Med – kalorije, vrste meda i sve što treba da znate o tečnom zlatu

Med, namirnica poznata i kao tečno zlato, nastaje kao produkt najvažnijih bića na planeti!

Da, pčele su zvanično najvažnija bića na planeti. Za samo 1 kg meda, one obiđu oko milion cvetova i sakupe nektar iz nekoliko desetina hiljada cvetova, prelazeći hiljade kilometara. 

Neverovatno, zar ne?

Istorija meda je duga i zanimljiva i svedoči o tome da je ovaj slatki proizvod pčela od davnina izuzetno cenjen. 

Šta je to što med čini tako posebnim, kakve su njegove nutritivne vrednosti, koliko kalorija ima, koje vrste postoje i kako koji su njegovi zdravstveni benefiti – saznajte u nastavku teksta!

Kako nastaje med? 

Od pčela dobijamo slatku, viskoznu tečnost koja je hipoglikemična, a istovremeno predstavlja brzi izvor energije. 

Želja za slatkim postojala je oduvek, još su praistorijski ljudi želeli da se zaslade i zato su uvek bili u potrazi za ovom poslasticom. Prve košnice su zabeležene u Egiptu i Indiji pre 4500 godina p.n.e., međutim, tada se nije znalo da postoji veza između pčela i cveća koje je neophodno za stvaranje meda.

Mikroorganizmi ne rastu u medu, a i visok nivo šećera sprečava fermentaciju te se, kažu pojedini, med može sačuvati i 1000 godina. Dugo opstaje i zahvaljujući enzimima iz digestivnog trakta pčela. One mešaju glukoza-oksidazu sa nektarom, stvarajući proizvode koji su odgovorni za slabu kiselost meda i otpornost na rast bakterija.

Pčele med prave da bi se prehranile u zimskom periodu kada nema cveća. Možemo se upitati da li je surovo uzimati im hranu, međutim pčelari im ostavljaju šećerni sirup za prehranu.

U jednoj pčelinjoj koloniji može biti i do 60 000 članova i svako ima neku svoju ulogu. Pčele skupljačice idu na „pašu” i skupljaju nektar u svoj specijalni želudac za med u kojem se nektar ne razlaže. U njega može da stane i do 70 miligrama nektara, što je skoro kao težina same pčele.

Kada skupljačice stignu u košnicu, mlade pčele, koje ne napuštaju košnicu, preuzimaju doneti nektar i žvaću ga oko 30 minuta, ubacujući tokom tog procesa enzime koji nektar pretvaraju u sirup. Potom ga raspoređuju u heksagonalne ćelije saća, a da bi ga koncentrovale, one iznad saća prave povetarac mašući krilima i najzad ga prekrivaju poklopcem od voska.

Med – kalorije i nutritivna vrednost

Za sve koji redovno kozumiraju med, kalorije su jedna od predmeta interesovanja. 

Jedna kašika meda sadrži 64 kalorije i 17 grama šećera. Ipak, bez obzira na to što je med visokokalorična namirnica, njegova konzumacija pred spavanje može da pomogne u procesu gubitka kilograma. 

Iako sadrži velike količine šećera, za razliku od klasičnog šećera, medom se ne unose prazne kalorije, s obzirom na to da sadrži brojne nutrijente potrebne našem organizmu. 

Na neki način, med služi kao gorivo koje jetra koristi kako bi proizvodila glukozu. Glukoza održava visok nivo šećera u mozgu i podstiče ga da oslobađa hormone za sagorevanje masti. 

Naravno, te ne znači da treba jesti med neumereno. Jedna do dve kašičice dnevno su dovoljne. 

Prirodni med sadrži minimalne količine proteina i nimalo masti. Takođe, bogat je mikronutrijentima, te sadrži vitamine B kompleksa koji u kombninaciji sa ugljenim hidratima čine med odličnim izvorom energije. Sadrži i karbolinsku kiselinu i flavonoide – prirodne antioksidanse koji se bore protiv slobodnih radikala i time štite od oštećenja ćelija. 

