zdravi-i-lepi
Gojaznost – ozbiljna i skupa bolest - To sam ja
zena se krije iza salate

Gojaznost – ozbiljna i skupa bolest

Merenje obima struka je metoda značajna za procenu distribucije masnog tkiva u telu, zahvaljujući kojoj identifikujemo osobe sa povećanim rizikom za nastanak bolesti

Gojaznost je hronična, ozbiljna i skupa bolest. Epidemija gojaznosti opterećuje porodice, utiče na celokupno zdravlje, troškove zdravstvene zaštite i produktivnost. Ona može dovesti do niza bolesti i komplikacija, kao i do smanjivanja očekivane dužine trajanja života.

Šta je prekomerna težina ili gojaznost odraslih

Prekomerna težina ili gojaznost predstavlja telesnu masu koja je veća od one koja se smatra zdravom težinom za određenu visinu. Za procenu telesne težine koristi se indeks telesne mase – ITM (engl. Body Mass Index – BMI), koji predstavlja odnos telesne mase i kvadrata telesne visine. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (2000. godina), osoba ima prekomernu telesnu težinu kada je vrednost ITM ≥ 25 kg/m², a gojazna je ako je vrednost ITM ≥ 30 kg/m². Kod normalne uhranjenosti ITM se kreće od 18,5 do 24,9 kg/m².

Povišen rizik za razvoj metaboličkih komplikacija postoji ukoliko je vrednost obima struka kod muškaraca ≥ 94 cm i kod žena ≥ 80 cm

Značaj merenja obima struka odraslih

Merenje obima struka je metoda značajna za procenu distribucije masnog tkiva u telu, zahvaljujući kojoj identifikujemo osobe sa povećanim rizikom za nastanak bolesti povezanih sa akumulacijom intraabdominalnog masnog tkiva. Povišen rizik za razvoj metaboličkih komplikacija postoji ukoliko je vrednost obima struka kod muškaraca ≥ 94 cm i kod žena ≥ 80 cm, dok visok rizik postoji ukoliko je obim struka ≥ 102 cm kod muškaraca, odnosno ≥ 88 cm kod žena.

Masni depoi u organizmu mogu se procenjivati i drugim metodama: bioelektrična impedansa, merenje kožnih nabora kaliperom, pletizmografija, magnetna rezonancija, itd.

Pandemija gojaznosti – veliki javnozdravstveni problem

U svetu, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, prevalencija gojaznosti je utrostručena od 1975. do 2016. godine, tako da govorimo o pandemiji gojaznosti. U 2016. godini broj gojaznih osoba, uzrasta 18 i više godina, bio je 650 miliona, a sa prekomernom telesnom težinom 1,9 milijardi. Prevalencija prekomerne telesne težine odraslih je 39 odsto (39 odsto za muškarce i 40 odsto za žene), a gojaznosti 13 odsto (11 odsto za muškarce i 15 odsto za žene).

Interesantno je da se trend porasta prevalencije gojaznosti u razvijenim zemljama usporava, a i dalje raste u zemljama u razvoju.

U svetu, prevalencija gojaznosti je utrostručena od 1975. do 2016. godine, tako da govorimo o pandemiji gojaznosti

Prema podacima Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. godine, koje su sproveli Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, među stanovništvom uzrasta 15 i više godina svaka druga odrasla osoba ima prekomernu telesnu težinu (tj. prevalencija prekomerne telesne težine je 56 odsto), a svaka peta je gojazna (tj. prevalencija gojaznosti je 21 odsto).

Gojaznost i hronične nezarazne bolesti

Gojaznost značajno povećava rizik od: kardiovaskularnih bolesti (ishemijska bolest srca, srčana insuficijencija, arterijska hipertenzija, cerebrovaskularni insult, oboljenje perifernih krvnih sudova); metaboličkih poremećaja (dijabetes tipa 2, hiperlipoproteinemija, hiperurikemija); respiratornih poremećaja (apnea pri spavanju, Pikvikov sindrom); gastrointestinalnih komplikacija (masna infiltracija jetre, litijaza žučnih puteva); muskuloskeletnih poremećaja (gonartroza, spondiloza, koksartroza, artroza skočnih zglobova); malignih bolesti (rak endometrijuma, dojke, jajnika, prostate, jetre, žučne kese, bubrega i debelog creva); bolesti kože (strije, hirzutizam, intertrigo); seksualne disfunkcije (smanjenje fertiliteta, komplikacije pri porođaju, poremećaj menstrualnog ciklusa, erektilna disfunkcija) i psihosocijalnih problema (osećaj izolacije i diskriminacije, osećaj manje vrednosti, depresivnost, anksioznost, emocionalni poremećaji).

