Zver
Ovih dana svet je zgrožen snimkom brutalnog nasilja koji je preplavio TV stanice, novine, portale i društvene mreže. Na snimku se vidi kako Pi Didi, nekrunisani kralj gagnster-repa, muzički producent i jedan od najbogatijih ljudi u muzičkoj industriji, nemilosrdno bije, šutira, gazi i vuče po hotelskim hodnicima svoju tadašnju devojku.
Zver, to je jedina reč kojom se može opisati ono što ovaj manijak radi nesrećnoj devojci. Ovaj čovek je američki superstar – bio je specijalna zvezda na svim događajima – od dodele Gremi nagrada, do Vog Gala parade, a čak su tok-šou voditelji predlagali i da se kandiduje za američkog predsednika!
Novac, moć, droga, egomanijačenje i primitivizam, reči su koje se same lepe za ovu priču, a uz to ide decenijsko ćutanje čitave „industrije zabave”, i strah da se reaguje na njegove zločine. Naravno, ovo mu nije prvi slučaj.
Sada se ovom krimosu ruši imperija, pa su mu njegovi savetnici, stručnjaci za odnose s javnošću i advokati savetovali da se pod hitno oglasi i uputi javno izvinjenje. I on je to uradio.
Izvinio se javnosti, rekao da je i sam zgrožen onim što je video na snimku(!), da je tada bio rastrojen i u teškoj životnoj situaciji, da se kaje, i da – majke mi, neće više nikad.
Upravo to njegovo izvinjenje, taj bedan pokušaj da izbegne odgovornost, zgrozio je svet još više, jer niko u toj izjavi nije video ništa drugo nego pokušaj jednog umišljenog slabića da nekako spase svoju kožu.
S druge strane, ideja o slanju izvinjenja javnosti, govori o bolesnoj prirodi sveta u kome živimo. Svaki slavni manijak doživljava javnost kao svoju ljubavnicu, pa se njoj udvara i njoj izvinjava, dok stvarne osobe u svom životu gazi i maltretira. Jer, čovek koji se kaje za svoje postupke, ne izvinjava se javnosti, nego se izvinjava osobi koju je zlostavljao.
Klasična ispovest muškarca koji bije ženu, kakvu su zlostavljane žene diljem sveta čule milion puta, i od koje im se povraća.
Teško detinjstvo, mentalni problemi, stres, nervoza, alkohol ili droga, svi ti izgovori u svim tim izvinjenijma, sve to odglumljeno posipanje pepelom, služi, u stvari, normalizaciji nasilja. Niko se, naime, ne izvinjava dok se za njegovo zlodelo ne sazna!
Svet pokušava da razume „ranjivost” nasilnika, žrtva je ostavljena da sama vida svoje rane, kako zna i ume.
Ne treba nikom izvinjenje bilo kog bednika, nego da nasilnik završi iza rešetaka.