Holesterol – uzork i simptomi povišenog holesterola

Holesterol nam je svima potreban da bismo bili zdravi. Međutim, previše holesterola može da poveća šanse za pojavu problema sa cirkulacijom, srčane probleme ili moždani udar. Važno je da razumemo problem visokog holesterola, da razumemo potrebu redovne kontrole, kao i sve ono što možemo sami da preduzmemo pre nego što nam lekar propiše medikamentoznu terapiju.

Šta je holesterol?

Holesterol je masna supstanca koja se nalazi u svim ćelijama u našem telu, koja aktivno cirkuliše putem krvi u različita tkiva. 

Može se slobodno reći da bez njega ne bismo mogli da živimo, jer se nalazi u svakoj ćeliji, predstavlja osnovu za stvaranje polnih hormona, hormona nadbubrežne žlezde i vitamina D3 i predstavlja izvor energije. Najveći deo se sintetiše u organizmu, dok se oko četvrtine unosi hranom. Kod holesterola je najvažnije da ga nema previše, jer je on faktor rizika za mnoge bolesti.

Prevalencija povišene vrednosti holesterola varira u zavisnosti od proučavane populacije.

Približno 28,5 miliona odraslih ili skoro 12 odsto odrasle populacije u SAD ima povišen nivo ukupnog holesterola ≥6,2 mmol/l.[1] Kod pacijenata sa koronarnom bolešću srca, prevalencija povišenog holesterola je čak od 80 do 88 odsto, u poređenju sa približno 40–48 odsto u kontrolnoj grupi odgovarajućeg uzrasta bez koronarne bolesti.[2] 

Postoji jaka korelacija između indeksa telesne mase i incidence hiperholesterolemije.[3] 

Incidencija je skoro tri puta veća u industrijalizovanim zemljama u poređenju sa zemljama u razvoju.[4] Zabrinjavajući razvoj događaja je povećanje stope faktora rizika u zemljama u razvoju za hiperholesterolemiju. Iako je postojao stalni pad smrtnosti od srčanih bolesti od ranih 1960-ih, one i dalje ostaju vodeći uzrok smrti i za muškarce i za žene u celom svetu [5][6], što bi nesumnjivo trebalo da bude svima razlog da na vrednosti holesterola obrate pažnju.

Dobar i loš holesterol – koje vrste holesterola postoje?

Postoji nekoliko vrsta holesterola, od kojih se svaki sastoji od lipoproteina i masti. Da bi holesterol mogao da se transportuje kroz krvotok, vezuje se za proteine i tako nastaju lipoproteini. Postoji više tipova lipoproteina koji imaju različitu gustinu. Za nas su najvažnija dva tipa: lipoproteini male gustine LDL (low-density lipoprotein) i lipoproteini velike gustine HDL (high-density lipoprotein). 

Previše ukupnog holesterola, odnosno previše holesterola lošeg tipa – može povećati šanse za kardiovaskularna oboljenja, od kojih su najvažniji srčani i moždani udar.

HDL holesterol – šta je HDL holesterol?

Holesterol visoke gustine – HDL (eng. high-density lipoprotein cholesterol), često se naziva „dobar holesterol”, zato što sakuplja višak holesterola u krvi i vraća ga u jetru gde se razlaže i uklanja iz tela i ima svojevrsnu zaštitnu ulogu.

LDL holesterol – šta je LDL holesterol?

Holesterol niske gustine – LDL (eng. low-density lipoprotein cholesterol), poznat je i kao „loš holesterol”. LDL holesterol sintetiše se u jetri iz VLDL-a (lipoproteina vrlo niske gustine) koji su bogati trigliceridima, uz pomoć aktivnosti raznih lipolitičkih enzima. Njegova funkcija je da u tkivima obezbedi energiju, učestvuje u metabolizmu, a višak može da bude uskladišten. U ćelijama jetre služi za sintezu žuči.

Međutim, višak LDL holesterola u cirkulaciji može da se nakupi unutar zidova krvnih sudova i da ih suzi, i tako dovede do stvaranja ugruška, zatvori krvni sud u potpunosti i izazove srčani ili moždani udar. Upravo zbog toga se LDL holesterol naziva lošim holesterolom.