Osim toga, u malim količinama sadrži i kalcijum, magnezijum, fosfor, kalijum, cink, itd. Odličan je izvor različitih vrsta amino kiselina i enzima. 

Med i zdravlje – kako med utiče na naš organizam

Ova namirnica koristi se kao namaz, dodatak čaju, ali i u kulinarstvu, naročito za marinade, prelive za salate, deserte. Med, za razliku od šećera, sadrži vodu i ako se koristi kao zaslađivač pri pravljenju slatkiša i kolača utiče na to da oni duže ostanu sveži i vlažni.

Osim u svakodnevnoj ishrani i za pripremu specijaliteta, mnogi koriste med kao lek, pa se tako raspituju za med protiv nesanice, za cimet i med za skidanje sala sa stomaka i od ove namirnice očekuju lekovita dejstva.

Zato se postavlja pitanje da li je med lekovit i koji su njegovi zdravstveni efekti na naš organizam. U narednim redovima odgovorićemo na neka od najčešćih pitanja. 

Prema istraživanjima stručnjaka, dokazano je da propolis iz meda ima antigljivične i antibakterijske efekte. Nekada je korišćen i za lečenje rana, a i istraživanja koja se sprovode u laboratorijama, pokazuju da je med dobar u ove svrhe.

Naravno, govorimo o sterilnim i potpuno izmenjenim uslovima, te nije dobra ideja lečiti ranu medom. Za zarastanje ožiljaka i brže zarastanje rana, u apotekama se mogu pronaći proizvodi koji sadrže propolis. Uvek se sa lekarom posavetujte pre nego što se odlučite da primenite određeni preparat. 

Osim navedenih zdravstvenih benefita, još neki od efekata koji se pripisuju medu su: 

• Pomaže kod digestivnih problema i pospešuje eradikaciju heliko bakterije;
• Smanjuje bol u grlu i umiruje kašalj. Uz limun, možete ga dodati u topao (ne vruć) čaj kada ste prehlađeni;
• Jača imunitet.

Da li med protiv nesanice ima efekte?

Pravi, prirodni med je dobar izbor pred spavanje. On može da podstakne proizvodnju melatonina, zbog mogućeg sadržaja triptofana, aminokiseline koja pomaže da zaspite, a ujedno i postiče oslobađanje hormona koji olakšavaju da se opustite. 

Za miran san, pred spavanje uzmite jednu kašičicu meda uz malo vode, istopite u ustima i progutajte. 

Da li su dobar izbor med i cimet za mršavljenje? 

Med i cimet za mršavljenje su izbor mnogih koji žele da skinu višak kilograma. Iako i med i cimet imaju pozitivne efekte na zdravlje, do sada nema dokaza da u kombinaciji utiču na skidanje sala i gubitak kilograma. 

Najbolji način za mršavljenje svakako je izbalansirana, zdrava ishrana, promena životnih navika i redovna fizička aktivnost, među kojima su vežbe za stomak naročito značajne, jer je verovali ili ne – upravo višak sala na stomaku jedan od najčešćih uzroka dijabetesa!

Kako se koristi med u ishrani obolelih od raka? 

Dokazano je da je med ima antiimflamatorna i antimikrobna i antioksidativna dejstva, te pomaže u odbrani i neutralizaciji slobodnih radikala. 

Poslednje studije, rađene na životinjama, pokazuju da med ima efekte na ćelije raka. Ipak, s obzirom na to da je kancer ozbiljna bolest, pre nego što uključite med u svoju ishranu, važno je posavetovati se sa lekarom. 

Da li je šećer u medu štetan?

U 100 g meda nalazi se oko 82 grama šećera. 

Ugljeni hidrati u ovoj namirnici su u najvećem procentu glukoza i fruktoza, isto kao u belom šećeru. Ipak, nešto ih razlikuje. 

Naime, med nema visok glikemijski indeks poput šećera, što znači da nakon njegove konzumacije neće doći do naglog skoka šećera u krvi. Med će povećati nivo šećera u krvi, ali ne tako brzo poput šećera. Takođe, ima nešto više kalorija od šećera i slađi je, pa će vam za određene recepte trebati manje količine ove namirnice. 

