zivotni-stil
Kako da kopriva postane delikates

Kako da kopriva postane delikates

Otkako se samonikli zeleniš iz ranga korova izdigao u zdravu hranu, salata od sremuša nije ekscentrična epizoda. Istražujemo specifičnosti koprive, koja pored zdravstvenih efekata ima i poseban ukus

U potrazi za novim ukusima putujemo kroz prostor i vreme, upoznajemo namirnice sa raznih meridijana i eksperimentišemo sa pomalo zaboravljenim blagom našeg podneblja. Otkako se samonikli zeleniš izdigao u našim očima iz ranga korova u zdravu hranu, salata od sremuša i musaka od zelja nisu više ekscentrične epizode na trpezama, a deo jelovnika sve češće postaje i biljka sa veoma lošom reputacijom – kopriva.

Ko se jednom očešao o koprivu u detinjstvu, zauvek je zapamtio kako izgleda trava koja žari i kako koža zbog nje može da pocrveni, peče i svrbi. Pošto danas znamo da je „ukrotimo”, proleće je prilika da krenemo u berbu koprive koja je bogata vitaminima, gvožđem i drugim hranljivim sastojcima.

Kopriva je najukusnija za jelo u proleće, beru se vrhovi i dva, tri naredna listića, jer stare biljke mogu da budu gorke

Magična svojstva

U prošlosti kopriva se koristila za jelo, lečenje, bojenje tkanina, za kozmetiku i u magijskim ritualima. U narodnoj medicini pripisuju joj se neverovatna svojstva, a preporučuje se, na primer, protiv kostobolje, anemije, nadimanja, umora ili kao sredstvo za detoksikaciju. Prilikom opisivanja njenih vrlina često se navodi, između ostalog, kako ima više vitamina C od narandže i više gvožđa od spanaća.

Kopriva je najukusnija za jelo u proleće. Cveta od juna do oktobra i tokom sezone naraste do metar i po visine. Ako želimo da je uvrstimo u jelovnik, trebalo bi da poštujemo nekoliko pravila. Prvo je da u berbu krenemo opremljeni debelim gumenim rukavicama, makazama i platnenom kesom ili korpom, da se ova divlja, ali nežna biljka ne ošteti. Osim toga, trebalo bi da izbegavamo berbu na prometnim mestima, zbog zagađenja.

Dobri poznavaoci žare, kako se između ostalog još naziva ova samonikla biljka, savetuju da u berbu idemo po kišnom danu, jer tada manje može da opeče. Mladi izdanci su najukusniji, i u tom smislu treba ubrati vrhove i dva, tri naredna listića, jer stare biljke mogu da budu gorke.

Koprivu možemo da jedemo isključivo nakon termičke obrade

Koprivu možemo da jedemo isključivo nakon termičke obrade. Ipak, ovo važno pravilo svake godine krše učesnici takmičenja u jedenju sirove koprive (Stinging Nettle Eating Championship), koje se održava u Engleskoj od kraja prošlog veka. Pomalo bizarna manifestacija počela je nakon opklade dvojice farmera – u čijem polju rastu duže koprive. Jedan od učesnika rekao je u seoskoj krčmi da će ako izgubi pojesti razliku i održao je reč. Oko ove „ideje” naknadno su se okupili radoznalci sa svih strana sveta koji dolaze na festival, sedaju za sto krcat koprivama dugim oko pola metra, a pobednik je „gurman” koji pojede najviše lišća. Ovaj kuriozitet, poput takmičenja u jedenju najljućih paprika, ostavićemo naravno po strani, kad pripremamo koprive u svom domu.

Zaštitnica kuhinje i vrta

Ako tokom branja nismo imali hrabrosti da dobro zagledamo biljku i uverimo se da je zdrava i bez bubica, kod kuće bez dodirivanja golim rukama možemo da je potopimo u blagi rastvor vode i sirćeta. Zatim je isperemo i hvataljkama prebacimo u ključalu vodu.

Blanširanu koprivu možemo da dodajemo u sva jela u koja inače dodajemo spanać ili blitvu, od omleta do priloga uz ribu i meso. Ako od koprive pravimo supe, čorbe i potaže, trebalo bi da je kuvamo što kraće i na nižoj temperaturi (najduže pola sata), da bismo sačuvali hranljive sastojke. Inače, kopriva gubi glavnu osobinu po kojoj je prepoznajemo (da pecka) kada se kuva ili osuši.

Blanširanu koprivu možemo da dodajemo u sva jela u koja inače dodajemo spanać ili blitvu, od omleta do priloga uz ribu i meso

Iako kopriva nije otporna na napade štetočina, kažu da kuhinjske ormare uspešno štiti od moljaca, a biljke u vrtu od lisnih vaši. Za rastvor protiv vaši trebalo bi pet litara vode da prelijemo preko pola kilograma svežih kopriva (ili 100 grama suvih), tečnost zatim procedimo i nakon 24 sata time prskamo biljke.

Ako želimo da uživamo u ukusnim specijalitetima od koprive, možda je najbolje da krenemo od naše uobičajene čorbe, u koju na kraju umesto spanaća ili blitve možemo da dodamo žaru.

PROBAJTE RECEPT

Prolećna supa od koprive

Ova lagana supa od koprive pravi je praznik i za telo, i za kućni budžet. Ako neko želi da je pojača, može da izvadi i ispasira deo kuvanog krompira koji u tom slučaju glumi zapršku.

Količina6 Servings
Ukupno vreme30 mins

Sastojci:
 500 g svežih listova koprive
 2 l vode
 500 g krompira
 3 kašike maslinovog ulja
 2 kašike pavlake
 so (po ukusu)
 mleveni biber (po ukusu)
 kriške hleba sa semenkama ili proja (opciono)

Priprema:
1

Sa gumenim rukavicama na rukama odvojimo lišće koprive od stabljika, operemo ga u hladnoj vodi i iseckamo. U šerpi zagrejemo ulje, dodamo koprivu i mešamo oko 2 minuta (da uvene). Dolijemo vodu, posolimo i dodamo oljušten krompir, iseckan na kockice. Kuvamo poklopljeno dvadesetak minuta na laganoj vatri (nikako više od 30), kako bi se sačuvali hranljivi sastojci. Na kraju dodamo biber i pavlaku (neutralnu ili kiselu, po želji), promešamo i serviramo.

Prolećna supa od koprive

 

Ingredients

Sastojci:
 500 g svežih listova koprive
 2 l vode
 500 g krompira
 3 kašike maslinovog ulja
 2 kašike pavlake
 so (po ukusu)
 mleveni biber (po ukusu)
 kriške hleba sa semenkama ili proja (opciono)

Directions

Priprema:
1

Sa gumenim rukavicama na rukama odvojimo lišće koprive od stabljika, operemo ga u hladnoj vodi i iseckamo. U šerpi zagrejemo ulje, dodamo koprivu i mešamo oko 2 minuta (da uvene). Dolijemo vodu, posolimo i dodamo oljušten krompir, iseckan na kockice. Kuvamo poklopljeno dvadesetak minuta na laganoj vatri (nikako više od 30), kako bi se sačuvali hranljivi sastojci. Na kraju dodamo biber i pavlaku (neutralnu ili kiselu, po želji), promešamo i serviramo.

Prolećna supa od koprive

Prolećna supa od koprive