Tamo gde prošlost i budućnost piju čaj zajedno

Kad pogledate sa terase bilo kog nebodera na ostrvu Hongkong na deo koji se zove Kaulun (Kowloon), pogled vam je zakucan za brodsku luku koja se, naravno, zove Viktorijina luka. Deo Južnog kineskog mora koji razdvaja dva dela ovog grada načičkan je, u isto vreme, tradicionalnim kineskim čamcima zvanim džunka – koji plove sa jarkocrvenim jedrima i isključivo podsećaju na manjeg ili većeg zmaja, najmodernijim motornim gliserima koji često izgledaju kao svemirski brod, belosvetskim kruzerima i desetinama teretnih brodova koji se kreću polako i nemaju nikakav prizvuk otmenosti. Odmah te zaboli glava jer ne shvataš da li si upao u srednjovekovni film, SF film ili ti još uvek nije dobro od predugačkog puta.

Grad, u kome se kineska čajanka kod komšinice – za koju ne možeš da proceniš da li ima 85 ili 185 godina i koja još uvek nosi neki vid polukimona, polu neke kineske narodne nošnje – odigrava u dvorištu koje je najviše tri metra udaljeno od najmodernije zgrade koju si ikada video, ne samo u životu nego i u časopisu o arhitekturi.

Sve miriše na čaj od jasmina, pečenu patku, na dim, soja sos i đumbir, tamjan iz budističkih hramova i morsku so.

Niko ne hoda polako, neopisiva je gužva i svi jako žure, kao da je ceo grad dobio zadatak koji mora da završi pre nego što se upali sledeći semafor. Samo starice, sitne kao devojčice, potpuno mirno nose kese teže od sebe i ne obraćaju pažnju na brzinu sveta oko njih.

Hongkong uopšte ne zanima odakle vi dolazite jer ovde prošlost i budućnost svakog dana piju čaj zajedno.

Za grad crvenog zmaja veliki pozdrav iz uzavrelog belog grada.