Ejmi Madigan: 40 godina čekanja na Oskara

Kad je pre 40 godina mlada glumica Ejmi Madigan bila sveže udata i prvi put nominovana za Oskara, nije mogla biti sigurna da će uspeti da balansira karijeru i porodicu. Ovogodišnja dodela je potvrdila da je, uz dovoljno strpljenja i upornosti, i to moguće.

Druga nominacija Ejmi Madigan stigla je u njenoj 75. godini, posle decenija upornog i posvećenog rada na filmu, i krunisana je Oskarom za sporednu ulogu u filmu Trenutak nestajanja (Weapons). Tokom najznačajnije večeri u Holivudu, kraj nje je sedeo njen muž, glumac Ed Haris, sa kojim je u braku već 43 godine i ima jednu ćerku.

Pored talenta, za Oskara se traži i aktivizam

Po svojim životnim izborima i po blagom, ali stalnom usponu u karijeri, Ejmi Madigan se prilično razlikuje od ostalih glumaca koji su ove godine osvojili Oskara. Ovogodišnja dodela pokazala je da Američka akademija pri izboru nominovanih i nagrađenih, osim umetničkih i tehničkih kvaliteta, visoko vrednuje i javni angažman.

Tako je Timoti Šalame, koji je do pred sam kraj važio za favorita u kategoriji glavnog glumca, zbog neprihvatljivog komentara na račun opere i baleta ostao bez Oskara i pride bio tema brojnih šala voditelja ceremonije. Ali je zato, u toj kategoriji, Oskara osvojio Majkl B. Džordan, koji je tumačio čak dve glavne uloge – blizance u filmu Grešnici (Sinners) koji govori o rasizmu i bluzu.

Kad je glavna glumica u pitanju, nije bilo iznenađenja – Oskara je osvojila Džesi Bakli za ulogu u filmu Hamnet, u kome je igrala suprugu takve gromade od muškarca kakav je bio Šekspir, a ipak uspela da ostane glavna ličnost i svog ličnog i porodičnog života. Pa samim tim i filma.

Gde je bio Šon Pen dok je dobijao trećeg Oskara

Oskara za sporednu mušku ulogu osvojio je Šon Pen i time se pridružio maloj grupi posebnih sa po tri ovakva priznanja. Šon se, međutim, nije pojavio na svečanosti da primi svoju statuetu jer je, kako piše Njujork tajms, bio u poseti Ukrajini. Svoju podršku toj zemlji Šon Pen je iskazao i tako što je pre neku godinu jedan od svojih prethodnih Oskara poklonio Zelenskom.

U filmu Jedna bitka za drugom, apsolutnom pobedniku ovogodišnje filmske svetkovine, Šon Pen igra krajnjeg desničara, lika koji je oličenje svega onoga protiv čega se ovaj glumac aktivno bori u svom ličnom životu. Njegovog pandana, ekstremnog levičara, u filmu igra Leonardo Dikaprio.

Korak na putu internacionalizacije Oskara

Iako je bio nominovan, Dikaprio nije osvojio Oskara za glavnu ulogu. Niko čak nije ni predviđao da će ga osvojiti. Kao da su se svi složili da je Leo već dovoljno dobio. Ili da je izvan svih kategorija. Zavisi kako ko gleda.

Da Američka akademija ozbiljno misli kad govori o želji da se Oskar internacionalizuje, potvrdio je i norveški film Sentimentalna vrednost, koji je dobio Oskara za najbolji strani film. Čak četvoro glumaca iz tog filma nominovni su za Oskara u svojim kategorijama, što je ranije bio redak slučaj. Tako je Stelan Skarsgord bio nominovan u kategoriji sporednog glumca, Renate Reinsve u kategorije najbolje glumice, a El Faning i Inga Ibsdoter Lileas u kategoriji sporedne glumice.

© Kathy Hutchins  – Shutterstock.com

Najduža pauza između dve nominacije

Ipak, Oskara za sporednu glumicu dobila je Ejmi Madigan za svoje tumačenje tetke Gledis u filmu Trenutak nestajanja. Iako je Madigan iskusna glumica koja je ovu ulogu odigrala maestralno, mnoge je iznenadila činjenica da je uopšte nominovana, a potom i da je osvojila Oskara. Ejmi Madigan je za ovo veliko priznanje prvi i jedini put do sada bila nominovana pre četiri decenije.

Pre Oskara, Ejmi Madigan je za istu ulogu osvojila Nagradu po izboru kritike i Actor Award, nagradu po izboru glumaca. Nikog nije ostavilo ravnodušnim njeno tumačenje lika baba-tetke Gledis, ekscentrične i prilično groteskne osobe koja sticajem okolnosti preuzima brigu o dečaku i njegovom društvu.

© S_bukly – Shutterstock.com

Crna haljina, Diorov komplet i isti muž

Svoje pojavljivanje na podijumu, prilikom primanja nagrade, započela je veštičjim smehom, karakterističnim za lik tetke Gledis. Taj smeh je i svojevrsna šala na sopstveni račun, na tih 40 godina čekanja, po kojima je izbila na prvo mesto među glumicama, dok među njenim muškim kolegama ima nekih koji su imali i duži razmak između dve nominacije.