Kako raste ITM tako se povećava broj osoba koje imaju dva ili više oboljenja.

Prema podacima Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. godine, svaka druga odrasla osoba ima prekomernu telesnu težinu

Gojaznost pokreće niz metaboličkih poremećaja, kao što su insulinska rezistencija, arterijska hipertenzija, hipertrigliceridemija i snižen nivo HDL holesterola (dobrog holesterola), a koji zajedno čine metabolički sindrom.

Porast telesne težine za 10  kg povećava rizik od ishemijske bolesti srca za 12 odsto i ujedno vodi porastu sistolnog krvnog pritiska za 3  mmHg i dijastolnog za 2,3  mmHg. Povećanje ITM za 1 kg/m² uzrokuje porast rizika od ishemijskog moždanog udara za 4 odsto i hemoragičnog za 6 odsto.

Prema podacima Framingamske studije, porast ITM za 1 kg/m² povećava rizik od srčane insuficijencije za 5 odsto u slučaju muškaraca i 7 odsto u slučaju žena. Studije o srčanoj insuficijenciji pokazuju da je 32–49 odsto pacijenata koji pate od srčane insuficijencije gojazno, a 31–40 odsto sa prekomernom telesnom težinom. U slučaju prekomerne telesne težine i gojaznosti, srčana insuficijencija se razvija 10 godina ranije nego kod ispitanika sa normalnom uhranjenošću.

Odrasle predgojazne osobe imaju tri puta veći rizik da obole od dijabetesa tipa 2 u odnosu na normalno uhranjene osobe, dok je kod osoba sa ITM ≥ 35 kg/m² rizik 20 puta veći. Rezultati Kolaboracije prospektivnih istraživanja, na 900 hiljada ispitanika, pokazuju da sa povećanjem ITM za 5 kg/m² raste sistolni krvni pritisak za 5 mmHg (kod muškaraca za 5,8 mmHg, a kod žena za 5,2 mmHg), a dijastolni za 4 mmHg (kod muškaraca za 4,9 mmHg, a kod žena za 3,3 mmHg).

Žene sa prekomernom težinom i gojazne imaju od dva do četiri puta veći rizik od raka endometrijuma nego normalno uhranjene žene, a posebno žene koje nikada nisu koristile hormonsku supstitucionu terapiju (HST) tokom menopauze.

Rak jednjaka, gornjeg dela želuca, jetre i bubrega se dva puta češće javlja kod osoba sa prekomernom telesnom težinom u odnosu na normalno uhranjenje. Gojazni imaju za 30 odsto veći rizik od raka debelog creva i za 60 odsto veći rizik od raka žučne kese, nego ljudi normalne telesne mase.

Gojazne žene u postmenopauzi imaju od 20 do 40 odsto veći rizik od razvoja raka dojke u poređenju sa ženama normalne težine. Gojaznost je, takođe, faktor rizika za rak dojke kod muškaraca. Povećanje ITM za 5 kg/m² doprinosi porastu rizika od 10 odsto za rak jajnika kod žena koje nisu koristile HST tokom menopauze, kao za karcinom štitne žlezde kod oba pola.

Mehanizmi koji doprinose pojavi različitih hroničnih oboljenja usled gojaznosti

Gojazni ljudi često imaju hroničan proces „tihog zapaljenja” koje favorizuje sekreciju citokina (interleukin 6, TNF alfa i drugi), što tokom vremena može prouzrokovati oštećenje DNK koje dovodi do raka. Takođe, kod gojaznih osoba može da dođe do hroničnog lokalnog zapaljenja koje može voditi nastanku malignih oboljenja (npr. zapaljenje jednjaka usled gastroezofagealne refluksne bolesti ili Baretov jednjak dovode do adenokarcinoma jednjaka).

Gojaznost može da dovede do nastanka kamenja u žučnoj kesi, a ono vodi zapaljenju žučne kese, što obično prethodi pojavi raka žučne kese. Takođe, kod gojaznih se češće javljaju hronično ulcerozno zapaljenje debelog creva, polipoza i zapaljenje divertikula u debelom crevu, što su prediktori raka debelog creva.

