Žena drži koprive u ruci

Kopriva u ishrani i za negu – kako se koriste koprive?

Kopriva (Urtica dioica), žara ili pasja kupina kako je poznata u narodu, dobro je znana biljka u narodnoj medici koja se odavno koristila za lečenje različitih bolesti, ali i kao sredstvo za negu kose. 

Poslednjih godina, ova biljka stiče sve veću popularnost. Sve veći broj ljubitelja zdrave hrane bira da sprema najraznovrsnije recepte sa koprivom, zdrave napitke i negu kose.

Otkako se samonikli zeleniš iz ranga korova izdigao u zdravu hranu, salata od sremuša nije samo ekscentrična epizoda. Istražujemo ovog puta  specifičnosti koprive, koja pored zdravstvenih benefita, ima i vrlo autentičan ukus. Nastavite da čitate naš tekst i saznajte za šta je dobra kopriva, kako se koristi i kada se bere!

Branje kopriva – kako i kada se beru žare

Kopriva (Urtica dioica) je najukusnija za jelo u proleće. 

Cveta od juna do oktobra i tokom sezone naraste do metar i po visine. Ako želimo da je uvrstimo u jelovnik, trebalo bi da poštujemo nekoliko pravila. Prvo je da u berbu krenemo opremljeni debelim gumenim rukavicama, makazama i platnenom kesom ili korpom, da se ova divlja, ali nežna biljka ne ošteti. Osim toga, trebalo bi da izbegavamo berbu na prometnim mestima, zbog zagađenja.

Dobri poznavaoci žare, kako se između ostalog još naziva ova samonikla biljka, savetuju da u berbu idemo po kišnom danu, jer tada manje može da opeče. Mladi izdanci su najukusniji, i u tom smislu treba ubrati vrhove i dva, tri naredna listića, jer stare biljke mogu da budu gorke.

Koprivu možemo da jedemo isključivo nakon termičke obrade.

Ipak, ovo važno pravilo svake godine krše učesnici takmičenja u jedenju sirove koprive (Stinging Nettle Eating Championship), koje se održava u Engleskoj od kraja prošlog veka. Pomalo bizarna manifestacija počela je nakon opklade dvojice farmera – u čijem polju rastu duže koprive. 

Jedan od učesnika rekao je u seoskoj krčmi da će ako izgubi pojesti razliku i održao je reč. Oko ove „ideje” naknadno su se okupili radoznalci sa svih strana sveta koji dolaze na festival, sedaju za sto krcat koprivama dugim oko pola metra, a pobednik je „gurman” koji pojede najviše lišća. Ovaj kuriozitet, poput takmičenja u jedenju najljućih paprika, ostavićemo naravno po strani, kad pripremamo koprive u svom domu.

Kopriva za zdravlje i njena magična svojstva 

Ko se jednom očešao o koprivu u detinjstvu, zauvek je zapamtio kako izgleda trava koja žari i kako koža zbog nje može da pocrveni, peče i svrbi. Pošto danas znamo da je „ukrotimo”, proleće je prilika da krenemo u berbu bilje bogate vitaminima, gvožđem i drugim hranljivim sastojcima.

U prošlosti kopriva se koristila za jelo, lečenje, bojenje tkanina, za kozmetiku i u magijskim ritualima. U narodnoj medicini pripisuju joj se neverovatna svojstva, a preporučuje se, na primer, protiv kostobolje, anemije, nadimanja, umora ili kao sredstvo za detoksikaciju. Prilikom opisivanja njenih vrlina često se navodi, između ostalog, kako ima više vitamina C od narandže i da je kopriva bogata gvožđem, jer ga sadrži više nego spanać. 

Da li znate šta je od navededenih tvrdnji zaista tačno i koja su njena svojstva? 

Kopriva zaista jeste zdrava biljka, koja adekvatnom pripremom našem organizmu donosi brojne koristi. Bogata je vitaminom A, vitaminom C, vitaminom K i nekoliko vitamina B kompleksa. Osim toga, sadrži kalcijum, gvožđe, magnezijum. fosfor i kalijum. 

Bogata je gotovo svim važnim amino kiselinama. U našem telu ima antioksidansnu ulogu, što znači da se bori protiv slobodnih radikala i umanjuje ćelijska oštećenja, te može sprečiti pojavu ozbiljnih bolesti. 

Osim toga, neke od drugih koristi su:

  • Smanjenje upalnih procesa; Jedna studija na 27 osoba pokazala je da krema sa koprivama umanjuje bol na predelima zahvaćenih artritisom (zapaljenje zglobova). 
  • Smanjenje nivoa šećera u krvi; Koprive sadrže jedinjenja koja zapravo oponašaju ulogu insulina. 
  • Snižavanje visokog pritiska; U narodnoj medicini koristila se kao jedan od načina za snižavanje pritiska, a nova istraživanja na životinjama potvrdila su njeno dejstvo. Ipak, još nema studija na ljudima koja mogu biti siguran dokaz za ovu ulogu koprive. 
  • Pomaže osobama sa anemijom; Kopriva se odavno koristi kao izvor gvožđa u narodnoj medicini. Danas se izuzev čajeva, koriste i kapi od koprive koje se mogu pronaći u prodaji. Osim u regulisanju hemoglobina u krvi, ove kapi pogodne su za očuvanje koštano-zglobnog sistema i imuniteta. 
  • Može pomoći u terapiji uvećane prostate; Istraživanja na životinjama i ljudima pokazala su da pomaže u kratkoročnom i dugoročnom lečenju urinarnih problema.

