Vrste probiotika – zašto su važni i čemu služe probiotici

Reč probiotik potiče iz latinskog (pro) i grčkog jezika (βίος), a znači „za život” (pro bios), odnosno znači da su probiotici živi mikroorganizmi koji su zdravstveno korisni za domaćina kada se primenjuju u dovoljnim količinama.

U organizmu postoji 5000 vrsta probiotskih mikroorganizama u ukupnom broju od 100 biliona, čije prisustvo u organizmu čini masu od oko 3 kg. Verovatno najinteresantniji podatak je da na svaku našu ćeliju u organizmu imamo 1,3 ćelije probiotskih bakterija.

Iako su najčešći razlozi zašto danas lekari prepisuju probiotike spontana dijareja i dijareja izazvana antibioticima, probiotici imaju široku primenu kod različitih stanja nelagodnosti u stomaku, kod osećaja nadutosti, pretakanja u crevima, kod opstipacije i neredovnih stolica. Činjenica je i da mogu da pomognu kod raznih stanja sa oslabljenim imunitetom kao što je atopijski dermatitis ili inflamatorna bolest creva, ali i kod hiperholesterolemije i gojaznosti.

Dobar probiotik treba da se sastoji od više sojeva, da je otporan na kiselu sredinu i relativno otporan na dejstvo žučnih kiselina, da ima visok broj živih bakterija i bude otporan na uslove spoljne sredine. 

Šta je probiotik?

Razumevanje ljudi o probioticima se menjalo tokom godina, a uslovljeno je prihvatanjem činjenice da opšte zdravstveno stanje zavisi od zdravstvenog stanja creva.

Ipak, svetski konsenzus je uspostavljen i sve svetske organizacije koje se bave hranom i zdravljem, pa i one najveće, kao što su FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu) i SZO (Svetska zdravstvena organizacija), slažu se oko definicije probiotika koja kaže da su to živi mikroorganizmi koji su zdravstveno korisni za domaćina kada se primenjuju u dovoljnim količinama.

Fotografija: 3D slika mikrobioma

Svaki narod ima neku hranu koja sadrži probiotske kulture i time se ponosi. A sami proizvodi su doprineli zdravlju i kulturi jednog naroda. Verovatno zbog položaja, u našoj kuhinji se sreće više tradicionalnih proizvoda kao što su kiseli kupus, jogurt, kefir i boza. I danas imamo dosta proizvoda na tržištu sa probiotskim kulturama, koje nisu u u broju kao u suplementima, ali je svakodnevna upotreba više nego značajna.

Ipak, pozitivni zdravstveni efekti koje su ljudi u našim krajevima vekovima imali zahvaljujući korišćenju mlečnih prozivoda s probiotskim kulturama, izgleda da nisu bitno uticali na prihvatanje probiotika kao dijetetskih suplemenata. S druge strane, ako pogledamo statističke podatke o sve manjem konzumiranju jogurta u Srbiji iz godine u godinu, onda nije čudno što postoji nedovoljno poznavanje probiotika u formi tableta ili kapsula.

