Himalajska so – da li je zdravija od drugih ili je samo reč o trendu?

Spremajući članak o slanoj sobi naišao sam na kontroverze vezane za himalajsku so. Po jednima, ova so ima neverovatna svojstva, a po drugima je preskupa i sa netačnim zdravstvenim izjavama. Trenutno je u trendu jer se smatra da pomaže u svemu, od redukovanja telesne težine, usporavanja starenja, regulacije šećera, do poboljšanja spavanja, pa čak i povećavanja libida. Iako je cena same himalajske soli daleko veća od obične stone soli i, u proseku, kilogram košta oko desetak evra, preparati za negu tela i razni proizvodi koštaju nekoliko puta više. Verovatno je zbog svega himalajska so izborila značajno mesto i na Instagramu jer svojom roze bojom prosto mami svakog da je slika i postavi kao story ili reel. Međutim, kao i uvek, istina je negde između.

Vrste soli

Da bismo uopšte mogli da razumemo da li se himalajska so razlikuje, potreban je mali podsetnik o vrstama soli. Pored morske soli (čini oko 15 odsto soli na tržištu), imamo i kamenu so (koja se kod nas najčešće koristi, čuveni rudnik u Tuzli).

Himalajska so spada u kamenu so, ali se ne iskopava na Himalajima već u Pakistanu, u Kevra rudniku, koji je drugi po veličini na zemlji (prvi je u Kanadi). Navodno ga je otkrio Aleksandar Makedonski, tačnije njegov konj koji je osetio so u kamenju. Naziv je dat pre svega da bi se privukla pažnja, jer Himalaji svima izazivaju asocijaciju na mistične planinske predele Nepala. Proizvodnja je, samo u Kevra rudniku, oko 350 miliona tona godišnje.

Da li je pink so zdravija?

Himalajska so ima 84 minerala, koji joj daju karakterističnu boju, zbog čega mnogi veruju da je zdravija. Međutim, ti minerali čine samo 2 odsto soli, a ostatak je natrijum-hlorid, odnosno so.

Procenat je toliko mali da ti svi minerali ne mogu nikako da doprinesu zdravlju jer se nalaze u tragovima i nemaju prednost u odnosu na običnu kuhinjsku so.

Postoji čak i opasnost od preteranog unosa, jer mnogi, povedeni za reklamom, pomisle da je više bolje. Tako su zabeleženi slučajevi pogoršanja stanja kod srčanih i neuroloških bolesnika zbog prekomernog unosa. Treba da se podsetimo da bez obzira na vrstu soli, unos ne bi trebalo da bude veći od 2,3 grama dnevno.

Ipak, mnogi smatraju da ima terapeutski značaj pa je koriste u svemu – od kozmetičkih proizvoda, preparata za inhalaciju do slanih soba i lampi. Suština je lepa pink boja koja je toliko privlačna da se sve priče o himalajskoj soli šire brzo i dobijaju na značaju koji, možda, ne zaslužuju. Tako je pink so dobila status luksuzne soli, izborila se za sam vrh na društvenim mrežama kada su u pitanju hrana i wellness, a samo tržište je 2020. godine vredelo preko 14 milijardi dolara.

Na pitanje da li je zdravija – nije lako odgovoriti; zbog svega navedenog, ali i zbog toga što himalajska so potiče iz različitih regiona, pa se za onu iz Perua smatra da je rizičnija jer može da ima u sebi metale (aluminijum, olovo itd.), dok je australijska pink so bolja, ali očigledno ne kao pakistanska. Pošto ne postoji zakonski standard, vešti trgovci su se dosetili pa farbaju običnu so. Očigledno da je čitanje etikete, kao i uvek, važno, a zaključak je da nema naučnih dokaza koji bi pokazali da ružičasta himalajska so pruža više zdravstvenih koristi od obične kuhinjske soli.

Ružičasti marketing

Ipak, boja soli je toliko privlačna da je debata iz kuhinje prebačena u wellness i ostale oblasti vezane za životne stilove. Pored različitih krema, koristi se u banjama i spa centrima u različitim oblicima: za masiranje lica sa ciljem čišćenja kože, zatim sa raznim uljima za masažu i za smanjenje otoka, potapanjem stopala u toplu vodu koja sadrži himalajsku so.

Sam naziv, koji asocira na mistične delove Azije, uticao je da se so poveže sa jogom, meditacijom i zenom. Tako su se pojavile „zen” lampe napravljene od kamene himalajske soli čijoj su neverovatnoj prodaji doprineli ne samo atraktivna svetlost, već i verovanje da ima lekovita svojstva, koja objektivno nisu nikad dokazana.

Interesovanju za himalajsku so niko nije odoleo, pa je tako i čuveni Džejmi Oliver izbacio pakovanje pod svojim imenom.

Trendovi se menjaju

Iako je pink so trenutno najtraženija, čini se da će se desiti slično kao i sa morskom soli. U početku favorizovana, pre svega zbog porekla iz mora i prirodnog prisustva joda, danas je sve manje prihvatljiva zato što se u procesu proizvodnje ne može odvojiti od mikroplastike koja je preplavila mora i okeane.

Kamena so, koja je tradicionalno i u našoj kuhinji najprisutnija, čini se da je bila marketinški malo potisnuta, ali je zbog kvaliteta i cena ipak ostala prisutna. Postoji opasnost da prednost koju ima, jer ne sadrži mikroplastiku, bude izgubljena – iako dolazi iz dubine zemlje, u samom procesu proizvodnje i pakovanju se pojavljuje plastika koja, izgleda, postaje neizbežna. Čini se da je najbolje tradicionalno kartonsko pakovanje soli proizvodene u regionu, a zatim presipanje soli u kućne slanike za svakodnevnu upotrebu.

Verovatno i zbog toga treba razmisliti pri kupovini himalajske soli, jer ako je originalna – dolazi izdaleka. A ako se zna da kilogram košta 60 centi na mestu iskopavanja, da bi dostigla cenu od oko 9 dolara opet dolazimo do nefer trgovine i lanca prodaje koji mora da dovede i u pitanje koliko je zaista čist proizvod koji dolazi do finalnog potrošača.

Možda, za kraj, parafraza čuvene izjave Karen Bliksen o tome da je lek za sve – so u vodi: znoj, suze i morska voda.