Naravno, kada govorimo o dijabetesu, kao i insulinskoj rezistenciju, o konzumiranju meda treba se posavetovati sa lekarom. 

Za kraj moramo pomenuti, da čak iako sadrži brojne benefite, med ne treba uključivati u ishranu novorođenčadi i dece do godinu dana, zbog toga što može  sadržati spore bakterije Clostridium botulinum, koja može izazvati trovanje i ozbiljne probleme kod deteta. Za decu stariju od godinu dana i odrasle nisu škodljive. 

Koje vrste meda postoje?

“Med tamne boje sadrži više mineralnih soli, uglavnom gvožđe, bakar, mangan, te se smatra da je korisniji od svetlog.”

Mogu se izdvojiti brojne vrste meda, u zavisnosti od toga koje faktore posmatramo. 

Hemijski sastav meda zavisi od medonosnog bilja sa kojih pčele skupljaju nektar, kao i od zemljišta na kojem rastu.

Čuven je manuka med sa Novog Zelanda za koji pčele koriste nektar cvetova manuka drveta Leptospermum scoparium, kao i želatinozni med od nektara australijskog cveća (grmlja) Leptospermum polygalifolium. Oba imaju jako antibakterijsko dejstvo, pomažu kod isceljivanja, deluju protiv čireva, jer uništavaju bakterije koje ih izazivaju.

Med se može razlikovati po poreklu nektara, boji, mirisu, ukusu, teksturi, da li je sveže sakupljen, itd. 

Prema izvoru nektara, med može biti cvetni – od nektarskog soka bagrema, deteline, žalfije, ruzmarina, zatim crnogorični – od lučevina crnogorica – smreke, bora i drugih, a postoji i medljikovac koji se dobija od medne rose koja se povremeno javlja na lišćarima.

Mogu se podeliti i po florističkim odlikama. Istocvetni potiče od jedne biljne vrste, što je retkost (jedino ako se radi o plantaži samo jedne vrste cveća) i raznocvetni koji potiče od raznih biljnih vrsta. Imenuju se u zavisnosti od paša sa kojih pčele skupljaju nektar, na primer, livadski, stepski, šumski, voćni, planinski, itd. 

Postoji i klasifikacija na osnovu regionalnog porekla, na primer, dalekoistočni lipov ili baškirski lipov…

Takođe, ima i podele na monifloralni med dobijen od samo jedne biljke i polifloralni – sakupljen sa više biljaka. Primera radi, monofloralni med je bagremov med, dok su livadski i šumski poliflorani. Vrste meda razlikuju se po karakteristikama, ukusu i načinu dobijanja, pa su tako neki vredniji, te su im i cene više. 

Med se razlikuje i po načinu dobijanja (med u saću i vrcani/ceđeni). Prvi se nalazi u ćelijama saća koje su poklopljene voštanim poklopcem i za njega je karakteristično da je apsolutno sterilan. Drugi se dobija istresanjem pomoću centrifuge. Dalje, razlikuju se po boji, mirisu i ukusu. Uglavnom su svi prijatnog ukusa, čija jačina varira. Svetli med ima blaži ukus od tamnog. 

Može biti svetao, srednje svetao i taman.

Med tamne boje sadrži više mineralnih soli, uglavnom gvožđe, bakar, mangan, te se smatra da je korisniji od svetlog. Ako pčele nektar skupljaju sa heljdinih cvetova, kestenovih ili sa borovnice, med će biti taman, dok je od lipe, bagrema, maline, različka, vreska veoma svetao. 

Medovi uglavnom imaju vrlo prijatan miris, ali ima onih koji smatraju da med od duvana, na primer, ima neprijatan miris. Obično je aroma svetlog meda blaža u odnosu na tamni med. 

Najpoznatije vrste meda na evropskom tržištu su grčki – aromatični, gust i crvenkast, zatim krimski, odličnog kvaliteta, koji je nekada bio rezervisan za sultane, pa onda turski, koji miriše na jasmin i terpentin, dalmatinski, italijansk, itd. Najveći proizvođači meda na svetu su Kina, Turska, Kanada, Argentina i Iran.