Naziv hrane	Vrsta hrane	Poreklo	Vrste bakterija	Delovanje	Reference
Kefir	Fermentisan mlečni proizvod	Kavkaz	Lactobacillus kefiranofaciens, Enterobacter, Acinetobacter, Enterococcus sp.	Antimikrobna aktivnost, poboljšava varenje laktoze, pomaže kod zatvora	Dertli et al. (2017)
Tempeh	Fermentisan proizvod od soje	Indonezija	Rhizopus oligosporus, Lacto-bacillus, Enterococcus, Streptococcus, Weissella	Jača imunosistem, poboljšava kognitivne funkcije	Yulandi et al. (2020)
Kiseli kupus	Fermentisan kupus	Centralna i istočna Evropa	Leuconostoc, Lacto-bacillus, Lactococcus, Enterobacteriaceae	Antiinflamatorno, antioksidativno, suprotstavlja se efektima kancerogena	Zabat et al. (2018)
Kimči	Fermentisan kupus i povrće	Koreja	Weissella, Pediococcus, Leuconostoc	Antimutagena aktivnost, antioksidans, antikancerogeno delovanje	Hong et al. (2016)
Natto	Fermentisana soja	Japan	Bacillus subtilis natto	Antifibrinolitik, smanjuje hipertenziju, poboljšava varenje	Nagai (2015)
Miso	Fermentisana pasta od soje	Japan	Aspergillus oryzae, Enterococcus, Staphylococcus, Tetragenococcus, Leuconostoc	Smanjuje gastrointestinalni refluks, deluje antidijabetički, antiinflamatorno	Allwood et al. (2021)
Dahi	Fermentisani jogurt	Južna Azija	Lactococcus, Leuconostoc, Lactobacillus	Pomaže kod crevnih smetnji, poboljšava varenje, antibakterijsko delovanja na crevima	Joishy et al. (2019)
Kombucha (kombuha)	Fermentisani čaj	Kina	Gluconacetobacter, Lactobacillus, Lactococcus, Zygosaccharomyces	Antidijabetik, antikancerogen, lekovito deluje na čir na želucu, imuni odgovor	Marsh et al. (2014)
Tuaither	Piće od fermentisanih izdanaka bambusa	Indija	Lactobacillus, Corynebacterium sp., Sphingobacterium sp., Pseudomonas sp.	Deluje antioksidativno, kardioprotektivno, protiv starenja i mršavljenja	Deka et al. (2021)
Boza	Fermentisano piće od kukuruza	Turska, Balkan	Lactobacillus, Pischia sp.	Antimikrobna aktivnost, poboljšava varenje	Botes et al. (2007)

Tabela 1. Vrste hrane koje imaju određene probiotske bakterije 

Pošto je ovo još uvek nedovoljno ispitana oblast, postoji mnogo zabluda o probioticima.

Prva među zabludama jeste stav da su to ne tako važne bakterije kojih nema mnogo. Činjenica je da ih ima preko 5000 vrsta u ukupnom broju od 100 biliona, čije prisustvo u organizmu čini masu od oko 3 kg, što je izuzetno velika masa u poređenju s nekim vitalnim organima, na primer mozgom, koji je težak oko 1,5 kg ili srcem, koje teži oko pola kilograma.

Ipak, meni je najimpresivniji podatak da svako od nas na jednu svoju ćeliju ima 1,3 ćelije bakterija u sopstvenom organizmu. 

Sve bakterije u ljudskom organizmu se posmatraju kao zajednica zvana mikrobiota u kojoj simbiotski i patogeni mikroorganizmi koegzistiraju u crevima. U takvim situacijama, probiotici utiču korisno na organizam na nekoliko načina:

• deluju kao fizička barijera, ograničavajući prostor dostupan na unutrašnjoj površini creva za koju loše bakterije mogu da se zakače;
• pospešuju proizvodnju mucina, koji sprečava prianjanje patogena;
• pospešuju eliminaciju virusa povećanjem proizvodnje prirodnih ćelija ubica, takozvanih NK ćelija;
• utiču na proizvodnju citokina – antiinflamatornih proteina.

Pored toga što prave fizičku barijeru, probiotici mogu da stimulišu sintezu i sekreciju imunoglobulina A, klase antitela koja štite površinu sluzokože od infekcija.

Takođe, probiotici pomažu odbranu crevne barijere svojim metabolizmom, tako što konzumiraju dijetetske šećere i proizvode masne kiseline kratkog lanca, koje obezbeđuju glavni izvor energije epitelnim ćelijama da se regenerišu i očuvaju integritet crevne barijere.

Čemu služi probiotik? 

Najčešći razlozi zašto danas lekari prepisuju probiotik jesu spontana dijareja i dijareja izazvana antibioticima. Većina lekara će retko dati probiotike kod različitih stanja nelagodnosti u stomaku, kod osećaja nadutosti, pretakanja u crevima, kod opstipacije i neredovnih stolica, a činjenica je da probiotici u takvim situacijama takođe mogu da pomognu.