VLDL holesterol – šta je VLDL holesterol?

Holesterol veoma niske gustine – VLDL (eng. very-low-density lipoprotein) se proizvodi u jetri i oslobađa u krvotok da bi snabdeo telesna tkiva mastima. 

Otprilike polovina VLDL čestica se sastoji od triglicerida. Visoki nivoi VLDL holesterola su povezani sa razvojem naslaga plaka na zidovima arterija, koji sužavaju prolaz i ograničavaju protok krvi. Ne postoji jednostavan, direktan način za merenje VLDL holesterola, zbog čega se obično ne analizira tokom rutinskog skrininga holesterola.

Non-HDL holesterol – šta je non-HDL holesterol?

Non-HDL holesterol, kao što mu ime govori, jednostavno predstavlja vrednost koja se dobija kada se HDL holesterol oduzme od ukupnog broja holesterola i tako dobije vrednost koja sadrži sve loše vrste holesterola. Optimalni nivo non-HDL holesterola je oko 3,37 milimola po litru.

Postoji i mogućnost da izračunate rizik povezan sa holesterolom tako što ćete podeliti vrednost ukupnog holesterola sa vrednošću HDL holesterola. Na primer, ako je ukupni holesterol 5,2 mmol/l, a HDL 1,3 mmol/l, odnos bi bio 4. A veći odnos značio bi veći rizik od srčanih oboljenja.

Holesterol vrednosti – koje su normalne vrednosti holesterola?

Da biste proverili nivo holesterola, potrebno je da u laboratoriji date uzorak krvi na analizu koja se zove lipidni profil. 

„Lipidi“ su naziv za masti u vašoj krvi i predstavljaju ih holesterol i trigliceridi. To je, inače, rutinski pregled koji se radi kao deo opšteg zdravstvenog pregleda. Dobro je da ne jedete ništa oko 12 sati pre davanja krvi, svakako da bude našte srca kako kaže naš narod, što znači da krv date ujutro pre nego što bilo šta jedete. Količina holesterola u vašoj krvi se izražava u milimolima po litru (mmol/l).

Svaka laboratorija ima svoje granice, ali generalno se može reći da su vrednosti normalne ako je ukupan holesterol ispod 5,2 mmol/l („ukupni holesterol“ uključuje dobar i loš holesterol), a loš (LDL) holesterol ispod 2,6 mmol/l.

Ako imate nivo holesterola iznad ovih brojeva, ne znači nužno da je potreban tretman za snižavanje holesterola. To je trenutak kada je važno da imate svog lekara koji će razmotriti nekoliko stvari koji se nazivaju „faktorima rizika“: godine života, pušački staž, porodična istorija problema sa srcem i cirkulacijom, telesna težina, prisustvo drugih bolesti kao što su visok krvni pritisak, bolest bubrega ili dijabetes.

Ukupan holesterol – granice

Postoje različite preporuke, ali naša medicina najčešće sledi preporuke američkog ili evropskog udruženja kardiologa. U nastavku su kategorije prema Američkom udruženju kardiologa.

Ukupni holesterol

• Optimalno: 4,4 mmol/l
• Poželjno: 5,2 mmol/l
• Granična visoka vrednost: od 5,2 do 6,2 mmol/l
• Visoka vrednost: ≥6,2 mmol/l

LDL holesterol

• Optimalno: 1,8 mmol/l
• Poželjno: od 1,8 do 2,6 mmol/l
• Blizu ili iznad poželjnog: od 2,6 do 3,3 mmol/l
• Granična visoka vrednost: od 3,4 do 4,1 mmol/l
• Visoka vrednost: od 4,1 do 4,9 mmol/l
• Veoma visoka vrednost: ≥4,9 mmol/l

HDL holesterol

Niska vrednost: 1 mmol/l

Klasifikacija HDL holesterola:

Non-HDL-C se smatra visokim u zavisnosti od nivoa rizika od kardiovaskularnih bolesti.

