Prokrastinacija – zašto odlažemo poslove koji nas čekaju
U osnovi PROKRASTINACIJE – odlaganja – je težnja za umanjenjem TRENUTNE NAPETOSTI, ali po cenu dugoročnog nerešavanja problema ili neke problematične navike.
Osoba ima vremenski rok pred sobom za neku aktivnost koju opaža kao dosadnu, neprijatnu, nekomfornu, preteću i zbunjujuću. Ona preuveličava neprijatnost zadatka jer odbacuje prave razloge da deluje odmah.
Cilj prokrastinacionog razmišljanja je da se ODRŽI ili OPRAVDA odlaganje.
Obično se završava ODLAGANJEM!
Šta je prokrastinacija
Drajden (Dryden, 2000):
„Prokrastinacija je način ponašanja čiji je cilj da se osoba zaštiti od neprijatnog emocionalnog stanja, kao što je stanje visoke iritiranosti, ako počne da radi zadatak koji ne želi da radi.”
Odlaganje rešavanja problema često se vidi kao mehanizam prevladavanja koji štiti SAMOPOŠTOVANJE osobe kada je suočena sa neprijatnim zadacima.
Često govorite sebi – uradiću to kasnije, najverovatnije sutra. Onda, kada sutra dođe, pravite nove izgovore. Sebi obećavate da nećete više odlagati.
Dej i OʼSalivan (Day & OʼSullivan, 2000) su u istraživanjima dobili rezultat da oko 15–20 odsto odrasle populacije prokrastinira, kao i skoro 50 odsto STUDENTSKE populacije!
Vrste prokrastinacije
● Prokrastinacija u pogledu ponašanja – predstavlja odlaganje završetka zadataka.
● Prokrastinacija u pogledu odlučivanja – predstavlja odlaganje donošenja odluke u određenom vremenskom periodu.
● Aktivnosti koje se odlažu su one koje spadaju u svakodnevne obaveze značajne za lični komfor, kao i socijalno nametnute obaveze prema drugim ljudima. Često to mogu biti i aktivnosti koje spadaju u oblast ličnog razvoja.
Faktori koji utiču na prokrastinaciju
Osobe sklone prokrastinaciji imaju, kao CRTE LIČNOSTI, visok nivo impulsivnosti i nedostatak samokontrole.
Na odlaganje znatno utiču i RASPOLOŽENJE, SLABOST EGA, ISKUŠENJE U VIDU PRIJATNIH AKTIVNOSTI…
Razlozi za prokrastinaciju
● Niska tolerancija na frustraciju i samoobezvređivanje, pri čemu se umanjuje značaj sopstvenih veština i sposobnosti, kao i pripisivanje uspeha sreći.
● Težnja perfekcionizmu – zato ovi ljudi oklevaju da započnu ili završe zadatak, pa kao takvi izgledaju neuspešni u svojim ili u očima drugih.
● U suštini, želja ovih ljudi da im život teče lagano i da izbegavaju teške izazove. Obično se iz dnevnih aktivnosti povlače u svet fantazija.
● Buntovništvo. „Ne želim to”, „Ne možeš me naterati da to radim”…
● Strah od neuspeha – nemaju poverenja u svoje sposobnosti i lakše im je da misle da nisu ulagali dovoljno napora, nego da nisu dovoljno pametni.
● Nedostatak uživanja. „Ne volim ovaj predmet, posao, projekat.” Okreću se prijatnijim aktivnostima kao što su TV, internet, telefoniranje.
● Strah od uspeha – veruju da će, ako rade dobro, ljudi stalno očekivati isto ili više, i onda neće moći da ih se otarase.
● Prevladavanje pritiska – odlaganje je metod prevladavanja svakodnevnog pritiska koji stvaraju obaveze.
● Nesposobnost da se kaže NE drugima, kao i obavljanje tuđih poslova dok se svoji odlažu.
● Traženje uzbuđenja – čekanje do poslednjeg minuta da se dobije doživljaj „naleta adrenalina”.Ovakve osobe veruju da bolje rade pod stresom.