Čak ni veliki ruski naučnik Ilija Mečnikov, s pronalaskom probiotika 1908. godine nije mogao da pretpostavi da bakterije u našem telu mogu poboljšati imunitet.

Upravo to je postalo izuzetno važno za sve nas, jer je imunitet savremenog čoveka značajno narušen. Nažalost, ne shvataju svi da su creva centralni organ imuniteta, pa se danas probiotici koriste za lečenje: atopijskog dermatitisa, inflamatorne bolesti creva, raznih alergijskih stanja, hiperholesterolemije i gojaznosti, ali i tradicionalnih indikacija vezanih za akutne infektivne dijareje i dijareje povezane sa antibiotikom. 

Za ovu poslednju dijagnozu je važno da se, ukoliko se probiotik upotrebljava sa antibioticima, uzima bar dva sata pre ili dva sata nakon upotrebe antibiotika. 

Koje vrste probiotika postoje? 

Klasifikacija probiotika je složena i postoje različiti probiotici. Vrste se najčešće mogu sortirati na probiotike koji sadrže jedan soj i probiotike sa više sojeva. Kada su u pitanju probiotici koji sadrže jedan soj, grupe su klasifikovane na osnovu roda kojem probiotici pripadaju. Naučni naziv probiotika sastoji se iz tri dela: roda, vrste i soja. Klasifikacija roda probiotika prikazana je na desnoj strani. 

Rod	Vrsta
Bifidobacterium	Breve, infantis, longum, bifidum, thermophilum, adolescentis, animalis, lactis
Lactobacillus	Acidophilus, plantarum, rhamnosus, paracasei, fermentum, johnsonii, brevis, casei, lactis, gasseri
Lactococcus	Lactis
Streptococcus	Thermophilus, cremoris
Bacillus	Coagulans
Saccharomyces	Cerevisiae, pastorianus, boulardi
Leuconostoc	Mesenteries

Tabela 2. Vrste probiotika

Napomena: Saccharomyces boulardii nije bakterija već probiotička gljivica koji se najčešće koristi za lečenje dijareje.

Jedna od zabluda je da vrsta, soj, kao i broj probiotskih sojeva i broj bakterija nisu važni i da sve deluje podjednako. Činjenica je da su određeni sojevi dobri za određena stanja i bolesti, da je nekad kombinacija bolja, a da ukupan sastav bitno utiče na efekat probiotika.

Suštinski važno je da razumemo da se dobar probiotik:

• sastoji od više sojeva,
• da je otporan na kiselu sredinu i relativno otporan na dejstvo žučnih kiselina,
• da ima visok broj CFU (colony forming units of bacteria), odnosno broj živih bakterija i
• da ima jasno napisano trajanje i način skladištenja.

Koji je najbolji probiotik?

Iz svega proizilazi da ne postoji najbolji probiotik, već onaj koji najbolje deluje kod određenih stanja ili bolesti. U pregledu nekih probiotika na našem tržištu predstavili smo različite vrste, različite indikacije, ali i mesta delovanja. 