• Kod pacijenata sa niskim do umerenim rizikom, visok HDL: ≥3,7 mmol/l
• Kod pacijenata sa visokim rizikom, visok HDL: ≥3,4 mmol/l
• Kod pacijenata sa veoma visokim rizikom, visok HDL: ≥2,6 mmol/l

Trigliceridi

• Idealno: 1,1 mmol/l
• Poželjno: od 1,1 do 1,7 mmol/l
• Granična visoka vrednost: ≥1,7 mmol/l
• Visoka vrednost: od 2,3 do 5,6 mmol/l
• Veoma visoka vrednost: ≥5,7 mmol/l

Kod nas se, u većini laboratorija, pored pojedinačnih vrednosti svakog od navedenih parametara, računa i procena rizika koja predstavlja odnos pojedinih vrednosti, posmatranih kroz:

• Indeks ateroskleroze (LDL/HDL) – poželjne vrednosti indeksa ateroskleroze su 2,9.
• Faktor rizika (holesterol/HDL) – poželjno je da ovaj odnos bude 4,3.

Povišen holesterol uzroci – šta dovodi do povišenog holesterola?

Većina slučajeva povišenog holesterola kod odraslih je posledica kombinacije naslednih faktora i nezdravog načina života.

U zapadnim civilizacijama, sedentarni način života i prekomerna konzumacija zasićenih masti i trans masnih kiselina su najvažniji sekundarni uzroci. Određena medicinska stanja su obično povezana sa povišenim holesterolom, uključujući hroničnu bubrežnu insuficijenciju, gojaznost, dijabetes melitus, hipotireozu, holestatsku bolest jetre i zavisnost od alkohola. Određeni lekovi, uključujući visoke doze tiazidnih diuretika, oralne estrogene, glukokortikoide, anaboličke steroide, anti-HIV agense i neke antipsihotike kao što su olanzapin i klozapin, takođe mogu da dovedu do blagih ili umerenih stepena dislipidemije.

Visok holesterol – simptomi povišenog holesterola

Visok holesterol nema simptome. 

Analiza krvi je jedini način da otkrijete da li ga imate. Prema američkom udruženju kardiologa prvi skrining holesterola kod osobe trebalo bi da se uradi između 9. i 11. godine, a zatim da se ponavlja svakih pet godina nakon toga. Nakon toga, za muškarce od 45 do 65 godina i za žene od 55 do 65 godina preporučuje se da se skrining holesterola obavlja godišnje. 

Ako rezultati nisu u željenim granicama, potrebna su češća merenja. Lekar takođe može predložiti češće testove ako postoji porodična istorija visokog holesterola, bolesti srca ili drugih faktora rizika, kao što su dijabetes ili visok krvni pritisak.

Povišen holesterol lečenje – kako smanjiti holesterol?

Statini su glavni lekovi za smanjenje visokog holesterola i dobro deluju kod većine ljudi. Postoji veliki izbor lekova, tako da ako je holesterol i dalje visok, lekar može povećati dozu ili pokušati sa drugim statinom. 

Međutim, statini mogu izazvati neželjene efekte kod nekih ljudi, zbog toga je s vremena na vreme potrebno uraditi krvne testove kako bismo proverili da li tretman utiče na jetru ili na mišiće. Neki ljudi koji uzimaju statine dobijaju bol u mišićima, odnosno može da dođe do oštećenja mišića, zbog čega je važno da svi koji uzimaju statine kažu lekaru ako primete bol ili slabost u mišićima.

Kada promene načina života nisu efikasne, preporučuje se terapija statinima prve linije. Kod pacijenata sa izuzetno povišenim LDL holesterolom (4,9 mmol/l) i onih sa visokim kardiovaskularnim rizikom, terapija lekovima mora da prati dijetu [8][9] i vežbanje kao početni terapijski pristup.

Istraživanja su pokazala da smanjenje od 1 mmol/l LDL-a, smanjuje 10 odsto rizik za smrtnost od svih uzroka, 20 odsto za smrt zbog koronarne bolesti srca, 27 odsto za nefatalni infarkt miokarda, 25 odsto za koronarnu revaskularizaciju i 21 odsto za ishemijski moždani udar. [10] 

Jedna proširena metaanaliza sa više od 70.000 ljudi bez prethodnih kardiovaskularnih događaja, potvrdila je smanjenje smrtnosti od svih uzroka i velikih kardiovaskularnih događaja [11]. Kod pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom koriste se veće doze zbog efekta koji statini imaju na stabilizaciju plaka.

