Filmski festival u Veneciji – gužva na crvenom tepihu i izbegnuti skandali
Filmski festival u Veneciji najavljivan je ove godine kao poseban događaj iz više razloga. Nije da mesto susreta holivudskih zvezda na Lidu inače nije bitan, ali ove godine je bio obeležen zaista fenomenalnim umetnicima, ostvarenjima i, naravno, neizostavnim intrigama i tračevima.
Štrajk glumaca, zbog kojeg je crveni tepih prošle godine bio prazan, ostao je u prošlosti, a to je najbolje najavio direktor festivala Alberto Barbera: „Čini se da će ovo biti najprometniji crveni tepih u poslednjih deset godina.”
Tako smo mogli da vidimo Breda Pita, Džordža Klunija, Moniku Beluči, Andželinu Džoli, Lejdi Gagu, Hoakina Finiksa, Danijela Krejga, Nikol Kidman, Antonija Banderasa i mnoge druge. Morate priznati da samo i ova imena već zvuče dovoljno da stvore glamurozan događaj.
Zlatni lav za Almodovara
Proslavljeni španski reditelj Pedro Almodovar ovogodišnji je dobitnik Zlatnog lava za film The room next door (Susedna soba), odlučio je žiri kojim je predsedavala francuska glumica Izabel Iper. Ovaj film, koji
pokreće temu eutanazije, prvi je Almodovarov film na engleskom jeziku. Inače, Almodovar je na svetskoj sceni debitovao upravo na Festivalu u Veneciji 1983, kada se predstavio filmom Mračne navike. Na istom
festivalu osvojio je 1988. nagradu za scenario za film Žene na rubu nervnog sloma, a 2019. i Zlatnog lava za životno delo.
Srebrnog lava osvojila je italijanska rediteljka Maura Delpero za film Vermiljo, dramu koja se odigrava u italijanskim Alpima tokom Drugog svetskog rata.
Nikol Kidman dobila je nagradu za najbolju glumicu za ulogu u filmu Babygirl, a Francuz Vensan Lindon za najboljeg glumca, za ulogu u filmu Tihi sin.
Nagradu za najbolji scenario osvojili su Murilo Hauser i Heitor Lorega za brazilski film Još sam tu, a nagrada za najbolju režiju pripala je američkom reditelju Brejdiju Korbetu za njegov 3,5-časovni film The Brutalist o Mađaru koji je preživeo Holokaust i koji se trudi da izgradi svoj život u SAD.
Lansiranje kandidata za Oskara
Venecijanski filmski festival je odavno zamenio onaj u Kanu kada je reč o potencijalnim oskarovcima. Barberin izbor filmova, koji oduševljavaju i Američku filmsku akademiju koja odlučuje o zlatnim kipovima, odavno se pokazao kao nepogrešiv.
Mnogi dobitnici Oskara poslednjih godina premijerno su predstavljeni upravo u Veneciji: Čovek ptica (Birdman), Zemlja nomada (Nomadland), Miljenica (The Favourite), Dina (Dune), Jadna stvorenja (Poor Things) i mnogi drugi.
Nominacije za Oskara biće objavljene u januaru sledeće godine i tada ćemo saznati da li će se na spisku nominovanih ponovo naći Hoakin Finiks, kao što je to bilo 2020. godine, kada je i osvojio Oskara za najboljeg glumca i to baš za ulogu u filmu Džoker.
Legendu opere Mariju Kalas u filmu Marija tumači Andželina Džoli, a zanimljivo je što ona u njemu zaista i peva, pa se postavlja pitanje da li će biti nagrađena Oskarom.
Film koji je ove godine postavio rekord u dužini trajanja ovacija (čak 17 minuta) je najnovije ostvarenje španskog reditelja i scenariste Pedra Almodovara, drama The Room Next Door. To je, ujedno, njegov prvi film na engleskom jeziku. Almodovar je inače poznat po filmovima koji istražuju složene teme, pa ni najnovija drama nije izuzetak. Glavne uloge u filmu tumače Tilda Svinton (još jedna uloga „viđena” za Oskara), Džulijan Mur, Džon Turturo i Alesandro Nivola.
Nije sve u filmu, ima nešto i u politici
Festival je osnovan 1932. godine, tada kao netakmičarski događaj, od strane La Biennale di Venezia, a 1935. postaje godišnje dešavanje. Nagrada Zlatni lav nije bila uvedena do 1949. Prvi dobitnik Zlatnog lava je francuski film Manon. Neki od ostalih dobitnika kroz istoriju su Rašomon 1951, Lepotica dana (Belle de jour, 1967), Zbogom deco (Au revoir les enfants, 1987), Planina Broukbek (2005), Negde (Somewhere, 2010) i prošle godine Jadna stvorenja (Poor Things).
Ali Lido, kako se zove ostrvce na kojem se festival održava, nije samo film, glamur i sjaj. U venecijanskom programu su i neki od politički najrelevantnijih filmova i dokumentaraca godine.
