zdravi-i-lepi
Hašimotov tiroiditis češći kod žena - To sam ja
Žena opipava vrat u predelu tiroidne žlezde

Hašimotov tiroiditis češći kod žena

Dosadašnja istraživanja ukazuju da virusne i bakterijske infekcije, stres, zračenje, hemijske nokse i nasleđe mogu doprineti nastanku ovog oboljenja. Kod žena se javlja 10–20 puta češće nego kod muškaraca

Tiroiditisi čine 20 odsto svih oboljenja štitaste žlezde. To je heterogena grupa oboljenja štitaste žlezde za koju je karakteristično zapaljenje štitaste žlezde. Prema svom toku mogu biti akutni, subakutni i hronični.

Tiroiditisi se mogu podeliti na autoimune (Hašimotov tiroiditis, fibrotični Hašimotov tiroiditis, atrofični autoimuni tiroiditis, fokalni limfocitni tiroiditis, postpartalni tiroiditis, bezbolni tiroiditis, Ridlov fibrozirajući tiroiditis) i neautoimune (akutni tiroiditis, tuberkulozni tiroiditis, radijacioni tiroiditis, tiroiditis indukovan lekovima, postoperativni nekrotizirajući tiroiditis, pseudotiroiditis, subakutni De Kervenov tiroiditis).

Procenjuje se da u populaciji oko 10 odsto osoba ima antitiroidna antitela, ali da će tokom života tek svaki stoti razviti autoimuni tiroiditis.

Kod žena incidencija autoimunog hipotiroidizma je 4 na 1000, a kod muškaraca 1 na 1000.

Hašimotov tiroiditis (HT) je najčešća forma autoimunog tiroiditisa. Kod ove bolesti stvaraju se autoantitela prema tkivu štitaste žlezde i njenim hormonskim produktima, pri čemu nastaje autoimuna inflamatorna reakcija koja vodi progresivnom i kontinuiranom oštećenju tkiva sa posledičnim hormonskim disbalansom. Otkriven je u Japanu 1912. godine.

HT je najčešći uzrok spontanog hipotiroidizma u područjima sa dovoljnom količinom joda. Procenjuje se da se javlja kod 3–4 odsto svetske populacije.

Budući da su rani simptomi hipotiroidizma suptilni, često mogu proći nezapaženo ili se mogu zameniti sa starenjem ili stresom

HT i demografske karakteristike

HT se najčešće javlja kod osoba uzrasta 30–50 godina, sa vrhom u petoj deceniji. Sve češće se otkriva i kod veoma mladih osoba. Kod žena se javlja 10–20 puta češće nego kod muškaraca.

Faktori rizika za HT

Etiološki agensi ovog oboljenja još uvek nisu poznati. Dosadašnja istraživanja ukazuju da virusne i bakterijske infekcije, stres, zračenje, hemijske nokse (hemijske materije koje prodiru u organizam respiratornim i digesivnim putem, kroz kožu i sluznicu) i nasleđe mogu doprineti nastanku ovog oboljenja.

Veći rizik za nastanak HT imaju osobe sa HDL-DR3, HDL-DR4 i HDL-DR5 haplotipovima (rasporedom gena) nego osobe koje ih nemaju. Osim toga, mnoga autoimuna oboljenja su povezana sa HT, kao što su Grejsova bolest, Adisonova bolest, juvenilni dijabetes melitus, reumatoidni artritis, perniciozna anemija, Sjogrenov sindrom i sistemski eritematozni lupus.

Klinička slika HT

Bolest prolazi kroz tri faze. Prva faza je u vidu prolaznog hipertiroidizma (hašitoksikoza) i praćena je prisusutvom povišenih vrednosti antitela na TSH receptore. Druga faza predstavlja kompenzovano eutiroidno stanje. U trećoj fazi dolazi do razvoja insuficijencije tiroidne funkcije (hipotiroidno stanje).

Najopasnije je kada se zanemare simptomi, jer ih možemo smatrati „normalnim”, iako je reč o podmukloj bolesti

Teško prepoznatljivi simptomi HT

Tokom niza godina ova bolest ne mora da ima bilo kakve simptome i znake. U ranoj fazi, može se ispoljiti povećana funkcija štitaste žlezde (hipertiroidizam), sa sledećim simptomima: tahikardija (ubrzan rad srca), pojačano znojenje, gubitak telesne mase. Sa daljim razvojem HT mogu se javiti brojni simptomi smanjene funkcije štitaste žlezde (hipotiroidizma). Tako da se mogu razlikovati rani i kasni simptomi hipotiroidizma.

Budući da su rani simptomi hipotiroidizma suptilni, često mogu proći nezapaženo ili se mogu zameniti sa starenjem ili stresom.

Simptomi ranog hipotiroidizma su: umor i iscrpljenost, problemi sa koncentracijom, osetljivost na hladnoću, glavobolje, bolovi u mišićima i zglobovima, neobjašnjivo povećanje telesne težine uz isti unos hrane, zatvor (opstipacija), suva i gruba koža, svrab kože, sklonost ka depresiji i mrzovolji, usporen rad srca (bradikardija – manje od 60 otkucaja u minuti), teško buđenje i pospanost već u ranim večernjim satima, zadržavanje vode, manje znojenje, tanki i lomljivi nokti ili kosa, bledoća, itd.

