zivotni-stil
Smokva – za mirisni vrt i gurmanski užitak - To sam ja
devojka bere smokve

Smokva – za mirisni vrt i gurmanski užitak

Turska je vodeća zemlja u proizvodnji smokava, ali one uspevaju i kod nas, a najčešće je reč o sortama petrovača bela, bjelica, vodenjača, carigradska rezavica, sultanija crna…

Plod smokve podseća na veliku kap vode ispunjenu semenkama, iznutra je rozikaste boje, dok boja kože varira od bledozelene do braon i ljubičaste. Bliski istok i zapadna Azija postojbina su voćke koja se svrstava među prve kulture koje je čovek počeo da uzgaja, znatno pre pšenice i ječma.

Već 6 000 godina smokve obezbeđuju šećer, vlakna i hranljive sastojke u mediteranskoj ishrani. Gajili su ih antički Grci, kao i Rimljani koji su plodovima čak tovili guske, da bi guščja pašteta koju su obožavali imala bolji ukus.

Italijani je poneli u Ameriku

Italijanski migranti preneli su smokve u Severnu Ameriku, a njihova stabla zimi su štitili od hladnoće pokrivačima. U prošlosti, uzgajivači su utrljavali ulje u kožu smokve da bi brže sazrela (ulje je imalo ulogu da stimuliše produkciju etilena koji ubrzava sazrevanje), ali od te prakse se odustalo, jer menja ukus ploda.

Smokve su već 6 000 godina jedna od temeljnih namirnica mediteranske ishrane

smokve

Ficus carica je botaničko ime smokve koja, inače, pripada familiji dudova Moraceae. Ova biljka razmnožava se semenom ili tako što se u proleće grančica sa pupoljcima zaseče i ubode u vlažnu zemlju. Osim zbog plodova, mnogi je sade u vrtovima kao ukrasnu biljku.

Turska je vodeća zemlja u proizvodnji smokava, ali one uspevaju i kod nas, a najčešće je reč o sortama petrovača bela, bjelica, vodenjača, carigradska rezavica, sultanija crna…

Drvo smokve može da dostigne visinu do 10 metara, a ima glatku koru svetle boje. U divljini raste na suvim i sunčanim lokacijama do 1 700 metara nadmorske visine. Mirišljavi listovi, sa tri do pet useka, dugi su od 12 do 25 centimetra, a široki od 10 do 18. Plodovi imaju tri do pet centimetara, mada ima i dosta krupnijih.

Smokve koje jedemo potiču iz izokrenutih cvetova koji cvetaju unutar kruškolike kapsule, koja kasnije sazreva u skup voćki koje čine plod. Budući da cvetaju iznutra, treba im specijalan proces oprašivanja, jer se ne mogu pouzdati u pčele i vetar, a tu nastupaju smokvine ose veličine tri milimetra.

Međutim, smokve koje se danas gaje su ženska stabla kojima ne treba oprašivanje, te ne zavise od osa.

U antici, Rimljani su slatkim plodovima mediteranske lepotice tovili guske, da bi guščja pašteta imala bolji ukus

susene smokve

Sušene hranljivije od svežih

Sveže smokve su umereni izvor vlakana i esencijalnih vitamina i minerala, a plod od 40 grama sadrži oko 30 kalorija. Iako 40 grama sušenih smokvi sadrži čak 100 kalorija, reč je o vrlo hranljivoj užini koja sadrži kalcijum, gvožđe, sedam grama vlakana, 400 miligrama kalijuma i malo vitamina B6. Kada se sušene smokve jedu sa citrusima ili nekim drugim izvorom vitamina C, povećava se apsorpcija gvožđa. Sadrže i mangan, magnezijum, bakar i značajne količine polifenola. Bakar je bitan za metabolizam i produkciju energije, formiranje krvnih ćelija, ligamenata i neurotransmitera. Vitamin B6 je bitan za razgradnju i stvaranje novih proteina, kao i za održavanje nervnog sistema i zdravlja mozga.

Sušene smokve imaju trostruko više magnezijuma nego sveže. Zbog visokog sadržaja magnezijuma, sušena smokva se preporučuje protiv PMS-a, utiče na vitalnost, zdravlje i usporava proces starenja. Takođe, od davnina je poznato da sušene smokve poboljšavaju probavu i zdravlje digestivnog trakta, kao i da su prebiotici – hrana za probiotike, odnosno „dobre bakterije” koje naseljavaju naša creva.

Kompot od sušenih smokvi ima laksativni efekat, međutim, treba ih unositi umereno. Od sušenog lišća smokve pravi se čaj koji stabilizuje krvni pritisak, deluje antidijabetski i antibronhijalno.

Kada se sušene smokve jedu sa citrusima ili nekim drugim izvorom vitamina C, povećava se apsorpcija gvožđa

smokve

Sveže smokve, takođe, dobro utiču na krvni pritisak i nivo masnoća u krvi, što generalno utiče na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Takođe, regulišu nivo šećera u krvi. Nedavna studija utvrdila je da su pića sa visokim dozama ekstrakta iz smokve imala niži glikemijski indeks nego pića bez ovog ekstrakta, što znači da bi pogodovala dijabetičarima. Prema drugoj studiji, krema od ekstrakta suve smokve, mazana dva puta dnevno u toku dve nedelje, bila je efikasna za simptome dermatitisa.

Smokvino „mleko”

Kada se odlome list ili plod smokve, iz grančice počne da curi beličasta, mlečna tečnost koja iritira kožu. Ako se tako iritirana koža izloži suncu, stvoriće se crvenkastobraon pege; za fitodermatitis su odgovorni furanokumarini, naročito psoralen. Zbog te osobine, Američka agencija za hranu i lekove (FDA) ovu biljku svrstava u otrovne.

U tradicionalnoj medicini, međutim, smokvino „mleko” koristi se za uklanjanje žuljeva i bradavica, kao i repelent za razne parazite.

Ljudi alergični na polen breze mogu biti alergični i na smokvu. Smokvino drvo, takođe, sadrži lateks koji može izazvati alergije. Sulfiti koji se smokvama dodaju kao konzervansi, mogu izazvati alergijske reakcije.

Aromatično lišće smokve koristi se u nekim kuhinjama za punjenje pirinčem, mesom i drugim filovima

smokve na hlebu

Smokve se jedu sveže, sušene ili se koriste za pravljenje džema, slatka, kompota i drugih poslastica. Sušene se više koriste u ishrani, jer sveže, kojima je na severnoj hemisferi sezona od avgusta do oktobra, brzo propadaju i teško podnose transport.

Zrele smokve su sočne i meke, ali moraju biti neoštećene. Ako imaju kiselkast ukus, znači da su prezrele i počele da trule. Ako su nezrele, sazreće na sobnoj temperaturi za dan-dva.

U nekim kuhinjama, aromatično smokvino lišće koristi se za punjenje pirinčem, mesom i drugim filovima. Popularni su biskviti punjeni smesom od smokvi, a delikatesima se smatraju pire od smokve sa vanila kremom, razne salate, kao i smokve sa sirom. Smokva se pojavljuje i u svetim spisima, a jedna od najpoznatijih priča u kojoj se pominje je ona o Adamu i Evi koji su golotinju sakrili smokvinim listom.