Dok sunce žari i pali…

Žarko sunce – što je bila najteža psovka mog dede Paje – žari i pali. Svi, koji nikad nisu bili u Africi, sad imaju prenos uživo, bez potrebe da se igde mrdaju. Direktno iz spavaće sobe – afrička noć.

Davne godine, kad sam saznala da idem u Durban, zamišljala sam sve, osim velikih zelenih parkova, plavog okeana i talasa visokih nekoliko metara.

Zaliv, u kome je nastao grad, Vasko de Gama ugledao je božićnog jutra 1497. godine i nazvao Natal.

Treći najveći grad u Južnoj Africi, najnasmejaniji, okupan, šaren kao nošnja Zulu naroda, zanosan kao struk Zulu ratnice. Nastao 1824. predvođen kraljem Zulu zemlje, Šaka Zuluom, postao je od lagune pune krokodila, preko najopasnijeg pomorskog mesta na svetu, najveća kontejnerska luka u Africi.

Okean je šljiva-plave boje, talasi se valjaju ostavljajući beo trag, a bela boja, kao napadali sneg, deli more od neba u našem pogledu ka horizontu.

Plaže su duge, a plivanje je zabranjeno. Ajkule napadaju rado i često.

Trava je zelena kao u Engleskoj, a pesak beo. Sve bi bilo kao da ste u Grčkoj da nema deset vrsta simpatičnih majmuna koji žive sa tobom, hteo ti to ili ne. Jedu sa tobom, šetaju, ulaze u kuće, kola i stanove. Milom ili silom.

Bunny Chow je lokalna pljeskavica u lepinji i dokaz je prijateljskih odnosa indijskih naseljenika sa domaćim stanovništvom.

Kao što se svi trude u Durbanu da zaborave na afro-indijske sukobe, ja pokušavam da zaboravim da treba da uđem u auto u kome je preko 40 stepeni.

Radujem se vikendu van grada i disanju bez klime. Hladnom špriceru i lubenici.

Šaka, iskreno se nadam da će vetrovi u moja jedra duvati u vašem pravcu. Moram još nešto da ti šapnem!