Epstajnova klasa

Čuveni holivudski glumac, i borac protiv svih užasa levog liberalnog ludila, Mel Gibson, ovih dana je na društvenoj mreži Iks izazvao pravu pometnju svojim postom. Naime, objavio je kratku priču o ženi, žrtvi silovanja, koja je ubila svog silovatelja pošto ga je sud oslobodio. Žena je uhapšena, a posle hapšenja je izjavila: „On me je silovao, a ne država. Ko vam je dao pravo da mu oprostite zločin, a da mene ništa ne pitate.”

Mel Gibson je pitao svoje pratioce – „Da li se slažete s njom ili ne?”

Njegova anketa izazvala je pravu lavinu reakcija, što je potpuno očekivano. Neverovatna je činjenica da, u poslednje vreme, u društvima u kojima hara globalistički liberalizam, sve češće sudovi diljem zapadne civilizacije oslobađaju silovatelje i pedofile, ili im gledaju kroz prste, pogotovo ako oni dolaze iz tzv. „politički zaštićenih zona” – to jest iz redova migranata iz agende iz Davosa. Najsvežiji primer je slučaj jednog oca u Velikoj Britaniji (gde je ova pojava oslobađanja bolesnika postala normalna!) koji je uhapšen jer je pokušao da se obračuna sa čovekom koji je seksualno zlostavljao njegovo petogodišnje dete!

S druge strane, paradoksalno je kako se odnos prema ženi menja nagore – u eri raznih Me too pokreta, koji su fokusirani najčešće na protagoniste javne scene, obična žena, a pogotovo devojčica, čiji život nije obasjan svetlima reflektora, nema čemu da se nada. „Epstajnova klasa” uveliko je nametnula svoj doživljaj pravde, pod kojim se sve može relativizovati – i trgovina ljudima, i pedofilija i bestijalnosti svake vrste, a život običnog čoveka, i žene pogotovo, više ne predstavlja nikakvu svetinju. Otuda, pravda je za nju mislena imenica i nedostižan san, pa zato, kad u blizini nema oca, ni brata, ni muža, ili kada su oni politički i društveno potpuno demaskulinizovani, žena mora sama da posegne za pravdom.

Neko je ovim povodom na mreži Iks napisao: „Ljudi u Americi moraju da shvate šta se događa: nikada nećemo ostvariti društvo bez kriminala, jer je kriminal postao teška industrija. Kriminalci su postali ʼdobri momciʼ, a žrtve su proglašene krivim za zlodela kriminalaca. Naše društvo i naša ekonomija su pod teškim uticajem kriminala!”

Silovanje je zločin koji žrtva nosi sa sobom celog života, to je neka vrsta doživotne presude, pa ublažavanje kazne ili još strašnije – oslobađnje silovatelja, predstavlja još jedan zločin. Silovanje je zločin ravan ubistvu, ali nažalost, to se nikada tako nije tretiralo, i neverovatno je kako se preko silovanja „olako prelazi”, ukoliko žrtva ili bolesnik nisu „medijski ili politički atraktivni”. Tamo gde i pravda postaje „spektakl”, društvo ne može ničem dobrom dobrom da se nada.