 dinara, malo više, ali onda će videti da mu je taj vitamin D dole. Znači mi ne živimo kao naši preci. Naši preci nisu sedeli nego su radili napolju. Znači oni su imali taj kontakt sa suncem pa makar i na minimalnoj površini kože znači i tako dalje proizvodili su taj vitamin, aktivni oblik vitamina D. Znači vitamin D mogu da uzmu. Znači magnezijum mogu da uzmu garantujem. Znači nema načina da ga unesu dovoljno. Možda neki ljudi unose ali znači većina ljudi ne. Znači govorim o većini ljudi i tako dalje. Znači to je sad pitanje, individualno je pitanje. Vi imate razne dijete. Znači imate razne ljude koji ne unose zbog toga što su vegani i B12 moraju da unesu. Imate razne situacija kada zbog trudnoće ne znam treba uneti ne znam više folne kiseline zbog razvoja ovaj bebe neurološkog i tako dalje. Znači imate razne, evo kolagen ste vi  pomenuli. Znači u jednom trenutku nema razloga za to.

[00:06:12.200] – Milica Gacin

Pa to je jako dobro pitanje zato što imam kolege i kolegrnice naročito kako: “Haa, moje dete uzima onaj Whey!”. I ja kažem: “pa dobro, i?”; “all to je hemija!” Kažem: “pa to nije hemija.”; “Pa kako nije hemija ” Pa kažem nije to je protein surutke, to je čist protein iz surutke. Znači nema H od hemije. Znači samo je dehidriran i tako dalje. Znači zašto ne bi uzeli znači?

[00:06:39.800] – Milica Gacin

Da li nam svima treba, to vas pitam?

[00:06:40.800] – Nenad Dikič

Ne. Pa ne treba vam. Ali vam treba na primer u sledećoj situaciji – malopre smo ovaj pojeli onu salatu, a vii ste pojeli onaj sendvič za doručak i onda vam nije ostalo mnogo kalorija za večeru. Onda vi uzmete taj protein i stavite u čašu jogurta zajedno sa nekim voćem i napravili ste neku vrstu šejka i vi ste imali vrlo niskokalorijsku večeru, a uneli ste sve što vam treba. Treba vam -najveći grmlji ovaj američki fudbaleri da bi izbegli dobijanje na masi koja je ogromna a da bi održali telesnu kompoziciju koriste šejkove u kojima ima Whey-a. Whey je izuzetno zdrav proizvod. To je dijetetski suplement, to je hrana, to nije lek i tako dalje. Jedina preporuka je da se uzima izolat, ne koncentrat, zato štp izolat čist nema kazeina,nema laktoze i zaista nema nikakvih nuspojava.

[00:07:30.700] – Milica Gacin

Da li možemo da preteramo u količini?

[00:07:32.700] – Nenad Dikič

Možemo, naravno. Mi preterujemo sa proteinima.

[00:07:34.600] – Milica Gacin

A koja je preporučena količina?

[00:07:38.000] – Nenad Dikič

Pa to je ta merica. Tu sam se baš raspravljao sa studentima. Oni kažu njihova merica 30 gr, a moja merica 25. Ali u svakom slučaju to mericom unesete 25 ili 30 grama, Znači recimo da vi imate tih skladnih 50 i nešto kila.

[00:07:51.200] – Milica Gacin

Nemam. Nemam doktore. Omašili ste u startu.

[00:07:51.600] – Nenad Dikič

Šalim se, namerno sam smanjio, ali recimo da vi imate 60 kg i da vam treba jedan gram.

[00:08:04.700] – Milica Gacin

Malo više.

[00:08:06.500] – Nenad Dikič

66. Znači vama treba 66 grama proteina. To znači da ako ste pojeli onaj sendvič za doručak i onda onu salaticu sa onim biftekom, vama treba samo još tih 25 grama uveče i vi ste završili znači. A naravno ali ako pojedete još više vi ćete uneti proteina koje, ako metabolišete u tom smislu ispravno a mi ne želimo da sagorevano proteine, mi želimo proteine oni su nam potrebni zbog toga se nalaze u enzimima, zbog toga što se nalaze u svakoj našoj ćelijje što su ugrađeni u ta mišićna vlakna. Znači oni su potrebni da nakon tog vašeg treninga da je bitno donesete proteine zato što oni repariraju mišićna vlakna. Morate malo da se posvetite sebi i onda raditi ono što vama kao individui prija i to je ono što mi zagovarao. Znači ne vredi to prepisivanje zato što smo mi u principu različiti i različito se ponašamo i hranimo, različito vežbamo, različito sve, ali znači neke opšte stvari su sada već kako se zove poznate, pa nemamo dovoljno cinka znači i tako dalje. Znači neke stvari imamo, neke nemamo dovoljno. Soli imamo dovoljno koliko god hoćete. Znači zato što mi solimo neviđeno. A opet nam je so važma zato što se natrijum nalazi u svakoj našoj ćeliji. On određuje taj potencijal kad ćelija reaguje Znači to znači ne sad – jedemo neslano, ali ovo što mi radimo je preterano. Mi  apsolutno neumereno pijemo alkohol. Znate kako – vama je dozvoljena jedna čaša vina dnevno. Znači odnosno onu čašu.

