Proleće bez kijanja: Kako držati sezonske alergije pod kontrolom

Pripremila Senka Milinković, dipl. farm.

Sa prvim toplim danima i buđenjem prirode, kod mnogih se, pored lepog raspoloženja, javljaju i dobro poznati simptomi – kijanje, zapušen nos, svrab i suzenje očiju. Iako se često opisuje kao „prehlada koja nikako da prođe” ili pad imuniteta, u velikom broju slučajeva uzrok je sezonska alergija na polen.

Polenske alergije predstavljaju jednu od najčešćih alergijskih reakcija savremenog čoveka, a njihov intenzitet varira u zavisnosti od vrste polena u vazduhu.

Tokom proleća dominiraju poleni drveća i trave koji kod osetljivih osoba pokreću niz imunoloških reakcija u organizmu, dovodeći do upale sluzokože nosa i očiju. Iako simptomi mogu biti neprijatni i dugotrajni, uz pravovremenu i pravilno odabranu terapiju moguće ih je uspešno držati pod kontrolom.

U nastavku saznajte šta je zapravo alergija, koji su njeni najčešći simptomi, ali i kako ih efikasno ublažiti.

Šta je alergija?

Alergija predstavlja preteranu reakciju imunosistema na supstance iz spoljašnje sredine, kao što su npr. polen, prašina ili dlake životinja. Kod osoba sklonih alergijama, imunosistem ove supstance prepoznaje kao „pretnju” i pokreće niz odbrambenih reakcija.

U tom procesu dolazi do oslobađanja medijatora upale, a među njima je najznačajniji histamin – odgovoran za pojavu simptoma koji predstavljaju alergiju.

Kako prepoznati sezonske alergije na polen?

Sezonska alergija na polen, odnosno alergijski rinitis, manifestuje se simptomima koji zahvataju sluzokožu nosa, očiju i gornjih disajnih puteva, a javljaju se u periodu cvetanja biljaka.

Najčešći nazalni simptomi obuhvataju učestalo kijanje, vodenast sekret, zapušenost nosa i svrab. Takođe, mogu se javiti svrab i peckanje u grlu, na nepcu, dok kod osetljivijih osoba dolazi do pojave suvog kašlja. Za razliku od respiratornih infekcija, simptomi su dugotrajni, ponavljaju se sezonski i nisu praćeni povišenom telesnom temperaturom.

Očne tegobe možemo prepoznati po svrabu, crvenilu i suzenju očiju.

Terapijski pristup – kako držati simptome pod kontrolom

Terapija alergijskih reakcija prilagođava se intenzitetu simptoma i individualnim potrebama pacijenata. Savremeni pristup ima za cilj kontrolu simptoma, očuvanje kvaliteta života i primenu lekova sa minimalnim neželjenim reakcijama.

Antihistaminici – kada i kako ih pravilno koristiti

Antihistaminici predstavljaju prvu liniju terapije kod alergijskih reakcija. Njihov mehanizam je vrlo jednostavan – oni blokiraju delovanje histamina, supstance odgovorne za pojavu simptoma.

Savremeni antihistaminici uzimaju se jednom dnevno i ne izazivaju značajnu pospanost, što ih čini pogodnim za svakodnevnu primenu.

Ukoliko se primene u trenutku kada su simptomi već izraženi, mogu ih ublažiti, ali ne mogu u potpunosti zaustaviti alergijsku reakciju. Zbog toga, preporuka je da se terapija uvede pre dostizanja pika alergijskih reakcija, idealno 5–7 dana ranije. Praćenje polenskog kalendara može pomoći u pravovremenom započinjanju terapije.

Shutterstock.com

Terapija za nos – ključ kontrole alergijskog rinitisa

Alergijski rinitis predstavlja najčešću manifestaciju sezonskih alergija i zahteva adekvatan i kontinuiran terapijski pristup. Iako se često doživaljava kao prolazna tegoba, hronična zapušenost nosa može značajno narušiti kvalitet sna, uticati na koncentraciju i svakodnevno funkcionisanje.

Intranazalni kortikosteroidi predstavljaju terapiju prvog izbora prema svim aktuelnim međunarodnim smernicama za lečenje alergijskog rinitisa. Deluju lokalno na sluzokožu nosa, redukuju inflamaciju i sekreciju, a sistemska resorpcija je klinički beznačajna – što ih čini bezbednim i za dugotrajnu primenu.

Kod izražene zapušenosti nosa mogu se kratkotrajno koristiti i dekongestivni sprejovi, ali ne duže od 5 do 7 dana.

Posebno mesto u svakodnevnoj kontroli simptoma zauzima redovna higijena nosne sluzokože ispiranjem fiziološkim ili rastvorima morske vode. Ovi rastvori pomažu u mehaničkom uklanjanju alergena, prašine i sekreta sa površine sluzokože, čime se smanjuje lokalna iritacija i olakšava disanje.

Shutterstock.com

Rastvori morske vode, u zavisnosti od koncentracije soli, mogu dodatno doprineti smanjenju edema sluzokože i poboljšanju mukocilijarne funkcije, dok fiziološki rastvor predstavlja jednostavnu i dobro podnošljivu opciju za svakodnevnu primenu.

U okviru dopunske terapije, sve veći značaj imaju i sprejovi za nos sa dodatkom ektoina. Za razliku od klasičnih dekongestivnih preparata, njihov efekat se ne zasniva na simptomatskom sužavanju krvnih sudova, već na formiranju zaštitnog filma na sluzokoži nosa. Na taj način se smanjuje kontakt alergena sa receptorima, čime se ublažavaju simptomi poput kijanja, svraba i iritacije.

