Dinastija

Erl Čarls Spenser, rođeni brat princeze Dajane, ovih dana je uzburkao svetsko javno mnjenje – sve novine sveta jednostavno su zasute pričama o njegovoj knjizi o ledi Dajani, koja je podigla pritisak britanskoj kraljevskoj porodici, na čelu sa aktuelnim kraljem Čarlsom. Između ostalog, erl je naveo zbilja užasne reči koje mu je, navodno, tada princ Čarls rekao u danu kada je vest o tragičnoj Dajaninoj pogibiji obišla svet: „Uskoro će ona biti zaboravljena”.

Naravno da niko nije očekivao da će Čarls Spenser napisati knjigu koja će biti milostiva prema kralju Čarlsu i „Firmi” – što je, inače, kodno ime za instituciju britanske krune, ali su ova i druge tvrdnje o nesolidnosti kraljevske porodice dodatno raspalile strasti. Iz Bakingemske palate stigao je uzdržani odgovor u stilu kraljice Elizabete – uspomene su relativne. Britanski dvor je i pre nekoliko godina bio u nebranom grožđu, kad je odbegli princ Hari, zajedno sa svojom ženom, kod Opre Vinfri tvrdio da su se suočavali sa rasizmom, i pogotovo kada je Hari objavio svoje memoare. Da stvar bude još luđa, pre nekoliko dana je objavljeno da erl Čarls Spenser pregovara o dokumentarnom filmu o Dajani, a danas se sa sličnom idejom javio i odbegli princ Hari koji se, u međuvremenu, podvijenog repa, vratio u Veliku Britaniju.

Šta god da je istina od svih ovih priča, najveća istina je da u trenutku dok se svet nalazi na ivici kataklizme, kraljevska sapunica dobija na zamahu. Radi se o svojevrsnoj „Dinastiji”, samo što su glavni likovi u ovoj britanskoj sapunici – plave krvi, ali to nikako ne znači da im je krv manje uzavrela od niskih strasti. Svi elementi su tu – odbegli sin koji želi da bude kalif umestio kalifa, njegova pretenciozna žena, dobri sin – naslednik prestola i njegova srećna porodica, slabi kralj i zla maćeha – ljubavnica, poginula princeza i njen brat koji je rešio da progovori, a dodajmo tome i sve skandale pokvarenog strica Endrua i njegove problematične žene Sare Ferguson, zatim veze kraljevske porodice sa pedofilom Džimijem Savilom i trgovcem belim robljem Džefrijem Epstajnom i dobijamo, u suštini, „petparačke priče” u kojima caruju ljubomora, osveta, tračevi, borba za presto, jedan tužni grob i jedan tragično završeni mladi život na kome svi zarađuju basnoslovne novce.

Tu su žrtve i vinovnici, zamkovi, „pouzdani izvori” i spinovi svake vrste, dok se u zavetrini ove priče uveliko menjaju zakoni o slobodi govora, medijima i konceptu slobode.

Kad se malo izmaknemo, ova priča počinje neodoljivo da podseća na naše rijaliti programe. Zvezde, lažni buntovnici, moralno pali i oni kojima je dato u zadatak da se „dižu”, pobednici i gubitnci, svađe, ratovi i iznenadna pomirenja, i njihovi „admini”, oličeni u kraljevskim komentatorima.

Ako neko misli da se ova priča „otela kontroli”, taj razume malo toga o svetu u kome živimo. Kao i u rijalitiju, i ovde je neko napisao „scenario” kako bi gledaoci, onda kad je to najvažnije, bili „više nego zabavljeni”.