Osim toga, mnogi se pitaju da li kopriva za kosu ima dobre efekte, s obzirom na to da su šamponi sa ovom biljkom izuzetno popularni. 

Da li kopriva za kosu ima nekih efekata? 

Iako naučni efekti i dalje nisu u potpunosti istraženi, kuvana kopriva za kosu koristi se od davnina, kao jedan od narodnih recepata koji se prenosi sa kolena na koleno. Tako postoje različite tinkture, kao i ulje koprive za kosu, šamponi, ali i drugi preparati koji u osnovi sadrže ovu biljku. 

Zapravo, kopriva je jedna od najstarijih biljaka korišćenih u prevenciji opadanja kose. 

Njene glavne prednosti su smanjenje upale vlasišta, stimulacija rasta, jačanje kose, a ima i antimikrobna dejstva, značajna za sve koji se bore protiv peruti.

Mogu je koristiti svi (izuzev trudnica, što će kasnije biti objašnjeno), ali ukoliko imate izuzetno suvu kosu i krajeve, možda bi trebalo da izbegnete lokalnu primenu. Može se uvesti u ishranu i svakodnevicu kao čaj od koprive, salata, ili popularna čorba. 

Kao lokalni tretman koji se nanosi direktno na kožu glave, može se koristiti jednostavan rastvor od koprive kao i šampon sa koprivom. 

Za rastvor potrebne su vam dve šolje vode, najbolje destilovane, tri kašike sušene koprive ili 6 kašika iscepkane sveže biljke, i po želji esencijalno ulje od nane. 

U ključalu vodu stavite koprivu i ostavite nekoliko sekundi, pa sklonite sa ringle. Ostavite da odstoji oko 5 do 10 minuta. Potom procedite i neka odstoji dok se ne ohladi, pa dodajte esencijalno ulje po želji. Ohlađeni rastvor umasirajte u vlasište i celu kosu, a potom operite kosu šamponom i dodajte balzam.

Negativni efekti kopriva

Ukoliko konzumirate previše koprive ili je ne pripremate na adekvatan način, ona može dovesti do problema u organizmu. Korišćenje suve ili termički obrađene koprive generalno je bezbedno, ali, i u pojedinim slučajevima može doći do nekih negativnih efekata. 

Primera radi, svež list koprive u svojim dlačicama (bodljicama), sadrži niz hemijskih jedinjenja koja dovode do onog poznatog osipa, koji je svako od nas barem jednom iskusio. U retkim slučajevima, može se javiti teža alergijska reakcija od sveže koprive. Sušenjem i termičkom obradom, smanjuje se nivo ovih jedinjena i zato ona neće uticati na oticanje usta, ali i sluzokožu u sistemu za varenje. 

Trudnicama se ne preporučuje kopriva, zbog toga što može izazvati kontrakcije materice, pa povećati rizik od pobačaja. Ukoliko ste rešili da kopriva u ishrani postane vaša svakodnevna rutina, trebalo bi da porazgovarate sa lekarom ako uzimate neke od navedenih lekova:

  • Lekovi za krvni pritisak
  • Diuretici
  • Lekovi za dijabetes
  • Litijum

Kopriva može reagovati sa ovim lekovima, pa povećati njihov uticaj, što može biti izuzetno opasno. Na primer, ako se pospeši efekat diuretika, lekova namenjih za izbacivanje vode, može doći do dehidratacije. 

Kako se sprema kopriva? 

Blanširanu koprivu možemo da dodajemo u sva jela u koja inače dodajemo spanać ili blitvu, od omleta do priloga uz ribu i meso.

Ako tokom branja niste imali hrabrosti da dobro zagledate biljku i uverite se da je zdrava i bez bubica, kod kuće bez dodirivanja golim rukama možete da je potopite u blagi rastvor vode i sirćeta. Zatim je isperete i hvataljkama prebacite u ključalu vodu.

Blanširanu koprivu možete da dodajete u sva jela u koja inače dodajete spanać ili blitvu, od omleta do priloga uz ribu i meso. Ako pravite supe, čorbe i potaže, trebalo bi da je kuvate što kraće i na nižoj temperaturi (najduže pola sata), da biste sačuvali hranljive sastojke. Inače, kopriva gubi glavnu osobinu po kojoj je prepoznajemo (da pecka) kada se kuva ili osuši.

Iako kopriva nije otporna na napade štetočina, kažu da kuhinjske ormare uspešno štiti od moljaca, a biljke u vrtu od lisnih vaši. Za rastvor protiv vaši trebalo bi pet litara vode da prelijemo preko pola kilograma svežih kopriva (ili 100 grama suvih), tečnost zatim procedimo i nakon 24 sata time prskamo biljke.