U njih spada i Peti septembar (September 5), dokumentarna drama nemačkog reditelja Tima Felbauma koja rekonstruiše teroristički napad na Olimpijskim igrama 1972. u Minhenu, tokom kojeg su palestinski teroristi uzeli za taoce izraelske sportiste. Svi taoci-sportisti su nastradali; neki su pobijeni, a neki su poginuli u pokušaju oslobađanja. Film donosi priču iz perspektive američkih sportskih novinara koji su u to vreme izveštavali sa Igara u Minhenu.
Andres Fajel, jedan od najpoznatijih nemačkih dokumentarista, bavi se nemačkom rediteljkom Leni Rifenštal, autorkom nacističkih propagandnih filmova Trijumf volje i Olimpija. Rifenštal, koja je umrla 2003. u 101. godini, uvek je poricala da je znala za Hitlerove koncentracione logore i Holokaust. Međutim, Fajel, koji je prvi put imao pristup njenoj ličnoj arhivi, pronašao je dokaze da je Leni Rifenštal bila uverena nacionalsocijalistkinja. U filmu Rifenštal Fajel vidi primer „zavodljivosti fašizma”, što je zastrašujuće relevantna tema s obzirom na porast desnog ekstremizma širom Evrope.
Poznati britanski reditelj Džo Rajt takođe preispituje istoriju i poreklo fašizma u TV seriji M. Son of the Century, koja prati uspon italijanskog diktatora Benita Musolinija. S obzirom na to da je aktuelna italijanska vlast „najdesnija” još od Dučeovog vremena, serija će sigurno podići prašinu.
Erotski filmovi na repertoaru
Najstariji filmski festival na svetu ove godine je imao i premijeru više ljubavnih i erotskih filmova. Svima poznat po ulozi Džejmsa Bonda, Danijel Krejg u filmu Kvir igra starijeg ljubavnika koji se zaljubljuje u mlađeg muškarca (igra ga Dru Starki). U pitanju je adaptacija prilično eksplicitnog romana Vilijema S. Barouza o američkim vojnicima u Meksiku 1950-ih. Direktor Filmskog festivala u Veneciji Alberto Barbera rekao je da veruje da je Krejg u ovom ostvarenju odigrao ulogu života, i dodao da se ne bi iznenadio da osvoji Oskara.
Nikol Kidman i Haris Dikinson razmenjuju strasti u filmu Babygirl, za koji rediteljka Halina Reijn kaže da je inspirisan erotskim trilerima iz osamdesetih i devedesetih kao što su Niske strasti (Basic Instinct), Fatalna privlačnost (Fatal Attraction) i Devet i po nedelja (9 1/2 Weeks). Nikol Kidman glumi visokorangiranu izvršnu direktorku koja rizikuje karijeru i porodicu kako bi se upustila u burnu aferu sa svojim mnogo mlađim pripravnikom.
Film Ljubav (Kjærlighet), norveškog reditelja Daga Johana Haugeruda, drugi deo trilogije (prvi je nagrađivani film Seks, treći će biti film Snovi), govori o dvoje zdravstvenih radnika koji izbegavaju veze i traže neobavezne susrete i spontanu intimnost. Priča počinje njihovim susretom na trajektu za Oslo.
Očekivani skandali uspešno izbegnuti
Pre početka festivala, spekulisalo se o tome kako će izgledati ponovni susret Andželine Džoli i Breda Pita, koji godinama vode brakorazvodni postupak. Međutim, očekivano, organizatori festivala su takav scenario uspešno izbegli.
Premijere njihovih filmova bile su zakazane za različite dane, a Barbera je uoči događaja poručio da „ne postoji način da se ukrste na Lidu”. Pit je na festival stigao u pratnji svoje 26 godina mlađe devojke Iden de Ramon i prisustvovali su premijeri filma Wolfs u kojoj igra glavnu ulogu, rame uz rame sa Džordžom Klunijem.
Ova dva holivudska zavodnika zaludeli su društvene mreže još kada se pojavio serijal njihovih zajedničkih fotografija objavljen u magazinu GQ. Pojavom na crvenom tepihu mreže su, čini se, dodatno buknule. Njihova doza opuštenosti, elegancije i prefinjenosti dok su šetali je upotpunjena njihovim zavodničkim izgledom i bilo je uživanje pratiti ih.
Još jedan od potencijalnih skandala, koji se naravno nije desio, je i odgovor Hoakina Finiksa, koji je par dana pre početka snimanja homoseksualne drame Toda Hejnsa odlučio da ipak ne želi da učestvuje u tom projektu. Na konferenciji za novinare u Veneciji pitali su ga da objasni svoju odluku, ali je mudri Finiks to na prefinjen način odbio.
„Ako to uradim, samo ću izraziti svoje mišljenje iz svoje perspektive, a drugi učesnici nisu ovde da kažu svoje i jednostavno se čini da to ne bi bilo ispravno. Nisam siguran kako bi to bilo od pomoći. Mislim da neću”, poručio je ovaj oskarovac.
Naslovna fotografija: © Tanya Vasilek / Shutterstock