Ime	Vrste bakterija	Primena prema proizvođaču
Probiotic	Lactobacillus helveticus Rosell-52, Lactobacillus rhamnosus Rosell-11, Bifidobacterium longum Rosell-1755 milijardi	Preporučuje se odraslima i deci ako postoji rizik od narušavanja mikrobiote, delovanjem različitih unutrašnjih ili spoljnih faktora: višak želudačne kiseline, žučne soli, promenjena ili nepravilna ishrana, neadekvatan kvalitet vode za piće, uzimanje nekih lekova, prehlade i infekcije, privremena promena mesta boravka ili klimatskih uslova.
Probiotic Forte	Saccharomyces boulardii, Lactobacillus Rosell-52, Lactobacillus Rosell-11,Bifidobacterium Rosell–175.14 milijardi	Preporučuje se odraslima i deci ukoliko je potrebno obnoviti crevnu mikrobiotu narušenu unošenjem nekih patogenih virusa i bakterija (Clostridium difficile) ili uslovno patogenih bakterija (Escherichia coli), usled promenjene ili nepravilne ishrane, neadekvatnog kvaliteta vode za piće, privremene promene mesta boravka ili klimatskih uslova, kao i kod primene antibiotika.
Flobian	Lactiplantibacillus plantarum 299v20 milijardi	Prirodno rešenje za ublažavanje tegoba kod IBS-a (sindroma nervoznih creva): smanjuje proizvodnju gasova, eliminiše nadimanje i nadutost, ublažava abdominalne bolove i grčeve, reguliše obim i učestalost stolice, poboljšava kvalitet života.
Lactibiane Tolérance	Bifidobacterium lactis LA 303, Lactobacillus acidophilus LA 201, Lactobacillus plantarum LA 301, Lactobacillus salivarius LA 302, Bifidobacterium lactis LA 30410 milijardi	Koristan za sindrom iritabilnih creva praćen dijarejom. Normalizuje rad creva i jača intestinalnu mikrobiotu.
Bio-Kult Everyday	Lactobacillus paracasei 37TM,Lactobacillus plantarum 47TM,Lactobacillus rhamnosus 54TM,Bacillus subtilis 21,Bifidobacterium bifidum 23TM,BifidobacteriumBreve 25TM,Bifidobacterium longum 30TM,Lactobacillus helveticus 35TM,Lactococcus lactisssp.lactis 63TM, Streptococcus thermophilus  66TM,Bifidobacterium infantis  27TM,Lactobacillus delbrueckiissp.bulgaricus 39TM, Lactobacillus helveticus  45TM,Lactobacillus salivarius 57TM.2 milijarde	Svaki dan, pored antibiotika, prilikom putovanja, kada ste trudni, od 3+ godine, kao deo zdravog načina života.
Biofeminn	Lactobacillus rhamnosus, Lactobacillus plantarum, Bifidobacterium animalis subsp.Lactis1 milijarda	Preporučuje se: za smanjenje simptoma povezanih sa vaginalnim infekcijama, za sprečavanje nastanka ponovne vaginalne ili urinarne infekcije, tokom i nakon antibiotske terapije, kod osoba sa narušenom crevnom mikroflorom, kod trudnica sa otežanim pražnjenjem creva, u sklopu pripreme za vantelesnu oplodnju, u slučaju neuravnotežene vaginalne mikroflore u menopauzi.
Omnibiotik Panda	Lactococcus lactis W58, Bifidobacterium lactis W51, Bifidobacterium lactis W52, Bifidobacterium bifidum W233 milijarde	Za sprečavanje nastanka atopijskog dermatitisa kod novorođenčadi;za ublažavanje simptoma atopijskog dermatitisa;za alergije i intolerancije na hranu kod dece i odraslih;za ublažavanje i sprečavanje nastanka kolika (grčeva) kod beba.

Tabela 3. Pregled nekih probiotika na našem tržištu

Postoji mnogo različitih probiotika koji nemaju isti uticaj na organizam niti na različite bolesti i stanja kao što su: rak debelog creva, visok krvni pritisak, alergijska stanja, Kronova bolest itd.

Postoje i specifične probiotske kulture za koje se veruje da su korisne kod fizički aktivne populacije, kao što je, na primer, Lactobacilus helveticus L10 koji smo mi koristili u studiji na sportistima i napisali naučno popularnu knjižicu sa idejom edukacije onih koji žele da dobiju više od probiotika¹.

Verujem da je ono što je zabeleženo kod sportista važno za sve, a to je da se lakše izborimo s prehladama, da ako dođe do infekcije ona kraće traje, pa imamo manje potrebe za lekovima za prehladu, da imunitet bude bolji. 

Da li probiotici utiču na raspoloženje? 

Sve je više dokaza da bakterije creva komuniciraju s mozgom posredstvom takozvane ose creva–mozak. Iako zvuči neverovatno, postoje naučni radovi o pozitivnom dejstvu određenih probiotskih sojeva na psihološka stanja, kao što su raspoloženje, anksioznost, stres, depresija.