Kod gojaznih osoba dolazi do značajnih hormonskih promena, kao što su prekomerna sinteza insulina, visok nivo slobodnog insulinu sličnog faktora rasta (IGF-1), visok nivo hormona leptina u masnom tkivu i ženskih polnih hormona – estrogena, kao i do smanjene sinteze zaštitnih hormona GLP-1 iz creva i adiponektina (hormona masnog tkiva).

Višak estrogena povećava rizik od raka dojke, endometrijuma, jajnika i drugih hormonski zavisnih tumora. Visok nivo insulina i IGF-1 može doprineti razvoju raka debelog creva, bubrega, prostate i endometrijuma. Takođe se navodi da masne ćelije proizvode adipokine, hormone koji mogu stimulisati ili inhibirati rast ćelija. Na primer, nivo adipokina zvanog leptin može da pospešuje proliferaciju ćelija, a u krvi raste sa povećanjem telesne masti. Masne ćelije mogu, takođe, imati direktne i indirektne efekte na druge regulatore rasta ćelija, što je posebno važno kada su u pitanju maligna oboljenja.

Žene sa prekomernom težinom i gojazne imaju od dva do četiri puta veći rizik od raka endometrijuma nego normalno uhranjene

Adiponektin (ADN) je adipokin koji luči masno tkivo, sa antidijabetogenim, antiinflamatornim i antiaterogenim dejstvom. Međutim, kod centralnog tipa gojaznosti dolazi do poremećaja u sekretornom profilu masnog tkiva, nastaje pad serumske koncentracije ADN i dolazi do razvoja mnogobrojnih kardiometaboličkih poremećaja.

Prekomerna telesna težina i umiranje

U 2020. godini, prekomerna telesna težina bila je peti vodeći rizik umiranja i odgovorna je za oko 10 odsto svih smrtnih ishoda, kao i za 6,3 odsto izgubljenih godina zdravog života (tj. DALY-ja), na svetskom nivou. Kod oba pola, između 1990. i 2017. godine, došlo je dvostrukog porasta broja umrlih (sa 1,2 miliona u 1990. na 2,4 miliona u 2017. kod žena, a kod muškaraca sa 1,0 miliona na 2,3 miliona u 2017). Prekomerna telesna težina je, 2017. godine, bila odgovorna za oko 90 odsto smrtnih ishoda usled kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i bolesti bubrega, i neoplazmi.

Prekomerna telesna težina i očekivana dužina trajanja života

U 26 evropskih zemalja, u 2012. godini, procenjeno je da je potencijalni dobitak u očekivanom životnom veku pri rođenju, eliminisanjem umiranja od svih uzroka smrti koji se mogu pripisati gojaznosti, 1,22 godine kod muškaraca i 0,98 godina kod žena.

Gojaznost i zarazne bolesti

Dobro je poznato da je gojaznost bolest sama po sebi, ali i faktor rizika za nastanak širokog spektra nezaraznih bolesti. Međutim, manje je poznato da gojaznost dovodi do ozbiljnih posledica kod zaraznih bolesti. Ovo je postalo najjasnije u globalnoj pandemiji kovida-19.

U Atlasu o gojaznosti i kovidu-19, 2020. godine, prikazano je kako je prekomerna telesna težina izuzetno značajan prediktor razvoja komplikacija od kovida-19, uključujući potrebu za hospitalizacijom, intenzivnom negom i mehaničkom ventilacijom. Ujedno, ona je prediktor smrtnog ishoda usled kovida-19.

Od 2,5 miliona smrtnih ishoda usled kovida-19 prijavljenih do kraja februara 2021. godine, 2,2 miliona bilo je u zemljama u kojima je više od polovine stanovništva klasifikovano da ima prekomernu težinu. Stajnberg i saradnici ukazuju da je u Americi gojaznim osobama dva puta češće neophodna hospitalizacija, više od šest puta češće zahtevaju mehaničku ventilaciju i više od šest puta češće umiru posle kovida-19.

Prevencija

Prevencija gojaznosti je moguća kroz stalnu edukaciju stanovništva o principima pravilne ishrane i značaju svakodnevne fizičke aktivnosti, kao i o posledicama gojaznosti. U cilju redukcije prekomerne telesne težine, pa i same gojaznosti, neophodno je redukovati telesnu težinu adekvatnom ishranom i fizičkom aktivnošću. Retko je neophodna medikamentozna terapija i hirurško lečenje.