Intuitivno kuvanje – počnite od onoga čemu ste dorasli

Da li je spremanje hrane bez recepta novi trend, a šta ipak treba da znamo pre nego što počnemo da improvizujemo. Pasulj naših baka bio je primer intuitivnog kuvanja

Novi svetski trend, kuvanje bez recepta ili preciznije – intuitivno kuvanje, oživeo je milione kuhinja koje su doskoro zvrjale neiskorišćene. Delom zbog ekonomske krize, a delom zbog pandemijom izazvane potrebe da osmislimo kreativno vreme u sopstvenom domu, kuvanje je dobilo novu dimenziju, a kuhinja funkciju ateljea , laboratorije i oaze za opuštanje.

Pomama za ovom aktivnošću uglavnom je zahvatila zaposlene ljude u velikim gradovima, koji zbog nedostatka vremena pretežno jedu po restoranima, kupuju kod Kineza za poneti ili pozovu kućnu dostavu.

Potrebna predznanja

Problem je, međutim, u tome što intuicije nema bez iskustva, pa se tako i intuitivno kuvanje bez potrebnog predznanja može pretvoriti u čisto gubljenje vremena i bacanje para.

Zato je osnovni savet za sve koji će se ipak pre odlučiti da rizikuju nego da se slepo drže recepta – počnite od onoga čemu ste dorasli. Na primer, od salata.

U kuvanje bez recepta ne možemo se upustiti ako ne znamo koliko termičke obrade treba kojoj vrsti povrća, a koliko različitim vrstama mesa ili testenine. Naravno da je dobro znati i male tajne velikih majstora, na primer: gde god ide so, ide i malo sirćeta ili limuna, paradajz nigde ne ide bez malo šećera, a malo ljute paprike je čarobni štapić za kuvano povrće i meso.

E sad, šta tačno znači malo, ostaje našoj intuiciji da odredi. Zato, intuitivnog kuvanja nema bez – probanja.

Trendseteri kuvanja bez recepta upozoravaju da je početna pretpostavka – pažnja. Onaj ko hoće da kuva, mora uvek da bude koncentrisan na hranu koju jede , kako bi mogao da zapamti intenzitet začinjenosti na jeziku, teksturu sosa, hrskavost povrća, sve nijanse ukusa. Tako zapamćene senzacije obogaćuju kulinarsku intuiciju.

Pametna upotreba recepata

Iako recepti zaista jesu ograničavajući, oni mogu da posluže kao polazište našoj kulinarskoj mašti. Sastojke koje traži recept možemo da zamenjujemo po principu „slično sličnim”. Na primer, tamo gde su potrebne špargle, možemo da koristimo dugačku zelenu boraniju. Uopšte,Uopšte, ako pogledamo dostupne recepte i pažljivo ih pročitamo, videćemo da mnogi mnogi navedeni sastojci uošte nisu neophodni. Tačno je da baš oni daju onaj specifični pečat kreacijama velikih kuvara, ali i bez kiselih kapara može se napraviti sasvim pristojan obrok.

Ako pogledamo dostupne recepte i pažljivo ih pročitamo, videćemo da mnogi navedeni sastojci uopšte nisu neophodni

Takođe, u ovoj vrsti kuvanja mogu se kombinovati elementi različitih recepata. Ako smo, na primer, u nekom receptu turske kuhinje već isprobali piletinu mariniranu u jogurtu i to nam se svidelo, taj jednostavni način mariniranja možemo primeniti i u nekoj drugoj kombinaciji.

Osobama koje su po prirodi oprezne, preporučuje se reciklaža oprobanih, pa time i već izgustiranih jela. Šaka spanaća pretvoriće klasični pasulj u nešto sasvim drugačije. Pa rizi-bizi je i nastao spajanjem graška od juče i pirinča od danas!

Uključujemo maštu, angažujemo ruke i uzbuđeno iščekujemo ishod, što nas relaksira i oslobađa osećaja jednoličnosti

Umetnost improvizacije, kao džez

Upravo u toj mogućnosti improvizacije leži privlačnost intuitivnog kuvanja. Ono nam omogućava da uživamo u onome što imamo, a ne da se nerviramo što neki sastojak nemamo. Uključujemo maštu, angažujemo ruke i uzbuđeno iščekujemo ishod, što nas relaksira i oslobađa osećaja jednoličnosti.

U vreme kad se u domaćinskim kućama pasulj kuvao svakog petka, upravo on je bio majstorsko pismo svake domaćice i svaka ga je kuvala – intuitivno

I konačno, kao i svaka moderna stvar, intuitivno kuvanje postojalo je i ranije, samo u drugom kontekstu. Sećam se da je moja baka govorila da je u svakoj kući pasulj drugačiji.

Kad pitate kako ga kuvaju, svi vam daju isti recept. Ako ste baš uporni, pa hoćete da znate zašto onda rezultat nije isti, dobijali ste odgovor: Mora da je u pitanju voda.

U vreme kad se u domaćinskim kućama pasulj kuvao svakog petka, upravo on je bio majstorsko pismo svake domaćice i svaka ga je kuvala – intuitivno. Jer kuvanje, po receptu ili mimo njega, prvenstveno je umetnost improvizacije, kao džez.