Kasniji simptomi hipotiroidizma nastaju ukoliko se bolest ne leči i uključuju: proređivanje obrva, gušavost, povećanje telesne težine koje se nastavlja iako je smanjen apetit, gubitak sluha, promukao glas, dublji glas, spor govor, sniženu temperaturu tela, srčanu slabost, natečenu/zadebljalu kožu, bledu kožu, natečeno lice oko očiju, natečene ruke ili noge, depresiju, slabije čulo ukusa i mirisa, uvećano srce, grubu dlaku, gubitak kose, hrkanje, apneju (sleep apnea), utrnulost, grčeve.

Simptomi ekstremnog hipotiroidizma, kada je bolest u veoma uznapredovaloj fazi, naziva se miksedem. Ljudi sa miksedemom moraju biti hospitalizovani i moraju hitno dobiti odgovarajuću terapiju. Simptomi miksedema uključuju: komu, smrt, nizak krvni pritisak, dispneju, apneju (sleep apnea), sniženu temperaturu tela.

Jedan od razloga porasta broja obolelih od HT je napredak u medicinskoj dijagnostici i činjenica da se sve češće rade laboratorijske analize koje doprinose slučajnom otkrivanju HT

Žene sa hipotiroidizmom mogu imati bilo koji od gore navedenih simptoma, kao i simptome specifične samo za žene: nepravilne menstruacije i infertilitet (neplodnost).

Neki od najčešćih simptoma uzrokovanih hipotiroidizmom tokom ili nakon trudnoće su: depresija, vrtoglavica, umor, gušavost, problemi sa pamćenjem i koncentracijom, gubitak težine.

Ako štitasta žlezda ne proizvodi dovoljno hormona, hipofiza može stvoriti više tireostimulirajućeg hormona (TSH). Ovo je pokušaj da se stimuliše štitasta žlezda da proizvodi više hormona. Međutim, povećan nivo TSH može na kraju uvećati štitastu žlezdu zbog prekomerne stimulacije i dovesti do gušavosti.

Pogrešno tumačenje simptoma HT

Najopasnije je kada se zanemare simptomi HT, jer ih možemo smatrati „normalnim”, iako je reč o podmukloj bolesti. Međutim, simptomi hipotiroidizma nisu specifični samo za hipotiroidizam, pa se često greškom mogu smatrati simptomima nekog drugog oboljenja.

Simptomi hipotiroidizma, poput umora, često se odbacuju kao uzrokovani starenjem. Ako je osoba starija, mentalni efekti hipotiroidizma, poput gubitka pamćenja, mogu se zameniti za probleme poput Alchajmerove bolesti ili demencije. Emocionalni simptomi i drugi često se pogrešno tumače kao depresija, posebno tokom i nakon trudnoće.

Dijagnoza HT

Dijagnoza se potvrđuje nalazom povišenih vrednosti specifičnih antitela: antitela protiv receptora za tireostimulišući hormon (TSH-at) i antitela na tiroidnu peroksidazu (TPO-at), u 70–90 odsto slučajeva, i/ili antitela na tireoglobulin (TG-at), u 40–70 odsto slučajeva, kao i sniženih vrednosti koncentracije tiroksina. Ukoliko se bolest otkrije u ranoj fazi prisutna je povećana vrednost TSH, koja je praćena normalnim vrednostima tiroidnih hormona.

Ultrasonografski nalaz, takođe, pomaže u postavljanju dijagnoze ove bolesti.

Neke studije, mada ne sve, ukazuju da selen, vitamin D i cink mogu stabilizovati tiroiditisom oštećenu štitastu žlezdu i odložiti nastanak hipotiroidizma

Prognoza HT

Broj obolelih od HT se povećava. Jedan od razloga porasta broja obolelih od HT je napredak u medicinskoj dijagnostici i činjenica da se sve češće rade laboratorijske analize koje doprinose slučajnom otkrivanju HT.

Blagovremeno otkrivanje i adekvatno lečenje HT sprečava pojavu niza komplikacija vezanih za poremećaj metabolizma (npr. pojavu dijabetesa, povećanih vrednosti holesterola i triglicerida, kardiovaskularnih bolesti, infarkta, demencije itd.).

Osobe sa HT imaju veći rizik od razvoja karcinoma štitaste žlezde. Kod obolelih od HT je 70–80 puta veći rizik za razvoj limfoma štitaste žlezde u odnosu na ostale osobe. Fibrotični oblik HT je zastupljen kod oko 10 odsto obolelih od HT starije životne dobi i javlja se često kod onih koji imaju strumu.

Terapija HT

U prvoj fazi bolesti (hašitoksikoze) lekar može prepisati beta blokator, a u eutiroidnoj fazi nije potrebna medikamentozna terapija, nego je važno sprovoditi kontrolu hormonskog statusa osoba i ultrazvučni pregled na šest meseci do godinu dana. Kada dođe do hipotiroidizma neophodna je supstituciona terapija sintetskim L-tiroksinom. Ova terapija je doživotna.

Osobe sa HT operišu se onda kada su razvijene kompresivne smetnje, kada je prisutna disfonija (promuklost) ili kada se sumnja na malignitet. Neke studije, mada ne sve, ukazuju da selen, vitamin D i cink mogu stabilizovati tiroiditisom oštećenu štitastu žlezdu i odložiti nastanak hipotiroidizma.

Ako postoji Hašimoto tiroiditis, a još uvek nije poremećena funkcija štitaste žlezde, treba promeniti životne navike, a na prvom mestu biti fizički aktivan, pravilno se hraniti, smanjiti stres, imati redovan san, izbegavati pušenje, kao i nepotrebno izlaganje jonizujućem zračenju i toksinima.