Shinrin-Yoku ili da li se kupate u šumskom vazduhu
Nisam znao za kupanje u šumskom vazduhu, ali sam to bukvalno osetio na poslednjem planinarenju, na vrhu Ježevac, prolazeći kroz gustu šumu nedaleko od Gornjačke klisure. Ne znam da li je u pitanju bio samo vazduh, vetar, nijanse zelene boje ili visoko drveće, jednostavno – sredina je bila nestvarna. Vazduh sam osećao celim telom, potpuno sam bio opušten, a na vrhu sam čak i zadremao. Potpuni reset. A onda mi je sestra rekla da se to zove Shinrin-Yoku (šinrin-joku). Pregledao sam literaturu i video da je to više od japanskog termina za kupanje u šumskom vazduhu. Naime, promene koje se dešavaju u organizmu mogu da se izmere i tako se dokaže uticaj šumskog vazduha na sve organske sisteme, a pre svega imunosistem.
Proučavanja japanskih naučnika
Prvo proučavanje uticaja šumskog vazduha počelo je u Japanu osamdesetih godina, sa ciljem sagledavanja uticaja na ljudsko zdravlje, posebno stres. Do sada je sagledano preko 65 različitih efekata na ljudsko zdravlje, počev od smanjenja krvnog pritiska, vrednosti šećera u krvi, depresije, do postizanja potpune relaksacije.
Možda je logično što je ova vrsta terapije uočena prvo u Japanu, jer je dve trećine zemlje pokriveno šumom, a i pogledi dve najveće religije (šintoizam i budizam) su u saglasnosti sa prihvatanjem prirode na takav način. Međutim, čini se da je „karoši”, ili „izgaranje na poslu do smrti”, doprinelo da ljudi potraže spas u šumi i planinarenju. Jednostavno, morali su da pronađu način da se oslobode prevelikog stresa.
Proučavanje japanskih doktora pokazalo je da Shinrin-Yoku može da se praktikuje i u gradskim parkovima, mada se ne postiže pun efekat. Ipak, dovoljno je provesti dva sata u parku da se neutrališu negativne emocije, poboljša koncentracija i bolje spava nakon toga. Zbog toga mnogi u Japanu pauzu za ručak radije provedu u obližnjem parku nego u restoranu. Naravno, briga za parkove u Japanu je takva da neki zaista liče na šumu.
Za one koji nemaju priliku da provedu vreme u šumi, predložene su možda neadekvatne alternative, ali ipak bitne za relaksaciju – uzgajanje kućnih biljaka ili korišćenje aromaterapije. O svemu je jedan od vodećih doktora u ovoj oblasti, Ćing Li (Qing Li), napisao knjigu Shinrin-Yoku.
Šuma deluje na imunitet i smanjuje stres
Kupanje u šumskom vazduhu je najpovoljnije sprovoditi od aprila do septembra (oktobra), prvenstveno kada šuma lista. Mada, i sam kontakt sa drvećem, šetnja i udisanje vazduha tokom cele godine povoljno utiče na zdravlje, ali ne toliko intenzivno kao kada je pokriveno lišćem. Japanski stručnjaci smatraju da su borove šume najstimulativnije, ali da je svaki kontakt čoveka sa šumom blagotvoran.
Da bi dokazali svoje tvrdnje, merili su mnogo biomarkera. Tako su pokazali da se broj prirodnih ćelija ubica (engl. natural killer cells – NK ćelije) povećava, što je izuzetno važno u neutralisanju virusa, ali i blokiranju malignih ćelija. Za samo dva dana boravka u šumi primećeno je značajno povećanje NK ćelija. Da bi dokazali da šuma povoljno deluje, sa istom grupom ljudi napravljen je eksperiment šetnjom kroz grad, ali aktivnost NK ćelija se nije povećala, naprotiv – ostala je ista.
Šuma je pokazala pozitivan efekat i na adrenalin. Naime, nakon dva dana adrenalin je u šumi pao, ali je u gradu ostao isti. Stres jednostavno nije lako smanjiti u gradu.
Tako su japanski istraživači uspešno dokazali svoju hipotezu da šuma deluje na imunitet, ali i da smanjuje stres. A onda je nastala prava poplava pozitivnih reakcija ljudi koji su svojim iskustvom podržali istraživanja. „Posećujem šumu i mogu da potvrdim koristi za svoje lično zdravlje”, „Dnevno hodanje šumom čini me srećnijim i zdravim”, samo su neke od mnogobrojnih izjava. Za mene, kao lekara, uzbudljivo je da vidim naučne podatke koji potvrđuju medicinske, mentalne i biofizičke koristi od šumskog kupanja.1
I konačno, kupanje u šumskom vazduhu je drugačije od ostalih welness aktivnosti, jer ne postoji određeno vreme, broj ponavljanja, ni intenzitet, već je dovoljno da hodamo kroz šumu, dišemo, slušamo i opustimo se. Ipak, možda je najbolje da završimo šinto filozofijom: „List sa svakog drveta nosi poruku nevidljivog sveta. Posmatranje lista koji pada je blagoslov.”
Izvori: