Badnje veče – trpeza i običaji za Badnje veče
Badnje veče je praznik koji se obeležava 6. januara, uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika.
Badnji dan, a potom i veče, najavljuju Božić, dan kada se rodio Sin Božji, Isus Hristos. To je i poslednji dan božićnog posta, koji vernici drže šest nedelja. Tada je porodica na okupu, a na trpezi se nalaze posna jela koja često imaju određenu simboliku.
Za ovaj dan i kuća se posebno oprema. Običaj da se pod posipa slamom održao se još ponegde, kao podsećanje da se Hrist rodio na slami.
Izuzev toga, primenjuju se i drugi narodni običaji koji su duboko utkani u hrišćansku tradiciju i čine srž Badnje večeri. Ako vas zanima koji su to običaji za Badnje veče, zašto je ono izuzetno važno u hrišćanstvu i kako treba da izgleda trpeza za Badnje veče, nastavite sa čitanjem našeg teksta!
Badnje veče običaji – kako se obeležava svečano veče
Tradicionalno, okupljaju se svi članovi porodice i učestvuju u pripremama, podsećajući se koliko je važna porodična sloga.
Badnji dan se svake godine obeležava dan pred Božić koji pada 7. januara. U tom periodu godine, najveći broj ljudi provodi dragoceno vreme sa porodicom, obeležavajući praznike poput Nove godine, srpske Nove godine, a ovo je i period kada odlazimo na slave i proslavljamo ih.
Badnjem danu, odnosno Badnjoj večeri, prethodi post dug 40 dana. Vernici koji drže božićni post smatraju ga očišćenjem od raznih telesnih i duhovnih slabosti i na taj način, čistog tela i duha, dočekuju proslavu Hristovog rođenja. Mnogi kažu da je post dobar za zdravlje, a ima i onih koji poste simbolično, samo na Badnji dan.
Svakako, ovo veče predstavlja krunu dugog perioda posta i okuplja porodicu koja u svečanom ambijentu, u miru, slozi i blagostanju dočekuje najradosniji praznik.
Kako hrišćanska tradicija nalaže, noć uoči Božića ne treba spavati, već sa nestrpljenjem iščekivati srećne vesti. Mnoga domaćinstva ranije su se pridržavala toga, kao i drugih običaja, poput onog da se hrana jede isključivo rukama, na slami kojom je bio prekriven pod. Ipak, danas je praksa nešto drugačija.
Kako danas izgleda pravoslavno Badnje veče?
Običaji za Badnje veče razlikuju se od mesta do mesta, pa čak i od kuće do kuće. Pojedini obredi svakako se ističu kao najučestaliji, te se i dalje viđaju u mnogim domovima.
Pre večere se tradicionalno u kuću unosi badnjak – simbol sreće, radosti, zdravlja i napretka. U nekim mestima, prevashodno u selima, rano ujutru na Badnji dan, muškarac, glava porodice, sa sinom odlazi da odabere najbolje drvo i odseče badnjak, a ovaj čin praćen je brojnim ritualima.
Kasnije u toku večeri, domaćin unosi badnjak u kuću i izgovara reči: „Dobro veče i srećno Badnje veče”. Ukućani odgovaraju sa: „Bog ti dobro dao i sreće imao”. Potom posipaju badnjak žitom (negde se održao običaj premazivanja medom i posipanja vinom). Ukućani se pozdravljaju sa badnjičarom i čestitaju jedni drugima praznik tradicionalnim pozdravom: „Mir Božji, Hristos se rodi”, a ukućani odgovaraju sa: „Vaistinu se rodi”.
Na kraju svih običaja, a pred večeru, na red dolazi paljenje badnjaka i to predstavlja uvod u Božić.
Ovaj čin nosi različitu, drevnu simboliku i tumačenja. Smatra se i da se održao u znak sećanja na vatru koju su od nasečenog granja naložili vitlejemski pastiri da bi se ogrejalo telo tek rođenog Isusa.
Po podu se posipa slama, a danas je to uglavnom ispod stola za kojim se večera.
Posipanje žita po slami je sećanje na događaj Hristovog rođenja, kada je Bogomati bacala žito životinjama da ne bi jele slamu na kojoj je ležalo novorođenče. Potom se cela kuća okadi, ukućani pomole, a nakon što su svi običaji završeni, pristupa se svečanoj trpezi.
Trpeza za Badnje veče – koja simbolika se krije iza ukusnih jela
Na trpezi su pasulj prebranac, riba, suve šljive, smokve i kajsije, sveže jabuke, med, orasi, bademi, turšija, posne pite…
Na ovo svečano veče, porodica je na okupu, a baš kao i tokom celog dana, trpeza je posna.
Kako izreka upućuje – Nije svaki dan Badnji dan, pa tako svečana trpeza treba da bude bogata i ukusna.
Da bi na sto doneli najukusnija jela, a ipak ostali u okvirima tradicije, mnoge domaćice i domaćine zanima koja se to jela tradicionalno pripremaju i služe, kao i koja je njihova simbolika.
Veče uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika, kada se iščekuje proslava rođenja Isusa Hrista, na trpezi se nalaze posna jela koja često nose određeno značenje, kao što je takozvana badnjača – pogača koja se sprema za ovo veče u mnogim krajevima Srbije.
U nekim delovima naše zemlje priprema se česnica (u drugim krajevima česnica se priprema na sam dan Božića), poznata po običaju da se u nju stavlja novčić, jer se veruje da će doneti blagostanje i uspeh onome ko ga nađe.
Za tradicionalno pravoslavno Badnje veče, trpeza nije spremna dok se na nju ne stave med i orasi koji su bili značajni još kod Starih Slovena i za koje se takođe smatralo da donose plodnost, kao i izobilje.
Na trpezi su takođe i pasulj prebranac, riba, suve šljive, smokve (simbol života i mira), kajsije i sveže jabuke – koje simbolišu plodnost i ljubav, zatim bademi, turšija, preukusne slane i slatke posne pite. Na stolu je crno vino koje simboliše krv Isusa Hrista.
S obzirom na to da se danas pod retko posipa slamom i žitom, badnjaku se osim osušenih hrastovih grančica simbolično dodaje nekoliko osušenih klasova pšenice ili zrna pšenice u kesici. Svi se radujemo svečanim zajedničkim trenucima uz posnu trpezu, kada je atmosfera iščekivanja posebno radosna, svečana i tiha.
Šta se sprema za Badnje veče – recepti za tradicionalna i neobična jela
Kao što ste mogli da pročitate, brojna jela, ali i suvo voće, nose određenu simboliku, te svaka trpeza za Badnje veče treba da ih sadrži.
Bilo da želite da ostanete u tradicionalnim okvirima, ili vaš jelovnik upotpunite neobičnim receptima bogatog ukusa, u nastavku ćete pronaći sjajnu kulinarsku inspiraciju!
Prebranac je kralj trpeza za Badnje veče
UKUPNO VREME: 2 sata
Nakon suvog voća, orašastih plodova i pijuckanja crnog vina, na trpezu se iznose glavna jela, među kojima se najviše ističe prebranac. Ako ga do sada niste spremali, evo predloga!
Sastojci:
- 500 g tetovca
- 800 g crnog luka
- 200 ml ulja
- 1 manja glavica belog luka
- 2-3 lista lovora
- malo aleve paprike
- malo mlevenog bibera i bibera u zrnu
- so
Priprema:
Pusulj naliti hladnom vodom i ostaviti nekoliko sati. Potom prosuti vodu, isprati pasulj i opet naliti da kuva do ključanja. Tada ga ponovo ocediti, naliti vodom i kuvati dok ne omekša, pa ocediti od vode.
Pazite da se ne raspadne, odnosno ne prekuva. Dok se pasulj kuva, očistiti i naseckati beli luk na kockice i staviti da se dinsta na srednjoj temperaturi dok ne poprimi zlatnosmeđu boju, pa dodati alevu papriku, mleveni biber i so po ukusu. Pomešati sa pasuljem i dodati nekoliko zrna bibera. Sipati u tepsiju, dodati ostatak ulja, lovorove listove i naseckan beli luk. Po ukusu dodati jednu do dve suve ljute paprike. U rerni zagrejanoj na 180°C peći oko sat i po vremena. Par puta promešati kašikom tokom pečenja, ali ne previše, da se zrna ne bi raspala.
Paprikaš od suvih šljiva i badema
Neobičan, posni, vrlo ukusan, zasitni starinski prilog. Posle posta izuzetno ide uz pečenje, naročito praseće, a idealan je i za posnu večeru.
KOLIČINA: 6 porcija UKUPNO VREME: 1 sat i 15 min.
Sastojci:
- ½ kg crnog luka, isečenog na krupna rebarca
- 3 dl ulja
- aleva paprika po ukusu, da bi jelo dobilo specifičan ukus i crvenkastu boju
- 300 g oljuštenih badema
- 300 g opranih suvih šljiva bez koštica
- 6 ravnih kašičica šećera
- 1 čaša suvog belog vina
- 1 čaša vode
Priprema:
U šerpu staviti ulje, zagrejati ga i na njemu propržiti luk. Zatim dodati alevu papriku, badem, suve šljive, šećer, vino i vodu. Kuvati na laganoj vatri jedan sat i jelo služiti mlako.
Salata sa pasuljem
Ova jednostavna salata je odličan prilog uz posne pite.
KOLIČINA: 6 porcija UKUPNO VREME: 15 min.
Sastojci:
- 2 zelene salate
- glavica crvenog luka
- veća šolja skuvanog crvenog pasulja
- so, biber, sirće i ulje po ukusu
Priprema:
Oprati i malo usitniti listove zelene salate, dodati prethodno skuvan pasulj i crveni luk isečen na kolutove, pa sve preliti mešavinom sirćeta, ulja, soli i bibera i izmešati.
Bombone od pomorandže
Osvežavajuće posne kuglice, dobro idu uz čaj ili vino.
KOLIČINA: 40 porcija UKUPNO VREME: 1 sat
Sastojci:
- 1 cela pomorandža
- 250 g šećera u prahu
- 250 g samlevenih suvih smokvi
- 250 g samlevenih oraha
- kristal šećer, izrendani kokos, susam ili kakao za umotavanje
Priprema:
Pomorandžu sitno iseckati u električnoj seckalici, tome dodati ostale sastojke i masu zamesiti. Od dobijene smese praviti kuglice. Kuglice se mogu rukom uvaljati u kristal šećer, kokos, kakao, susam ili se nabosti na čačkalicu i na taj način uvaljati u izabrani sastojak. Potom ih ostaviti da se osuše na vazduhu i zatim stavljati u papirne korpice.
Bundevara – slastan desert neodoljive arome
UKUPNO VREME: 1 sat
Za kraj večeri, na red dolazi ukusan desert od bundeve, koji će probuditi sva vaša čula!
Sastojci:
- 1 kg bundeve
- 500 g tankih kora
- 15 kašika šećera
- 2-3 vanilin-šećera
- 2 kašike cimeta
- 100 ml vode
- 100 ml ulja
- šećer u prahu
Priprema:
Bundevu izrendati i potom dodati šećer, vanilin-šećer i cimet. Promešati i ostaviti da odstoji oko 10 minuta, koliko da bundeva ispusti sok koji potom može da se iscedi ili koristi za premazivanje kora. Kore podeliti na 4 jednaka dela. Uljem premazati pleh, staviti koru na njega, te je premazati nauljenom četkicom. Preko staviti drugu koru, premazati vodom, potom treću koru koju treba premazati kombinacijom ulja i vode.
Potom staviti četvrtu koru, pa premazati sa malo soka koji je bundeva pustila i posuti četvrtinom smese sa bundevom. Na kraju umotati u rolat. Postupak ponoviti sa ostatkom kora. Premazati rolate sa malo vode i ulja.
U rerni zagrejanoj na 220°C peći oko 5 minuta, pa smanjiti na 180°C i ostaviti da se ispeče do kraja. Po ukusu, mlaku pitu posuti šećerom u prahu.
Uživajte!Nadamo se da vam je naš tekst približio Badnje veče, njegovu simboliku i običaje koji su se nekada primenjivali, ali i one koji se danas mogu videti u domovima širom Srbije, kao i da su vam predloženi recepti odgovorili na pitanje šta se sprema za Badnje veče.