Borba s količinom soli koju unosimo je neizvesna
Činjenica da ljudi unose previše natrijuma nije baš jednostavna za dokazivanje.
Najlakše bi bilo, kao nekada, da se kuva od svežih sastojaka s pijace, a ne da se kupuju poluproizvodi ili da se naručuje pripremljeno jelo. Izgleda kao da su ljudi prestali da kuvaju, a sami tim i da kontrolišu šta unose. Uprkos onome što mnogi ljudi misle, većina natrijuma (preko 70 odsto) dolazi iz konzumiranja upakovane i pripremljene hrane – a ne iz kuhinjske soli koja se dodaje hrani tokom kuvanja ili jela.
Natrijum je jedan od najvažnijih minerala u našem telu
Jedan od najvažnijih minerala u našem organizmu je natrijum. On je važan za prenošenje impulsa, dominantan je u našim ćelijama, bez njega nema transporta mnogih materija, ali ni odvijanja metabolizma. Suštinski, kako se nekad govorilo, „so je život”. Natrijum je esencijalni mikronutrijent i potreban je telu u relativno malim količinama (pod uslovom da ne dolazi do značajnog znojenja), da bi se održala ravnoteža telesnih tečnosti i održavala funkcija mišića i nervnog sistema.
Višak natrijuma dovodi do bolesti
Međutim, previše natrijuma je loše za vaše zdravlje. Natrijum privlači vodu, a ishrana s visokim sadržajem natrijuma dovodi do zadržavanja vode u krvotoku, što može povećati volumen krvi, a potom i krvni pritisak. Hipertenzija čini da srce radi previše, a visok pritisak može da oštetiti arterije i organe (kao što su srce, bubrezi, mozak i oči). Nekontrolisani visok krvni pritisak povećava rizik od srčanog udara, srčane insuficijencije, moždanog udara, bolesti bubrega itd. Pored toga, krvni pritisak generalno raste kako starimo, tako da ograničavanje unosa natrijuma postaje sve važnije sa svakom godinom života. Zbog toga je važno da mislimo na unos soli, a ne da kao tipični Balkanci posolimo ono što jedemo i pre nego što smo probali.
Nutritivni sastav hrane
Iako kod nas Nutrition Facts ili nutritivni sastav hrane nije regulisan kao na Zapadu, pre svega je važno da pogledate sastav kada kupujete hranu. Preporučeno je da dnevna vrednost (DV) natrijuma bude manja od 2.300 miligrama dnevno. Tako da nekad na proizvodima možete da vidite (%DV) što nam služi kao upozorenje. Inače, procenat DV je procenat dnevne vrednosti za svaki hranljivi sastojak u porciji hrane i pokazuje koliko hranljivih nutrijenata doprinosi ukupnoj dnevnoj ishrani. Kontrolišite sastav hrane da biste utvrdili da li porcija hrane ima visoku ili nisku količinu natrijuma. Tako možete da uporedite i izaberete hranu s kojom ćete imati manje od 100 odsto DV natrijuma svakog dana.
Hrana sa pet odsto DV, ili manje natrijuma po porciji, smatra se niskim unosom, a sa 20 odsto DV ili više natrijuma po porciji smatra se visokim. Pri tome je važno da proverite veličinu porcije i broj porcija koje jedete da biste sračunali koliko natrijuma konzumirate. Kod nas je praksa da se jede više.
Kuhinjska so nije isto što i natrijum
Prema raznim analizama, oko 40 odsto natrijuma dolazi iz brze hrane, slanih grickalica (čipsa, kokica, itd), konzerviranih jela, polupripremljenih i gotovih jela, i slično. Pri tome, treba voditi računa da se reči „kuhinjska so” i „natrijum” često koriste kao sinonimi, ali ne znače isto. Kuhinjska so (poznata po svom hemijskom imenu, natrijum-hlorid) je kristalno jedinjenje koje je rasprostranjeno u prirodi. Natrijum je mineral i jedan od hemijskih elemenata koji se nalaze u soli, ali i u raznim aditivima, kao što su mononatrijum glutamat (MSG), natrijum bikarbonat (soda bikarbona), natrijum nitrit i natrijum benzoat.
Upotreba natrijuma
Natrijum ima višestruku upotrebu, kao što je sušenje mesa, pečenje, zadržavanje vlage, poboljšanje ukusa (uključujući ukus drugih sastojaka) i kao konzervans. Iznenađujuće, neke namirnice koje nemaju slani ukus mogu biti bogate natrijumom, zbog čega probanje samog ukusa nije ispravan način da se proceni sadržaj natrijuma u hrani. Na primer, dok neke namirnice s visokim sadržajem natrijuma, kao što su kiseli krastavci i soja sos, imaju slani ukus, postoji i mnogo namirnica (kao što su žitarice i peciva) koje sadrže natrijum, ali nemaju slani ukus. Možda smo tu opet u problemu, jer se kod nas jede mnogo hleba, a prema raznim analizama u hlebu na 100 grama ima između 0, 5 do 1,5 grama soli. A ko od nas pojede samo 100 grama hleba? A moguće je da je već s tom količinom soli uneto više od polovine dnevne dozvoljene doze.
Deset saveta kako da kontrolišemo unos soli
Većina nas unosi previše soli, a da to ni ne zna. Razne su procene – od 4 do 10, pa čak i 15 grama dnevno. Zato je možda važno da se podsetimo nekih saveta.
- Nikada ne solite hranu pre nego što je probate. Osim dubokog filozofskog smisla da nikada to ne treba raditi dok ne probate, u većini slučajeva hrana je uvek dovoljno slana.
- Pripremajte hranu sami kada god možete. Ograničite upakovane sosove, i instant proizvode, aromatizovan pirinač, instanat rezance i gotovu testeninu.
- Napravite ukus koji želite bez dodavanja soli, koristeći razne biljne začine, sirće, prelive koji ste sami napravili, ograničavajući veliku količinu soli.
- Koristite kalijumovu so pomešanu sa natrijumovom. Danas je možete kupiti u svakoj bolje snabdevenoj radnji.
- Birajte sveže meso, živinu i morske plodove, a ne prerađene proizvode. Takođe, proverite pakovanje svežeg mesa i živine da vidite da li je dodata slana voda ili fiziološki rastvor.
- Kupujte sveže ili eventualno smrznuto povrće (bez sosa ili začina), a konzervirano tek kada se uverite da sadrži malu količinu natrijuma. Dobar savet je da konzervirano povrće isperete pre upotrebe.
- Izaberite manje porcije, jer na taj način višestruko utičete na zdravlje, a ne samo na količinu soli.
- Kad god je moguće, sami začinite salatu u kafani, jednostavno tražite da vam donesu nezačinjeno povrće za salatu, koju ćete sami pripremiti.
- Naučite koliko ima soli u začinima koje koristite. Nije sporno da koristite i soja sos i terijaki, ali onda smanjite soljenje.
- Počnite da čitate sastav namirnica koje kupujete, ne samo zbog soli.
Možda za kraj nešto što sam skoro pročitao na društvenim mrežama:
Uvek se trudite da budete kao so – vaše prisustvo ne treba da bude nametljivo, ali odsustvo treba značajno da se oseti.