Ipak, veza između mikrobiote i stresa nije opšteprihvaćena. Dokazano je da se bolesti povezane s defektnim imunosistemom, kao što su inflamatorna bolest creva i ulcerozni kolitis, pogoršavaju u periodu psihološkog stresa. S druge strane, utvrđeno je da izloženost stresu menja sastav, raznolikost i broj pojedinih bakterijskih sojeva u crevima.

Interesantno je da se broj dobrih bakterija tada smanjuje, dok se štetne bakterije razmnožavaju.

Ova saznanja su nam dala ideju da sami ispitamo da li probiotici utiču na raspoloženje. Naime, sportisti su na početku i kraju studije popunili upitnik koji se sastoji od šest skala raspoloženja i osećanja: snaga, umor, depresija, anksioznost, borbenost, konfuzija.

Interesantan je podatak da se u grupi koja je bila na režimu probiotika pokazalo statistički značajno poboljšanje subjektivnog osećaja snage i energije i posledično veće samopouzdanje.

Jedan od opisanih neurotransmitera je gama-aminobuterna kiselina, ili GABA, koja inhibira aktivnost u centralnom nervnom sistemu i reguliše nekoliko fizioloških i psiholoških procesa u mozgu. Kod ljudi koji pate od depresije, GABA aktivnost je smanjena, a kod onih koji imaju problem sa stresom ili anksioznošću, GABA je povećana. Rezultati pokazuju da probiotici pomažu u održavanju normalne hemije mozga.

Neki smatraju da probiotske bakterije deluju kao i antidepresivi. Pored toga, pronađeno je da je za komunikaciju važan vagusni nerv koji povezuje mozak sa sistemom za varenje. Smatra se da je soj Lactobacillus koristio isti put za razmenu informacija sa mozgom. Kada su istraživači presekli vagusni nerv kod miševa hranjenih probiotikom, uticaj probitika na mozak je izgubljen.

Kako da izaberem probiotik od kog ću imati najviše koristi? 

Ljudi koji razmišljaju da uzmu probiotike, najpre bi trebalo da se konsultuju sa svojim lekarom i nutricionistom. Na osnovu medicinskog pregleda i analize dnevnika ishrane, kao i pregleda dostupne literature, zajedno će doneti odluku o izboru odgovarajućeg probiotskog soja, kao i dozi i trajanju suplementacije. 

Na šta da obratim pažnju kada biram probiotik?

Kao i obično, treba da obratite pažnju na deklaraciju, koja mora biti pravilno obeležena; ime probiotika uključuje rod, vrstu i soj: Lactobacillus (rod) helveticus (vrsta) L10 (soj). Ponekad se na tržištu mogu naći proizvodi koji ne sadrže jasno označen probiotski soj, što može ukazati na njegovu neispravnost. Kako je rečeno, svaki soj pokazuje specifične zdravstvene efekte.

Probiotike treba nabavljati isključivo u proverenim, specijalizovanim prodavnicama ili apotekama, a držati se dalje od kupovine neproverenih proizvoda preko interneta. 

	Rod	Vrsta	Soj
Bakterija	Lactobacilus	rhamnosus	GG
Pas	Canis	lupus familiaris	Labrador

Tabela 4. Ime probiotika uključuje rod, vrstu i soj, isto kao i kod drugih živih bića 

Najčešće korišćeni probiotski sojevi su roda Lactobacillus, koji se najčešće predstavlja skraćenicom L. i Bifidobacterium, koji se skraćeno označava slovom B. Komercijalne vrste probiotskih bakterija, čiji su sojevi pokazani u mnogobrojnim kliničkim studijama, jesu:

• Lactobacillus rhamnosus GG (LGG)
• Bifidobacterium lactis BB12
• L. acidophilus NAS
• L. acidophilus L10 (Lafti L10)
• L. bulgaricus LB-51
• L. gasseri BNR17
• L. plantarum 299v
• B. bifidum Malyoth
• B. longum bb536
• L. acidophilus DDS1
• Saccharomyces boulardii – ovo je zapravo jedina gljivica koja se koristi u održanju mikrobiotske flore.