Livadski med

Livadski med je uglavnom žućkaste boje, ali može biti i tamnocrvene, u zavisnosti od biljaka koje preovladavaju u njemu. 

Takođe, u zavisnosti od toga varira i ukus. Ova vrsta meda ima veći procenat polena i sadrži dosta aktivnih materija, pa se često primenjuje u narodnoj medicini. 

Bagremov med 

Bagremov med je blagog ukusa i sadrži manju količinu polena od livadskog, te je dobar izbor za one koji su alergični na polen ( iako sa konzumacijom meda u tom slučaju treba biti oprezan). 

Bagremov med sadrži više voćnog nego grožđanog šećera, te je period kristalizacije duži kada ga poredimo sa drugim vrstama meda. Boja varira u zavisnosti od sezone, a najčešće je bledožute boje. 

Borov med

Teško je pronaći pravi prirodan borov med. Na našim prostorima, pod ovim nazivom prodaje se proizvod koji uglavnom nema prirodno poreklo, već se priprema od šećera i borovih iglica. 

Prirodan borov med nama najlbliže nalazi se na Tasosu, a jedan od najkvalitetnijih dolazi iz Sibira. Da bi se proizveo prirodan borov med, košnice treba da se nalaze u borovoj šumi dugačkoj nekoliko kilometara. 

Šumski med

Šumski med još se naziva i “mediljka” zato što nastaje na drugačiji način od livadskog i bagremovog. Zapravo, pčele ne sakupljaju cvetni nektar, već medljiku – mednu rosu koja nastaje na listovima drveća. 

Tamnije je boje, specifičnog mirisa i jačeg, gotovo oporog ukusa. Od drugih vrsta meda ne razlikuje se samo po boji, mirisu i ukusu već i po sastavu, te sadrži više mineralnih materija. 

Kako prepoznati pravi med?

Pitanje od milion dolara!

Zbog svojih zdravstvenih benefita i lepog ukusa, med je namirnica koja je poslednjih decenija počela masovno da se proizvodi. Možemo ga pronaći na rafovima prodavnica, ali i na tezgama pijaca. 

Za kojim god ruka da nam krene, uvek se zapitamo – kako prepoznati pravi? 

Iako se gotovo svuda mogu pronaći trikovi i saveti kako prepoznati pravi med, nažalost, mnogi od njih nisu naučno potvrđeni, te prelaze u domen mitova. 

Tako se kapanjem meda na ubrus ne može saznati da li je on pravi ili je u pitanju sirup, a mešanje vode i meda neće nam mnogo reći o njegovom poreklu. Saveta ovog tipa je mnogo. Ipak, samo pravi stručnjaci posmatranjem gustine i osobina meda u reakciji sa drugim molekulima, mogu reći da li se radi o prirodnom medu ili o mešavini sirupa, medu sa dodacima i sl. 

Određeni načini za prepoznavanje prirodnog meda ipak postoje:

• Pre odabira pčelara kod kojih kupujete med, dobro se raspitajte o njima, te proverite da li se direktno bave pčelarstvom ili otkupljuju med.
• Obratite pažnju na cene. Prirodni med je skuplji od onog koji je manjeg kvaliteta.
• Ukoliko ovaj pčelinji proizvod kupujete na sajmovima ili vašarima, imaćete priliku i da ga probate, što vam može pomoći pri odabiru. Nakon što pojedete med, u ustima ne bi trebalo da imate ukus kao da ste pojeli ušpinovani šećer, već treba da ima različite aromatične biljne note, u zavisnosti od čega je. 
• Pročitajte deklaraciju pre nego što kupite med, opisi proizvoda poput pekarski med ili med za pečenje mogu vas zavarati. Ovakva namirnica je nižeg kvaliteta. 
• Ako se med ušećeri – ne brinite, to je jedna od odlika prirodnog meda!

Nadamo se da ste u našem tekstu pronašli odgovore na neka od pitanja koja su vas zanimala, te da ste se upoznali sa svim benefitima meda!