Ako želite da uživate u ukusnim specijalitetima od koprive, možda je najbolje da krenete od uobičajene čorbe, u koju na kraju umesto spanaća ili blitve možete da dodate žaru. Takođe, možete pripremiti i čaj od koprive, ali i druge napitke i specijalitete. 

Recepti sa koprivom – ukusni i jednostavni za pripremu

Tražite način da uključite koprivu u svoju ishranu i iskoristite sve njene benefite?

Pred vama su recepti koji će zadovoljiti sva vaša čula, a ujedno omogućiti da unesete brojne hranljive sastojke i time pozitivino utičete na zdravlje čitavog organizma. 

Čorba od koprive svakako je jedan od najpoznatijih recepata sa žarom, a tu su i druga jela bogatog ukusa. 

Čorba od koprive – recept za zdravi delikates

Ova lagana supa pravi je praznik i za telo i za kućni budžet. Ako neko želi da je pojača, može da izvadi i ispasira deo kuvanog krompira koji u tom slučaju glumi zapršku.

KOLIČINA: 6 Porcija     UKUPNO VREME: 30 minuta

Sastojci: 

  • 500 g svežih listova koprive 
  • 2 l vode
  •  500 g krompira 
  • 3 kašike maslinovog ulja 
  • 2 kašike pavlake 
  • so (po ukusu) 
  • mleveni biber (po ukusu) 
  • kriške hleba sa semenkama ili proja (opciono)

Priprema:

Sa gumenim rukavicama na rukama odvojimo lišće koprive od stabljika, operemo ga u hladnoj vodi i iseckamo. U šerpi zagrejemo ulje, dodamo koprivu i mešamo oko 2 minuta (da uvene). Dolijemo vodu, posolimo i dodamo oljušten krompir, iseckan na kockice. Kuvamo poklopljeno dvadesetak minuta na laganoj vatri (nikako više od 30), kako bi se sačuvali hranljivi sastojci. Na kraju dodamo biber i pavlaku (neutralnu ili kiselu, po želji), promešamo i serviramo.

Lekoviti čaj od kopriva.

Proja sa koprivom – specijalitet za predjelo na drugačiji način

Na našim prostorima, proja je jedan od izuzetno poznatih specijaliteta. Neretko se nalazi na trpezi za doručak, ali i na slavskim trpezama, kao deo predjela.

Da li ste probali da napravite proju na nešto drugačiji način?

Pogledajte recept za proju sa koprivama!

Sastojci: 

  • 200 g kukuruznog palente 
  • 100 g pšeničnog brašna 
  • 100 g listova mlade koprive
  • 1 kesica praška za pecivo
  • 500 ml vode od blanširanja koprive (ili obične vode)
  • 300 g praziluka
  • 200 g slanog sira
  • 3 kašike ulja
  • 1 kašika susama
  • 30 g šećera
  • So i biber

Priprema: 

U ključaloj vodi izblanširajte listove mlade koprive. Dakle, potrebno je da ih potopite u kipuću vodu veoma kratko, dok ne omekšaju, a potom izvadite iz vrele vode i ohladite pod mlazom hladne vode. Na taj način njena svojstva se zadržavaju u najvećoj meri. Vodu u kojoj se kuvala kopriva sačuvajte. 

Naseckajte praziluk i izdinstajte ga na zagrejanom ulju, pa kada omekša, dodajte šećer i mešajte dok se potpuno ne karamelizuju. Naseckajte blanširanu koprivu i dodajte praziluku, pa pržite još minut. U drugu posudu sipajte palentu, pšenično brašno, prašak za pecivo. Dodajte vodu od kuvanja i sve pomešajte u mikseru (može i duže ručno mešanje). Potom dodajte malo soli i bibera i smesu sa prazilukom i koprivom. Za kraj sipajte izmrvljen slani sir i sve dobro promešajte. Tepsiju obložite pek papirom, sipajte smesu ravnomerno, pospite susamom i  pecite oko pola sata u rerni zagrejanoj na 180 stepeni. 

Prijatno!

Ukusna salata od koprive 

KOLIČINA: 4 porcije    UKUPNO VREME: 25 min

Ukusno predjelo bogato vitaminima i mineralima!

Jednostavno se prirpema, te će na vašoj trpezi naći za svega 25 minuta, a ako ste iskusni u kuhinji – i brže!

Sastojci: 

  • 1 kg listova mlade koprive 
  • 1 veza mladog luka
  • 1 veza peršuna
  • 1 kašika sirćeta
  • maslinovo ulje 
  • so 

Priprema: 

Operite i očistite koprivu koristeći rukavice, te je izblanširajte po već pomenutom receptu. Iseckajte je sitno i sjedinite sa naseckanim mladim lukom i peršunom. Posolite, prelijte sirćetomi uljem po vašoj meri. 

Služite uz ribu ili meso po ukusu!