Zahvaljujući ovom mehanizmu, sprejovi sa ektoinom ne izazivaju navikavanje i mogu se koristiti duži vremenski period, kao i preventivno, pre izlaganja alergenima.

Terapija za oči – kako ublažiti crvenilo i svrab

Alergijski konjuktivitis, sa prevalencom od oko 25 odsto u alergijskoj populaciji, gotovo redovno prati alergijski rinitis i ravnopravan je terapijski prioritet.

Žene su podložnija grupa: češća upotreba kontaktnih sočiva i okularnih kozmetičkih preparata može značajno pogoršati lokalnu inflamatornu reakciju i produžiti simptome.

Antihstaminske kapi za oči deluju brzo i ciljano na ublažavanje svraba, crvenila i sekrecije. Ipak, kod dugotrajne primene prednost imaju preparati bez konzervansa, jer konzervansi, poput benzalkonijum-hlorida, mogu dodatno iritirati površinu oka.

Posebnu pažnju zaslužuju preparati sa ektoinom, prirodnom supstancom, koja formira stabilan zaštitini film na površini oka. Na taj način smanjuje se kontakt alergena sa konjuktivom i ublažava lokalna inflamatorna reakcija. Ovi preparati imaju povoljan bezbednosni profil i pogodni su za osobe koje nose kontaktna sočiva.

Primer su Vizol S kapi za oči.

Kod osoba kojima aplikacija klasičnih kapi za oči predstavlja problem, na tržištu postoji i sprej za oči, koji se aplicira na zatvorene kapke.

Prirodna podrška u kontroli alergija

Pored standardne terapije, određeni prirodni preparati i nutrijenti mogu imati značajnu ulogu u ublažavanju simptoma sezonskih alergija. Njihov efekat je individualan i najčešće blaži u poređenju sa standardnom terapijom, ali kod određenog broja osoba može doprineti boljoj kontroli simptoma.

U nastavku navodimo neke od preparata koji dokazano imaju povoljne efekte kod alergija.

Crni kim se tradicionalno koristi zbog potencijalnog imunomodularnog i antiinflamatornog delovanja. Postoje podaci koji ukazuju na njegov mogući uticaj na smanjenje alergijskog odgovora organizma, ali su potrebna dodatna istraživanja za jasnije potvrđivanje efekata. U praksi se savetuje da se sa primenom započne nekoliko meseci pre sezone polinacije.

Posebno mesto u ovoj grupi zauzimaju kvercetin i bromelain.

Kvercetin je snažan atioksidans iz grupe bioflavonoida, koji može delovati stabilizujuće na mastocite i smanjiti oslobađanje histamina, čime doprinosi ublažavanju simptoma poput kijanja, svraba i curenja nosa.

Bromelain, enzim koji vodi poreklo iz ananasa, ispoljava antiinflamatorno delovanje i može doprineti smanjenju otoka sluzokože i lakšem disanju. Bromelain poboljšava apsorpciju kvercetina, pa je preporuka da se uzimaju zajedno.

Na tržištu postoje i kombinacije bromelaina i kvercetina.

Vitamin C ima ulogu snažnog antioksidansa i doprinosi smanjenju okisdativnog stresa tokom inflamatorne reakcije, a može uticati i na metabolizam histamina, čime doprinosi blažem intenzitetu simptoma.

Vitamin D ima ključnu ulogu u regulaciji odgovora imunosistema i održavanju ravnoteže između proinflamatornih i antiinflamatornih procesa. Sve je više podataka koji ukazuju na povezanost niskog nivoa vitamina D sa povećanom sklonošću ka alergijskim reakcijama i izraženijim simptomima sezonskih alergija.

Zbog toga se vitamini C i D često posmatraju kao deo šireg, suprotivnog pristupa u kontroli alergija, posebno u kombinaciji sa standardnom terapijom i merama prevencije.

Iako prirodni preparati mogu biti korisna dopuna, najvažniji efekat postiže se njihovom primenom u okviru celokupnog pristupa, koji uključuje odgovarajuću terapiju, izbegavanje alergena i svakodnevne preventivne mere.

Praktični saveti za svakodnevno ponašanje tokom sezone alergija

• U periodima visoke koncentracije polena, svakodnevne navike mogu značajno uticati na intenzitet simptoma i kvalitet života. Jedna od osnovnih mera jeste praćenje polenske prognoze i izbegavanje boravka na otvorenom u periodima kada je koncentracija polena najviša, naročito u jutarnjim satima i tokom vetrovitog vremena.

• Nakon boravka napolju, preporučuje se tuširanje i pranje kose, kao i promena odeće, kako bi se uklonile čestice polena koje se zadržavaju na koži i tkaninama. Na taj način smanjuje se produženo izlaganje alergenima i rizik od pojačavanja simptoma u zatvorenom prostoru.

• Savetuje se i redovno provetravanje prostorija, ali u periodima niže koncentracije polena, kao i izbegavanje sušenja odeće na otvorenom, jer se na tkaninama mogu zadržati alergeni.

Mali podsetnik za kraj

Sezonske alergije, iako česte, mogu značajno narušiti kvalitet života, ukoliko se ne prepoznaju na vreme i ne drže pod kontrolom. Savremeni pristup terapiji podrazumeva kombinaciju lokalnih i sistemskih lekova, uz sve veći značaj dodatnih mera kao što su higijena sluzokože, izbegavanje alergena i primena dodatnih preparata.

Pravovremenim uvođenjem odgovarajuće terapije, kao i prilagođavanjem svakodnevnih navika, moguće je značajno smanjiti intenzitet simptoma i omogućiti normalno funkcionisanje tokom sezone polena. Individualni pristup, uz savet lekara ili farmaceuta, predstavlja ključ za dugoročnu i uspešnu kontrolu alergijskih reakcija.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com