● Pasivan otpor – ne žele da im se naređuje kada i kako nešto treba da rade.
● Manipulacija – prokrastinacija može biti korišćena da se kontroliše ili manipuliše ponašanje drugih osoba!
● Nedostatak znanja ili veština kao i prezauzetost (realna ili zamišljena).
● Emocionalni i mentalni problem, npr. anksioznost, gde razmišljanje o zadatku kod osobe izaziva nelagodnost, brigu o tome kako će sve izgledati, dilemu da li će uspeti, razmišljanje o tome da li će je ljudi kritikovati, odbaciti je, smejati joj se. Sve je to propraćeno tenzijom, lupanjem srca, znojenjem ruku…
Barijere za prevazilaženje prokrastinacije (samosabotiranje)
1. AKCIONO SABOTIRANJE
Osoba reaguje tako što radi nešto drugo, radi na nečemu manje važnom, džogira, sedi i zuri ili stalno gleda TV, surfuje internetom, spava, šopinguje, telefonira prijateljima…
2. MENTALNO SABOTIRANJE
Osoba razmišlja:
Uradiću to sutra.
Treba mi inspiracija.
Treba da sakupim podatke.
3. EMOCIONALNO SABOTIRANJE
Osoba ima negativan stav prema obavezi.
Zašto treba da prevaziđemo prokrastinaciju
Važno je prevazići prokrastinaciju, jer vodi stresu i smanjuje samopoštovanje.
• Kada se zadatak izvršava u poslednjem trenutku, rezultiraće stresom.
• Dnevno odlaganje obaveznih aktivnosti vodi hroničnoj brizi.
• Saznanje da su zadaci nezavršeni ometa uživanje u sadašnjosti.
• Saznanje da je ponašanje samoporažavajuće vodi gubitku samopoštovanja.
Šta dobijamo kada prevaziđemo prokrastinaciju
• Ispunjenost životom
• Mir sa sobom
• Osećanje jačine i kompetentnosti
• Doživljaj lične slobode
Da bismo to postigli, potrebna nam je:
• svesnost da vi, u svari, prokrastinirate (odlažete);
• usmerenost ka cilju, želja da uradite zadatak koji odlažete;
• posvećenost, podnošenje kratkotrajnih neprijatnosti zarad dugotrajne koristi;
• istrajnost u pridržavanju novih strategija rešavanja problema;
• psihoedukacija o prirodi prokrastinacije i vođenje evidencije o zadacima koje treba da izvršimo.
Vi već imate sve ove osobine, važno je samo primeniti ih u oblastima gde prokrastinirate, jer samo tako možete živeti kvalitetan život.
Ono što je zajedničko za sve osobe koje odlažu obaveze jesu EMOCIONALNI PROBLEMI.
Oni se najlakše rešavaju REBT psihoterapijom (racionalno-emocionalna bihevioralna terapija) jer se najčešče kao posledica odlaganja javlja:
• sekundarni stresni poremećaj (uznemirenost povodom prokrastinacije);
• osećanje krivice;
• ljutnja ili bes;
• anksioznost;
• depresija.
Emocionalni – ponašajni znaci:
• umor, iscrpljenost,
• iritabilnost, teškoće sa koncentracijom,
• zaboravnost,
• nesposobnost da se radujete stvarima koje su nekada donosile uživanje.
Sanjajte veliko, ali počnite od malog.
Mala promena može imati veliki uticaj na vaš život. Na primer, ako želite da budete srećni, počnite tako što ćete otići na spavanje pola sata ranije.
Ako želite da smršate, počnite tako što ćete piti vodu, a ne sok.
Ako morate da završite važan projekat, počnite tako što čete prvo srediti svoj sto.
Ako se žalimo kako je preteško to što treba da uradimo, dodajemo tome još jedan sloj kompleksnosti.
Zato, duboko udahnite i samo to uradite.
Ne odlažite!
Nosite samopouzdanje. To je vrhunska moda!