[00:09:32.600] – Milica Gacin

Da li mi je potrebna?

[00:09:34.600] – Nenad Dikič

Pa potrebna vam je iz ugla nekih ako gledamo čak i ugao uživanja, iz ugla kulinarskih – imate antioksidansi imate flavone, znači oni deluju kao antioksidansi vašem organizmu imate čuveni francuski paradoks Gde ljudi koji jedu najmasniji hranu su zdraviji od onih koji jedu iz Skandinavije ribe zato što oni iz Skandinavije piju žestoka pića, ne piju vino, pogotovo crno koje ima ovaj to blagotvorno delovanje na naš organizam. Ali znači problemi je u preterivanju. Problem je što kod nas kad dođete negde u goste šta dobijete pa ajmo nešto da popijemo; pa onda ide rakijica, a posle toga ide jedna pa druga pa treća časa nečega

[00:10:15.300] – Milica Gacin

To je doktore za žletdu. To se tako kaže.

[00:10:15.700] – Nenad Dikič

I jeste jeste, Al ta žlezda se uvećava i razboli u jednom trenutku. Tako da hoću da vam kažem da znači definitivno preteruju. Ja sam jedno vreme čak sumnjao u to što čitam stalno da vi sporije varite od nas alkohol, znači metabolišete  alkohol, da ta alkoholna dehidrogenaza koja pomaže da se alkohol svari kod žena je slabije aktivna i tako dalje. I onda ovaj sam ustvari merio to tako sam kupio naj najobičniji alkometar. Znači ja sad sa vama sedim i pijemo tu jednu ljutu, pa posle toga pređemo na to neko crno vino i tako dalje i ovaj, žene uvek imaju višu ovaj kako se zove alkoholemiju u krvi nego muškarci znači. Tako da iako sada maltene smo izjednačeni u tome verovatno ovi vekovi koji su muškarci trenirali svoju alkoholnu dehidrogenazu su pomogli da mi to bolje raditmo.

[00:11:12.300] – Nenad Dikič

Ne govorite ti doktore. Shvatiće se pogrešno.

[00:11:12.900] – Nenad Dikič

Pa ne može. Kud će gore od ovoga što je trenutno? Znači stvarno smo u problemu. Mislim ljudi moraju da obrate pažnju na to znate znači. Ja se sećam i na fakultetu ovaj predavao je profesor Ostojić. Ja kažem – po dobro profesore ja sam alkoholičar. Kaže koliko pijete. Ja kažem pa kad popijem tu jednu. Pa da alkoholičar si. Znači mi imamo pravo tih 14 jedinica alkohola; da bi ljudi razumeli šta je jedna jedinica alkohola – to jedna čašica rakije, to je ona količina vina što vam sipaju u kafani pa  vam naplate onako jako puno ili to je jedna čaša piva. To je jedna jedinica. Muškarci imaju pravo tokom nedelje 14 tih jedinica, vi imate pravo 7. A mi te jedinice sljuštimo.

[00:11:58.200] – Milica Gacin

To je prosta matematika. Ja vam kažem ne govorite to. Evo svako će sada da prepiše formulu i da ima argument. Mogu. Rekao je doktor da smem.

[00:12:06.400] – Nenad Dikič

Da da, ali u toku od nedelju dana znači. Ali problem je u tome što se konzumira u toku dva dana.

[00:12:09.100] – Milica Gacin

Dobro, razumela sam. Aktivnost u svakom smislu, pre svega u fizičkom smislu, aktivnost koja nam diže puls, nekih 70% od onoga što nam je potrebno.

[00:12:19.500] – Nenad Dikič

Pa da. To je to doziranje.

[00:12:20.100] – Milica Gacin

Doziranje – i to je zapravo najznačajniji deo tog ključa za dugovečnost.

[00:12:25.500] – Nenad Dikič

Tako je tako je

[00:12:27.100] – Milica Gacin

Shvatili smo, još samo da uradimo. Ne rečima sve znamo doktore. Najjači smo.

[00:12:30.800] – Nenad Dikič

Pa dobro kad nemate vremena onda teško.

[00:12:32.700] – Milica Gacin

Dobro I to smo razumeli. Ništa, hvala vam na ovom gostovanju meni je bilo jako prijatno. Nadam se da je našim gledaocima billo korisno i evo otvorili ste milion i jednu temu. Ja bih htela da se vidimo sledeći put povodom mikrobioma. Mislim da je to vrlo važno, nismo stigli da se dotaknemo toga i kolika je zapravo sprega između našeg raspoloženja i crevne flore i mnogo drugo čega.

[00:12:56.800] – Nenad Dikič

Ogromna je. Imamo dopamin, serotonin, imate bakterije samo tu puštaju Znači ovaj naš mozak zahvaljujući tome se bolje oseća tako da

[00:13:06.600] – Milica Gacin

Da, Jesmo li ugovorili onda temu za sledeći razgovor?

[00:13:07.800] – Nenad Dikič

Pa jesmo valjda, otkud znam.

[00:13:09.000] – Milica Gacin

Videćemo.Da. Ništa, hvala vam na ovom prvom učešću na podkastu Moje najbolje godine – To sam ja. Vidimo se u narednoj epizodi.