Da li je pečenje kralj božićne i novogodišnje trpeze?

Pečenja i načini pripreme za praznike se razlikuju od zemlje do zemlje, ali je to uvek prava gozba uz jagnjetinu, prasetinu, šunku, pečenu ćurku, gusku itd.

Predstoji nam praznično doba, kada je najbitnije da se za trenutak sve primiri i da se cela porodica okupi, a njeni članovi posvete jedni drugima. Slavljeničko raspoloženje uvek prati i bogata trpeza.

Osim tradicionalnih jela i kolača, gozba se jednostavno ne može zamisliti bez pečenja, a izbor vrste mesa zavisi od podneblja gde se slavi. Interesantno je da su u nekim zemljama, poput Japana koji nema božićnu tradiciju, počeli na neki način da obeležavaju ovaj praznik, prateći lepe običaje drugih zemalja.

Pečenje se jede i na južnoj i na severnoj hemisferi, ali ima razlika u vrstama pečenog mesa koje se iznosi pred goste i ukućane

Ćuretina, zečetina, prasetina

Pečenje se jede i na južnoj i na severnoj hemisferi, ali ima razlika u vrstama pečenog mesa koje se iznosi pred goste i ukućane. Tako, na primer, u Meksiku je bitno da meso bude ukusno, a vrsta nije toliko bitna.

U Velikoj Britaniji je to pečena ćurka ispečena do savršenstva. Ona se ne puni, ali se ponekad služi sa kobasicama prebačenim preko pečenja. Za Liban je takođe karakteristična pečena ćurka, ali i patka. U Portugalu se najpre jede ćuretina, ponekad svinjetina, kao i u Peruu, a među posluženjem nalazi se i šunka. I Šveđani služe šunku u ovoj prilici, kao i kiselu haringu.

U Brazilu se često služe šunka, pečena svinjetina i piletina, a u Grčkoj se Božić ne može zamisliti bez pečenog jagnjeta. U Italiji se za božićni ručak takođe jede jagnjetina, ali i teletina.

U Australiji se, kao i u Britaniji, jede dimljena ili pečena, pa i kuvana šunka ili ćurka, i to sa sosom od brusnice

Kod delikatnih Francuza na trpezi se često nalaze morski plodovi, kao što su škampi ili jastog, a tu su i puževi, guščja pašteta, itd. Još jedna zemlja, Litvanija, tokom nastupajućih praznika nema tradicionalno pečenje na stolu, mada se nudi i meso. Pečena patka, guska ili zec su izbor Nemaca za ovu specijalnu priliku.

Njihovi susedi, Austrijanci, uglavnom su tokom praznika uživali u prženom šaranu, ali se sve više odlučuju za drugačije delikatese, kao što su pečena ćurka, guska ili šunka.

U Brazilu se često služe šunka, pečena svinjetina i piletina, a u Grčkoj se Božić ne može zamisliti bez pečenog jagnjeta

Na Novom Zelandu, gde je u ovo doba godine toplo vreme, slavi se napolju, u baštama, pa se najčešće služi roštilj, oko koga se okupi familija, pijucka se neko piće i lagano priprema grilovano meso.

U Australiji se, kao i u Britaniji, jede dimljena ili pečena, pa i kuvana šunka ili ćurka, i to sa sosom od brusnice. Poneko pravi patku, u koju se utrlja kleka ili zeca punjenog lomljenom pšenicom, brusnicama, parmezanom, limunom i medom.

U Argentini, gde je takođe toplo, najčešće se služi hladna, tanko sečena teletina sa sosom od tunjevine.

U Ukrajini i Jermeniji, na primer, akcenat je na tradicionalnim vegetarijanskim jelima koja se prave samo za Božić

Iako su Filipini u tropima, fešta Grand Noche Buena ne može se zamisliti bez prasenceta (lechon) na ražnju, koje ponekad pune pirinčem. Služi se i šunka.

U Japanu, Božić kao zapadni običaj proslavljaju odskoro, iako nije povezan sa njihovom religijom, i to uz hrskavu prženu piletinu koju kupuju u jednom od čuvenih lanaca brze pileće hrane, zahvaljujući uspešnoj marketinškoj kampanji iz 1970-ih godina. Ali neki ga spremaju i kod kuće, po ugledu na ovo jelo iz lanca restorana.

Posna trpeza

U Ukrajini i Jermeniji na primer, akcenat je na tradicionalnim vegetarijanskim jelima koja se prave samo za Božić. U Jermeniji je to ghapama – bundeva punjena pečenim pirinčem, suvim grožđem, orasima, medom i sl.

Kod delikatnih Francuza na trpezi se često nalaze morski plodovi, kao što su škampi ili jastog, a tu su i puževi, guščja pašteta itd.

U Rusiji, Litvaniji, Poljskoj, Češkoj, kao i kod nas – obavezno se posti za Badnje veče, jede se riba, kao što je šaran, i krompir salata. U Mađarskoj se jede šaran, riblja čorba i obavezno štrudla s makom. Badnje veče u Italiji slavi se bez mesa, pa se praznik naziva i Festa dei sette pesci – praznik sedam riba, i sa užitkom se pripremaju šaran, jegulja, školjke, hobotnica itd. U Francuskoj se taj dan naziva reveillon, što znači buđenje. Kada se vrate iz crkve posle ponoćne mise, Francuzi jedu ostrige, jastoga, sireve, divljač, a ponekad i ćurku punjenu kestenjem.

PROBAJTE RECEPT

Rozbif

-