Inače, Lactobacillus rhamnosus GG ili skraćeno LGG, pronašla su dva naučnika, Goldvin i Gorbah, zbog čega još uvek dobijaju tantijeme za svoj pronalazak, a kod nas se mogu naći u nekim jogurtima ili probiotskim suplementima. Jedna od karakteristika LGG-a je da može da bude jako koristan kod različitih atopijskih i infektivnih stanja kod dece, uključujući i upale uva.

Ukoliko osoba nije prethodno koristila određeni probiotski preparat, preporučujem da obrati pažnju na sve, jer će na taj način imati dovoljno vremena da se navikne na njegovu upotrebu, uoči pozitivne efekte i otkloni eventualna neželjena dejstva.

Ipak, ponekad dostupnost probiotskog soja čija bi suplementacija u određenoj situaciji predstavljala najbolji izbor, može predstavljati problem. Nažalost, određene formulacije dokazanih povoljnih efekata još uvek nisu dostupne na domaćem tržištu.

Koje doze probiotika postoje na tržištu? 

Ni u ovoj oblasti ne postoje generalne zvanične preporuke lekara. U najvećem broju kliničkih studija sprovedenih na ljudima probiotici su korišćeni u visokim dnevnim dozama, između 1 i 10 x 10⁹(milijardi) živih ćelija, mada se, generalno, smatra da su efektivne doze u rasponu od 10⁸ do 10¹¹, u zavisnosti od soja probiotskih bakterija, stanja pacijenta, pola, kao i starosti organizma. Niže doze probiotika mogle bi biti pogodne za prevenciju bolesti, ukoliko ih unosimo tokom dužeg vremenskog perioda. 

Kada započeti suplementaciju?

Prvi efekti probiotika se mogu očekivati nakon 14 dana od početka suplementacije, koliko je potrebno probiotskim bakterijama da kolonizuju gastrointestinalni trakt. Ova činjenica može biti od posebne važnosti ljudima koji putuju u zemlje s povećanim rizikom od stomačnih infekcija. U tim situacijama profilaktička upotreba probiotskih kultura može značajno doprineti opštem planu prevencije bolesti.  

Koje je najbolje vreme za uzimanje probiotika?

Generalno, probiotike možemo konzumirati u bilo koje doba dana, ali se ipak preporučuje da ih uzimamo uz hranu, na primer – uz doručak, kako bismo obezbedili preživljavanje probiotskih bakterija u kiseloj sredini želuca. Ipak, kombinacije vrsta Bifidobacterium i dijetnih vlakana mogu doprineti većem stvaranju gasova, te bi u ovom slučaju unos bio prihvatljiviji u večernjim časovima. Probiotike ne treba piti zajedno s toplim napicima.

Koliko dugo treba piti probiotike?

Još uvek ne postoje zvanične preporuke o dužini korišćenja probiotika, već lekari odlučuju o trajanju suplementacije na osnovu iskustva i toka bolesti. Poboljšanje simptoma bi trebalo da bude glavna odrednica u donošenju ove odluke. U zavisnosti od stanja osobe koji koristi probiotike, preporučuje se primena od dve nedelje do tri meseca.

Ona može trajati i duže, na primer, adekvatna probiotska terapija tokom nekoliko meseci zimskog perioda, za osetljive osobe koje su sklone respiratornim infekcijama, bila bi jako korisna. Takođe, u nekim težim slučajevima Kronove bolesti ili inflamatorne bolesti creva, ukoliko donosi boljitak, probiotska terapija može trajati i duže. 

Kako treba rukovati probioticima? 

Probiotske suplemente treba pakovati, skladištiti i transportovati na odgovarajući način. Treba izbegavati izlaganje probiotskih proizvoda direktnoj sunčevoj svetlosti, kao i višim temperaturama (automobil, blizina grejnih tela itd.). Stoga je preporučljivo da se čuvaju na hladnim i suvim mestima. Većina sojeva ne zahteva skladištenje u frižideru, što je posebno pogodno za putovanja. 

Da li su probiotici bezbedni i da li postoji poseban rizik od uzimanja probiotika?