Prvi put je Ejmi Madigan bila nominovana za ulogu u filmu Dvaput u životu (Twice in a Lifetime) iz 1985. I tada je na svečanom proglašenju pobednika kraj nje sedeo njen suprug, glumac Ed Haris. Tada su bili tek par godina u braku. Ona je imala veoma ozbiljnu, klasičnu crnu haljinu sa providnim rukavima i frizuru po modi 80-ih.

Poredeći tu ceremoniju dodele sa ovogodišnjom, Ejmi je rekla da je onda sve bilo skromnije, jednostavnije i manje glamurozno. Dok je prvi put Ejmi bila obučena u odeću koja ju je činila starijom i ozbiljnijom, ove godine je došla u zanimljivom i živahnom Diorovom kompletu. Njen muž, koji oduvek važi za vrlo ozbiljnog čoveka, i onda i sada imao je leptir-mašnu.

Ljubav svog života prvi put videla na sceni

Ejmi je Harisa prvi put videla na sceni pozorišta u Los Anđelesu. Igrao je u jednom komadu Sema Šeparda. Bila je oduševljena njegovom glumom i pomislila je: „Dakle, to je on.” I znala je da će ga videti ponovo. Godinu dana posle toga, zajedno su igrali u jednom malom pozorištu, a venčali su se 1983, u pauzi snimanja filma Mesta u srcu (Places in the Heart), u kome su oboje igrali. I nadalje tokom braka, njih dvoje će imati prepletene karijere i privatni život. Do sada su zajedno igrali u čak 11 filmova.

Ejmi Madigan je kontinuirano igrala u pozorištima Brodveja i Off-Brodveja, a neke od svojih zapaženih filmskih uloga odigrala je u filmovima Polje snova, Ujka Bak, Alamo Bay, Love Letters, Polok ili Lov (iz 2020). Igrala je i u brojnim serijama, od kojih je našoj publici najpoznatija Uvod u anatomiju.

Gluma, zapravo, nije bila prvi izbor Ejmi Madigan. Karijeru je počela kao pevačica u rok bendovima. Rođena je u Čikagu 1950. Otac joj je bio ugledni medijski stručnjak irskog porekla. Vaspitana je u katoličkom duhu. Ima dva brata. Diplomirala je filozofiju, učila glumu u studiju Lija Strazberga. Kasnije je objasnila taj prelaz: „Muzički biznis je suroviji nego filmski. U filmu vas primete i u maloj ulozi, čak i u filmu koji podbaci. Ali kod ploča je – ili imaš hit ili doviđenja.”

Ejmi sa mužem, Ed Harisom i ćerkom Lili, 2015. © Jaguar PS – Shutterstock.com

Sa Edom Harisom 43 godine u braku

Svoje jedino dete, ćerku Lili Dolores Haris, Ejmi je rodila posle 10 godina braka. Lili je krenula roditeljskim stopama. Prošle godine je zajedno sa ocem igrala u kratkom filmu Off the Horse.

Ed Haris je do sada bio nominovan za Oskara za uloge u filmovima Apolo 13, Trumanov šou i Sati. Tokom duge karijere igrao je u brojnim filmovima, među kojima su i Alamo Bay, Nikson, Blistavi um, Neprijatelj pred vratima, Nasilnička prošlost, Mračna kći.

Paralelno je igrao u serijama i TV filmovima, a za ulogu u TV filmu Game Change (produkcija HBO) dobio je nagradu Zlatni globus.

Upoznao je Ejmi kad je tek počinjao karijeru. Zajedno su već 43 godine, što je velika retkost među holivudskim brakovima. Jedan od temelja njihovog braka je i ozbiljnost i uzdržanost koja im je zajednička.

Aktivizam na generacijske teme

No, uzdržanost ne znači i nezainteresovanost. Tokom 71. dodele Oskara 1999. godine ostali su da sede i nisu aplauzom pozdravili dodelu Oskara za životno delo režiseru Eliji Kazanu. To je bio njihov način da izraze protest zbog toga što je Kazan 1952. godine ocinkario svoje kolege iz pozorišta da su komunisti, čime ih je stavio na crnu listu i zbog čega im je zabranjeno da rade. Njihov aktivizam vezan je za period hladnog rata i teme važne njihovoj generaciji.

Sećajući se svog detinjstva, Ejmi, rođena 1950, govorila je: „Želela sam da budem dečak kad sam bila mlada jer momci mogu da rade sve te dobre stvari. Zato sam postala vrlo agresivna i kompetitivna u tom periodu.” Ovkva razlika između muške i ženske dece više ne postoji, barem u svetu u kome Ejmi živi.

Malo uloga za starije glumice

Ono na šta je Ejmi Madigan često ukazivala u svojim javnim nastupima je nedovoljan broj uloga za starije glumice. „Prilika je sve manje i prosto se nadaš da će te nešto pronaći da bi ti mogla to da pronađeš. Ne uzimam prilike zdravo za gotovo, jer možeš da se penješ, a posle možeš da sklizneš skroz dole, kao što svi dobro znamo.”

Zato se ona u svom pobedničkom govoru zahvalila za priliku da odigra tako zanimljivu ulogu kao što je tetka Gledis, a kasnije je rekla i da bi volela da igra u filmu u kome bi se otkrila Gledisina priča pre događaja iz filma Trenutak nestajanja.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com