Postoje i drugi lekovi kao što su fibrati i ezetimib, koji se koriste za lečenje visokog holesterola, ali nisu tako efikasni kao statini. Ipak, oni mogu biti od pomoći ljudima koji ne mogu da uzimaju statine zbog neželjenih efekata.

Ishrana i povišen holesterol – šta jesti ukoliko imate visok holesterol?

Lekari prvenstveno svim ljudima sa visokim holesterolom preporučuju da promene svoj način života. To je ponekad jedini tretman koji je ljudima potreban da snize holesterol. Vaš lekar će razmatrati uzimanje lekova ako je nivo lošeg (LDL) holesterola veoma visok, ili postoji visok rizik od problema sa srcem i cirkulacijom, ili se promenom u načinu života ništa nije dogodilo po pitanju vrednosti holesterola u krvi.

Promene životnog stila

Promenite ono što jedete. Količina masti može uticati na nivo holesterola. To ne znači da su sve masti loše, ali treba da pazite na vrste masti koje jedete. Manje zdrave vrste masti nazivaju se zasićene masti i trans masti. Zasićene masti se nalaze u mesu i mlečnim proizvodima. Trans masti se nalaze u nekoj brzoj hrani, pecivima i pečenim proizvodima.

Generalno, manje zdrave masti su čvrste na sobnoj temperaturi. 

Zdravije masti su obično tečne, kao što su maslinovo ulje i neka druga biljna ulja. Ove zdravije vrste masti nazivaju se polinezasićene ili mononezasićene masti. Da biste smanjili svoje loše masti, pokušajte da jedete samo nemasno meso i samo nemasne mlečne proizvode. 

Takođe bi trebalo da izbegavate uobičajene izvore loših masti, kao što je brza hrana. Lekar će vam sigurno preporučiti da jedete više ribe, kao i više hrane bogate vlaknima, uključujući voće i povrće, orašaste plodove, pasulj i hranu od celog zrna. Promena ishrane neće biti jednostavna, ali ako znate da je ishrana jedan od najvažnijih krivaca za povišene masnoće, neophodna je vaša posvećenost.

Redovno vežbanje

To znači vežbanje umerenim intenzitetom minimalno tri puta nedeljno. Vrste vežbi mogu uključiti brzo hodanje, plivanje, bavljenje bilo kojim sportom koji volite ili vožnju bicikla. 

Aktivno vežbanje mora da traje minimalno 30 minuta, ali to ne znači da morate odjednom da vežbate svih 30 minuta, već fizičku aktivnost možete podeliti na segmente od najmanje 10 minuta. Redovno vežbanje i promena načina ishrane će vam pomoći da smanjite holesterol, a većini će pomoći i da skinu višak kilograma, što pozitivno utiče na holesterol.

Uzimanje biljnih sterola i stanola

To su prirodne supstance koje se nalaze u biljkama koje su slične ljudskom holesterolu. 

One pomažu u snižavanju nivoa holesterola tako što se takmiče sa holesterolom prilikom apsorpcije. Prirodni izvori sterola i stanola uključuju ulje pšeničnih klica, sojino ulje, kukuruzno ulje, susam, orahe i neke vrste voća, kao što su pomorandže i smokve. Ali, količine sterola i stanola u ovoj hrani su premale da bi imale veliki uticaj na nivo holesterola. Dakle, lečenje stanolima i sterolima obično uključuje uzimanje suplemenata. Takođe, možete jesti hranu obogaćenu većim količinama ovih supstanci, kao što su obogaćeni namazi, jogurti, voćni sokovi i žitarice.

Prestanak pušenja

Studije pokazuju da pušenje podiže loš (LDL) holesterol i snižava dobar (HDL) holesterol. Osim što podiže loš holesterol, pušenje je jedan od glavnih faktora rizika za ozbiljne probleme sa srcem i cirkulacijom, kao što su srčani i moždani udar. Prestankom pušenja značajno se smanjuje rizik od ovih problema.

Nizak holesterol – da li je nizak holesterol opasan?

