Jedno pitanje koje može da promeni odnos – šta vam je zaista važno?

Mnogi ljudi, kada vide osobu koja pati, spontano i instinktivno postavljaju pitanje: „Šta nije u redu?” Ovakvo pitanje je sasvim logično, znači brigu, saosećanje i govori o odgovornosti. Ali autori, braća Čip Hit i Den Hit, smatraju da postoji drugo pitanje koje može da promeni ne samo način na koji ljudi pomažu drugima već i kvalitet svih međuljudskih odnosa.

Ono glasi: „Šta je to što vam je važno?”

Čip Hit, profesor organizacionog ponašanja na Univerzitetu Stanford, i Den Hit, autor knjiga o donošenju odluka i promenama, u knjizi Moć trenutaka pišu da se najvažniji trenuci u međuljudskim odnosima ne odvijaju kada pronađete savršen savet ili brzo rešenje. Najvažniji je onaj trenutak kada druga osoba oseti da je zaista viđena, da je neko drugi uvažava.

„To je razlika između slušanja i razumevanja”, pišu autori.

Ljudi ne traže samo pomoć

Autori se pozivaju na istraživanja socijalnog psihologa Harija Rajsa koji je godinama proučavao zbog čega neki odnosi postaju bliski i duboki, dok drugi ostaju površni. Njegov odgovor može se sažeti u jednu karakteristiku odnosa, a to je „sposobnost da drugoj osobi odgovorimo na način koji pokazuje da je razumemo”, kako je rekao Rajs.

Prema Rajsu, ljudi osećaju bliskost kada kod drugih primete tri stvari:

• da ih druga osoba razume
• da prihvata ono što im je važno
• da iskreno želi da im pomogne.

Rajs tvrdi da nije dovoljno saslušati nekoga. Potrebno je da se druga osoba oseti prepoznatom i uvaženom.

Pitanje koje je promenilo poslednje dane jednog mladića

Čip i Den Hit ilustruju ovu ideju pričom Morin Bizonjano, dugogodišnje direktorke Instituta za unapređenje zdravstvene zaštite.

Njen mlađi brat Džoni oboleo je od Hočkinovog limfoma sa samo sedamnaest godina. Godinama je boravio po bolnicama. Lekari su razgovarali o njemu, analizirali nalaze i planirali terapije, ali retko ko ga je pitao šta on želi, sve dok jednog dana jedan lekar nije prišao njegovom krevetu i postavio pitanje:

„Džoni, šta ti želiš?”

Džoni je odgovorio:

„Želim da idem kući.”

Lekar nije tražio dodatna objašnjenja. Pomogao mu je da napusti bolnicu i vrati se porodici, gde je proveo poslednje dane života. Za Morin Bizonjano upravo taj trenutak postao je prekretnica u razumevanju šta zapravo znači dobra zdravstvena nega.

„Šta vam je?” nije isto što i „Šta vam je važno?”

Godinama kasnije, Bizonjano je pročitala članak u kome su lekari Majkl Beri i Suzan Edgman-Levitan napisali da bi zdravstveni radnici, osim pitanja „Šta vam je?”, trebalo da nauče da postavljaju i drugo:

„Šta vam je važno?”

Naizgled je razlika mala. Ali, psihološki je ogromna.

Prvo pitanje usmereno je na bolest. Drugo na čoveka.

Prvo traži simptom. Drugo otkriva vrednosti, potrebe, strahove i želje.

Autori smatraju da upravo u toj razlici nastaju trenuci koje ljudi pamte celog života.

Kada jedno pitanje otvori nečiji svet

Jedna od priča koju braća Hit izdvajaju govori o sedmogodišnjoj Kendri, devojčici sa autizmom koja nije govorila. Po prijemu u bolnicu medicinske sestre su je zamolile da, uz pomoć crteža i kratkih rečenica, napiše šta joj je važno.

Na papiru je napisala:

„Ne mogu da govorim kada me nešto boli.”

„Volim zagrljaje.”

„Dodirujem ljudsku kosu kada želim da se javim.”

Nedugo zatim njen otac je hitno hospitalizovan u drugoj bolnici, pa je Kendra ostala sama. Da medicinsko osoblje nije pročitalo njen papir, njeno ponašanje moglo je biti potpuno pogrešno protumačeno. Umesto toga, medicinske sestre su znale kako da joj priđu, kako da je umire i kako da joj pruže osećaj sigurnosti.

Jedno jednostavno pitanje promenilo je način na koji su brinule o njoj.

Koliko često pitate ljude šta im je važno?

Ova priča se ne odnosi samo na bolnice i bolnička okruženja. Ona govori o svim odnosima.

Koliko često partnera pitate šta mu je u ovom trenutku najvažnije?

Koliko često pitate svoje dete šta mu je potrebno, umesto da pretpostavite da znate odgovor?

Koliko puta kolegu pitate kako možete da mu olakšate posao, umesto da odmah nudite rešenje?

Čip i Den Hit smatraju da su upravo takva pitanja osnova poverenja. Ljudi ne žele da neko preuzme kontrolu nad njihovim životom. Ljudi žele da ih neko razume.

Shutterstock.com

Saosećanje počinje radoznalošću

Savremena psihologija saosećanje često opisuje kao sposobnost da jedna osoba razume unutrašnji svet druge osobe. Ali, razumevanje ne počinje pretpostavkama. Počinje radoznalošću. Počinje spremnošću da priznamo kako ne znamo šta je drugoj osobi zaista važno dok je to ne pitamo.

Zato pitanje „Šta vam je važno?” nije samo lep način komunikacije. Pokazuje poštovanje. Pokazuje da drugu osobu ne svodimo na njen problem, dijagnozu ili trenutnu teškoću, već da iza svega toga vidimo čoveka.

Braća Hit u svojim tekstovima podsećaju da se veliki odnosi retko grade velikim gestovima. Mnogo češće se zidaju u kratkim trenucima kada neko oseti da ga zaista slušamo. Možda zato nije najvažnije da uvek imate pravi odgovor.

Ponekad je dovoljno da postavite pravo pitanje. Ljudi često zaborave savete koje su dobili, ali retko zaboravljaju trenutak kada su prvi put osetili da ih je neko istinski razumeo.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com