Treba napomenuti da nije retkost da se u početnom periodu konzumacije, dok traje kolonizacija creva, jave određene neprijatnosti (krčanje i zavijanje creva, učestala stolica, nadimanje). Međutim, ove nelagodnosti nestaju za par dana, te je potrebno ljude upozoriti na njihovu moguću pojavu i ohrabriti ih da ne prekinu upotrebu probiotika nakon početnih smetnji.

Svakako, savetuje se praćenje efekata suplementacije, kao i njen prekid, ukoliko neprijatnosti potraju duže. 

Smatra se da su probiotici generalno bezbedni. Postoje situacije u kojima treba biti oprezan s netestiranim sojevima, na primer kod beba, pacijenata s imunodeficijencijom, pacijenata koji imaju HIV, ili imaju transplantiran organ, ili se nalaze na nekoj vrsti citostatske terapije.

Kako se može pospešiti dejstvo probiotika – šta su prebiotici?

Iako njihova imena zvuče vrlo slično, postoji velika razlika između probiotika i prebiotika. Prebiotici su sastojci hrane koji selektivno podstiču rast ili aktivnost određenih mikrobiotskih vrsta i sojeva u našem intestinalnom traktu. Hemijski posmatrano, svrstavaju se u dugolančane ugljene hidrate, dijetna vlakna koja ljudski organizam ne može da vari, usled nedostatka odgovarajućih enzima.

Prebiotici ulaze u kolon (debelo crevo) nesvareni, gde ih određeni sojevi fermentišu. U relativno malim količinama se mogu naći i u pivu, crnom luku, šparglama, žitu, bananama, ovsu itd.

Najpoznatiji prebiotici su takozvani fruktooligosaharidi (FOS) i galaktooligosaharidi (GOS), koji se često mogu naći kao sastojci dijetetskih suplemenata, u kombinaciji s određenim probiotskim sojevima. U ovu grupu spadaju inulin i oligofruktoza, laktuloza, laktitol.

Poslednjih godina su, u naučnoj zajednici, preobiotici dobili na značaju, usled pozitivnih rezultata kliničkih studija koje su proučavale njihove zdravstvene efekte. Naime, postoji sve više dokaza da ishrana utiče na sastav i raznolikost mikrobiote: tipična zapadnjačka ishrana dovodi do smanjenja raznolikosti sojeva u crevima i narušava balans zdravog intestinalnog sistema.

Stoga se smatra da bi suplementacija prebioticima mogla da doprinese ponovnom uspostavljanju ravnoteže creva. Ipak, prebiotike ćete ređe naći kao sastojke monokomponentnih dijetetskih suplemenata, jer se češće na tržištu nalaze njihove kombinacije s probioticima. Ipak, nije sasvim jasno da li je suplementacija prebioticima efikasnija od njihovog unosa putem voća i povrća.

Neželjeni efekti se retko javljaju, ukoliko je unos fruktooligosaharida manji od 10 g dnevno. Ipak, mogu da uzrokuju nadutost, gasove, zavijanje stomaka. Pored toga, inulin poseduje sposobnost snižavanja nivoa triglicerida i holesterola. 

Šta su sinbiotici?

Komercijalno dostupne kombinacije probiotika i prebiotika nazivaju se sinbiotici. Izvesne kliničke studije su pokazale da efekti sinbiotika mogu da budu veći od samih probiotika, to jest da dobri probiotici i prebiotici rade u tandemu.

Tako je, na primer, u jednoj studiji pokazano da je kod ispitanika aktivnost NK ćelija (ćelije urođenog imuniteta koje se bore protiv virusa) poboljšana nakon jednomesečne suplementacije jednim sinbiotskim proizvodom. Pored toga, upitnik o stanju raspoloženja pokazao je smanjenje anksioznosti. 

Za kraj, valja reći da dolazi vreme probiotika, prebiotika i sinbiotika i da će zdrava mikrobiota biti posebno važna za sveukupno zdravlje ljudi.

Izvor:
1: https://books.google.ca/books?id=lUgUCwAAQBAJ