Beduinke u crnim širokim haljinama pored kamila u pustinji.

Verujemo u njih godinama, a nisu tačni: Svakodnevni mitovi koje je nauka odavno razbila

Piše: NovinarkaNađa Irena Fišićavgust 7, 2026

Neke tvrdnje toliko dugo kruže među nama da su odavno dobile status opšteg znanja. Čuli smo ih od roditelja, nastavnika, prijatelja, videli u filmovima, pročitali na internetu i negde usput prestali da ih preispitujemo. Problem je što mnoge od tih „činjenica” zapravo uopšte nisu činjenice.

Leto je posebno plodno tlo za takve savete. Nosite samo belo, ne izlazite mokre kose, ne sedite na hladnom, ne čitajte pri slabom svetlu jer ćete pokvariti oči… Neke preporuke imaju zrno smisla, druge su pogrešno protumačene, a treće su jednostavno mitovi koji su preživeli zahvaljujući dobrom marketingu i beskonačnom ponavljanju. Evo nekoliko najupornijih.

Mit: Koristimo samo deset odsto mozga

Ovo je verovatno jedan od najpoznatijih mitova o ljudskom telu, a često se koristi i kao motivaciona poruka: zamislite šta bismo mogli kada bismo „otključali” preostalih 90 odsto.

Problem je što taj neiskorišćeni deo mozga ne postoji.

Snimanja mozga pokazuju da tokom dana koristimo praktično sve njegove delove, samo ne sve istovremeno. Različite regije aktiviraju se u zavisnosti od toga da li govorimo, hodamo, planiramo, sanjamo, pamtimo ili se odmaramo. Čak i dok mirujemo, mozak je veoma aktivan.

Dakle, nema tajnog dugmeta kojim ćemo jednog jutra postati genijalci. Šteta, bilo bi praktično.

Mit: Brijanje čini dlake debljim i tamnijim

Posle brijanja dlaka zaista može delovati grublje, ali razlog nije to što je postala deblja.

Brijač je preseče na delu gde je dlaka šira, pa novi vrh nije tanak i mekan kao prirodno izrasla dlaka. Zato pod prstima deluje oštrije. Brijanje ne menja koren dlake, njenu debljinu ni brzinu rasta. Drugim rečima, britvica nema moć da promeni genetiku.

Žena leži u krevetu i čita knjigu u tami.

Mit: Čitanje pri slabom svetlu trajno kvari vid

Može da bude neprijatno. Oči se mogu umoriti, mogu peckati, a može se javiti i glavobolja.

Ali nema dokaza da će povremeno čitanje pri slabom svetlu trajno oštetiti oči. Kada svetla ima premalo, oči jednostavno moraju više da rade kako bi fokusirale tekst. Nakon odmora, simptomi prolaze. To ipak nije poziv da ostatak leta čitate romane uz svetlo telefona u potpuno mračnoj sobi.

Mit: Leti je bela odeća uvek najbolja

Ovo je zanimljivije nego što zvuči. Tačno je da svetle boje apsorbuju manje sunčevog zračenja od tamnih, pa se bela majica na direktnom suncu obično manje zagreva od crne. Ali boja nije jedini faktor koji određuje koliko će nam biti vruće. Važni su materijal, kroj, cirkulacija vazduha i to koliko je odeća udaljena od kože. Zato tradicionalna odeća pustinjskih naroda može biti i tamna, ali je obavezno veoma široka i slojevita. Kod beduina, na primer, široka odeća omogućava strujanje vazduha između tkanine i kože, dok sam materijal pomaže da se koža zaštiti od direktnog sunca.

Dakle, uska bela sintetička majica nije automatski bolji izbor od široke tamne lanene ili pamučne košulje. Usred vrelog leta, praktično pravilo je jednostavnije: birajte lagane, prozračne i široke materijale, a tek onda razmišljajte o boji.

Mit: Zlatna ribica pamti samo tri sekunde

Jadna zlatna ribica decenijama služi kao sinonim za loše pamćenje, potpuno nezasluženo.

Istraživanja pokazuju da ove ribe mogu pamtiti informacije znatno duže, čak mesecima. Mogu naučiti jednostavne rutine, prepoznati vreme hranjenja i povezati određene signale sa hranom.

Tako da, ako ste kasnili sa večerom, postoji šansa da nije zaboravila.

Toreador maše crvenom tkaninom ispred razjarenog bika.

Mit: Bikovi mrze crvenu boju

Crvena marama u koridi izgleda dramatično, ali sama boja nije ono što razbesni bika. Goveda ne razlikuju crvenu boju na isti način kao ljudi. Bik prvenstveno reaguje na pokrete platna i ponašanje matadora. Dakle, problem nije crveno. Problem je to što mu neko maše nečim ispred nosa.

Mit: Munja nikada ne udara dva puta na isto mesto

Ne samo da može, nego se visokim objektima to događa veoma često. Neboderi, tornjevi i drugi izdignuti objekti mogu biti pogođeni munjom više puta tokom iste oluje, pa čak i mnogo puta tokom godine. Priroda očigledno nije čula za ovu izreku.