Iako je generalno dobro da holesterol bude što niži, u retkim slučajevima nizak nivo LDL holesterola ili veoma nizak nivo ukupnog holesterola povezan je sa nekim zdravstvenim problemima, kao što su maligna oboljenja, hemoragični moždani udar, depresija, anksioznost, prevremeni porođaj i/ili mala porođajna težina. 

Potencijalni rizik od snižavanja LDL holesterola na veoma niske vrednosti nije potvrđen, a njegova povezanost sa određenim zdravstvenim rizicima još uvek se istražuje, pre svega jer je praćenje pacijenata bilo relativno kratko. 

Nije jasno ni da li nizak holesterol uzrokuje zdravstveni problem ili je obrnuto. Na primer, ljudi koji pate od depresije mogu imati nizak nivo holesterola, ali nije dokazano da snižavanje holesterola uz terapiju statinima izaziva depresiju.

Lekari još uvek pokušavaju da saznaju više o vezi između niskog holesterola i zdravstvenih rizika. Ne postoji konsenzus o tome kako da se definiše veoma nizak LDL holesterol, ali se LDL holesterol smatra veoma niskim ako je manji od 1,03 mmol/l u krvi.

Reference

1. Benjamin EJ, Muntner P, Alonso A, et al; American Heart Association Council on Epidemiology and Prevention Statistics Committee and Stroke Statistics Subcommittee. Heart disease and stroke statistics – 2019 update: a report from the American Heart Association. Circulation. 2019 Mar 5;139(10):e56-528.Full text  Abstract

2. Genest JJ, Martin-Munley SS, McNamara JR, et al. Familial lipoprotein disorders in patients with premature coronary artery disease. Circulation. 1992 Jun;85(6):2025-33. Abstract

3. Kawada T. Body mass index is a good predictor of hypertension and hyperlipidemia in a rural Japanese population. Int J Obes Relat Metab Disord. 2002 May;26(5):725-9.Full text  Abstract

4. World Health Organization. Global Health Observatory data: raised cholesterol [internet publication].Full text

5. Van Dyke M, Greer S, Odom E, et al. Heart disease death rates among blacks and whites aged ≥35 years – United States, 1968-2015. MMWR Surveill Summ. 2018 Mar 30;67(5):1-11.Full text  Abstract

6. Centers for Disease Control and Prevention. Heart disease facts. 28 November 2017 [internet publication].Full text

7. Weir MR, Moser M. Diuretics and beta-blockers: is there a risk for dyslipidemia? Am Heart J. 2000 Jan;139(1 Pt 1):174-83. Abstract

8. National Institute of Health and Care Excellence. Cardiovascular disease: risk assessment and reduction, including lipid modification. September 2016 [internet publication].Full text . Grundy SM, Stone NJ, Bailey AL, et al. 2018 AHA/ACC/AACVPR/AAPA/ABC/ACPM/ADA/AGS/APhA/ASPC/NLA/PCNA guideline on the management of blood cholesterol: a report of the American College of Cardiology/American Heart Association Task Force on Clinical Practice Guidelines. Circulation. 2019 Jun 18;139(25):e1082-143.Full text  Abstract

9. Expert Dyslipidemia Panel of the International Atherosclerosis Society Panel members. An International Atherosclerosis Society position paper: global recommendations for the management of dyslipidemia – full report. J Clin Lipidol. 2014 Jan-Feb;8(1):29-60.Full text  Abstract

10. Baigent C, Blackwell L, Emberson J, et al; Cholesterol Treatment Trialists’ (CTT) Collaborators. Efficacy and safety of more intensive lowering of LDL cholesterol: a meta-analysis of data from 170,000 participants in 26 randomised trials. Lancet. 2010 Nov 13;376(9753):1670-81.Full text  Abstract

11. Chou R, Dana T, Blazina I, et al. Statins for prevention of cardiovascular disease in adults: evidence report and systematic review for the US Preventive Services Task Force. JAMA. 2016 Nov 15;316(19):2008-24.Full text  Abstract

13. Anđelković M, Dikić N. Klinička farmakologija za medicinske sestre i tehničare. https://books.google.rs/books?id=-KDYDwAAQBAJ&pg=PP1&dq=klinicka+faramkologija&hl=en&sa=X&pli=1#v=onepage&q=klinicka%20faramkologija&f=false